Biblija (Bakotić) : Sofonija

←Avakum

BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić

Agej→

Glava 1.

1 Reč Gospodnja koja progovori Sofoniji, sinu Husija, sina Godolije, sina Amarije, sina Jezekijina, za vreme Josije, sina Amonova, kralja Judina.

2 Sve ću uništiti s površine zemlje, govori Gospod.

3 Zatrću ljude i životinje, ptice nebeske i ribe morske, sablazni i bezdušnike s njima; istrebiću ljude s površine zemlje, govori Gospod.

4 Na Judu ću rukom svojom zamahnuti i na stanovnike Jerusalimske; istrebiću iz tih mesta Valove ostatke, ime sluga njegovih i sveštenika njegovih;

5 one koji se na krovovima vojsci nebeskoj klanjaju, koji im se klanjaju a Gospodom se kunu, i kunu se kraljem svojim;

6 one koji se odvraćaju od Gospoda, i one što Gospoda ne traže, niti ga za savet pitaju.

7 Mirno pred Gospodom, pred Večnim! Jer je blizu dan Gospodnji, jer je Gospod spremio žrtvu svoju i pozvao zvanice svoje.

8 U dan žrtve Gospodnje kazniću knezove i kraljeve sinove, i sve koji tuđinske haljine nose.

9 U taj dan ću kazniti sve koji preko praga skaču, koji nasiljem i prevarom gospodara kuću pune.

10 U taj dan, govori Gospod, biće vike na Ribljim vratima i kukanja na drugoj od grada strani, i velika pogibija na bregovima.

11 Zakukajte, stanovnici Makteski!, jer izgiboše svi oni što trguju, istrebiše se svi koji srebro nose.

12 U taj dan ću ja sa buktinjama Jerusalim pretražiti, i kazniću ljude koji na svom talogu leže, i u srcu svome vele: Ne čini Gospod ni dobra ni zla.

13 Dobra će se njihova razgrabiti, kuće njihove pustošiti; biće sagradili kuće u kojima neće sedeti, i sadili vinograde od kojih neće vina piti.

14 Blizu je veliki dan Gospodnji, blizu je, naglo se primiče! Dan Gospodnji glas svoj pušta i teško junak tuži.

15 Dan je taj dan gneva, dan teskobe i muka, dan pustošenja i zatiranja, dan mraka i tame, dan oblaka i magle,

16 dan u koji će odjeknuti trube i pokliči bojni na tvrde gradove i na kule visoke.

17 Pritesniću ljude, i oni će ko slepi hoditi, jer na Gospoda grešiše. Krv njihovu prosuću kao prah i put njihovu ko đubre.

18 Neće ih moći izbaviti ni srebro ni zlato njihovo u dan gneva Gospodnjega. Svu će zemlju proždreti oganj ljubomore njegove, jer će on za čas stanovnike zemlje istrebiti.

Glava 2.

1 Saberite se, ispitujte se, bestidni narodi,

2 pre no što se sud izvrši i dan kao pleva prođe; pre neg na vas padne gnev Gospodnji plameni; pre neg na vas padne dan gneva Gospodnjeg!

3 Tražite Gospoda svi koji ste krotki u zemlji, koji naredbe njegove vršite; tražite pravdu, tražite smernost! Valjda će vas poštedeti dan gneva Gospodnjeg!

4 Jer će se Gaza napustiti, Askalon će pustoš postati, Azot će se usred dana proterati. Akron će se iščupati.

5 Teško stanovnicima obala morskih, Heretejskom narodu! Gospod protiv tebe sudi, Hanane, zemljo Filistejska! zatrću te, neće u tebi stanovnika biti.

6 Obale će morske pašišta postati, stanovi pastirski i torovi stada.

7 Ti krajevi biće za ostatak doma Judina; tuda će oni pasti; u veče će u dvorima Askalonskim se odmarati; Jer ih neće Gospod, Bog njihov, zaboraviti, i vratiće roblje njihovo.

8 Čuo sam ja hule Moavske i uvrede Amonskih sinova, kad moj narod ružiše i besno se podigoše na međe njegove.

9 3ato: Živ sam ja!, govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjsv, Moav će kao Sodom biti, a sinovi Amonovi kao Gomor, mesto koprivama pokriveno, slatina i večna pustoš. Ostatak će ih naroda moga opljačkati, ostatak će mog naroda vladati nad njima.

10 To će im biti za ponositost njihovu, jer naružiše i uvrediše drsko narod Gospoda nad vojskama.

11 Gospod će im strahovit biti, jer će on sve bogove zemaljske uništiti, i njemu će se svi u zemlji klanjati po svim ostrvima naroda.

12 I vi Etiopljani bićete mačem mojih udareni.

13 Dignuće on ruku svoju na sever i zatrće Asiriju, i od Ninevije će pustoš napraviti, suhu zemlju kao pustinju.

14 Usred nje će stada se odmarati i svako zverje, gem i ćuk staniće se izmeđ oglavaka stubova njenih. Vika će se sa prozora čuti, zatiranje će na pragovima biti, jer će se istrgnuti kedrova ošita.

15 Eto, dakle, tog veselog grada koji bezbrižno sedi, i u srcu svome veli: Ja, pa ja! Što? On je u razvalinama, posta zaklon za zverad! Svi koji njime prolaze zviždaće i mahaće rukom.

Glava 3.

1 Teško gradu buntovnom i okaljanom, Gradu nasilničkom!

2 Ne sluša glasa nikakvoga, ne prima nauka; ne uzda se u Gospoda, ne pristupa Bogu svome.

3 Knezovi su njegovi usred njega lavovi koji riču, sudije su njegove vukovi večernji koji ništa za jutro ne ostavljaju.

4 Drski su mu i neverni proroci. Sveštenici njegovi skvrne svete stvari i zakon izvrću.

5 Gospod je pravedan usred njega, ne čini nepravde. Svako jutro sud svoj na svetlost iznosi, nikad ne izostaje ali ko je bezdušan taj ne zna za stid. -

6 Istrebio sam narode; razorene su kule njihove, zatro sam ulice njihove, Niko njima ne prolazi; gradovi su im raskopani, nema ljudi, nema žitelja u njima!

7 Ja govorih: Kada bi bar hteo da se mene bojiš, i na nauk da paziš, ne bi se stan tvoj uništio, i ne bi te stigle kazne kojima sam ti zapretio! Ali oni brzaše da kvare sva dela svoja.

8 Čekajte zato, govori Gospod, na dan kad ću na plen se podignuti, jer sam rešio da saberem narode, da pokupim kraljevstva, pa da na njih jarost svoju izlijem, svu žestinu gneva svoga, jer će se sa ognjem ljubomore moje sva zemlja zatrti.

9 Tada ću ja narodima čista usta dati da svi ime Gospodьe prizivlju, i da mu svi složno služe.

10 Ispreko reka Etiopskih pobožnici će mi moji, rasejani moji, doneti dare.

11 I tog dana nećeš više imati da se stidiš dela svojih kojima si na mene grešio; jer ću istrgnuti iz tebe one koji su drsko pobedili, i nećeš se više uznositi na svetoj gori mojoj.

12 Ostaviću usred tebe narod skroman i malen koji će u imenu Gospodnjemu zaklona da nađe.

13 Ostatak Izrailjev neće bezakonje učiniti, neće laž govoriti, niti će prevaran jezik u ustima njegovim se naći; al' će oni pasti, i odmaraće se, i niko im smetati neće.

14 Glas radosti puštaj, kćeri Sionska! Glas veselja puštaj, Izrailju! Raduj se i veseli se iz sveg srca, kćeri Jerusalimska!

15 Uklonio je Gospod kazne tvoje, udaljio neprijatelja tvoga. Kralj je Izrailjev, Gospod, usred tebe; nemaš više da se zla bojiš!

16 U taj dan reći će se Jerusalimu: Ne boj se! Da ne smalakšu ruke tvoje, Sione!

17 Gospod je, Bog tvoj, usred tebe, kao junak izbavitelj; od tebe će on učiniti radost svoju najveću, zanos veselja imaće za tebe.

18 Sabraću ja one koji su u žalosti daleko od svečanih praznika, one koji su iz tvog krila izišli, a sramota ih tišti.

19 Gle, u to ću vreme na sve tvoje mučitelje ustati; izbaviću hrome i sabraću odagnane, i od njih ću primer hvale i slave učiniti u svoj zemlji gde su pod sramotom.

20 U to ću vas vreme vratiti, u to ću vas vreme sabrati; jer ću od vas primer slave i hvale učiniti po svim narodima zemlje, kada na oči vaše vratim roblje vaše, govori Gospod.