Biblija (Bakotić) : Brojevi

←Levitska

BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić

Ponovljeni zakoni→

Glava 1.

1 Gospod govori Mojsiju u pustinji Sinajskoj u šatoru od sastanka u prvi dan drugoga meseca druge godine po izlasku njihovom iz zemlje egipatske i reče:

2 Izbrojite sav zbor sinova Izrailjevih po porodicama njihovim, po domovima otaca njihovih, brojeći glavu po glavu imena svih muških

3 od dvadeset godina i više, sve one od Izrailja koji mogu nositi oružje. Izbrojićete ih po četama njihovim, ti i Aron.

4 S vama će biti po jedan čovek od svakoga plemena koji je poglavica doma otaca svojih.

5 Evo imena ljudi koji će biti s vama: Od plemena Ruvimova: Elisur, sin Sedijurov;

6 Od Simeonova: Salamilo, sin Surisadajev;

7 Od Judina: Nason, sin Aminadavov;

8 Od Isaharova: Natanailo, sin Sogarov;

9 Od Zavulonova: Elijav, sin Helonov;

10 Od plemena sinova Josifovih, - od plemena Jefremova: Elisama, sin Emijudov; od Manasijina: Gamalilo, sin Fadasurov;

11 Od Venijaminova: Avidan, sin Gadeonijev;

12 Od Danova: Ahijezer, sin Amisadajev;

13 Od Asirova: Fagailo, sin Ehranov;

14 Od Gadova: Elisaf, sin Raguilov;

15 Od Neftalimova: Ahirej, sin Enanov;

16 To su oni koji behu sazvani na zbor, knezovi u plemenima otaca svojih, tisućnici Izrailjevi.

17 Mojsije i Aron uzeše te ljude koji behu poimence određeni,

18 i sabraše sav zbor u prvi dan drugoga meseca. Popisaše ih po porodicama njihovim, po domovima otaca njihovih, brojeći glavu po glavu imena njihova, od dvadeset godina pa na više.

19 Mojsije ih prebroji u pustinji Sinajskoj, kao što beše Gospod zapovedio.

20 Popisaše se sinovi Ruvima, prvenca Izrailjeva, po porodicama svojim i po domovima otaca svojih, brojeći glavu po glavu imena svih muških od dvadeset godina i više, svih onih koji mogahu nositi oružje.

21 Beše ih prebrojenih od plemena Ruvima: četrdeset i šest hiljada i pet stotina.

22 Popisaše se sinovi Simeonovi po porodicama svojim i po domovima otaca svojih, brojeći glavu po glavu imena svih muških od dvadeset godina i više, svih onih koji mogahu nositi oružje.

23 Beše ih izbrojenih od plemena Simeonova; pedeset i devet hiljada i tri stotine.

24 Popisaše se sinovi Gadovi po porodicama svojim i po domovima otaca svojih, brojeći glavu po glavu imena svih onih, od dvadeset godina i više, koji mogahu nositi oružje.

25 Beše ih zbrojenih od plemena Gadova četrdeset i pet hiljada, šest stotina i pedeset.

26 Popisaše se sinovi Judini, po porodicama svojih i po domovima otaca svojih, brojeći glavu po glavu imena svih onih od dvadeset godina i više, koji mogahu nositi oružje.

27 Beše ih izbrojenih od plemena Judina sedamdeset i četiri hiljade i šest stotina.

28 Popisaše se sinovi Isaharovi, po porodicama svojim i po domovima otaca svojih, brojeći glavu po glavu imena svih onih, od dvadeset godina i više koji mogahu nositi oružje.

29 Beše ih izbrojenih od plemena Isaharova pedeset i četiri hiljade i četiri stotine.

30 Popisaše se sinovi Zavulonovi, po porodicama svojim i po domovima otaca svojih, brojeći glavu po glavu imena svih onih, od dvadeset godina i više, koji mogahu nositi oružje.

31 Beše ih izbrojenih od plemena Zavulonova pedeset i sedam hiljada i četiri stotine.

32 Popisaše se među sinovima Josifovim: sinovi Jefremovi po porodicama svojim i po domovima otaca svojih, brojeći glavu po glavu imena svih onih, od dvadeset godina i više, koji mogahu nositi oružje.

33 Beše ih izbrojenih od plemena Jefremova četrdeset hiljada i pet stotina.

34 Popisaše se sinovi Manasijini, po porodicama svojim i po domovima otaca svojih, brojeći glavu po glavu, imena svih onih, od dvadeset godina i više, koji mogahu nositi oružje.

35 Beše ih izbrojenih od plemena Manasijina trideset i dve hiljade i dvesta.

36 Popisaše se sinovi Venijaminovi, po porodicama svojim i po domovima otaca svojih, brojeći glavu po glavu imena svih onih, od dvadeset godina i više, koji mogahu nositi oružje.

37 Beše ih izbrojenih od plemena Venijaminova trideset i pet hiljada i četiri stotine.

38 Popisaše se sinovi Danovi, po porodicama svojim i po domovima otaca svojih, brojeći glavu po glavu imena svih onih, od dvadeset godina i više, koji mogahu nositi oružje.

39 Beše ih izbrojenih od plemena Danova šezdeset i dve hiljade i sedam stotina.

40 Popisaše se sinovi Asirovi, po porodicama svojim i po domovima otaca svojih, brojeći.glavu po glavu imena svih onih, od dvadeset godina i više, koji mogahu nositi oružje.

41 Beše ih izbrojenih od plemena Asirova četrdeset i jedna hiljada i pet stotina.

42 Popisaše se sinovi Neftalimovi, po porodicama svojim i po domovima otaca svojih, brojeći glavu po glavu imena svih onih, od dvadeset godina i više, koji mogahu nositi oružje.

43 Beše ih izbrojenih od plemena Neftalimova pedeset i tri hiljade i četiri stotine.

44 To su oni koje Mojsije i Aron izbrojiše s knezovima Izrailjevim, s dvanaest ljudi, koji bejahu po jedan za svaki dom otaca svojih.

45 Svega beše izbrojenih sinova Izrailjevih po domovima otaca svojih od dvadeset godina i više koji mogahu nositi oružje,

46 svega beše popisanih šest stotina i tri hiljade i pet stotina i pedeset.

47 Leviti po plemenu otaca svojih ne bejahu brojeni među njima.

48 Gospod govori Mojsiju i reče:

49 Plemena Levijeva nećeš popisati, niti broja glava njihovih sastaviti sa sinovima Izrailjevim.

50 Poverićeš Levitima da se staraju o šatoru svedočanstva, o svom posuđu u njemu i o svemu što njemu pripada; oni će nositi šator i sve posuđe njegovo i služiće u njemu, i stanovaće oko šatora.

51 Kad se šator krene složiće ga Leviti, a kad šator stane razapinjaće ga Leviti. Stranac koji bi mu se približio kazniće se smrću.

52 Sinovi Izrailjevi stajaće svaki u svom logoru, svaki kod svoje zastave, po četama svojim.

53 A Leviti će stajati oko šatora svedočanstva, da ne dođe gnev na zbor sinova Izrailjevih. Leviti će čuvati šator svedočanstva.

54 Sinovi Izrailjevi učiniše kao što Gospod zapovedi Mojsiju; tako oni učiniše.

Glava 2.

1 Gospod govori Mojsiju i Aronu i reče:

2 Sinovi Izrailjevi stajaće u logoru svaki kod svoje zastave, pod znakom doma otaca svojih, prema šatoru od sastanka i unaokolo.

3 S istoka će biti logor Judin sa zastavom svojom i četama svojim. Tu će oiti logor kneza sinova Judinih, Nasonoma, sina Aminadavova,

4 i vojshe njegove od sedamdeset i četiri hiljade i šest stotina vojnika, koliko ih ima izbrojenih.

5 Do njega će biti logor plemena Isaharova, kneza sinova Isaharovih, Natanaila, sina Sogarovim,

6 i vojske njegove od šezdeset i četiri hiljade i četiri stotine vojnika, koliko ih ima izbrojenih;

7 zatim pleme Zavulonovo, knez sinova Zavulonovih Elijav, sin Helonov

8 i vojska njegova od sedam hiljada i četiri stotine vojmika, koliko ih ima izbrojenih.

9 Svega prema popisu u vojsci Judinoj: sto i osamdeset i šest hiljada i četiri stotine vojnika po četama njihovim. Oni će se prvi krenuti.

10 S juga logor Ruvimov sa zastavom svojom i sa četama svojim. Tu će biti logor kneza sinova Ruvimovih, Elisura, sina Sedijurova

11 i vojske njegove od četrdeset i šest hiljada i pet stotina vojnika, koliko ih ima izbrojenih.

12 Do njega će biti logor plemena Simeonova kneza sinova Simeonovih, Salamila, sina Surisadajeva,

13 i vojske njegove od pedeset i devet hiljada i tri stotine vojnika, koliko ih ima izbrojenih.

14 Zatim pleme Gadovo, knsz sinova Gadovih, Elisaf, sin Raguilov,

15 i vojska njegova od četrdeset i pet hiljada i šest stotina i pedeset vojnika, koliko ih ima izbrojenih.

16 Svega prema popisu u vojsci Ruvimovoj: sto i pedeset i jedia hiljada i četiri stotine i pedeset vojnika po četama njihovim. Oni će ići drugi.

17 Zatim će se krenuti šator od sastanka s vojskom sinova Levijevih usred ostale vojske; po redu kako su stajale u logoru, tim redom će da se krenu pod zastavom svojom.

18 Sa zapada logor Jefremov sa zastavom svojom i sa četama svojim. Tu će biti logor kneza sinova Jefemovih, Elisama, sina Emijudova,

19 i vojske njegove od četrdeset hiljada i pet stotima vojnika, koliko ih ima izbrojenih.

20 Do njega će biti logor plemena Manasijina, i kneza sinova Manasijina, Gamalila, sina Fadasurova,

21 i vojske njegove od trideset i dve hiljade i dvesta vojnika, koliko ih ima izbrojenih.

22 Zatim pleme Venijaminovo, knez sinova Venijaminovih, Avidan, sin Gadeonijev,

23 i vojska njegova od trideset i pet hiljada i četiri stotine vojnika, koliko ih ima izbrojenih.

24 Svega, po popisu, u vojsci Jefremovoj: sto i osam hiljada i sto vojnika lo četama njihovim. Oni će ići treći.

25 Sa severa logor Danov, sa zastavom svojom i četama svojim. Tu će biti logor kneza sinova Danovih, Ahijezera, sina Amisadajeva,

26 i vojske njegove od šezdeset i dve hiljade i sedam stotina vojnika, koliko ih ima izbrojenih.

27 Do njega logor plemena Asirova, kneza sinova Asirovih, Fagaila, sina Ehranova,

28 i vojske njegove od četrdeset i jedne hiljade i pet stotina vojnika, koliko ih ima izbrojenih.

29 Zatim pleme Neftalimovo, knez sinova Neftalimovih, Ahir, sin Enanov,

30 i vojska njegova od pedeset i tri hiljade i četiri stotine vojnika, koliko ih ima izbrojenih.

31 Svega, po popisu, u vojsci Danovoj: sto i pedeset i sedam hiljada i šest stotina vojnika. Oni će ići poslednji pod zastavom svojom.

32 To su sinovi Izrailjevi koji behu izbrojeni po domovima otaca svojih. Svega izbrojenih u celoj vojsci, po četama njihovim, šest stotina i tri hiljade i pet stotina i pedeset vojnika.

33 Leviti ne behu brojeni među sinovima Izrailjevim kao što Gospod beše naredio Mojsiju.

34 I sinovi Izrailjevi učiniše sve kako Gospod zapovedi Mojsiju. Tako oni stajahu u logoru i tako se kretahu, svaki po porodici svojoj i po domu otaca svojih.

Glava 3.

1 Ovo je potomstvo Aronovo i Mojsijevo, kad Gospod govori Mojsiju na gori Sinajskoj.

2 Evo imena sinova Aronovih: prvenac Nadav, Avijud, Eleazar i Itamar.

3 To su imena sinova Aronovih, koji behu pomazani kao sveštenici i koji behu posvećeni da vrše službu svešteničku.

4 Nadav i Avijud umreše pred Gospodom, kad prinesoše tuđ oganj pred Gospodom u pustinji Sinajskoj; oni ne imaše dece. Eleazar i Itamar vršiše svešteničku službu pred Aronom, ocem svojim.

5 Gospod govori Mojsiju i reče:

6 Učini da pristupi pleme Levijevo i postavi ga pred sveštenika Arona da bude u njegovoj službi.

7 Oni će paziti na sve ono što je njemu i celome zboru povereno na čuvanje pred šatorom od sastanka; oni će vršiti službu u šatoru.

8 Oni će čuvati sve posuđe u šatoru od sastanka i sve ono što je povereno na čuvanje sinovima Izrailjevim; oni će vršiti službu u šatoru od sastanka.

9 Daćeš Levite Aronu i sinovima njegovim; oni su darovani njemu između sinova Izrailjevih.

10 Arona i sinove njegove postavićeš da vrše svešteničku službu svoju, a stranac koji bi pristupio biće kažnjen smrću.

11 Gospod govori Mojsiju i reče:

12 Evo uzeh Levite između sinova Izrailjevih u zamenu za sve prvence, za prvence sinova Izrailjevih; zato će Leviti bitn moji.

13 Jer je moj svaki prvenac; od dana kad pobih sve prvence u zemlji egipatskoj posvetih sebi svakoga prvenca u Izrailju, od čoveka do životinje biće moji. Ja sam Gospod.

14 Gospod govori Mojsiju u pustinji Sinajskoj i reče:

15 Izbroji sinove Levijeve po domovima otaca njihovih, po porodicama njihovim; izbroji sve muške od mesec dana i više.

16 Mojsije ih izbroji po zapovesti Gospodnjoj, kao što mu bi zapovedano.

17 Sinovi Levijevi behu po imenu ovi: Girson, Kat i Merarije.

18 Evo imena sinova Girsonovih po porodicama njihovim; Lovenije i Semej.

19 Sinovi Katovi po porodicama svojim: Amram, Isar, Hevron i Ozilo.

20 Sinovi Merarijevi, po porodicama svojim: Malije i Musije To su porodice Levijeve po domovima otaca svojih.

21 Od Girsona potiču porodica Lovenijeva i porodica Semejeva. To su porodice Girsonove.

22 Izbrojenih među njima kad se prebrojiše svi muški od mesec dana i više beše svega: sedam hiljada i pet stotina.

23 Porodice Girsonove stajahu u logoru iza šatora, sa zapada.

24 Starešina doma otačkoga u porodicama Girsonovim beše Elisaf sin Dailov.

25 Sinovi Girsonovi čuvahu u šatoru od sastanka šator, naslon, pokrivač njegov i zavesu na vratima šatora od sastanka,

26 zavese od trema i zavesu na vratima od trema oko šatora i oko oltara, i uža njegova za potrebu šatora.

27 Od Kata potiču: porodica Amramova, porodica Isarova, porodica Hevronova i porodica Ozilova. To su porodiie Katove.

28 Svega muških od mesec dana i više beše na broj osam hiljada i šest stotina, kojima bi povereno čuvanje svetilišta.

29 Porodice sinova Katovih stajahu u logoru pored šatora s juga.

30 Starešina doma otačkoga u porodicama Katovim beše Elisafan, sin Ozilov.

31 Oni čuvahu kovčeg, trpezu, svećnjak, oltar, posuđe kojim se vrši služba u svetilištu, zavesu i sve što joj pripada.

32 Starešina nad starešinama Levitskim beše Eleazar, sin sveštenika Arona: on upravljaše nad onima koji se bavljahu službom u šatoru.

33 Od Merarija potiču porodica Malijeva i porodica Musijeva. To su porodice Merarijeve.

34 Beše ih izbrojenih, kad se prebrojiše svi muški od mesec dana i više šest hiljada i dvesta.

35 Starešina doma otačkoga u porodicama Merarijevim beše Surilo, sin Avihejev; oni stajahu u logoru pored šatora sa severa.

36 Sinovi Merarijevi čuvahu daske od šatora, prevornice njegove, stubove njegove, stopice njegove i sve sprave njegove i sve što k njemu pripada,

37 stupce okolo trema, stopice, kolje i uža njihova.

38 Pred šatorom od sastanka, s istoka, stajahu u logoru Mojsije i Aron i sinovi njegovi, čuvajući svetilište za sinove Izrailjeve. Stranac koji bi pristupio biće kažnjen smrću.

30 Svi Leviti koje izbrojiše Mojsije i Aron po zapovesti Gospodnjoj po porodicama njihovim, svi muški od mesec dana i više behu dvadeset i dve hiljade.

40 Gospod reče Mojsiju: Izbroj sve prvence muške među sinovima Izrailjevim od mesec dana i više, i saberi broj imena njihovih.

41 Uzmi Levite za mene, za Gospoda, u zamenu za sve prvence među sinovima Izrailjevim, i stoku Levitsku u zamenu za sve prvence od stoke sinova Izrailjevih.

42 Mojsije izbroji sve prvence među sinovima Izrailjevim, kako mu beše zapovedio Gospod.

43 Svi prvenci muški koji se izbrojiše svaki po svom imenu, od jednoga meseca i više, behu dvadeset i dve hiljade i dvesta i sedamdeset i tri.

44 Gospod govori Mojsiju i reče:

45 Uzmi Levite u zamenu za sve prvence među sinovima Izrailjevim i stoku levitsku u zamenu za stoku njihovu. Leviti su moji. Ja sam Gospod.

46 A za otkup onih dvesta i sedamdeset i tri što ima prvenaca među sinova Izrailjevim više nego Levita,

47 uzećećeš pet sikli od glave, po meri svetog sikla, u kome ima dvadeset gera.

48 To srebro predaćeš Aronu i sinovima njegovim na ime otkupa za one koji prelaze broj Levita.

49 Mojsije uze otkup od onih koji ostaše preko onih koji behu zamenjeni za Levite.

50 On uzr srebro od prvenaca sinova Izrailjevih: hiljadu trista i šezdeset i pet sikli, po meri svetog sikla.

51 Mojsije dade taj otkup Aronu i sinovima njegovim po zapovesti Gospodnjoj, čineći kao što Gospod zapovedi Mojsiju.

Glava 4.

1 Gospod govori Mojsiju i Aronu i reče:

2 Izbroj sinove Katove između sinova Levijevih, po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih,

3 od trideset godina i više, do pedeset godina, sve one koji mogu vršiti službu u šatoru od sastanka.

4 Ovo će biti posao sinova Katovih u šatoru od sastanka; on će se odnositi na presveto mesto:

5 pri polasku vojske doći će Aron sa sinovima svojim, skinuće zavesu i pokriće njom kovčeg svedočanstva,

6 pa će po njemu prostreti pokrivač od koža jazavčijih, i ozgo će prostreti prostirač od plave tkanine i provući će poluge od kovčega.

7 Prostiraće prostirač od plave tkanine po trpezi za hlebove za predstavljanje i metnuće na nj tanjire, kupe, čaše i kotliće; hleba će svagda biti.

8 Svrh toga prostiraće crven prostirač i pokriće ga pokrivačem od koža jazavčjih, i provući će poluge od trpeze.

9 Uzeće prostirač plav i pokriće svećnjak i žiške njegove, usekače njegove, lopatice njegove, i sve sudove za ulje, kojima služe oko njega.

10 I sa svim spravama njegovim zaviće ga u pokrivač od koža jazavčjih i postaviće ga na nosila.

11 Prostiraće plav prostirač po zlatnom oltaru i pokriće ga pokrivačem od koža jazavčjih, pa će provući poluge od oltara.

12 Uzeće sve sprave kojima služe u svetilištu i metnuće ih na prostirač plav i zaviće ih u pokrivač, i postaviće na nosila.

13 Omešće pepeo s oltara i prostreće po oltaru prostirač grimizni.

14 Metnuće na nj sve sprave njegove, kojima se obavlja služba o njemu, klešta, viljuške, lopatice, kotliće, i sve sprave za oltar pokriće pokrivačem od koža jazavčjih i provući će poluge od oltara.

15 Kad to svrše Aron i sinovi njegovi, i zaviju svetilište i sve sprave za svetilište, pristupiće sinovi Katovi da ih nose čim se vojska krene, ali se oni neće doticati ni jedne svete stvari da ne bi umrli. To je posao sinova Katovih u šatoru od sastanka.

16 Eleazar, sin sveštenika Arona staraće se za ulje za svećnjak i za kad mirisni, za žrtvu vazdašnju i za ulje pomazanja; on će paziti na sav šator i na sve što je u njemu, na svetilište i na posuđe njegovo.

17 Gospod govori Mojsiju i Aronu i reče:

18 Ne izložite koleno Katovih porodica da se istrebi između Levita.

19 Učinite im ovo, da bi ostali živi i ne umru kad pristupaju k svetilištu. Aron i sinovi njegovi dolaziće i postaviće svakoga od njih na svoje mesto i na svoju službu.

20 Oni neće ulaziti da gledaju kad se zavijaju svete stvari, da ne umru.

21 Gospod govori Mojsiju i reče:

22 Izbroj i sinove Girsonove po domovima otaca njihovih i po porodicama njihovim,

23 izbroj ih od trideset godina i više do pedeset godina, sve koji mogu obaviti službu u šatoru od sastanka.

24 Ovo će biti posao porodice Girsonovih, služba koju će vršiti i stvari koje će nositi:

25 Nosiće zavese od kovčega i šator od sastanka, pokrivač njegov i pokrivač od koža jazavčjih koji je ozgo na njemu, zavesu na ulasku u šator od sastanka,

26 zavese od trema, zavesu na vratima od trema oko šatora i oko oltara, uža njihova i sve posuđe za službu njihovu. Oni će vršiti svu službu koja se na to odnosi.

27 Sva služba sinova Girsonovih vršiće se pod zapovešću Arona i sinova njegovih za sve što će oni nositi i raditi; ostavićete njima staranje za sve što imaju da nose.

28 To je služba sinova Girsonovih u šatoru od sastanka, koju će oni vršiti pod upravom Itamara, sina sveštenika Arona.

29 Izbroj i sinove Merarijeve po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih;

30 izbrojićeš od trideset godina i više do pedeset godina sve one koji mogu vršiti službu u šatoru od sastanka.

31 Evo što je njima predano da rade i da nose u svojoj službi u šatoru od sastanka: daske od šatora, prevornice njihove, stupce njihove, stopice njihove

32 stupce od trema unaokolo, stopice njihove i kolje njihovo, uža njihova i sve sprave njihove, i sve što treba za te stvari. Izbrojićete poimence sve sprave što će oni nositi.

33 To je služba porodice sinova Merarijevih koju su dužni vršiti u šatoru od sastanka pod upravom Itamara sina sveštenikka Arona.

34 Mojsije i Aron izbrojiše s knezovima naroda sinove Katove po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih,

35 sve one od trideset do psdeset godina, koji su mogli da vrše službu u šatoru od sastanka.

36 I beše ih izbrojenih po porodicama njihovim dve hiljade i sedam stotina i pedeset.

37 To su izbrojeni iz porodica Katovih, koji vršahu službu u šatoru od sastanka; Mojsije i Aron ih izbrojiše kao što Gospod zapovedi preko Mojsija.

38 Sinovi Girsonovi koji se izbrojiše po porodicama svojim i po domovima otaca svojih,

39 od trideset do pedeset godina i koji mogahu da vrše službu u šatoru od sastanka,

40 svi oni koji se izbrojiše po oorodicama svojim i po domovima otaca svojih behu dve hiljade i šest stotina i trideset.

41 To su izbrojeni iz porodica sinova Girsonovih, koji behu određeni za službu u šatoru od sastanka; Mojsije i Aron ih izorojiše po zapovssti Gospodnjoj.

42 Iz porodica sinova Merarijevih po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih beše izbrojenih

43 od trideset do pedeset godina, svih onih koji mogahu da vrše službu u šatoru od sastanka,

44 beše ih izbrojenih po porodicama njihovim tri hiljade i dvesta.

45 To su izbrojeni iz porodica sinova Merarijevih. Mojsije i Aron ih izbrojiše kao što Gospod zapovedi preko Mojsija.

46 Svega beše izbrojenih Levita koje izbrojiše Mojsije i Aron s knezovima Izrailjevim po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih,

47 od trideset do pedeset godina koji mogahu da vrše službu i da što nose u šatoru od sastanka,

48 svega izbrojenih: osam hiljada i pet stotina i osamdeset.

49 Oni behu izbrojeni kao što Gospod zapovedi preko Mojsija, svaki za ono što je imao da radi i da nosi; behu izbrojeni po zapovesti koju Gospod dade Mojsiju.

Glava 5.

1 Gospod govori Mojsiju i reče:

2 Zapovedi sinovima Izrailjevim da isteraju iz logora sve gubave i sve one koji imaju sluzotok i one koji su se oskvrnili o mrtvaca.

3 Bio čovek ili žena, isterajte, isterajte ih iz logora, da ne skvrne logora onima među kojima ja nastavam.

4 Sinovi Izrailjevi učiniše tako, i isteraše ih iz logora, kao što Gospod zapovedi Mojsiju. Tako učiniše sinovi Izrailjevi.

5 Gospod govori Mojsiju i reče:

6 Reci sinovima Izrailjevim: Čovek ili žena kad zgreši bližnjemu svome, počinivši utaju pred Gospodom i tako postane kriv,

7 ispovediće greh svoj i vratiće u celini grešno stečenu stvar i dometnuće još peti deo i predaće onome kome je skrivio.

8 Ako nema nikoga koji bi imao pravo na povratak stvari, stvar pripada Gospodu, svešteniku, osim ovna za okajanje kojim će se vršiti okajanje za krivca.

9 Svaki prinos svih stvari koje posvećuju sinovi Izrailjevi pripašće svešteniku, kome će se one predati.

10 Stvari koje se posvete biće njegove; ono što mu se preda biće njegovo.

11 Gospod govori Mojsiju i reče:

12 Govori sinovima Izrailjevim i reci im: Ako se koja žena odstrani od svog muža i postane mu neverna,

13 ako neko drugi ima odnosa s njom, a muž njezin to ne zna; ako se ona tajno oskvrni, i nema svedoka na nju, niti bi se ona zatekla na delu,

14 a muža obuzme ljubomora, i sumnja na svoju ženu, koja se je u istini oskvrnila, ili ga obuzme ljubomora, i sumnja na svoju ženu koja se nije oskvrnila,

15 tad će muž dovesti ženu svoju k svešteniku i doneće za nju prinos od desetine efe brašna ječmenoga. Neće ga politi uljem i neće mnjrnuti na nj kada, jer to je prinos za ljubomoru, dar za spomen koji opominje na greh.

16 Sveštenik će nju privesti i postaviti pred Gospoda.

17 Sveštenik će uzeti svete vode u zemljani sud. Uzeće praha s poda od šatora i usuće ga u vodu.

18 Sveštenik će narediti ženi da stoji pred Gospodom. On će otkriti glavu te žene, i metnuće joj na ruke prinos za spomen, prinos za ljubomoru. Sveštenik će držati u ruci svojoj gorke vode koje nose prokletstvo.

19 Sveštenik će okleti ženu i reći će joj: Ako niko nije ležao s tobom i ako, budući pod vlašću svoga muža, nisi zastranila da se oskvrniš, ove gorke vode koje nose prokletstvo neće tebi škoditi.

20 Ali, ako si, budući pod vlašću muža svoga, zastranila i oskvrnila se, i ako je koji drugi osim muža tvoga s tobom ležao -

21 i sveštenik će okleti ženu zakletvom prokletstva i reći će: - da te Gospod postavi za prokletstvo i za kletvu u narodu tvome, učinivši da ti se bedro osuši i trbuh oteče,

22 i da ti ove proklete vode uđu u utrobe da ti oteče trbuh i da ti se bedro osuši! I žena će reći: Amin! Amin!

23 Tada će sveštenik napisati te kletve u knjigu i brisaće ih gorkim vodama.

24 I učiniće da žena ispije gorke vode koje donose prokletstvo, i vode kije donose prokletstvo ući će u nju da u njoj pobude gorčinu.

25 Sveštenik će uzeti iz ruku žene prinos za ljubomoru, obrnuće prinos na jednu i na drugu stranu pred Gospodom, i prinosiće ga na oltaru.

26 Sveštenik će uzeti pregršt tog prinosa na ime spomena i spaliće na oltaru. Posle toga će dati ženi da ispije vode.

27 Kad učini da ona ispije vode dogodiće se, - ako, se je ona oskvrnila i učinila nevsru mužu svome - da će vode prokletstva ući u nju da prouzrokuju gorčinu, trbuh će njezin oteći, bedro će joj se osušiti, i ta žena će biti prokleta u narodu svome.

28 Ali ako se žena nije oskvrnila, nego je čista, ona će se priznati da je nevina i imaće dece.

29 Ovo je zakon za ljubomoru kad žena pod vlašću svoga muža zastrani i oskvrni se,

30 i muža obuzme ljubomora, i sumnja na ženu svoju: sveštenik će je postaviti pred Gospoda i svršiće joj sve po ovom zakonu.

31 Muž će biti prost od greha, ali će žena nositi kaznu zlodela svoga.

Glava 6.

1 Gospod govori Mojsiju i reče:

2 Govori sinovima Izrailjevim i reci im: Kad se čovek ili žena odeli od drugih čineći zavet nazirejski da se posveti Gospodu,

3 on će se uzdržavati od vina i od žestokoga pića, i neće piti octa vinskoga, ni octa od žestokoga pića, niti kakva god pića od grožđa, i neće jesti grožđa ni novoga ni suhoga.

4 Za celo vreme svog nazirejstva neće jesti ništa od vinove loze, ni zrna ni ljuske.

5 Za celo vreme njegovog nazirejstva neće britva preći preko glave njegove dokle se ne navrše dani za koje se posvetio Gospodu; biće svet i ostaviće kosu da slobodno raste na glavi njegovoj.

6 Dokle traju dani za koje se posvetio Gospodu, on neće pristupati k mrtvacu;

7 ni za ocem svojim, ni za materom svojom, ni za bratom svojim, ni za sestrom svojom neće se skvrniti kad umru: jer je posećenje Boga njegova na glavi njegovoj.

8 Dokle god traje nazirejstvo njegovo, biće svet Gospodu.

9 Ako bi ko umro do njega na prečac, te bi se oskvrnila posvećena glava njegova, obriće glavu svoju u dan čišćenja svoga; u sedmi dan obriće se.

10 U osmi dan doneće svešteniku dve grlice ili dva golubića na vrata šatora od sastanka.

11 Sveštenik će žrtvovati jedno kao žrtvu okajanja a drugo kao žrtvu paljenicu, i vršiće za njega okajanje greha njegovog što je zgrešio kod mrtvaca; tako će nazirej posvetiti glavu svoju u taj dan.

12 On će opet posvetiti Gospodu dane svog nazirejstva, i doneće jagnje od godine na žrtvu za prestup, a pređašnji dani mu se neće brojiti, jer mu se oskvrnilo nazirejstvo.

13 Ovo je zakon za nazireje. Kad se navrše dani njegovog nazirejstva, pozvaće se na vrata šatora od sastanka.

14 On će prineti svoju žrtvu Gospodu: jedno jagnje muško od godine, bez mane, za žrtvu paljenicu i jedno jagnje žensko od godine, bez mane, za žrtvu okajanja, i jednog ovna bez mane za žrtvu zahvalnicu,

15 kotaricu beskvasnih hlebova, kolača od beloga brašna zamešenih uljem s prinosom i nalivom njihovim.

16 To će sveštenik prineti pred Gospodom i prinosiće njegovu okajanja i njegovu žrtvu paljenicu;

17 a ovna će prineti na žrtvu zahvalnicu Gospodu, s kotaricom beskvasnih hlebova sveštenik će prineti prinos i naliv njegov.

18 Nazirej će na vratima šatora od sastanka obriti svoju glavu posvećenu i uzeće kosu svoje glave posvećene i metnuće je na oganj koji Je pod žrtvom zahvalnicom.

19 Sveštenik će uzeti pleće kuhano od ovna i jedan kolač beskvasan iz kotarice i jednu pogačicu beskvasnu i metnuće ih na ruke nazireju pošto ovaj obrije svoju glavu posvećenu.

20 Sveštenik će obrtati te stvari na jednu i na drugu stranu pred Gospodom. To je svetinja, koja pripada svešteniku osim grudi obrtanih i pleća podizanoga. Posle toga će nazirej moći piti vina.

21 To je zakon za nazireja koji se zavetuje i to je prinos njegov Gospodu za nazirejstvo njegovo, osim onoga što bi više mogao učiniti. Kakav mu bude zavet kojim se zavetuje, tako neka učini po zakonu svog nazirejstva.

22 Gospod govori Mojsiju i reče:

23 Govori Aronu i sinovima njegovim i reci: Ovako ćete blagosiljati sinove Izrailjeve; vi ćete im reći:

24 Da te blagoslovi Gospod i da te čuva!

25 Da te obasja Gospod licem svojim i bude ti milostiv!

26 Da Gospod obrati lice svoje k tebi i dade ti mir!

27 Ovako će oni prizivati ime moje na sinove Izrailjeve, i ja ću ih blagosloviti.

Glava 7.

1 Kad Mojsije dovrši da podiže šator, on ga pomaza i osveti sa svim posuđem njegovim, a osveti i oltar sa svim posuđem njegovim; on ih pomaza i osveti.

2 Tada knezovi Izrailjevi, starešine domova otaca svojih, donesoše svoj prilog: to behu knezovi plemena koji upravljaše popisom.

3 Oni donesoše prilog svoj pred Gospoda: šestora kola pokrivena i dvanaest volova, to jest jedna kola na dva kneza i po jednog vola na svakoga kneza, i dovedoše ih pred šator.

4 Gospod govori Mojsiju i reče:

5 Uzmi to od njih da se uloži na službu šatora od sastanka i podaj to Levitima, svakome prema službi njegovoj.

6 Mojsije uze kola i volove i predade ih Levitima.

7 Dvoja kola i četiri vola dade sinovima Girsonovim, prema službi njihovoj,

8 a ostala četvora kola i osam volova dade sinovima Merarijevim, prema službi njihovoj pod upravom Itamara sina sveštenika Arona.

9 Ali ništa ne dade sinovima Katovim, jer je njihova dužnost bila da nose svete stvari na ramenima.

10 Knezovi donesoše priloge da se posveti oltar onog dana kad bi pomazan; knezovi donesoše priloge svoje pred oltar.

11 Gospod reče Mojsiju: Knezovi će dolaziti u razne dane, jedan po jedan, da donose svoje priloge za posvećenje oltara.

12 U prvi dan donese prilog svoj Nason sin Aminadavov, od plemena Judina.

13 On donese: jedan tanjir srebrn od sto i trideset sikli težine, jedan srebrn legen od sedamdeset sikli, po meri svetog sikla, oboje puno belog brašna zamešena s uljem za prinos;

14 jednu kupu zlatnu od deset sikli, punu mirisa;

15 jedno tele, jednog ovna, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;

16 jedno jare za žrtvu okajanja;

17 a za žrtvu zahvalnicu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Nasona, sina Aminadavova.

18 Drugog dana donese prilog svoj Natanailo, sin Sogorov, knez plemena Isaharova.

19 On donese: jedan tanjir srebrn od sto i trideset sikli težine, jedan legen srebrn od sedamdeset sikli, po meri svetog sikla, oboje puno belog brašna zamešena s uljem za prinos;

20 jednu kupu zlatnu od deset sikli punu mirisa;

21 jedno tele, jednog ovna, jedno jagnje za žrtvu paljenicu;

22 jedno jare za žrtvu okajanja;

23 a za žrtvu zahvalnicu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Natanaila, sina Sogorova.

24 Trećeg dana donese svoj prilog knez sinova Zavulonovih, Elijav, sin Helonov.

25 On donese: jedan tanjir srebrn od sto i trideset sikli težine, jedan legen srebrn od sedamdeset sikli, po meri svetog sikla, oboje puno belog brašna zamešena s uljem za prinos;

26 jednu kupu zlatnu od deset sikli punu mirisa;

37 jedno tele, jednog ovna, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;

28 jedno jare za žrtvu okajanja;

29 a za žrtvu zahvalnicu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Elijava, sina Helonova.

30 Četvrtog dana donese svoj prilog knez sinova Ruvimovih, Elisur, sin Sedijurov.

31 On donese: jedan tanjih srebrn od sto i trideset sikli težine, jedan legen srebrn od sedamdeset sikli, po meri svetog sikla, oboje puno belog brašna zamešena s uljem za prinos;

32 jednu kupu zlatnu od deset sikli punu mirisa;

33 jedno tele, jednog ovna, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;

34 jedno jare za žrtvu okajanja;

35 a za žrtvu zahvalnicu dva vola, pet ovnova, pet, jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Elisura, sina Sedijurova.

36 Petog dana donese svoj prilog knez sinova Simeonovih, Salamilo, sin Surisadajev.

37 On donese: jedan tanjir srebrn od sto i trideset sikli težine, jedan legen srebrn od sedamdeset sikli, po meri svetog sikla, oboje puno belog brašna zamešena s uljem za prinos;

38 jednu kupu zlatnu od deset sikli, punu mirisa;

39 jedno tele, jednog ovna, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;

40 jedno jare za žrtvu okajanja;

41 a za žrtvu zahvalnicu dva vola, pet, ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Salamila, sina Surisadajeva.

42 Šestoga dana donese svoj prilog knez sinova Gadovih, Eliasaf, sin Raguilov.

43 On donese: jedan tanjir srebrn od sto i trideset sikli težine, jedan legen srebrn od sedamdeset sikli, po meri svetog sikla, oboje puno belog brašna zamešena s uljem za prinos;

44 jednu kupu zlatnu od deset sikli punu mirisa;

45 jedno tele, jednog ovna, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;

46 jedno jare za žrtvu okajanja;

47 a za žrtvu zahvalnicu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Eliasafa, sina Raguilova.

48 Sedmog dana donese svoj prilog knez sinova Jefremovih, Elisama, sin Amijudov.

49 On donese jedan tanjir srebrn od sto i trideset sikli težine, jedan legen srebrn od sedamdeset sikli, po meri svetog sikla, oboje puno belog brašna zamešena s uljem za prinos;

50 jednu kupu zlatnu od deset sikli punu mirisa;

51 jedno tele, jednog ovna, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;

52 jedno jare za žrtvu okajanja,

53 a za žrtvu zahvalnicu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Elisama, sina Amijudova.

54 Osmog dana donese svoj prilog knez sinova Manasijinih, Gamalilo, sin Fadasurov. 55 On donese: jedan tanjir srebrn od sto i trideset sikli težine, jedan legen srebrn od sedamdeset sikli, po meri svetog sikla, oboje puno beloga brašna zamešena s uljem za prinos;

56 jednu kupu zlatnu od deset sikli, punu mirisa;

57 jedno tele, jednog ovna, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;

58 jedno jare za žrtvu okajanja;

59 a za žrtvu zahvalnicu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Gamalila, sina Fadasurova.

60 Devetog dana donese svoj prilog knez sinova Venijaminovih, Avidan, sin Gadeonijev.

61 On donese jedan tanjir srebrn od sto i trideset sikli težine, jedan legen od sedamdeset sikli, po meri svetog sikla, oboje puno belog brašna zamešena s uljem za prinos;

62 jednu kupu zlatnu od deset sikli punu mirisa;

63 jedno tele, jednog ovna, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;

64 jedno jare za žrtvu okajanja;

65 a za žrtvu zahvalnicu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Avidana sina Gadeonijeva.

66 Desetog dana donese svoj prilog knez sinova Danovih. Ahijezer, sin Amisadajev.

67 On donese: jedan tanjir srebrn od sto trideset sikli težine, jedan legen srebrn od sedamdeset sikli, po meri svetog sikla, oboje puno belog brašna zamešena s uljem za prinos;

68 jednu kupu zlatnu od deset sikli punu mirisa;

69 jedno tele, jednog ovna, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;

70 jedno jare za žrtvu okajanja;

71 a za žrtvu zahvalnicu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Ahijezera, sina Amisadajeva.

72 Jedanaestog dana donese svoj prilog knez sinova Asirovih, Fagailo, sin Ehranov.

73 On donese: jedan tanjir srebrn od sto i trideset sikli težine, jedan legen srebrn od sedamdeset sikli, po meri svetog sikla oboje puno belog brašna zamešena s uljem za prinos;

74 jednu kupu zlatnu od deset sikli, punu mirisa;

75 jedno tele, jednog ovna, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;

76 jedno jare za žrtvu okajanja;

77 a za žrtvu zahvalnicu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Fagaila, sina Ehranova.

78 Dvanaestog dana donese svoj prilog knez sinova Neftalimovih, Ahirej, sin Enanov.

79 On donese jedan tanjir srebrn od sto i trideset sikli težine, jedan legen srebrn od sedamdeset sikli po meri svetog sikla, oboje puno belog brašna zamešena s uljem za prinos;

80 jednu kupu zlatnu od deset sikli punu mirisa;

81 jedno tele, jednog ovna, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;

82 jedno jare za žrtvu okajanja;

83 a za žrtvu zahvalnicu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Ahireja, sina Enanova.

84 To behu prilozi knezova Izrailjevih za posvećenje oltara u dan kad je on pomazan: Dvanaest tanjira srebrnih, dvanaest legena srebrnih, dvanaest kupa zlatnih;

85 svaki tanjir srebrn od sto i tridest sikli težine, svaki legen od sedamdeset sikli. Svega srebra u tom posuđu: dve hiljade i četiri stotine sikli po meri svetog sikla.

86 Dvanaest kupa zlatnih punih mirisa, svaka kupa od deset sikli po meri svetog sikla. Svega zlata u legenima: sto i dvadeset sikli.

87 Svega stoke za žrtvu paljenicu: dvanaest telaca, dvanaest ovnova, dvanaest jaganjaca od godine s prinosom svojim i dvanaest jaraca za žrtvu okajanja.

88 Svega stoke za žrtvu zahvalnicu: dvadeset i četiri vola, šezdeset ovnova, žezdeset jaraca, šezdeset jaganjaca od godine. To behu prilozi za posvećenje oltara pošto bi pomazan.

89 Kad Mojsije ulažaše u šator od sastanka da govori s Gospodom, on čujaše glas koji mu govoraše sa zaklopca na kovčegu svedočanstva između dva heruvima. I on govoraše s Gospodom.

Glava 8.

1 Gospod govori Mojsiju i reče:

2 Govori Aronu i reci mu: Kad postaviš žiške na svećnjak, žišci će morati da svetle s lica.

3 Aron učini tako i postavi žiške na prednju stranu svećnjaka, kao što Gospod zapovedi Mojsiju.

4 Svećnjak beše od kovanoga zlata; od podnožja, do cvetova svojih, beše od kovanoga zlata. Mojsije beše načinio svećnjak po prilici koju mu beše pokazao Gospod.

5 Gospod govori Mojsiju i reče:

6 Uzmi Levite između sinova Izrailjevih i očisti ih.

7 Evo kako ćeš ih očistiti: pokropi ih vodom očišćenja; a oni neka obriju celo telo svoje i operu haljine svoje, i očiste se.

8 Oni će zatim uzeti jedno tele s običnim prinosom od beloga brašna zamešena s uljem, a ti ćeš uzeti drugo tele za žrtvu okajanja.

9 Dovešćeš Levite pred šator od sastanka i sazvaćeš sav zbor sinova Izrailjevih.

10 Dovešćeš Levite pred Gospoda, i sinovi Izrailjevi položiće ruke svoje na Levite.

11 Aron će učiniti da se Leviti okreću na jednu i na drugu stranu pred Gospodom, kao prinos sinova Izrailjevih i oni će se posvetiti da vrše službu Gospodu.

12 Leviti će položiti ruke svoje na glave telaca, a ti ćeš prineti jedno tele na žrtvu okajanja, a drugo na žrtvu paljenicu da se vrši okajanje za Levite.

13 Postavićeš Levite da stoje pred Aronom i sinovima njegovim i učinićeš da se okreću na jednu i na drugu stranu kao prinos Gospodu.

14 Odvojićeš Levite između sinova Izrailjevih, i Leviti će biti moji.

15 Posle toga će Leviti doći da vrše službu u šatoru od sastanka. Tako ćeš ih ti očistiti i tako ćeš učiniti da se oni okreću na jednu i na drugu stranu kao prinos Gospodu.

16 Jer su oni između sinova Izrailjevih sasvim moji; ja ih uzeh u zamenu za prvence, u zamenu za sve prvence sinova Izrailjevih.

17 Jer je moj svaki prvenac među sinovima Izrailjevim, i od ljudi i od životinja. Onog dana kad pobih sve prvence u zemlji egipatskoj, posvetio sam ih sebi.

18 I uzeh Levnte za sve prvence sinova Izrailjevih.

19 Ja dadoh Levite Aronu i sinovima njegovim između snnova Izrailjevih, da vrše službu sinova Izrailjevih u šatoru od sastanka i da vrše okajanje za sinove Izrailjeve, da ne bi dolazio pomor na sinove Izrailjeve kad sinovi Izrailjevi pristupaju u svetilište.

20 Mojsije, Aron i sav zbor sinova Izrailjevih učiniše sve što Gospod zapovedi Mojsiju za Levite; tako za njih učiniše sinovi Izrailjevi.

21 Leviti se očistiše i opraše haljine svoje i Aron učini da se oni obrću na jednu i na drugu stranu pred Gospodom, i izvrši za njih okajanje, da bi se oni očistili.

22 Posle toga Leviti pristupiše da vrše službu svoju u šatoru od sastanka pred Aronom i pred sinovima njegovim, kao što Gospod zapovedi Mojsiju, tako im učiniše.

23 Gospod govori Mojsiju i reče:

24 I ovo je za Levite: Svaki će Levit od dvadeset i pet godina i više stupitm u službu u šatoru od sastanka.

25 Posle pedeset godina izlaziće iz službe i neće više služiti.

26 On će pomagati braći svojoj u šatoru od sastanka, da nadgleda ono što je njima povereno na službu, ali sam neće vršiti službe. Tako ćeš postupati s Levitima u pogledu službe njihove.

Glava 9.

1 Gospod govori Mojsiju u pustinji Sinajskoj u prvi mesec druge godine po izlasku njihovom iz zemlje egipatske, i reče:

2 Neka sinovi Izrailjevi slave pashu u određeno vreme.

3 Slavićete je u određeno vreme četrnaestog dana ovoga meseca u veče; slavićete je po svim zakonima i po svim uredbama njenim.

4 Mojsije govori sinovima Izrailjevim, da bi slavili pashu.

5 I oni slaviše pashu četrnaestoga dana prvoga meseca u veče, u pustinji Sinajskoj. Sinovi Izrailjevi učiniše sve onako kako Gospod beše zapovedio Mojsiju.

6 Ali je bilo ljudi koji se oskvrniše o mrtvaca, te ne mogoše slaviti pashu u onaj dan; i oni dođoše tog istog dana pred Mojsija i pred Arona,

7 i ti ljudi rekoše Mojsiju: Mi smo nečisti od mrtvaca; zašto da nam se uskrati da prinesemo žrtvu Gospodu u pravo vreme zajedno sa sinovima Izrailjevim?

8 Mojsije im reče: Čekajte da saznam što za vas zapoveda Gospod.

9 Gospod govori Mojsiju i reče:

10 Govori sinovima Izrailjevim i reci: Ako bi neko od vas ili od potomaka vaših bio nečist od mrtvaca, ili bi bio na dalekome putu, on će slaviti pashu u čast Gospodu.

11 Slaviće je drugoga meseca u veče četrnaestoga dana; oni će je jesti s beskvasnim hlebovima i s gorkim zeljem.

12 Oni neče ostaviti ništa do jutra i neće joj ni jednu kost prelomiti. Slaviće je po svim uredbama za pashu.

43 Ko je čist i nije na putu, pa propusti da slavi pashu, taj će se istrebiti iz naroda svoga; što ne prinese prinos Gospodnji u pravo vreme, taj će nositi kaznu greha svoga.

14 Ako stranac koji među vama boravi slavi pashu Gospodnju, on će poštovati zakone i naredbe za pashu. Kod vas će biti samo jedan zakon za stranca i za domorodca.

15 U dan u koji bi podignut šator, oblak pokri šator, šator od sastanka; i od večera do jutra taj oblak izgledaše kao vatra nad šatorom.

16 Tako beše jednako: oblak zaklanjaše šator a noću izglsdaše kao oganj.

17 Kad se oblak podizaše iznad šatora tada se kretahu sinovi Izrailjsvi a gde on zastajaše onde se sinovi Izrailjsvi ustavljahu.

18 Sinovi Izrailjevi polažahu po zapovesti Gospodnjoj i ustavljahu se po zapovesti Gospodnjoj; dokle god oblak stajaše nad šatorom oni stajahu u logoru.

19 Kad oblak dugo stajaše nad šatorom, sinovi Izrailjevi slušahu zapovest Gospodnju i ne kretahu se.

20 Kad oblak ostajaše malo dana nad šatorom oni stajahu u logoru lo zapovesti Gospodnjoj i polvžahu po zapovesti Gospodnjoj.

21 Kad oblak stajaše od večera do jutra a u jutro se podizaše, tada oni polažahu; kad se oblak podizaše posle jednog dana i jedne noći, oni polažahu.

22 Ako bi oblak stajao dva dana, mesec dana ili godinu dana nad šatorom, sinovi Izrailjevi ostajahu u logoru i ne polažahu, a kad bi se podizao oni oolažahu.

23 Oni stajahu u logor po zapovesti Gospodnjoj i polažahu po zapovesti Gospodnjoj; oni slušahu zapovest Gospodnju, po naredbi Gospodnjoj preko Mojsija.

Glava 10.

1 Gospod govori Mojsiju i reče:

2 Načini sebi dve trube od srebra; načini ih od kovanoga srebra. Njima ćeš sazivati zbor i davati znak za kretanje vojske.

3 Kad obe zatrube tad će se skupljati k tebi sav zbor na vrata šatora od sastanka.

4 Kad zatrubi samo jedna tad će se k tebi skupljati knezovi, tisućnici Izrailjevi.

5 Kad zatrubite jako tada će se krenuti logor koji leži na istoku,

6 kad zatrubite jako po drugi put krenuće se logor koji je prema jugu, jako će da se trubi kad imaju da se krenu.

7 Trubićete i za sazivanje zbora ali nećete trubiti jako.

8 U trube trubiće sinovi Aronovi, sveštenici. To je zakon večni za vas i za potomke vaše.

9 Kad budete u svojoj zemlji i išli u rat da suzbijete neprijatelja koji udari na vas, trubićete jako u trube, i Gospod Bog vaš, opomenuće se vas i oslobodićete se od neprijatelja svojih.

10 Trubićete u trube u dane veselja, na praznike svoje, na nov mesec, prinoseći žrtve svoje paljenice i žrtve svoje zahvalnice, i one će zazvati spomen vaš pred Bogom vašim. Ja sam, Gospod, Bog vaš.

11 U dvadeseti dan drugoga meseca druge godine, podiže se oblak iznad šatora svedočanstva,

12 i sinovi Izrailjevi krenuše se svojim redom iz pustinje Sinajske. Oblak se ustavi u pustinji Faranskoj.

13 Tako učiniše svoj prvi polazak po zapovesti Gospodnjoj preko Mojsija.

14 Prva se krenu zastava vojske sinova Judinih sa četama svojim. Vojskom Judinom zapovedaše Nason, sin Aminadavov;

15 vojskom plemena sinovv Isaharovih Natanailo, sin Sogarov;

16 vojskom plemena sinova Zavulonovih Elijav, sin Helonov.

17 Šator bi složen; i sinovi Girsonovi i sinovi Merarijevi krenuše se noseći šator.

18 Krenu se zastava vojske sinova Ruvimovih sa četama svojim. Vojskom Ruvimovom zapovedaše Elisur, sin Sedijurov;

19 vojskom plemena sinova Simeonovih Salamilo, sin Surisadajev;

20 vojskom plemena sinova Gadovih Elisaf, sin Raguilov.

21 Sinovi Katovi krenuše se noseći svetilište; i šator se razapinjao, čekajući da oni stignu.

22 Krenu se zastava vojske sinova Jefremovih sa četama svojim. Vojskom Jefremovom zapovedaše Elisama, sin Amijudov;

23 vojskom plemena sinova Manasijinih Gamalilo, sin Fadasurov;

24 vojskom plemena sinova Venijaminovih Avidan, sin Gadeonijev.

25 Krenu se zastava vojske sinova Danova sa četama svojim. Ona beše poslednja vojska. Vojskom Danovom zapovedaše Ahijezer, sin Amisadajev;

26 vojskom plemena sinova Asirovih Fagailo, sin Ehranov;

27 vojskom plemena sinova Neftalimovih Ahirej, sin Enanov.

28 Tim redom krenuše se sinovi Izrailjevi sa četama svojim i tako oni pođoše.

29 Mojsije reče Hovavu, sinu tasta svoga: Krećemo se ka mestu za koje Gospod reče: vama ću ga dati. Idi s nama i činićemo ti dobro jer je Gospod obećao da će činiti dobra Izrailju.

30 Hovav mu odgovori: Ja neću ići, nego ću ići u svoju zemlju, u otadžbinu svoju.

31 A Mojsije reče: Nemoj nas ostaviti, jer ti znaš mesta u kojima smo mi u logoru u pustinji, i ti ćeš da nam budeš vođ.

32 I ako pođeš s nama imaćeš deo u dobru koje će nam učiniti Gospod.

33 Oni se krenuše od gore Gospodnje i idoše tri dana. Kovčeg saveza Gospodnjeg krenu se ispred njih, i iđaše tri dana da im naće mesto za odmor.

34 Oblak Gospodnji bejaše nad njima preko dana, kad se oni kretahu iz logora.

35 Kad se kovčeg krstaše, Mojsije govoraše: Ustani, Gospode! i nek se razaspu neprijatelji tvoji! nek beže ispred lica tvoga oni koji te mrze!

36 A kad se ustavljaše, govoraše: Vrati se Gospode, mirijadama hiljadama Izrailjevim!

Glava 11.

1 Narod poče mrmljati, i to ne bi po volji Gospodu. Kad to Gospod ču, raspali se gnev njegov; raspali se na njih oganj Gospodnji i sažeže krajnji deo logora.

2 Narod zavapi k Mojsiju. Mojsije se pomoli Gospodu i oganj se ugasi.

3 Ono mesto bi prozvano Tavera^[1], jer se na njih raspali oganj Gospodnji.

4 Svetina koja bejaše među Izrailjevim posta lakoma, te i sinovi Izrailjevi počeše kukati i oni rekoše: Ko će nam dati mesa da jedemo?

5 Opominjemo se riba što jeđasmo u Egiptu, a za badava, krastavaca i dinja i crnoga i beloga luka.

6 A sad usahnu duša naša; nema više ničega! Oči naše ne vide ništa osim mane.

7 Mana beše kao seme korijandrovo, a izgledaše kao bdel.

8 Narod izlažaše da je kupi, meljaše je na žrvnjima, ili tucaše u stupama, kuhaše u kotlu ili mešaše od nje kolače. Ukus joj bejaše kao ukus kolača s uljem.

9 Kad padaše rosa na logor noću, padaše s njom i mana.

10 Mojsije ču da narod kuka, svaki u svojoj porodici, svaki na vratima svoga šatora. Gospod se jako razgnevi. Mojsije se rastuži,

11 i on reče Gospodu: Zašto cveliš slugu svoga, i zašto ne nađoh milosti pred očima tvojim, te si na mene metnuo teret celoga ovoga naroda?

12 Jesam li zar ja začeo sav ovaj narod? Jesam li ga ja rodio, da mi kažeš: Nosi ga u naručju svome kao što dojilja dete nosi, u zemlju za koju si se ocima njegovim zakleo da ćeš im je dati?

13 Gde ću da uzmem mesa da ga dam celom ovom narodu? Jer kukaju preda mnom govoreći: Daj nam mesa da jedemo!

14 Ne mogu ja sam ceo ovaj narod da nosim, jer je suviše težak za mene.

15 Ako ćeš tako učiniti sa mnom bolje je da me ubiješ. Ubi me, molim te, ako sam našao milost pred očima tvojim, pa da ne gledam zla svoga.

16 Gospod reče Mojsiju: Saberi sedamdeset ljudi između starešina Izrailjevih, koje znaš da su starešine naroda i upravitelji njegovi, i dovedi ih k šatoru od sastanka da onde stanu s tobom.

17 Ja ću sići i govoriću ti onde. Uzeću od duha moga koji je na tebi i metnuću na njih, da nose i oni s tobom teret naroda, da ga ne nosiš ti sam.

18 Reći ćeš narodu: Posvetite se za sutra, i ješćete mesa, jer kukaste na uši Gospodnje, govoreći: Ko će nas nahraniti mesom? jer nam dobro beše u Egiptu! - Daće vam Gospod mesa, i ješćete ga.

19 Nećete ga jesti jedan dan, ni dva dana, ni pet dana, ni deset dana, ni dvadeset dana,

20 nego ceo mesec dana, dokle vam na nos ne udari i ne ogadi vam se, zato što odbaciste Gospoda koji je među vama i kukaste pred njim govoreći: Zašto iziđosmo iz Egipta?

21 Mojsije reče: Šest stotina hiljada pešaka ima naroda u kome sam ja, i ti kažeš: Daću im mesa da jedu ceo mesec dana.

22 Hoće li im se poklati ovce i goveda, da im dostane? Ili će im se pokupiti sve ribe morske da im bude dosta?

23 Gospod odgovori Mojsiju: Zar će ruka Gospodnja kratka biti? Videćeš hoće li biti ono što ti rekoh ili neće.

24 Mojsije iziđe i kaza narodu reči Gospodnje. On sabra sedamdeset ljudi između starešina naroda i postavi ih oko šatora.

25 Gospod siđe u oblaku i govori Mojsiju. On uze od duha koji beše na njemu, i metnu ga na onih sedamdeset starešina; i čim duh dođe na njih prorokovaše; ali ne nastaviše.

26 Dva čoveka, od kojih jednom beše ime Eldad, a drugom Modad, behu ostali u logoru, te i na njih dođe duh, jer i oni bejahu zapisani i ako ne behu išli k šatoru. I oni prorokovaše u logoru.

27 Jedan momak dotrča da javi to Mojsiju i on reče: Eldad i Modad prorokuju u logoru.

28 A Isus, sin Navinov, sluga Mojsijev od mladosti svoje, uze reč i reče: Mojsije, gospodaru moj, zabrani im!

29 Mojsije mu odgovori: Jesi li ti radi mene ljubomoran? Kamo sreće da sav narod Gospodnji bude sastavljen od proroka, i da Gospod pusti duh svoj na njih!

30 I Mojsije se vrati u logor a i starešine Izrailjeve.

31 Gospod podiže vetar s mora koji potera prepelice, i razasu ih po logoru, skoro na dan hoda s jedne i na dan hoda s druge strane oko logora. Bilo ih je skoro na dva lakta od površine zemlje.

32 Celog onog dana i svu noć i sav drugi dan kupljaše narod prepelice; ko najmanje nakupi, nakupi deset omera. Oni ih povešaše sebi redom oko logora.

33 Još im meso bejaše u zubima, još ga ne behu sažvakali, a gnev se Gospodnji raspali na narod, i Gospod udari narod zlom velikim.

34 To mesto prozvaše Kivrot-Atava^[2], jer se onde sahrani narod koji se beše polakomio.

35 Od Kivrot-Atava narod pođe u Asirot, i stade u Asirotu.

Glava 12.

1 Marija i Aron govoriše protiv Mojsija zbog žene Etiopćanke kojom se beše oženio, jer on beše uzeo za ženu jednu Etiopćanku.

2 Oni rekoše: Zar samo preko Mojsija govori Gospod? Ne govori li on i preko nas? I to ču Gospod.

3 A Mojsije beše čovek vrlo ustrpljiv, više nego ma koji drugi čovek na licu zemlje.

4 Odjednom Gospod reče Mojsiju, Aronu i Mariji: Dođite vas troje u šator od sastanka. I otidoše njih troje.

5 Gospod siđe u stubu od oblaka, i stade na vratima od šatora. On zovnu Arona i Mariju, koji oboje pristupiše.

6 I on im reče: Slušajte dobro reči moje! Kad bude ko prorok među vama, to ću mu se ja, Gospod, u viđenju pojaviti, u snu ću ja s njim govoriti.

7 Ali nije tako s mojim slugom Mojsijom. On je veran u svemu domu mome.

8 Njemu govorim iz usta k ustima, ja mu se bez tajni javljam, i on vidi priliku Gospodnju. Kako se dakle ne pobojaste govoriti protiv sluge moga, protiv Mojsija?

9 Gnev se Gospodnji raspali na njih. I on otide.

10 Oblak se povuče sa šatora, i gle, na Mariju pade guba, bela kao sneg. Aron pogleda Mariju, i gle, ona imaše gubu.

11 Tada Aron reče Mojsiju: Molim te, gospodaru, ne čini da nosim na sebi kaznu greha koji mi ludo počinismo, i s kojeg postadosmo krivi!

12 Ah da ne bude ova kao mrtvo-rođeno dete, kome je meso u pola trulo kad izlazi iz utrobe matere svoje!

13 Mojsije zavapi ka Gospodu govoreći: Bože, molim ti se, isceli je!

14 I Gospod reče Mojsiju: Da joj je otac njezin pljunuo u lice, ne bi ona bila sedam dana sramotna? Neka ona bude odlučena sedam dana iz logora, a posle neka bude opet primljena.

15 Tako Marija bi odlučena iz logora za sedam dana; i narod se ne krenu dokle Marija ne bi opet primljena.

16 Zatim se narod krenu iz Asirota, i ulogori se u pustinji Faranskoj.

Glava 13.

1 Gospod govori Mojsiju i reče:

2 Pošlji ljude da uhode zemlju Hanansku, koju ja dajem sinovima Izrailjevim. Poslaćeš po jednog čoveka od svakog plemena otaca njihovih; svi neka budu od glavnih među njima.

3 Mojsije ih posla iz pustinje Faranske po zapovesti Gospodnjoj; svi ti ljudi behu glavari sinova Izrailjevih.

4 Ovo su imena njihova: Od plemena Ruvimova: Samuilo, sin Zahurov;

5 Od plemena Simeonova: Safat, sin Surin,

6 Od plemena Judina: Halev, sin Jefonijin;

7 Od plemena Isaharova: Igal, sin Josifov;

8 Od plemena Jefremova: Avsije, sin Navin;

9 Od plemena Venijaminova: Faltije, sin Rafujev;

10 Od plemena Zavulonova: Gudilo, sin Sudin;

11 Od plemena Josifova: od plemena Manasijina: Gadije, sin Susin;

12 Od plemena Danova: Amilo, sin Gamalin;

13 Od plemena Asirova: Satur, sin Mihailov;

14 Od plemena Neftalimova: Navija, sin Savin;

15 Od plemena Gadova: Gudilo, sin Mahilov;

16 To su imena ljudi koje Mojsije posla da uhode zemlju. Mojsije dade Avsiji, sinu Navinu ime Isus.

17 Mojsije ih posla da uhode zemlju Hanansku i reče im: Idite ovuda na jug, pa iziđite na goru.

18 Posmatraćete zemlju, vidićete kakva je i narod koji je u njoj, je li jak ili slab, ima li ga malo ili mnogo;

19 i kakva je zemlja u kojoj on stanuje, je li dobra ili rćava; kakvi su gradovi u kojima on nastava, jesu li otvoreni ili utvrđeni;

20 i kakve su njive, jesu li rodne ili slabe, ima li u njima drveta ili ih nema. Budite srčani i uzmite roda od te zemlje. Tada beše vreme prvom grožđu.

21 Oni pođoše i uhodiše zemlju od pustinje Sinske do Reova na putu u Emat.

22 Idoše na jug i dođoše do Hevrona, gde bejahu Ahiman, Sesije, i Teliman, sinovi Eskola. Hevron beše sazidan na sedam godina pre Soana u Egiptu.

23 Zatim dođoše do doline Eskola^[3], gde odrezaše trs od loze s jednim grozdom i ponesoše ga dvojica na motki; a ubraše i narova i smokava.

24 Ono se mesto prozva dolina Eskol od grozda koji onde odrezaše sinovi Izrailjevi.

25 Posle četrdeset dana vratiše se iz zemlje koju uhodiše.

26 Kad stigoše, odoše k Mojsiju i Aronu i k svemu zboru sinova Izrailjevih u pustinju Faransku, u Kadis; i izvestiše njih i ceo zbor o svemu, i pokazaše im rod te zemlje.

27 Evo što oni rekoše Mojsiju: Idosmo u zemlju u koju si nas poslao. U istini teče u njoj mleko i med i evo roda njezina.

28 Ali je narod koji u njoj nastava jak i gradovi su im utvrđeni i veliki; a videsmo onde i sinove Enakove.

29 Amaličani žive na južnoj strani, Heteji, Jevuseji i Amoreji žive u planini, a Hananeji žive pored mora i uzduž Jordana.

30 Halev umiri narod koji mrmljaše na Mojsija i reče: Hajde da idemo da uzmemo tu zemlju, pobedićemo je.

31 Ali drugi ljudi koji behu išli s njim govorahu: Ne možemo mi ići na onaj narod, jer je jači od nas.

32 I oni kudiše pred sinovima Izrailjevim zemlju koju uhodiše, govoreći: Zemlja koju prođosmo i uhodismo, zemlja je koja proždire svoje stanovnike; i ljude koje videsmo vrlo su veliki.

33 Videsmo onde i divove, sinove Enakove, roda divovskoga, i mi pred njihovima a i pred svojim očima izgledasmo kao skakavci.

Glava 14.

1 Ceo zbor podiže glas i poče vikati, i narod plaka onu noć.

2 Svi sinovi Izrailjevi mrmljahu na Mojsija i na Arona, i sav zbor reče im: Što ne pomresmo u zemlji egipatskoj, ili što ne pomresmo u ovoj pustinji!

3 Što nas Gospod vodi u tu zemlju da izginemo od mača, a žene naše i deca naša da postanu roblje! Nije li bolje da se vratimo u Egipat?

4 I rekoše među sobom: Izaberimo starešinu i vratimo se u Egipat.

5 Mojsije i Aron padoše na lice pred svim zborom sinova Izrailjevih.

6 A Isus, sin Navinov, i Halev, sin Jefonijin, između onih koji uhodiše zemlju, razdreše haljine svoje,

7 i rekoše svemu zboru sinova Izrailjevih: Zemlja koju prođosmo i uhodismo, vrlo je dobra zemlja.

8 Ako nam je naklonjen Gospod, on će nas odvesti u tu zemlju i daće nam je; to je zemlja u kojoj teče mleko i med.

9 Samo se ne odmećite od Gospoda, a ne bojte se naroda one zemlje; jer ćemo mi njih pojesti. Odstupio je od njih zakon njihov. S nama je Gospod, ne bojte ih se!

10 Ceo zbor govoraše da će ih kamenovati, kad se nad šatorom od sastanka slava Gospodnja pokaza pred svim sinovima Izrailjevim.

11 I Gospod reče Mojsiju: Dokle će me taj narod vređati? Dokle li će da mi ne veruje pored tolikih znaka koje učinih usred njega?

12 Udariću ga kugom i uništiću ga; ali ću od tebe učiniti narod veći i jači od njega.

13 Mojsije reče Gospodu: Čuće to Egipćani, iz kojih si izveo ovaj narod silom svojom,

14 i reći će to ljudima ove zemlje. Oni znaju da si ti, Gospode, usred ovog naroda; da se ti očevidno objavljuješ, Gospode; da Je oblak tvoj nad njim, i u stubu od oblaka da ideš pred njim danju i u stubu od ognja noću;

15 pa kad potreš ovaj narod i pobiješ sve do jednoga, tad će narodi, koji su čuli o tebi, govoriti:

16 Nije Gospod imao moć da dovede ovaj narod u zemlju koju mu je sa zakletvom obećao, i zato ga pobi u pustinji.

17 Ali sad nek se pokaže moć Gospodnja u svoj veličini svojoj, kao što si sam izjavio govoreći:

18 Gospod je spor na gnev i obilan dobrotom, i prašta zloću i bunu; ali on ne drži krivoga za nevinoga, i kažnjava zlodela otaca na sinovima do trećega i do četvrtoga kolena.

19 Oprosti zloću ovome narodu po velikom milosrđu svome, kao što si ovom narodu praštao od Egipta do ovde.

20 I Gospod reče: Praštam, kao što si tražio.

21 Ali sam ja živ!, i slava Gospodnja napuniće svu zemlju!

22 Oni koji videše slavu moju i znake moje što učinih u Egiptu i u ovoj pustinji, a kušaše me već deset puta, i ne poslušaše reči moje,

23 neće videti zemlju koju sa zakletvom obećah ocima njihovim; neće je videti ni jedan od onih koji me uvrediše.

24 Ali slugu svoga Haleva, koji bi drugim duhom nadahnut, i koji se sasvim držao puta moga, njega ću odvesti u zemlju u koju je išao i porod će je njegov držati.

25 Ali Amaličani i Hananeji sede u dolini. Zato se sutra vratite natrag, i idite u pustinju k Crvenome moru.

26 Gospod govori Mojsiju i Aronu i reče:

27 Dokle ću pustiti da taj rđavi zbor mrmlja na mene? Čuo sam mrmljanje sinova Izrailjevih, koji mrmljaju na mene.

28 Reci im: Živ sam ja! - govori Gospod, - učiniću vam onako kako ste govorili ušima mojim.

29 U ovoj će pustinji popadati mrtva telesa vaša, svih između vas koji su izbrojeni u svemu broju vašemu od dvadeset godina i više, koji mrmljaste na mene.

30 Nećete vi ući u zemlju za koju se zakleh da ću vas naseliti u njoj, osim Haleva, sina Jefonijina, i Isusa, sina Navinova.

31 A decu vašu, za koju rekoste da će postati roblje, njih ću dovesti, i oni će poznati zemlju za koju vi ne marite.

32 Leševi će vaši popadati u ovoj pustinji,

33 i deca će vaša biti pastiri u pustinji četrdeset godina, i nosiće kaznu neverstava vaših, dokle ne istrunu svi leševi vaši u pustinji.

34 Kao što ste za četrdeset dana uhodili zemlju, vi ćete četrdeset godina nositi kaznu zlodela svojih: godinu dana za svaki dan, i znaćete što to znači biti bez mog prisustva.

35 Ja, Gospod, rekoh! i tako ću učiniti tom zboru rđavome, koji se sabrao protiv mene. U pustinji će propasti i tu će umreti.

36 Ljudi koje Mojsije beše poslao da uhode zemlju, i koji na povratku pobuniše sav zbor da viče na njega, prosuvši zle glasove o zemlji,

37 ti ljudi kojn prosuše zle glasove o zemlji, pomreše od rana pred Gospodom.

38 Isus, sin Navinov, i Halev, sin Jefonijin, sami ostaše živi od onih koji behu išli da uhode zemlju.

39 Mojsije kaza to svim sinovima Izrailjevim, i narod pade u veliku žalost.

40 Ustaše rano i popeše se na vrh gore, govoreći: Evo nas! Ići ćemo na mesto za koje je Gospod govorio, jer zgrešismo.

41 Mojsije reče: Zašto prestupate zapovest Gospodnju? To neće ispasti na dobro.

42 Ne penjite se!, jer Gospod nije među vama. Nemojte da vas pobiju neprijatelji vaši.

43 Jer su Amaličani i Hananeji tamo pred vama, i izginućete od mača, jer se odmetnuste od Gospoda, i Gospod neće biti s vama.

44 Oni ipak navališe da se penju na goru, ali kovčeg saveza Gospodnjeg i Mojsije ne iziđoše iz logora.

45 Tad siđoše Amaličani i Hananeji, koji behu nastanjeni na onoj gori i razbiše ih, i teraše ih do Horme.

Glava 15.

1 Gospod govori Mojsiju i reče:

2 Govori sinovima Izrailjevim i reci im: Kad dođete u zemlju koju vam ja dajem, da se u njoj nastanite,

3 i prinosite žrtvu ognjem spaljenu pred Gospodom, žrtvu paljenicu, ili žrtvu za ispunjenje zaveta, ili dobrovoljnu, ili o praznicima svojim gotoveći od krupne ili od sitne stoke ugodni miris Gospodu,

4 tada ko prinese prinos svoj Gospodu, prinosiće desetinu efe beloga brašna zamešena s četvrtinom ina ulja,

5 a sa četvrtinom ina vina, učinićeš naliv uz žrtvu paljenicu ili uz drugu žrtvu, na svako jagnje.

6 Uz ovna prinosićeš dve desetine beloga brašna zamešena s trećinom ina ulja,

7 i učinićeš naliv od trećine ina vina hao prinos na ugodni miris Gospodu.

8 Ako prinosiš tele na žrtvu paljenicu, ili na žrtvu za ispunjenje zaveta, ili na žrtvu zahvalnicu Gospodu,

9 prinosićeš uz tele tri desetine efe beloga brašna zamešena sa pola ina ulja,

10 i učinićeš naliv sa pola ina vina; to je žrtva ognjem spaljena na ugodni miris Gospodu.

11 Tako će se učiniti uza svakoga vola i uza svakoga ovna i uza svako živinče između ovaca ili koza.

12 Prema broju koliko prinesete, učinićete tako uza svako, koliko ih bude.

13 Svaki domorodac će učiniti tako, prinoseći žrtvu paljenicu na ugodni miris Gospodu.

14 Ako neki stranac koji s vama stanuje, ili koji bi docnije došao k vama, prinosi žrtvu ognjem spaljenu na ugodni miris Gospodu, on će je prinositi na isti način kao i vi sami.

15 Samo će jedan zakon biti za ceo zbor, za vas i za stranca koji je među vama; to će biti večan zakon među potomcima vašim; stranac će biti kao i vi pred Gospodom.

16 Jedan zakon i jedna uredba biće i vama i strancu koji je među vama.

17 Gospod govori Mojsiju i reče:

18 Govori sinovima Izrailjevim i reci im: Kad dođete u zemlju u koju vas vodim,

19 i stanete jesti hleb one zemlje, odvojićete prinos za Gospoda.

20 Od prvina testa svoga prinosićete kolač; prinosićete ga kao prinos koji se odvaja od gumna.

21 Odvojićete za Gospoda prinos od prvina testa svoga u sva vremena.

22 Kad biste nehotice pogrešili ne vršeći sve ove zapovesti koje Gospod dade Mojsiju,

23 sve što vam je Gospod zapovedio preko Mojsija, od dana kad je Gospod dao svoje prve zapovesti, i posle u buduća vremena;

24 ako se bude nehotice pogrešilo, a da zbor to nije primetio, ceo će zbor prinositi jedno mlado tele na žrtvu paljenicu na ugodni miris Gospodu, sa prinosom i nalivom po utvrđenim propisima, i jedno jare na žrtvu okajanja.

25 Sveštenik će očistiti sav zbor sinova Izrailjevih, i oprostiće im se, jer je pogreška bila nehotimična i oni donesoše pred Gospoda svoj prinos za žrtvu ognjem spaljenu i prinos svoj za okajanje greha svoga zbog nehotimične pogreške svoje.

26 Oprostiće se svemu zboru sinova Izrailjevih i strancu koji se bavi među njima, jer je sav narod nehotimično pogrešio.

27 Ako jedno samo lice nehotice zgreši, prinosiće kozu od godine dana na žrtvu okajanja.

28 Sveštenik će očistiti lice koje bude nehotice zgrešilo pred Gospodom, i kad ga on očisti oprostiće mu se.

29 I za domorodca u zemlji sinova Izrailjevih i za stranca koji se bavi među vama biće jedan zakon, kad ko nehltice zgreši.

30 Ali ko od besa zgreši između domorodaca ili stranaca, taj vređa Gospoda i on će se istrebiti iz naroda svoga.

31 Jer on prezre reč Gospodnju i pogazi zapovest njegovu. To će se lice istrebiti; nosiće kaznu zlodela svoga.

32 Kad sinovi Izrailjevi bejahu u pustinji, oni zatekoše jednog čoveka koji je kupio drva u subotu.

33 Oni koji ga zatekoše da kupi drva, dovedoše ga k Mojsiju i k Aronu i k svemu zboru.

34 Metnuše ga u tamnicu, jer ne beše objavljeno šta je s njim imalo da se čini.

35 Gospod reče Mojsiju: Taj će se čovek kazniti smrću, ceo će ga zbor izvan logora kamenovati.

36 I sav zbor ga izvede iz logora i kamenova ga, kao što Gospod beše zapovedio Mojsiju.

37 Gospod govori Mojsiju i reče:

38 Govori sinovima Izrailjevim i reci im neka naprave rese po skutovima od haljina svojih, od kolena do kolena, i na rese neka meću plavi gajtan.

39 Kad budete imali te rese, gledajući ih opominjaćete se svih zapovesti Gospodnjih i vršićete ih, i nećete se zanositi za žudnjama srca svoga i očiju svojih, da vas ne navedu na neverstvo.

40 Tako ćete pamtiti i vršiti sve zapovesti moje, i bićete sveti Bogu svome.

41 Ja sam Gospod, Bog vaš, koji sam vas izveo iz zemlje egipatske, da budem vaš Bog. Ja sam Gospod, Bog vaš.

Glava 16.

1 Korej, sin Isore, sina Kata, sina Levijeva, i Datan i Aviron, sinovi Elijavovi, i Avnan, sin Faleta, sinovi Ruvimovi, pobuniše se,

2 i ustaše na Mojsija sa još dvesta i pedeset ljudi između sinova Izrailjevih, glavara naroda, koji se sazivahu na zbor i bejahu ljudi viđeni.

3 Oni se skupiše protiv Mojsija i Arona i rekoše im: Dosta je! jer je ceo zbor, svi su sveti, i Gospod je među njima. Zašto se vi podižete iznad zbora Gospodnjeg?

4 Kad Mojsije to ču, pade na lice svoje.

5 On govori Kornjju i svoj družini njegovoj i reče: Sutra će pokazati Gospod ko je njegov i ko je svet, i toga će on pustiti k sebi; pustiće k sebi onoga koga izabere.

6 Ovo učinite: Uzmite kadionice, ti, Korej, i sva družina tvoja.

7 Metnite sutra u njih ognja i kada pred Gospodom, i koga izabere Gospod, onaj će biti svet. Dosta je, sinovi Levijevi!

8 Mojsije reče Koreju: Slušajte, dakle, sinovi Levijevi!

9 Malo li vam je što vas je Bog Izrailjev odvojio od zbora Izrailjeva, pustivši vas k sebi da vršite službu u šatoru Gospodnjemu i da stojite pred zborom i služite za nj?

10 Pustio je k sebi tebe i svu braću tvoju, sinove Levijeve, s tobom, a vi tražite još i sveštenstvo?

11 Zato se ti i sva družina tvoja sabraste protiv Gospoda. Jer šta je Aron da mrmljate na njega?

12 Mojsije posla da dozovu Datana i Avirana, sinove Elijavove. Ali oni rekoše: Nećemo da idemo.

13 Nije li dosta što si nas izveo iz zemlje u kojoj teče mleko i med i činiš da umremo u ovoj pustinji, nego još hoćeš i dalje da vladaš nad nama?

14 I nisi nas odveo u zemlju gde teče mleko i med, niti su to njive i vinogradi koje ti nama daješ. Hoćeš li ovim ljudima oči da iskopaš? Nećemo da idemo!

15 Mojsije se mnogo rasrdi, i reče Gospodu: Nemoj gledati na prinos njihov. Nisam od njih niti magarca jednog uzeo i nikome od njih nisam zla učinio.

16 Mojsije reče Koreju: Ti i svi tvoji stanite sutra pred Gospoda i pred Arona.

17 Uzmite svaki svoju kadionicu u metnite u nju kada, i stanite pred Gospoda svaki sa svojom kadionicom; biće tu dvesta i pedeset kadionica; i ti i Aron uzećete svoje kadionice.

18 Oni uzeše svaki svoju kadionicu, metnuše u njih ognja i kada i stadoše na vrata šatora od sastanka s Mojsijem i s Aronom.

19 I Korej sabra sav zbor protiv Mojsija i Arona pred vratima šatora od sastanka. Tad se slava Gospodnja pokaza svemu zboru.

20 I Gospod govori Mojsiju i Aronu i reče:

21 Odvojite se od toga zbora, i za čas ću ih satrti.

22 Oni padoše na lice svoje i rekoše: O Bože, Bože duhova i svakoga tela! samo je jedan čovek zgrešio, a ti se na ceo zbor gneviš?

23 Gospod govori Mojsiju i reče:

24 Govori zboru i reci: Odstupite od šatora Korejeva, Datanova i Avironova!

25 Mojsije usta i otide k Datanu i Aviranu, i za njim pođoše starešine Izrailjeve.

26 On govori zboru i reče: Odstupite od šatora tih bezdušnika i ne dodevajte se ničega što je njihovo, da ne izginete kad se oni kazne zbog svih greha njihovih!

27 Oni odstupiše sa svih strana od šatora Korejeva, Datanova i Avironova. Datan i Aviron iziđoše i stadoše svaki na vrata svoga šatora sa ženama svojim, sa sinovima svojim i sa sinovima sinova svojih.

28 Mojsije reče: Po ovome ćete poznati da me je Gospod poslao da činim sva ova dela i da ništa od sebe ne činim:

29 Ako ovi ljudi umru kao što svi ljudi umiru i ako sudbina njihova bude kao i svim ostalim ljudima, onda me nije poslao Gospod;

30 ali ako Gospod učini nešto novo, ako zemlja otvori usta svoja i proguta ih sa svim što je njihovo i oni siđu živi u grob, tad znajte da su ovi ljudi uvredili Gospoda.

31 Kad on završi da izgovori ove reči, zemlja se pod njima otvori.

32 Zemlja otvori usta svoja i proguta njih i domove njihove i sve ljude Korejeve i sve blago njihovo.

33 I tako oni siđoše sa svim što imahu živi u grob; zemlja ih pokri i njih nesta iz zbora.

34 Svi Izrailjci koji bejahu okolo njih pobegoše od vike njihove; jer vikahu: Bežimo, da nas ne proguta zemlja!

35 I iziđe oganj od Gospoda i sažeže onih dvesta i pedeset ljudi koji prinosiše kad.

36 Gospod govori Mojsiju i reče:

37 Reci Eleazaru, sinu sveštenika Arona, neka pokupi kadionice iz tog garišta i neka razbaca ugljevlje iz njih, jer su svete;

38 kadionice onih koji ogrešiše duše svoje neka raskuju na ploče da se okuje oltar. Pošto se prikazaše pred Gospodom i posvetiše se, to će oni služiti kao spomen sinovima Izrailjevim.

39 Sveštenik Eleazar pokupi bakrene kadionice koje behu prineli oni koje oganj proždre i raskovaše ih na okov za oltar.

40 To je jedan spomen za sinove Izrailjeve da niko drugi koji nije od roda Aronova ne pristupa da prinosi kad pred Gospodom, da ne bude kao Korej i družina njegova po onome što je Gospod javio preko Mojsija.

41 Sutradan promrmlja ceo zbor sinova Izrailjevih na Mojsija i na Arona, govoreći: Pobiste narod Gospodnji!

42 Kako se zbor okupljaše oko Mojsija i Arona, i kako oni okrenuše pogled na šator od sastanka, gle, oblak ga pokri i pojavi se slava Gospodnja.

43 Mojsije i Aron dođoše pred šator od sastanka.

44 I Gospod govori Mojsiju i reče:

45 Uklonite se iz toga zbora, da ih za čas potrem. Oni padoše na lice;

46 i Mojsije reče Aronu: Uzmi kadionicu i metni u nju ognja s oltara; metni kada, požuri k zboru i vrši odmah očišćenje za njih; jer se raspali gnev Gospodnji i pomor poče.

47 Aron uze kadionicu, kao što mu Mojsije reče i otrča usred zbora; i gle, pomor već beše počeo u narodu. On prinese kad i izvrši očišćenje za narod.

48 On stade između mrtvih i živih i pomor se ustavi.

49 Od toga pomreše četrnaest hiljada i sedam stotina ljudi, osim onih što izgiboše s Koreja.

50 Aron se vrati k Mojsiju na vrata šatora od sastanka. Pomor beše prestao.

Glava 17.

1 Gospod govori Mojsiju i reče:

2 Govori sinovima Izrailjevim i uzmi od njih po jednu palicu od svakoga doma otaca njihovih, to jest dvanaest palica od svakoga od knezova njihovih, po domovima otaca njihovih. Napisaćeš na svaku palicu ime od svakoga,

3 a na palicu Levijevu napisaćeš ime Aronovo; jer će biti po jedna palica na svakog poglavicu doma otaca njihovih.

4 Ostavićeš te palice u šatoru od sastanka, pred svedočanstvom, gde se sastajem s vama.

5 Čovek koga ja izaberem biće onaj čija će palica procvetati. Tako ću činiti da prestanu preda mnom mrmljana sinova Izrailjevih na vas.

6 Mojsije govori sinovima Izrailjevim, i svi knezovi njihovi dadoše mu palice, svaki knez po jednu palicu prema domovima otaca svoj, to jest dvanaest palica: palica Aronova beše među palicama njihovim.

7 Mojsije ostavi palice pred Gospodom u šatoru svedočanstva.

8 Sutradan kad Mojsije dođe u šator svedočanstva, gle, palica Aronova, za dom Levijev, beše procvetala, beše napupila, procvetala i rodila zrele bademe.

9 Mojsije iznese sve one palice ispred Gospoda k svim sinovima Izrailjevim, i razgledavši ih uzeše svaki svoju palicu.

10 Gospod reče Mojsiju: Donesi opet palicu Aronovu pred svedočanstvo, da se čuva kao znak nepokornima, da prestane mrmljanje njihovo preda mnom, da ne izginu.

11 I Mojsije učini tako; učini kao što mu zapovedi Gospod.

12 Sinovi Izrailjevi rekoše Mojsiju: Pomresmo, propadosmo, svi propadosmo!

13 Ko se god približi k šatoru Gospodnjemu, gine; hoćemo li svi izginuti?

Glava 18.

1 Gospod reče Aronu: Ti i sinovi tvoji i dom oca tvoga s tobom nosićete kaznu zlodela počinjenih u svetilištu; ti i sinovi tvoji nosićete kaznu grehova učinjenih u vršenju sveštenstva vašega.

2 Uzmi k sebi braću svoju, pleme Levijevo, pleme oca svoga, da budu uza te i služe te kada ti i sinovi tvoji s tobom budete pred šatorom od sastanka.

3 Oni će vršiti zapovesti tvoje u svemu šatoru; ali k posuđu od svetilišta i k oltaru neće pristupati, da ne umru i oni i vi.

4 Oni će dakle biti uza te i vršiće ono što treba u šatoru od sastanka, u svakoj službi u njemu. Niko stran da ne pristupi k vama.

5 Vi ćete raditi što treba u saetilištu i što treba na oltaru, da više ne dođe gnev na sinove Izrailjeve.

6 Jer evo ja uzeh braću vašu Levite između sinova Izrailjevih i, darovani Gospodu, oni su vama predani da vrše službu u šatoru od sastanka.

7 A ti i sinovi tvoji s tobom vršićete svešteničku službu svoju u svemu što pripada k oltaru i što se radi iza zavese to je služba koju ćete vi vršiti. Sveštenstvo ja dadoh vama. Stranac koji bi pristupio biće pogubljen.

8 Gospod reče Aronu: Evo, između svih stvari koje posvećuju sinovi Izrailjevi dajem ti one koje se prinose podizanjem; dajem ih tebi i sinovima tvojim, kao pravo pomazanja, zakonom večnim.

9 Evo što će biti tvoje od stvari posvećenih koje se sažižu: Svaki prinos njihov, svi darovi njihovi, svi prinosi za okajanje greha i svi prinosi za prestup koje mi prinesu, sve te presvete stvari biće za te i za sinove tvoje,

10 Na presvetom ćete ih mestu jesti, svako muško će od njih da jede; smatraćete ih kao svete stvari.

11 Evo što će još biti tvoje: Sve darove koje sinovi Izrailjevi prinose podizanjem i obrtanjem na jednu i na drugu stranu, ja dajem tebi i sinovima tvojim, i kćerima tvojim s tobom, zakonom večnim. Ko je god čist u domu tvome neka od njih jede. Dajem ti prvine koje oni prinose Gospodu:

12 najbolje od ulja, najbolje od vina i od žita.

13 Prvi rod zemlje njihove, koji će oni doneti Gospodu, biće tvoj. Ko je god čist u domu tvome ješće od njega.

14 Sve što bude zavetovano i posvećeno u Izrailju, biće tvoje.

15 Što je god prvorođeno, od svakoga tela, koje prinose Gospodu, i između ljudi i između stoke, biće tvoje, ali prvenac čovečji učinićeš da se otkupljuje.

16 Za otkup ćeš uzeti, kad bude od mesec dana, po svojoj proceni, pet sikli srebra, po siklu svetom, koji iznosi dvadeset gera.

17 Ali nećeš dati da se otkupljuje prvenac od krave, ni prvenac od ovce, ni prvenac od koze; to su svete stvari. Krvlju njihovom pokropićeš oltar i salo ćeš njihovo spaliti; to će biti žrtva ognjem spaljena na miris ugodni Gospodu.

18 Meso od njih biće tvoje, kao grudi što se obrću i kao desno pleće.

19 Sve prinose od posvećenih stvari, koje sinovi Izrailjevi prinose podizanjem, dajem tebi i sinovima tvojim, i kćerima tvojim s tobom, zakonom večnim. To je savez nepovrediv i večan pred Gospodom za te i za potomstvo tvoje s tobom.

20 Gospod reče Aronu: Ti nećeš posedovati ništa u zemlji njihovoj i nećeš imati dela za sebe među njima. Ja sam deo tvoj i baština tvoja među sinovima Izrailjevim.

21 Sinovima Levijevim dajem sve desetke Izrailja za službu što služe u šatoru od sastanka.

22 Sinovi Izrailjevi neka više ne pristupaju k šatoru od sastanka, da se ne ogreše i ne izginu.

23 Leviti će vršiti službu u šatoru od sastanka, i oni će nositi teret grehova njihovih. Oni neće imati poseda među sinovima Izrailjevim. To je zakon večni za potomke vaše.

24 Desetke sinova Izrailjevih koje će se prinositi Gospodu podizanjem dajem Levitima. Zato rekoh: Oni neće imati baštine među sinovima Izrailjevim.

25 Gospod govori Mojsiju i reče:

26 Govori Levitima i reci im: Kad uzmete od sinova Izrailjevih desetak koji vam dadoh da bude vaš, tad ćete od njega prinositi Gospodu podizanjem deseto od desetoga;

27 i primiće vam se prinos vaš kao žito s gumna i kao vino iz badnja.

28 Tako ćete i vi odvojiti prinos koji se podiže Gospodu od svih desetaka svojih, koje ćete uzimati od sinova Izrailjevih, i daćete od njih prinos Gospodnji svešteniku Aronu.

29 Od svega što vam se da odvojićete deo za prinos Gospodu, od svega što je najbolje odvojićete deo koji ima da se posveti.

30 I reci im: Kad odvojite ono što je najbolje, tad će se ostatak predati Levitima kao dohodak od gumna i kao dohodak od badnja.

31 Jesti možete ga na svakom mestu i vi i porodice vaše, jer vam je to nagrada za službu vašu u šatoru od sastanka.

32 I nećete za to navući na sebe grehe, jer ćete biti već odvojili ono što je najbolje, i nećete oskvrniti svetih stvari sinova Izrailjevih, i nećete umreti.

Glava 19.

1 Gospod govori Mojsiju i Aronu i reče:

2 Evo što naređuje zakon koji propisa Gospod govoreći: Govori sinovima Izrailjevim i neka ti oni dovedu junicu crvenu bez pege i bez telesne mane i koja još nije bila u jarmu.

3 Predaćete je svešteniku Eleazaru, koji će je izvesti izvan logora, te će se ona pred njim zaklati.

4 Eleazar će uzeti krvi njezine na prst svoj i pokropiće krvlju sedam puta prema šatoru od sastanka.

5 Junica će se spaliti pred njegovim očima; spaliće se koža njezina i meso njezino i krv njezina s balegom.

6 Sveštenik će uzeti drveta kedrova, isopa i grimiza, i baciće ih na oganj na kome gori junica.

7 Sveštenik će oprati haljine svoje i telo svoje vodom, pa će ući u logor, i biće nečist do večera.

8 Onaj koji je spalio junicu opraće lice svoje i telo svoje vodom, i biće nečist do večera.

9 Čist će čovek pokupiti pepeo od junice i izručiće ga izvan logora na čisto mesto, da se čuva zboru sinova Izrailjevih za vodu očišćenja. To je žrtva okajanja.

10 Onaj koji pokupi pepeo od junice opraće haljine svoje, i biće nečist do večera. To će biti večan zakon sinovima Izrailjevim i strancu koji među njima nastava.

11 Ko se dotakne mrtva tela čovečjega biće nečist sedam dana.

12 On će se očistiti onom vodom u treći dan i u sedmi dan biće čist, ali ko se ne očisti u treći i u sedmi dan neće biti čist.

13 Ko se dotakne mrtva tela čovečjega pa se ne očisti, oskvrnjuje šator Gospodnji; on će se istrebiti iz Izrailja. Kako on nije pokropljen vodom očišćenja, on je nečist, nečistota je njegova još na njemu.

14 Evo zakona. Kad čovek umre u šatoru, ko god uđe u taj šator, biće nečist sedam dana.

15 Svaki sud otkriven, koji nema pričvršćenog zaklopca, biće nečist.

16 Ko se god dotakne u polju čoveka ubijenog mačem, ili mrtvog čoveka, ili kosti čovečjih, ili groba, biće nečist sedam dana.

17 Za nečistoga uzeće se pepela od junice spaljene na okajanje, i izliće se povrh njega žive vode u jedan sud.

18 Čist će čovek uzeti isopa, zamočiće u onu vodu i pokropiće njom šator i sve sude i ljude koji su u njemu; i tako isto i onoga koji se je dotakao kosti ubijenog ili umrlog čoveka ili groba.

19 Čisti će pokropiti nečistoga trećega i sedmoga dana, i kad ga očisti u sedmi dan opraće haljine svoje i sebe vodom, i biće čist u veče.

20 Ako je ko postao nečist pa se ne očisti, taj će se istrebiti iz zbora, jer je oskvrnio svetilište Gospodnje i nije pokropljen vodom očišćenja: nečist je.

21 Ovo će im biti večni zakon. Onaj koji pokropi vodom očišćenja opraće haljine svoje, i ko se god dotakne vode očišćenja biće nečist do večera.

22 Čega se god dotakne onaj koji je nečist, to će biti nečisto; i ko se njega dotakne biće nečist do večera.

Glava 20.

1 Sav zbor sinova Izrailjevih dođe u pustinju Sinsku prvog meseca, i narod stade u Kadisu. Onde umre Marija i onde je sahraniše.

2 Onde zbor nemaše vode i pobuni se na Mojsija i na Arona.

3 Narod se posvadi s Mojsijom. Oni rekoše: Što nismo pomrli kad pomreše braća naša pred Gospodom!

4 Što dovedoste zbor Gospodnji u ovu pustinju, da izginemo ovde mi i stoka naša?

5 Što nas izvedoste iz Egipta, da nas dovedote na ovo zlo mesto, koje niti može da se zaseje niti u njemu ima ni smokava, ni grožđa ni narova, a nema ni vode da se pije?

6 Mojsije i Aron ukloniše se iz zbora i pođoše na vrata šatora od sastanka. Oni padoše na lice i slava Gosnodnja pokaza se njima.

7 Gospod govori Mojsiju i reče:

8 Uzmi štap i sazovi zbor, ti i brat tvoj Aron. Progovorite steni pred vama, i ona će dati vodu svoju. Izvešćeš za njih vodu iz stene i napojićeš zbor i stoku njegovu.

9 Mojsije uze štap koji beše pred Gospodom, kao što mu Gospod zapovedi.

10 Mojsije i Aron sazvaše zbor pred stenu, i Mojsije im reče: Slušajte buntovnici! Hoćemo li vam iz ove stene izvesti vodu?

11 I Mojsije diže ruku svoju i udari dva puta u stenu štapom svojim, i iziđe obilna voda, i napoji se narod i stoka njegova.

12 Tada Gospod reče Mojsiju i Aronu: Što ni ne verovaste da me proslavite pred očima sinova Izrailjevih, zato nećete vi odvesti zbora toga u zemlju koju im dajem.

13 To je voda Meriva^[4], gde se sinovi Izrailjevi prepiraše s Gospodom, koji se posveti u njima.

14 Iz Kadisa posla Mojsije glasnike kralju Edomskome da mu poruče: Ovako govori brat tvoj Izrailj: Ti znaš sve nevolje hoje nas snađoše.

15 Oci naši siđoše u Egipat, i mi bejasmo tamo dugo vremena. Ali Egipćani zlostaviše i nas i oce naše.

16 Zavapismo ka Gospodu, i Gospod ču glas naš. On posla anđela i izvede nas iz Egipta; i evo smo u Kadisu, gradu na granici tvoje zemlje.

17 Pusti nas da prođemo kroz tvoju zemlju; nećemo ići preko polja ni preko vinograda, niti ćemo piti vode iz kojega studenca; ići ćemo kraljskim putem; nećemo svrtati ni na desno ni na levo dok ne pređemo tvoju zemlju.

18 Edom mu reče: Ne idi preko moje zemlje, jer ću ja preda te s mačem izići.

19 Sinovi Izrailjevi mu rekoše: Ići ćemo velikim drumom, i ako se napijemo vode tvoje, mi ili stoka naša, platićemo je; samo da pešice prođemo i ništa više.

20 On odgovori: Nećete proći. I Edom iziđe pred njih s mnogo naroda i čvrstom rukom.

21 Tako Edom ne hte dopustiti Izrailju da prođe preko zemlje njegove, i Izrailj otide od njega.

22 Ceo zbor sinova Izrailjevih krenu se iz Kadisa i dođe na goru Or.

23 Gospod reče Mojsiju i Aronu na gori Oru, na granici zemlje Edomske.

24 Aron će da se pribere k rodu svome, jer on neće ući u zemlju koju ja dajem sinovima Izrailjevim, jer se vi buniste protiv mojih zapovesti na vodi Merivi.

25 Uzmi Arona i Eleazara, sina njegova, i izvedi ih na goru Or.

26 Skini s Arona odežde njegove i obuci ih Eleazaru, sinu njegovom. Onde će se Aron pribrati i umreće.

27 Mojsije učini kako Gospod zapovedi. Oni se popeše na goru Or pred očima celog naroda.

28 Mojsije svuče s Arona odežde njegove i obuče ih Eleazaru sinu njegovom. Aron umre, onde na vrh gore.

29 Ceo zbor vide da Aron umre, i sav dom Izrailjev plaka trideset dana za Aronom.

Glava 21.

1 Kralj Aradski, Hananejac, koji nastavaše na jugu, ču da Izrailj ide putem Avarimskim^[5]. On se pobi s Izrailjem i odvede roblje.

2 Tad se Izrailj zavetova Gospodu i reče: Ako mi daš ovaj narod u ruke do temelja ću raskopati gradove njegove.

3 Gospod usliši glas Izrailjev i dade mu Hananeje, i on zatra njih i gradove njihove, i prozva ono mesto Orma^[6].

4 Oni se krenuše od gore Ora k Crvenome moru, obilazeći zemlju Edomsku.

5 Putem se narod uznemiri i povika na Boga i na Mojsija: Zašto nas izvedoste iz Egipta da izginemo u ovoj pustinji? jer nema ni hleba ni vode, a ova se nikakva hrana već ogadila duši našoj.

6 Tada Gospod pusti na narod zmajeve ognjene, koji ih ujedahu, te pomre mnogo naroda u Izrailju.

7 Narod dođe k Mojsiju i reče: Zgrešismo što vikasmo na Gospoda i na tebe! Moli Boga neka ukloni od nas ove zmajeve. Mojsije se pomoli za narod.

8 Gospod reče Mojsiju: Načini zmaja ognjenog i metni ga na jednu motku, i koji god bude ujedan i pogleda u njega, sačuvaće život svoj.

9 Mojsije načini zmaja od bakra i metnu ga na jednu motku, i koga god ujede zmaj on pogleda u zmaja od bakra, i sačuva život.

10 Sinovi Izrailjevi krenuše se i stadoše u logor u Ovotu.

11 Otidoše iz Ovota i stadoše u logor na brdima Avarimskim, u pustinji koja je prema Istoku, s istoka sunčanog.

12 Pođoše odande i stadoše u logor u dolini Zaredu.

13 Odatle se krenuše i stadoše u logor s druge strane Arnona koji teče posred pustinje izlazeći iz zemlje Amorejske. Jer je Arnon granica Moavska, između Moavaca i Amorejaca.

14 Zato se kaže u knjizi o ratovima Gospodnjim... Vajev u Sufi.

15 i potoci Arnonski i vode od potoka koje teku do mesta Ara, do granice Moavske.

16 Otuda pođoše u Vir^[7]. To je studenac za koji Gospod beše rekao Mojsiju: Skupi narod i daću im vode.

17 Tada Izrailj peva ovu pesmu: Izviri studenče! Pesmom ga pozdravite!

18 Studenče koji otvoriše knezovi i glavari naroda iskopaše skiptrom i palicama svojim!

19 Iz pustinje otidoše u Mantanail; iz Mantanaila u Nadil; iz Nadila u Vamot,

20 a iz Vamota u dolinu koja je u polju Moavskom, kod gore Fazge, prema pustinji.

21 Izrailj posla glasnike Sionu, kralju Amorejskom, da mu poruče:

22 Pusti da prođemo kroz tvoju zemlju; nećemo svrtati ni u polja ni u vinograde, niti ćemo piti vode iz studenca: ići ćemo kraljskim putem dokle ne prođemo zemlju tvoju.

23 Ali Sion ne dade Izrailju da prođe kroz njegovu zemlju, nego sabra sav svoj narod i iziđe na Izrailja u pustinju, te dođe u Jahaz i pobi se s Izrailjem.

24 Ali ga Izrailj iseče oštrim mačem i osvoji njegovu zemlju od Arnona do Javoka, do granice sinova Amonovih jer granica sinova Amonovih bejaše utvrđena.

25 Izrailj uze sva ona mesta i naseli se u svim gradovima Amorejskim, u Esevonu, i u svim gradovima njegovim.

26 Jer Esevon beše grad Siona, kralja Amorejskoga. On beše zavojštio na pređašnjeg kralja Moavskoga i beše mu uzeo svu zemlju njegovu do Arnona.

27 Zato kažu pesnici: Dođite u Esevon! Da se pregradi i utvrdi grad Sionov!

28 Jer iziđe oganj iz Esevona, plamen iz grada Sionova, i on spali Ar-Moav i vlastelu visova Arnonskih.

29 Teško tebi Moave! Propao si, narode Hamosov^[8]! Od sinova svojih izbeglice učini, a u roblje dade kćeri svoje Sionu, kralju Amorejskome.

30 Na njih, strele svoje odapesmo i pogibe seme njihovo. Od Esevona do Devona sve potrsmo, sve čak do Nofe, sve do pustinje!

31 Izrailj se nastani u zemlji Amorejskoj.

32 Mojsije posla da uhode Jezir, i oni zauzeše gradove njegove, i izagnaše Amorejce koji behu onde.

33 Zatim promeniše pravac i krenuše se u Vasan. Og, kralj Vasanski, iziđe pred njih sa svim narodom svojim da ih suzbije u Edrajin.

34 Gospod reče Mojsiju: Ne boj ga se; jer sam dao u tvoje ruke sav narod njegov i svu zemlju njegovu. Učini mu kao što si učinio Sionu, kralju Amorejskome, koji nastavaše u Esevonu.

35 I oni pobiše i njega i sinove njegove i sav narod njegov, da ne osta ni jedan, i osvojiše zemlju njegovu.

Glava 22.

1 Sinovi Izrailjevi pođoše dalje i stadoše u logor u polju Moavskom, preko Jordana, prema Jerihonu.

2 Valak, sin Seforov, vide sve što Izrailj učini Amorejima.

3 Moav se uplaši od naroda toliko brojnog, obuze ga strah pred sinovima Izrailjevim.

4 Moav reče starešinama Madjamskim: Sad će ovo mnoštvo pojesti sve što je oko nas, kao vo travu u polju. Valak sin Seforov, beše u ono vreme kralj Moavski.

5 On posla glasnike k Valamu, sinu Veorovu u Faturu na reci, u zemlju sinova naroda njegovog, da ga zovu i da mu kažu: Gle, narod iziđe iz Egipta, prekrilio je svu zemlju, i stoji prema meni.

6 Dođi, molim te, prokuni mi ovaj narod, jer je jači od mene, da bih mu odoleo i pobio ga, i isterao iz zemlje. Jer znam da koga ti blagosloviš taj će biti blagosloven, a koga prokuneš biće proklet.

7 Starešine Moavske i starešine Madjamske otidoše noseći darove za vrača; i dođoše k Valamu, i kazaše mu reči Valakove.

8 Valam im reče: Ostanite ovde ovu noć i odgovoriću vam kako mi Gospod kaže. I starešine Moavske ostaše kod Valama.

9 Bog dođe k Valamu i reče mu: Koji su ti ljudi koji su kod tebe?

10 Valam odgovori Bogu: Valak, sin Seforov, posla ih k meni da mi kažu:

11 Gle, iziđe narod iz Egipta i prekrili zemlju; dođi, dakle, i prokuni mi ga, da bih ga nadbio i oterao ga.

12 Bog reče Valamu: Ne idi s njima, niti kuni tog naroda, jer je blagosloven.

13 U jutro Valam usta i reče starešinama Valakovim: Vratite se u svoju zemlju, jer mi Bog ne da da idem s vama.

14 Starešine Moavske ustaše i vratiše se Valaku i rekoše: Valam ne hte doći s nama.

15 Valak posla opet više starešina i veće od prvih.

16 I oni dođoše k Valamu i rekoše mu: Ovako govori Valak, sin Seforov. Nemoj se zatezati, molim te, nego dođi k meni;

17 Jer ću te mnogo počastiti, i što mi god rečeš učiniću. Zato dođi, molim te, prokuni mi ovaj narod.

18 Valam odgovori i reče slugama Valakovim: Da mi da Valak kuću svoju punu srebra i zlata, ne bih mogao ništa učiniti, ni malo ni veliko, protiv zapovesti Gospoda, Boga moga.

19 A sad vas molim, ostanite ovde ovu noć, da vidim šta će mi sad kazati Gospod.

20 Bog dođe k Valamu one noći i reče mu: Kad su došli ti ljudi da te zovu, ustani, idi s njima, ali što ti ja kažem, ono ćeš činiti.

21 U jutro Valam usta, osedla svoju magaricu i pođe sa starešinama Moavskim.

22 Gnev se Božji raspali zato što on pođe; i anđeo Gospodnji stade da mu zabrani put. Valam jahaše magaricu svoju i imaše sa sobom dva momka svoja.

23 Magarica vide anđela Gospodnjega gde stoji na putu s golim mačem u ruci, te svrnu s puta i pođe preko polja. Valam je stade biti, da je vrati na put.

24 Ali anđeo Gospodnji stade na stazu između vinograda, gde bejaše s obe strane zid.

25 Magarica vide anđela Gospodnjega, pribi se uz zid n pritište nogu Valamu o zid. Valam je opet udari.

26 Anđeo Gospodnji otide dalje i stade u tesnacu, gde ne bejaše mesta da se svrne ni na desno ni na levo.

27 Magarica vide anđela Gospodnjeg i pade pod Valamom. Valam se naljuti i stade biti magaricu štapom.

28 Gospod otvori usta magarici i ona reče Valamu: Šta sam ti učinila da me biješ već po treći put?

29 Valam odgovori magarici: Što mi prkosiš? Da imam mač u ruci, sad bih te ubio.

30 Magarica reče Valamu. Nisam li ja tvoja magarica koju si uvek jašio do danas? Jesam li ti ikad tako učinila? A on reče: Nisi.

31 Gospod otvori oči Valamu, i Valam vide anđela Gospodnjeg, koji je stojao s golim mačem u ruci na putu; i on sagnu glavu i pokloni se licem svojim.

32 Anđeo Gospodnji mu reče: Zašto si bio magaricu svoju već tri puta? Evo ja iziđoh da ti se isprečim, jer je ispred mene put propadanja.

33 Magarica me vide, i ona se ukloni ispred mene već tri puta. Da se nije uklonila ispred mene, tebe bih već bio ubio, a nju bih ostavio živu.

34 Valam reče anđelu Gospodnjemu: Zgrešio sam, jer nisam znao da ti stojiš preda mnom na putu. Ako tebi to nije po volji, ja ću se vratiti.

35 Anđeo Gospodnji reče Valamu: Idi s tim ljudima, ali govori samo ono štu đu ti ja kazati. I Valam pođe sa starešinama Valakovim.

36 Kad Valak ču da ide Valam, iziđe mu na susret u grad Moavski na međi Arnona, na krajnjoj granici.

37 Valak reče Valamu: Nisam li slao k tebi i zvao te? Zašto mi nisi došao? Zar te ne mogu dovoljno počastiti?

38 Valam reče Valaku: Evo sam ti došao, a sad hoću li ja moći sve govoriti? Što mi Bog metne u usta, to ću govoriti.

39 Valam otide s Valakom i oni dođoše u Kirijat-Uzot.

40 Valak nakla volova i ovaca i posla Valamu i starešinama koji bejahu s njim.

41 U jutro Valak uze Valama i odvede ga na visinu Valovu, odakle Valam vide jedan deo naroda.

Glava 23.

1 Valam reče Valaku: Načini mi ovde sedam oltara, i spremi mi ovde sedam telaca i sedam ovnova.

2 Valak učini kako mu reče Valam, i Valak prinese s Valamom na svakom oltaru po jedno tele i po jednog ovna.

3 Valam reče Valaku: Stoj kod svoje žrtve paljenice, a ja ću da se udaljujem. Može biti da će mi Gospod doći na susret, pa što mi on javi kazaću ti. I on otide na jednu visinu.

4 Bog srete Valama, i Valam mu reče: Podigoh sedam oltara i prinesoh po tele i ovna na svakom oltaru.

5 Gospod metnu reči u usta Valamu, i reče: Vrati se k Valaku i tako govori.

6 On se vrati k njemu; i gle, Valak stajaše kod žrtve svoje paljenice, on i sve starešine Moavske.

7 Valam kaza proroštvo svoje i reče: Dovede me Valak iz Arama, kralj Moavski s istočne planine. "Hodi" reče "prokuni mi Jakova! Hodi i naruži Izrailj!"

8 Kako ja da kunem koga nije Bog prokleo? Kako ja da ružim koga nije Bog naružio?

9 S vrha stena ga ja gledam, sa visina humova ga vidim; gle, za sebe ovaj narod stoji i sa drugim narodima se ne broji.

10 Ko li će prah izbrojiti Jakovljev i mnoštvo naroda Izrailjskog? Umro ja smrću pravednika, i kraj moj kao i njegov bio!

11 Valak reče Valamu: Šta to radiš od mene? Ja te pozvah da prokuneš neprijatelja moga, a gle, ti ga blagosiljaš!

12 On odgovori i reče: Zar neću paziti da govorim ono što mi je Jehova u usta metnuo?

13 Valak mu reče: Hodi sa mnom na drugo mesto, odakle ćeš ga videti. Videćeš mu samo jedan deo, nećeš ga svega videti. Odande mi ga prokuni. 14 On ga odvede u polje Zofim, navrh Fazge, te načini sedam oltara, i prinese na svakom oltaru po jedno tele i po jednog ovna.

15 Valam reče Valaku: Stoj tu kod žrtve svoje paljenice, a ja idem na susret Gospodu.

16 Gospod srete Valama, metnu mu reči u usta, i reče: Vrati se k Valaku, i tako govori.

17 On se vrati k njemu i gle, Valak stajaše kod žrtve svoje paljenice sa starešinama Moavskim. Valak reče: Šta kaza Gospod?

18 Valam kaza proroštvo svoje i reče: Ustani, Valače, poslušaj! Prigni k meni uho svoje, sine Seforov!

19 Nije Bog čovek, pa da bi slagao, niti sin čovečji, da bi se pokajao. Što on reče, neće li učiniti? što obeća, neće li izvršiti?

20 Gle, ja nalog primih da bdagosiljam. Ako je on blagoslovio ne mogu ja to poreći.

21 Niko u Jakovu zlodela ne vide, niko u Izrailju nepravde ne nazre. Gospod je, Bog njegov, sa njim; Izrailj ga kraljem svojim naziva.

22 Bog je njega iz Egipta izveo, i on kao bivo se zaleti!

23 Nema čini na Jakova ni vračanja na Izrailja, i u svoje će se vreme govoriti za Jakova i za Izrailja: "Velika li dela Bog učini!"

24 To je narod koji kao lavica ustaje, koji kao lavić skače; i on neće leći dokle lova svoga ne pojede i popije krvi od žrtava svojih.

25 Valak reč Valamu: Nemoj ga ni kleti ni blagosiljati.

26 Valam odgovori i reče Valaku: Nisam li ti kazao da ću učiniti sve što mi Gospod kaže?

27 Valak reče Valamu: Hodi, odvešću te na drugo mesto: da ako Bogu bude volja da mi ga odande prokuneš.

28 Valak odvede Valama navrh Fegora, koji gleda u pustinju.

29 Valam reče Valaku: Načini mi ovde sedam oltara, i spremi mi ovde sedam telaca i sedam ovnova.

30 Valak učini kako mu reče Valam, i prinese na žrtvu po tele i ovna na svakom oltaru.

Glava 24.

1 Valam vide da je Božja volja da blagosilja Izrailja, i ne hte više ni ići kao pre po nadahnuće, nego se okrete licem k pustinji.

2 Valam podiže oči i vide Izrailja ulogorena po plemenima svojim. I duh Božji dođe na nj.

3 Valam kaza proroštvo svoje, i reče: Reč Valama, sina Veorova, reč čoveka kome su oči otvorene,

4 reč onoga koji reči Božje čuje, koji pojavu Svemoćnoga vidi, koji se klanja, ali su mu oči otvorene.

5 Divni li su tvoji šatori, Jakovs, i stanovi tvoji, Izrailju:

6 Pružili se ko doline, kao bašte uz obale rečne, ko aloje koje Gospod sadi, kao kedri pored vode žive.

7 Teče voda iz vedara njegovih, obilnom je vodom seme njegovo zalito. Kralj će njegov veći od Agaga biti, uzvisiće se kraljevstvo njegovo.

8 Iz Egipta njega Bog izvede i on ko bivo naleće. Proždreće narode koji mu prkose, kosti će im salomiti, strelama će ih prostreliti.

9 Kolena savija, leže kao lav, kao lavica: Ko će njega isterati? Blagosloven ko te blagosilja, proklet bio ko tebe priklinje!

10 Gnev Valakov raspali se na Valama; on plesnu rukama i reče Valamu: Pozvah te da prokuneš neprijatelje moje, a ti si ih eto već tri puta blagoslovio.

11 Beži sad, idi u svoje mesto! Rekao sam da ću te počastiti, ali ti Gospod ne da da to primiš.

12 Valam odgovori Valaku. Nisam li i glasniciš tvojim, koje si k meni poslao, rekao:

13 Da mi Valak da kuću svoju punu srebra i zlata, ne bih mogao po sebi da učinim ni dobro ni alo protiv zapovesti Gospodnje; što reče Gospod ono kazati?

14 I ja sad evo idem k narodu svome, ali da ti kažem šta će taj narod učiniti tvome narodu u buduća vremena.

15 Valam kaza proroštvo svoje, i reče: Reč Valama, sina Veorova, reč čoveka kome su oči otvorene;

16 reč onoga koji reči Božje čuje, koji nauk Svevišnjega znade, koji pojavu Svemoćnoga vidi, koji se klanja, ali su mu oči otvorene.

17 Vidim ga, al' ne kao što je sada. Gledam ga ja, ali ne iz bliza: Izlazi zvezda iz Jakova, skiptar se iz Izrailja diže, koji će Moavu slepoočice smožditi i lubanju buntovnom narodu.

18 Edom će njegova državina biti, njegov će i Sir, dušman njegov, biti. Izrailj će čuda učiniti!

19 Koji izlazi iz Jakova, kao kralj on vlada, i zatire izbeglice u gradu.

20 Valam ugleda Amalika. On kaza proroštvo svoje, i reče: Amalik je prvi medu narodima, al' ga u propast vodi sudbina njegova.

21 Valam ugleda Keneje. On kaza proroštvo svoje, i reče: Tvrd je stan tvoj, i gnezdo je tvoje na kamenu.

22 Ali će se zatrti Keneji, kad Asur tebe u roblje vodi.

23 Valam kaza proroštvo svoje, i reče: Jaoh! ko li će odoleti kada njega Bog utvrdi?

24 Al' će lađe iz Kitima stići i poniziće Asura, poniziće Evera, al' će i sam da propadne.

25 Valam usta, otide i vrati se kući. Valak otide svojim putem.

Glava 25.

1 Izrailj prebivaše u Sitimu; i narod se poče kvariti sa kćerima Moavskim.

2 One pozivahu narod na žrtve svojih bogova, i narod jeđaše i klanjaše se njihovim bogovima.

3 Izrailj prionu uz Velfegora, i gnev se Gospodnji raspali na Izrailja.

4 Gospod reče Mojsiju: Skupi sve poglavice narodne i obesi krive pred Gospodom, prema suncu, da se odvrati plameni gnev Gospodnji od Izrailja.

5 Mojsije reče sudijama Izrailjevim: Pobijte svaki svoje koji su prionuli uz Velfegora.

6 I gle, jedan čovek od sinova Izrailjevih dođe i dovede k braći svojoj jednu Madijamku, pred očima Mojsiju i pred očima celog zbora sinova Izrailjevih, dok oni plakahu na vratima šatora od sastanka.

7 Kad to vide Fines, sin Eleazara, sina sveštenika Arona, usta usred zbora i uze koplje u ruku.

8 On uđe u šator za čovekom Izrailjcem, i probode ih oboje, čoveka Izrailjca i ženu, kroz trbuh. I presta pogibija među sinovima Izrailjevim.

9 Od te pogibije izgibe ih dvadeset i četiri hiljade.

10 Gospod govori Mojsiju i reče:

11 Fines, sin Eleazara, sina sveštenika Arona, odvrati gnev moj od sinova Izrailjevih, jer on bi nadahnut mojom vernošću među njima; i nisam u svom gnevu istrebio sinove Izrailjeve.

12 Zato mu kaži: Evo sa njim sklapam savez mira.

13 To će biti za njega i za potomke njegove savez večnoga sveštenstva, jer on revnova za Boga svoga i izvrši očišćenje za sinove Izrailjeve.

14 Čoveku Izrailjcu koji bi ubijen s Madijamkom beše ime Zimrije; on je bio sin Salmonov; on bešs poglavica doma otačkoga Simeonskoga.

15 Ubijenoj ženi Madijamci beše ime Hazvija; ona je bila kći Sura; poglavice doma otačkoga Madijamskoga.

16 Gospod govori Mojsiju i reče:

17 Smatraj Madijamce kao neprijatelje svoje, i ubijte ih;

18 jer vam se oni pokazaše neprijatelji i zavedoše vas Velfegorom, i Hazvijom kćerju kneza Madijamskoga, sestrom njihovom, koja bi ubijena u dan pogibije, koja dođe s Fegora.

Glava 26.

1 Posle te pogibije Gospod govori Mojsiju i Eleazaru, sinu sveštenika Arona:

2 Prebrojte sav zbor sinova Izrailjevih od dvadeset godina i više, po domovima otaca njihovih, sve one od Izrailja koji mogu nositi oružje.

3 Mojsije i sveštenik Eleazar govoriše im u polju Moavskom na Jordanu, prema Jerihonu, i rekoše:

4 Prebrojićete se od dvadeset godina i više, kao što Gospod beše zapovedio Mojsiju i sinovima Izrailjevim, kad iziđoše iz zemlje egipatske.

5 Ruvim bejaše prvenac Izrailjev.

6 Sinovi Ruvimovi: Enoh, od koga je porodica Enohovaca, Faluj, od koga je porodica Falujevaca; Esron od koga je porodica Esronovaca; Harmije od koga je porodica Harmijevaca.

7 To su porodice Ruvimove; a prebrojenih beše među njima četrdeset i tri hiljade i sedam stotina i trideset.

8 Sin Falujev: Elijav.

9 Sinovi Elijavovi: Namuilo, Datan i Aviron. To su onaj Datan i onaj Aviron koji bejahu od onih koji se sazivahu na zbor, i koji ustaše na Mojsija i na Arona u zboru Korejevom, kad se pobuniše na Gospoda.

10 Zemlja otvori usta svoja i proguta njih i Koreja, kad izgiboše oni koji se behu skupili, i oganj spali dvesta i pedeset ljudi. Oni ostaše opomena narodu.

11 Sinovi Korejevi ne pogiboše.

12 Sinovi Simeonovi, po porodicama svojim: od Namuila, porodica Namuilovaca; od Jamina, porodica Jamuinovaca; od Jahina, porodica Jahinovaca;

13 Od Zare, porodica Zarinaca; od Saula, porodica Saulovih.

14 To su porodice Simeonove; od njihn beše dvadeset i dve hiljade i dve stotine.

15 Sinovi Gadovi po porodicama svojim: od Sifona, porodica Sifonovaca; od Agija, porodica Agijevaca; od Sunija, porodica Sunijevaca;

16 od Azena, porodica Azenovaca; od Irija, porodica Irijevaca;

17 od Aroda, porodica Arodovaca; od Arilija, porodica Arilijevaca.

18 To su porodice sinova Gadovih; među njima beše prebrojenih četrdeset hiljada i pet stotina.

19 Sinovi Judini: Ir i Avnan; ali Ir i Avnan umreše u zemlji Hananskoj.

20 Evo sinova Judinih po porodicama njihovim: od Siloma, porodica Silomovaca; od Faresa, porodica Faresovaca; od Zare porodica Zarinaca.

21 Sinovi Faresovi behu: Esron, od koga je porodica Esronovaca; Jamuilo, od koga je porodica Jamuilovaca.

22 To su porodice Judine. Među njima beše prebrojenih sedamdeset i šest hiljada i pet stotina.

23 Sinovi Isaharovi, po porodicama svojim: od Tole, porodica Tolinaca; od Fuve, porodica Fuvinaca;

24 od Jasuva, porodica Jasuvovaca; od Amrama porodica Amramovaca.

25 To su porodice Isaharove. Među njima beše izbrojenih šezdeset i četiri hiljade i tri stotine.

26 Sinovi Zavulonovi, po porodicama svojim: od Sareda, porodica Saredovaca; od Alona, porodica Alonovaca; od Alila, porodica Alilovaca.

27 To su porodice Zavulonove. Među njima beše izbrojenih šezdeset hiljada i pet stotina.

28 Sinovi Josifovi, po porodicama svojim: Manasija i Jefrem.

29 Sinovi Manasijini: od Mahira, porodica Mahirovaca; Mahir rodi Galada. Od Galada je porodica Galadovaca.

30 Ovo su sinovi Galadovi: Ahijezer, od koga je porodica Ahijezerovaca; Helek, od koga je porodica Helekovaca;

31 Esril, od koga je porodica Esrilovaca; Sihem, od koga je porodica Sihemovaca;

32 Simaera od koga je porodica Simaerovaca; Ofer od koga je porodica Oferovaca.

33 Salpad, sin Oferov, nije imao sinova nego kćeri, kojima su imena: Mala, Nuja, Egla, Melha i Tersa.

34 To su porodice Manasijine, a od njih beše izbrojenih pedeset i dve hiljade i sedam stotina.

35 Sinovi Jefremovi, po porodicama svojim: od Sutala, porodica Sutalovaca; od Vehera, porodica Veherovaca; od Tahana, porodica Tahanovaca.

36 Ovo su sinovi Sutalovi: od Erana, porodica Eranovaca.

37 To su porodice sinova Jefremovih. Među njima beše izbrojenih trideset i dve hiljade i pet stotina. To su sinovi Josifovi, po porodicama svojim.

38 Sinovi Venijaminovi, po porodicama svojim: od Vele, porodica Velinaca; od Asvila, porodica Asvilovaca; od Ahirama, porodica Ahiramovaca.

39 Od Sufama, porodica Sufamovaca; od Ufama, porodica Ufamovaca.

40 Velini sinovi behu: Ader i Naman; od Adera, porodica Aderovaca; od Namana, porodica Namanovaca.

41 To su sinovi Venijaminovi, po porodicama svojim. Među njima beše izbrojenih četrdeset i pet hiljada i pet stotina.

42 Ovo su sinovi Danovi, po porodicama svojim: od Sameja, porodica Samejevaca. To je rod Danov, po porodicama svojim.

43 U svim porodicama Samejevim beše izbrojenih šezdeset i četiri hiljade i četiri stotine.

44 Sinovi Asirovi, po porodicama svojim: od Jamina, porodica Jaminovaca; od Jesuja, porodica Jesujevaca; od Verije, porodica Verijevaca.

45 Sinovi Verijini: od Hovera, porodica Hoverovaca; od Melhila, porodica Melhilovaca.

46 Kćeri Asirovoj beše ime Sara.

47 To su porodice sinova Asirovih. Među njima beše izbrojenih pedeset i tri hiljade i četiri stotine.

48 Sinovi Neftalimovi, po porodicama svojim: od Asila, porodica Asilovaca; od Gunija, porodica Gunijevaca;

49 od Jesera, porodica Jeserovaca; od Selima, porodica Selimovaca.

50 To je rod Neftalimov, po porodicama svojim. Među njima beše izbrojenih ćetrdeset i pet hiljada i četiri stotine.

51 To su izbrojeni među sinovima Izrailjevim: šest stotina i jedna hiljada i sedam stotina i trideset.

52 Gospod govori Mojsrju i reče:

53 Zemlja će se između njih podeliti, da postane njihova svojina, prema broju imena.

54 Onima kojih ima više daćeš veći deo, a kojih ima manje manji deo; svakome će se dati deo prema popisu.

55 Ali će se deoba zemlje izvršiti kockom, a oni će je primiti u svojinu po imenima plemena otaca svojih.

56 Kockom će se podeliti zemlja između onih koji su u velikom broju i između onih koji su u malom broju.

57 Ovo su Leviti popisani po porodicama svojim: od Girsona, porodica Girsonovaca; od Kata, porodica Katova; od Merarija, porodica Merarijevaca.

58 Ovo su porodice Levijeve: porodica Lovenijevaca, porodica Hevronovaca, porodica Malijevaca, porodica Musijevaca, porodica Korejevaca. Kat je rodio Amrama.

59 Ženi Amramovoj beše ime Johaveta; ona je bila kći Levijeva, koja mu se rodila u Egiptu; ona rodi Amramu Arona, Mojsija i Mariju, sestru njihovu.

60 Aronu se rodiše Nadav i Avijud, Eleazar i Itamar.

61 Nadav i Avijud umreše kad prinesoše tuđ oganj pred Gospodom.

62 Beše ih izbrojenih svih muških od jednog meseca i više: dvadeset i tri hiljade. Oni ne behu brojeni među sinove Izrailjeve; jer njima nije dano nasleđe među sinovima Izrailjevim.

63 To su oni od sinova Izrailjevih koje Mojsije i sveštenik Eleazar izbrojiše u polju Moavskom, ka Jordanu, prema Jerihonu.

64 Među njima ne beše ni jednog od onih koje izbrojiše Mojsije i sveštenik Aron, kad popisaše sinove Izrailjeve u pustinji Sinajskoj.

65 Jer Gospod beše rekao: Umreće u pustinji i neće ostati nijedan osim Haleva, sina Jefonijina i Isusa, sina Navinova.

Glava 27.

1 Kćeri Salpada, sina Ofera, sina Galada, sina Mahira, sina Manasije, od plemena Manasije, sina Josifova, čija imena behu Mala, Nuja, Egla, Melha i Tersa, dođoše

2 i stadoše pred Mojsija, pred sveštenika Eleazara, pred knezove i pred ceo zbor, na vratima šatora od sastanka. One rekoše:

3 Otac naš umre u pustinji; on nije bio u zboru onih koji se pobuniše na Gospoda, u zboru Korejevom, nego umre za svoj greh i ne ostavi sinova.

4 Zašto da se izbriše ime oca našega iz porodice njegove, zato što nije imao sinova? Dajte nam deo među braćom oca našega.

5 Mojsije iznese stvar njihovu pred Gospoda.

6 I Gospod reče Mojsiju:

7 Salpadove kćeri imaju pravo. Daćeš im u deo nasleđe među braćom oca njihova; na njih ćeš prenositi nasleđe oca njihova.

8 Govorićeš sinovima Izrailjevim i kazaćeš im: kad neko umre a nema sinova, prenosićete nasleđe njegovo na kćer njegovu.

9 Ako nema ni kćeri, predaćete nasleđe njegovo braći njegovoj.

10 Ako nema ni braće predaćete nasleđe njegovo braći oca njegova.

11 Ako nema ni braće očine predaćete nasleđe njegovo onome koji mu je najbliži rod u porodici, i on će ga držati. To će biti za sinove Izrailjeve i zakon i pravo kao što Gospod zapovedi Mojsiju.

12 Gospod reče Mojsiju: Iziđi na ovu goru Avarim i pogledaj zemlju koju dajem sinovima Izrailjevim.

13 Gledaćeš je, ali ćeš se i ti pribrati k rodu svome kao što se pribrao Aron, brat tvoj;

14 jer se protiviste zapovestima mojim u pustinji Sinu, u prepiranju zbornom, i ne proslaviste me pred očima njihovim prilikom vode. To je voda prepiranja u Kadisu, u pustinji Sinu.

15 Mojsije govori Gospodu i reče:

16 Gospod Bog duhova i svakog tela, neka postavi čoveka nad ovim zborom

17 koji će izlaziti pred njima i dolaziti pred njima, koji će ih izvoditi i opet dovoditi, da ne bi bio zbor Gospodnji kao ovce koje nemaju pastira.

18 Gospod reče Mojsiju: Uzmi k sebi Isusa, sina Navinova, čoveka u kome je Duh i ti ćeš ruku svoju na njega položiti.

19 Izvešćeš ga pred sveštenika Eleazara i pred sav zbor, i podaćeš mu zapovesti pred njima.

20 Predaćeš mu deo svog dostojanstva, da bi ga slušao ceo zbor sinova Izrailjevih.

21 On će da iziđe pred sveštenika Eleazara, koji će za njega pitati pred Gospodom po sudu Urima; i Isus, svi sinovi Izrailjevi s njim i sav zbor izlaziće po zapovesti Eleazarovoj i ulaziće po zapovesti njegovoj.

22 Mojsije učini kao što mu zapovedi Gospod. Uze Isusa i postavi ga pred sveštenika Eleazara i pred sav zbor.

23 I položi ruke svoje na nj, i dade zapovesti kao što Gospod beše zapovedio preko Mojsija.

Glava 28.

1 Gospod govori Mojsiju i reče:

2 Daj ovu zapovest sinovima Izrailjevim i reci im: Pazićete da mi u određeno vreme prinosite prinos moj, hranu žrtava mojih ognjem spaljenih na ugodni miris.

3 Reći ćeš im: Ovo je žrtva ognjem spaljena koju ćete prinositi Gospodu: Svaki dan dva jagnjeta od godine, bez mane, kao vazdašnju žrtvu paljenicu.

4 Jedno jagnje prinosićeš u jutro, a drugo jagnje u veče,

5 a kao prinos desetinu efe beloga brašna zamešena s četvrtinom ina čistoga ulja.

6 To je vazdašnja žrtva paljenica, koja bi prinesena na gori Sinajskoj, žrtva ognjem spaljena na ugodni miris Gospodu.

7 Naliv će biti četvrtina ina na svako jagnje; na svetom mestu prinosićeš naliv vina Gospodu.

8 Drugo jagnje prinosićeš u veče, sa prinosom i nalivom kao u jutro. To je žrtva ognjem spaljena na ugodni miris Gospodu.

9 Subotom prinosićete dva jagnjeta od godine, bez mane, a u ime prinosa dve desetine belog brašna zamešena s uljem, s nalivom.

10 To je žrtva paljenica subotna, svake subote, osim vazdašnje žrtve paljenice i naliva.

11 Početkom meseca svojih prinosićete Gospodu na žrtvu paljenicu po dva teleta, jednog ovna i sedam jaganjaca od godine, bez mane,

12 a u ime prinosa tri desetine beloga brašna zamešena s uljem na svako tele i dve desetine beloga brašna zamešena s uljem na ovna,

13 ipo jednu desetinu beloga brašna zamešena s uljem na svako jagnje. To je žrtva paljenica ognjem spaljena na ugodni miris Gospodu.

14 Naliv će biti: pola ina vina na tele, trećina ina na ovna i četvrtina ina na jagnje. To je žrtva paljenica za početak svakoga meseca, svih meseca u godini.

15 Prinosićete Gospodu i jedno jare na žrtvu okajanja, osim vazdašnje žrtve paljenice i naliva.

16 Prvog meseca, četrnaestoga dana tog meseca, biće Pasha Gospodnja.

17 Petnaesti dan tog meseca biće praznik. Sedam dana ješće se beskvasni hlebovi.

18 U prvi dan držaće se sveti sabor; nikakvog ropskog posla nećete raditi.

19 Prinosićete Gospodu na žrtvu ognjem spaljenu: dva teleta, jednog ovna i sedam jaganjaca od godine, bez mane,

20 i dodaćete prinos od tri desetine beloga brašna zamešena s uljem na svako tele, dve desetine na ovna, 21 i po jednu desetinu na svako od onih sedam jaganjaca,

22 i jedno jare na žrtvu okajanja, za vršenje okajanja za vas.

23 To ćete prinositi osim jutarnje žrtve paljenice koja je žrtva vazdašnja;

24 prinosićete to svaki dan za onih sedam dana, kao hranu žrtve spaljene ognjem na ugodni miris Gospodu, osim vazdašnje žrtve paljenice i naliva.

25 Sedmog dana držaćete sveti sabor; nikakvog ropskog posla nećete raditi.

26 Na dan prvina, kad prinosite prinos Gospodu na praznik svojih nedelja, držaćete sveti sabor; nikakvog ropskog posla nećete raditi.

27 Prinosićete na žrtvu paljenicu na ugodni miris Gospodu: dva teleta, jednog ovna, sedam jaganjaca od godine,

28 i dodaćete prinos od tri desetine beloga brašna zamešena, s uljem na svako tele, dve desetine na ovna

29 i po jednu desetinu na svako od onih sedam jaganjaca.

30 Prinosićete i jedno jare radi očišćenja vašega.

31 To ćete prinositi osim vazdašnje žrtve paljenice i prinosa. Prinosićete jaganjce bez mane i dodaćete nalive.

Glava 29.

1 Sedmoga meseca, prvog dana tog meseca, držaćete sveti sabor; nikakvog ropskog posla nećete raditi. Taj će se dan među vama trubom oglasiti.

2 Prinosićete na žrtvu paljenicu na ugodni miris Gospodu: jedno tele, jednog ovna, sedam jaganjaca od godine, bez mane.

3 Dodaćete prinos od tri desetine beloga brašna zamešena s uljem na svako tele, dve desetine na ovna

4 i po jednu desetinu na svako od sedam jaganjaca.

5 Prinosićete i jedno jare na žrtvu okajanja, radi okajanja vašega.

6 Prinosićete ove žrtve osim žrtve paljenice i prinosa u početku meseca i osim vazdašnje žrtve paljenice, prinosa i naliva, po utvrđenim propisima. To su žrtve ognjem spaljene na ugodni miris Gospodu.

7 Desetog dana tog sedmog meseca držaćete sveti sabor i smirićete duše svoje; nikakvog ropskog posla nećete raditi.

8 Prinosićete na žrtvu paljenicu na ugodni miris Gospodu: jedno tele, jednog ovna i sedam jaganjaca od godine, bez mane.

9 Dodaćete prinos od tri desetine belog brašna zamešena s uljem uz tele, dve desetine uz ovna,

10 i po jednu desetinu na svako od onih sedam jaganjaca.

11 Prinosićete i jedno jare na žrtvu okajanja, osim žrtve okajanja, vazdašnje žrtve paljenice i običnih prinosa i naliva.

12 Petnaestog dana tog sedmog meseca držaćete sveti sabor, nikakvog ropskog posla nećete raditi. Sedam ćete dana praznovati praznik Gospodu.

13 Prinosićete na žrtvu paljenicu, žrtvu ognjem spaljenu na ugodni miris Gospodu: trinaest telaca, dva ovna, četrnaest jaganjaca od godine, bez mane.

14 Dodaćete prinos od tri desetine beloga brašna zamešena s uljem na svako od trinaest telaca, po dve desetine na svakog od ona dva ovna

15 i po jednu desetinu na svako od onih četrnaest jaganjaca;

16 prinosićete i jedno jare na žrtvu okajanja, osim vazdašnje žrtve paljenice, prinosa i naliva.

17 Drugog dana prinosićete dvanaest telaca, dva ovna, četrnaest jaganjaca od godine, bez mane,

18 i prinos i naliv uz teoce, uz ovnove i uz jaganjce, po broju njihovom, kako je propisano.

19 Prinosićete i jedno jare na žrtvu okajanja, osim vazdašnje žrtve paljenice, prinosa i naliva.

20 Trećeg dana prinosićete jedanaest telaca, dva ovna i četrnaest jaganjaca od godine, bez mane,

21 i prinose i nalive uz teoce, uz ovnove i uz jaganjce, po broju njihovom, kao što je propisano.

22 Prinosićete i jedno jare na žrtvu okajanja, osim vazdašnje žrtve paljenice, prinosa i naliva.

23 Četvrtoga dana prinosićete deset telaca, dva ovna, četrnaest jaganjaca od godine, bez mane,

24 i prinose i nalive uz teoce, uz ovnove i uz jaganjce, po broju njihovom, kako je propisano.

25 Prinosićete i jedno jare na žrtvu okajanja, osim vazdašnje žrtve paljenice, prinosa i naliva.

26 Petog dana prinosićete devet telaca, dva ovna, četrnaest jaganjaca od godine, bez mane,

27 i prinose i nalive uz teoce, uz ovnove i uz jaganjce, po broju njihovom, kako je propisano.

28 Prinosićete i jedno jare na žrtvu okajanja, osim vazdašnje žrtve paljenice, prinosa i naliva.

29 Šestoga dana prinosićete osam telaca, dva ovna, i četrnaest jaganjaca od godine, bez mane,

30 i prinose i nalive uz teoce, uz ovnove i uz jaganjce, po broju njihovom, kako je propisano.

31 Prinosićete i jedno jare na žrtvu okajanja, osim vazdašnje žrtve paljenice, prinosa i naliva.

32 Sedmog dana prinosićete sedam telaca, dva ovna, četrnaest jaganjaca od godine, bez mane,

33 i prinose i nalive uz teoce, uz ovnove i uz jaganjce, po broju njihovom, kako je propisano.

34 Prinosićete i jedno jare na žrtvu okajanja, osim vazdašnje žrtve paljenice, prinosa i naliva.

35 Osmi dan biće vam praznik; nikakvog posla ropskog nećete raditi.

36 Prinosićete na žrtvu paljenicu, žrtvu ognjem spaljenu na ugodni miris Gospodu: jedno tele, jednog ovna, sedam jaganjaca od godine, bez mane,

37 i prinose i nalive uz tele, uz ovna i uz jaganjce, po broju njihovom, kako je propisano.

38 Prinosićete i jedno jare na žrtvu okajanja, osim vazdašnje žrtve paljenice, prinosa i naliva.

39 To su žrtve koje ćete prinositi Gospodu na praznike svoje, osim onoga što biste po zavetu ili od svoje volje prineli na žrtvu paljenicu, prinosa ili naliva, i svojih žrtava zahvalnica za ispunjenje zaveta ili u ime dobrovoljnih prinosa.

40 Mojsije kaza sinovima Izrailjevim sve što mu zapovedi Gospod.

Glava 30.

1 Mojsije govori poglavicama plemena sinova Izrailjevih i reče: Evo šta je Gospod zapovedio:

2 Kad koji čovek učini zavet Gospodu, ili se zakune da se obavezom obavezuje, on neće prekršiti reči svoje, ksgo će učiniti sve što iziđe iz usta njegovih.

3 Kad žena u mladosti svojoj učini zavet Gospodu ili se obavezom obavezuje, dok je ona u kući oca svoga,

4 i otac njezin joj ne reče ništa, onda će važiti svi zaveti njezini i sve obaveze kojima se ona obavezala.

5 Ali ako otac njezin ne odobri to onog dana kad za to sazna, zaveti njezini i obaveze kojim se obavezala neće imati nikakvu vrednost, i Gospod će joj oprostiti, jer ne dobi odobrenje oca svoga.

6 Kad se ona uda pošto je učinila koji zavet ili se obavezala rečima koje su se izmakle iz usta njezinih,

7 a muž njezin ne reče joj ništa u dan kad za to sazna, onda će važiti zaveti njeni i obaveze kojima se obavezala;

8 ali ako muž njezin ne odobri to onog dana kad za to sazna, on će ukinuti zavet koji je ona učinila i reči koje su se izmakle iz usta njenih, a kojima se beše obavezala, i Gospod će joj oprostiti.

9 Zavet koji učini udovica ili puštenica, i svaka obaveza kojom bi se obavezala, važiće za nju.

10 Kad žena u kuću muža svoga učini zavet ili se zakletvom obavezuje,

11 i muž njezin, saznavši za to, oćuti i ne porekne, tad će da važe svi zaveti njezini i sve obaveze kojima se obavezala.

12 Ali ako to muž njezin ukine onog dana kad za to sazna, svaki zavet i svaka obaveza izišla iz uste njezinih, izgubiće svaku vrednost, muž je njezin to ukinuo, i Gospod će joj oprostiti.

13 Svaki zavet i svaku zakletvu kojom bi se ona obavezala da smiri dušu svoju, muž njezin može da odobri i da ukida.

14 Ako bi muž njezin iz dana u dan ćutao, on time potvrđuje sve zavete i sve obaveze kojima bi se ona obavezala; potvrđuje jer joj ne poreče u onaj dan kad sazna.

15 Ali ako on poreče posde dana u koji sazna, sam će biti kriv za greh žene svoje.

16 Ovo su zakoni koje propisa Gospod Mojsiju za muža i za ženu, za oca i za kćer u mladosti njezinoj, dokle je u kući oca svoga.

Glava 31.

1 Gospod govori Mojsiju i reče:

2 Osveti sinove Izrailjeve na Madijancima, pa ćeš se onda pribrati k rodu svome.

3 Mojsije govori narodu i reče: Opremite između sebe ljude na vojsku, da idu na Madijance da vrše osvetu Gospodnju na Madijancima.

4 Opremićete na vojsku po hiljadu od plemena, od svakoga plemena Izrailjeva.

5 Od hiljadu Izrailjevih uzeše se po hiljadu od svakoga plemena, to jest dvanaest hiljada opremljenih za vojsku.

6 Mojsije posla na vojsku po hiljadu od svakog plemena, i s njima Finesa, sina sveštenika Eleazara, koji nošaše svete sprave i trube glasne.

7 Oni zavojštiše na Madijance, kao što Gospod zapovedi Mojsiju i pobiše sve muške.

8 Pobiše i kraljeve Madijanske sa drugima koje im pobiše, Evina, Rokoma, Sura, Ura i Rovoka, pet kraljeva madijanskih; ubiše mačem i Valama, sina Veorova.

9 Sinovi Izrailjevi zarobiše žene Madijanhe i decu njihovu, i opleniše svu stoku njihovu, krupnu i sitnu, i sve blago njihovo.

10 Mesta njihova i gradove njihove u kojima oni nastavahu sve popališe.

11 Pokupiše svu pljačku i sav plen, ljude i stoku,

12 i povedoše roblje, pljačku i plen k Mojsiju i svešteniku Eleazaru i k zboru sinova Izrailjevih, u logor na polju Moavskom kraj Jordana, prema Jerihonu.

13 Mojsije i sveštenik Eleazar i svi knezovi od zbora iziđoše im na susret iz logora,

14 Mojsije se razgnevi na vojskovođe, na tisućnike i na stotinare, koji se vraćahu s boja.

15 On im reče: Što ostaviste u životu sve ove žene?

16 Gle, to su one koje po reči Valamovoj zavedoše sinove Izrailjeve na neverstvo prema Gospodu, u sporu Fegorskom, te dođe ona pogibija na narod Gospodnji.

17 Pobijte sad svu mušku decu i pobijte sve žene koje su poznale čoveka,

18 a devojke koje ne poznaše čoveka ostavite u životu.

19 A vi ostanite sedam dana izvan logora. Svaki koji je koga ubio i koji se dotakao ubijenoga, očistiće u treći i u sedmi dan sebe i roblje svoje.

20 Očistićete i sve haljine i sve stvari kožne i sve što je od kostreti i sve drvene sudove.

21 Sveštenik Eleazar reče vojnicima koji bejahu išli u boj: Evo što naređuje zakon koji je Gospod propisao Mojsiju:

22 Zlato, srebro, bakar, gvožđe, kositer i olovo,

23 što god podnosi vatru, propustićete kroz vatru da se očisti; ali će se vodom očišćenja očistiti sve što ne podnosi vatre, i vi ćete to kroz vodu propustiti.

24 Sedmog dana opraćete haljine svoje, i bićete čisti; i onda ćete moći da uđete u logor.

25 Gospod reče Mojsiju:

26 Izbroj ti i sveštenik Eleazar i poglavice od plemena naroda ceo plen koji je zaplenjen, ljude i stoku,

27 i razdeli sve što je zaplenjeno po polovinu na vojnike koji su išli u boj i na sav zbor.

28 Od dela od vojnika koji su išli u boj uzećeš dažbinu za Gospoda, a naime jedno od pet stotina ljudi, goveda, magaraca i ovaca.

29 Uzećete to od njihove polovine i ti ćeš to predati svešteniku Eleazaru, kao prinos Gospodu.

30 A od polovine koja pripadne sinovima Izrailjevim, uzećeš po jedno od pedeset, od ljudi, od goveda, od magaraca, od ovaca, i od svake stoke i predaćeš to Levitima koji čuvaju šator Gospodnji.

31 Mojsije i sveštenik Eleazar učiniše kao što Gospod zapovedi Mojsiju.

32 Plen koji osta od pljačke onih koji behu u boju bi: šest stotina i sedamdeset i pet hiljada ovaca,

33 sedamdeset i dve hiljade goveda,

34 šezdeset i jedna hiljada magaraca,

35 trideset i dve hiljade ženskinja što ne beše poznalo čoveka.

36 U polovini koja sačinjavaše deo onih koji bejahu išli u boj, beše na broj tri stotine i trideset i sedam hiljada i pet stotina ovaca,

37 a od toga deo Gospodnji beše šest stotina i sedamdeset i pet ovaca;

38 trideset i šest hiljada goveda, a od toga deo Gospodnji sedamdeset i dva;

39 trideset hiljada i pet stotina magaraca, a od toga deo Gospodnji šezdeset i jedan;

40 šesnaest hiljada duša ljudskih, a od toga deo Gospodnji trideset i dve duše.

41 Mojsije predade svešteniku Eleazaru deo za prinos Gospodu, kao što mu Gospod zapovedi.

42 Od druge polovine koja dopade sinovima Izrailjevim, koju Mojsije uze od ljudi koji behu išli u boj,

43 koja dopade zboru, beše tri stotine i trideset i sedam hiljada i pet stotina ovaca,

44 trideset i šest hiljada goveda,

45 trideset hiljada i pet stotina magaraca

46 i šesnaest hiljada duša ljudskih.

47 Od te polovine, koja dopade sinovima Izrailjevim, Mojsije uze po jedno od pedeset, i od ljudi i od stoke, i predade Levitima koji čuvaju šator Gospodnji kao što mu Gospod zapovedi.

48 Vojvode, tisućnici i stotinari pristupiše k Mojsiju,

49 i rekoše mu: Sluge tvoje prebrojiše vojnike koji bejahu pod našom rukom, i ni jedan ne fali.

50 Zato prinosimo Gospodu prinos, svaki što je ko zadobio zlatnih zaklada, kopči, narukvica, prstenja, obodaca i lančića, da se za nas vrši očišćenje pred Gospodom.

51 Mojsije i sveštenik Eleazar uzeše od njih sve stvari zlatom izrađene,

52 a beše svega zlata prinesenoga, što prinesoše Gospodu tisućnici i stotinari, šesnaest hiljada i sedam stotina i pedeset sikli.

53 Vojnici zadržaše sebi što koji beše oplenio.

54 Mojsije i Eleazar uzeše zlato od tisućnika i stotinara i unesoše ga u šator od sastanka kao spomen za sinove Izrailjeve pred Gospodom.

Glava 32.

1 Sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi imahu vrlo mnogo stoke, i oni videše da su zemlja Jazirska i zemlja Galadska dobre zemlje za stoku.

2 Tad sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi dođoše k Mojsiju i k svešteniku Eleazaru i ka knezovima od zbora, i rekoše im:

3 Atarot, Devon, Jazir, Namra, Esevok, Elealija, Sevama, Navan i Vean,

4 ta zemlja koju Gospod udari pred zborom Izrailjevim, dobra je za stada, a sluge tvoje imaju stada.

5 I dodaše: Ako smo našli milost pred očima tvojim, neka se ta zemlja dodeli slugama tvojim, i nemoj učiniti da pređemo preko Jordana.

6 Mojsije odgovori sinovima Gadovim i sinovima Ruvimovim: Braća vaša da idu u rat, a vi ovde da ostanete?

7 Zašto hoćete da obarate srce sinova Izrailjevih da ne pređu u zemlju koju im Gospod dade?

8 Tako učiniše oci vaši kad ih poslah iz Kadis-Varne da uhode zemlju.

9 Oni se popeše do doline Eskola, i, pošto izvideše zemlju, oboriše srce sinova Izrailjevih da ne idu u zemlju koju im Gospod davaše.

10 Tog se dana raspali gnev Gospodnji i on se zakle govoreći:

11 Ti ljudi koji iziđoše iz Egipta, od dvadeset godina i više, neće videti zemlju za koju se zakleh da ću je dati Avraamu, Isaku i Jakovu, jer se ne držaše sasvim puta moga,

12 osim Haleva, sina Jefonijina, Kenezeja, i Isusa, sina Navinova, koji se sasvim držaše puta Gospodnjega.

13 Gnev se Gospodnji raspali na Izrailja, i on učini te se oni potucaše po pustinji četrdeset godina, dokle ne pomre sav onaj naraštaj koji činjaše zlo pred očima Gospodnjim.

14 A sad vi zauzimate mesto otaca svojih kao izdanak grešnih ljudi, da učinite da gnev Gospodnjn bude još žešći na Izrailja.

15 Jer ako se vi odvratite od njega, on će još ostaviti Izrailja u pustinji, i vi ćete sav ovaj narod upropastiti.

16 Oni se približiše Mojsiju i rehoše: Mi ćemo ovde načiniti samo torove za stada svoja i gradove za decu svoju.

17 Zatim ćemo hitati da se primimo da idemo ispred sinova Izrailjevih, da ih odvedemo na njihovo mesto, a naša deca ostaće u tvrdim gradovima, radi stanovnika zemlje.

18 Nećemo se vratiti kućama svojim dok sinovi Izrailjevi ne prime svaki svoje nasleđe;

19 a mi nećemo s njima ništa držati s one strane Jordana ni dalje, ako nam dopadne nasleđe s ove strane Jordana, na istoku.

20 Mojsije im reče: Ako ćete tako učiniti i ako ćete pod oružjem da se pred Gospodom borite,

21 ako svi oni od vas koji uzmu oružje pređu preko Jordana pred Gospodom, dok ne oteraju neprijatelje njegove daleko od lica njegovoga,

22 i ako se vratite samo onda kad se zemlja pokori pred Gospodom, - vi ćete tad bit neprekorni pred Gospodom i pred Izrailjem, i ova će zemlja biti vaša pred Gospodom.

23 Ali ako ne učinite tako, zgrešićete Gospodu, znajte da će vaš greh vas stići.

24 Gradite sebi gradove za decu svoju i torove za stada svoja i činite ono što su usta vaša rekla.

25 Sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi rekoše Mojsiju: Sluge tvoje učiniće što gospodar naš zapoveda.

25 Deca naša, žene naše, stada naša i sva stoka naša ostaće ovde u gradovima Galadskim;

27 i sluge će tvoje u ratnoj opremi ići da se bore pred Gospodom, kao što gospodar naš reče.

28 Mojsije dade ovu zapovest za njih svešteniku Eleazaru, Isusu, sinu Navinovu, i poglavicama domova otačkih plemena sinova Izrailjevih.

29 On im reče: Ako sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi pređu s vama preko Jordana, svi pod oružjem, da se bore pred Gospodom,i pošto se zemlja pred vama pokori, daćete njima zemlju Galadsku da je njihova.

30 Ali ako ne idu s vama pod oružjem onda neka se nastane usred vas u zemlji Hananskoj.

31 Sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi odgovoriše: Učinićemo što je Gospod kazao slugama tvojim.

32 Preći ćemo pod oružjem pred Gospodom u zemlju Hanansku, a naše nasleđe da nam bude s ove strane Jordana.

33 Mojsije dade sinovima Gadovim i sinovima Ruvimovim, i polovini plemena Manasije, sina Josifova, kraljevstvo Siona, kralja Amorejskoga i kraljevstvo Oga, kralja Vasanskoga, zemlju i gradove sa zemljama okolnih gradova.

34 Sinovi Gadovi sagradiše Devon, Atarot, Aroir,

35 Atrot-Sofan, Jazir, Jogveju, Vet-Nimru,

36 Vet-Haran, gradove tvrde i torove za stoku.

37 Sinovi Ruvimovi sagradiše Esevon, Elealiju, i Kirijatajim,

38 Navon i Veleon, predenuvši im imena, i Sibmu, i nadenuše imena gradovima koje sagradiše.

39 Sinovi Mahira, sina Manasijina otidoše u Galad, i uzeše ga, i izagnaše Amoreje koji bejahu onde.

40 Mojsije dade Galad Mahiru, sinu Manasijinu, koji se naseli onde.

41 Jair, sin Manasijin krenu se i uze sela i prozva ih sela Jairova.

42 Navav se krenu i uze Kenat sa gradovima njegovim i prozva ga Navav, po imenu svome.

Glava 33.

1 Evo staništa sinova Izrailjevih, koji iziđoše iz zemlje egipatske u četama svojim pod vođstvom Mojsija i Arona.

2 Mojsije opisa put njihov od staništa do staništa, po zapovesti Gospodnjoj. I evo staništa njihovih na putu njihovom.

3 Oni se krenuše iz Ramese prvog meseca petnaestog dana prvog meseca. Sutradan posle Pashe iziđoše sinovi Izrailjevi rukom podignutom pred očima svih Egipćana.

4 I Egipćani sahranjivahu one koje beše udario Gospod, sve prvence; Gospod vršaše tako sud svoj nad bogovima njihovim.

5 Sinovi Izrailjevi pođoše iz Ramese i ulogoriše se u Sohotu.

6 Otidoše iz Sohota i ulogoriše se u Etamu, koji je nakraj pustinje.

7 Krenuše se iz Etama, saviše ka Irotu koji je prema Velsefonu, i ulogoriše se pred Magdalom.

8 Od Irota pređoše preko mora u pustinju, išavši tri dana preko pustinje Etama, ulogoriše se u Meri.

9 Krenuše se iz Mere i stigoše u Elim, gde beše dvanaest studenaca i sedamdeset palmovih drveta, i onde se ulogoriše.

10 Pođoše iz Elima i ulogoriše se kod Crvenoga mora.

11 Otidoše od Crvenoga mora i ulogoriše se u pustinji Sinu.

12 Pođoše iz pustinje Sina i ulogoriše se u Rafaku.

13 Pođoše iz Rafaka i ulogoriše se u Elusu.

14 Pođoše iz Elusa i ulogoriše se u Rafidinu, gde narod nemaše vode da pije.

15 Pođoše iz Rafidina i ulogoriše se u pustinji Sinajskoj.

16 Otidoše iz pustinje Sinajske i ulogoriše se u Kivrot-Atavi.

17 Krenuše se iz Kivrot-Atave i ulogoriše se u Asirotu.

18 Krenuše se iz Asirota i ulogoriše se u Ratamu.

19 Pođoše iz Ratame i ulogoriše se u Remnon-Faresu.

20 Pođoše iz Remnon-Faresa i ulogoriše se u Lemvonu.

21 Pođoše iz Lemvone i ulogoriše se u Resanu.

22 Pođoše iz Resane i ulogoriše se u Makelatu.

23 Pođoše iz Makelate i ulogoriše se kod gore Safera.

24 Pođoše od gore Safera i ulogoriše se u Haradu.

25 Pođoše iz Harade i ulogoriše se u Makidotu.

26 Pođoše iz Makidota i ulogoriše se u Katatu.

27 Pođoše iz Katata i ulogoriše se u Taratu.

28 Pođoše iz Tarate i ulogoriše se u Meteku.

29 Pođoše iz Meteke i ulogoriše se u Aselmonu.

30 Pođoše iz Aselmone i ulogoriše se u Mosirotu.

31 Pođoše iz Mosirota i ulogoriše se u Vanakanu.

32 Pođoše iz Vanakana i ulogoriše se u planini Gadadu.

33 Pođoše iz planine Gadada i ulogoriše se u Etevati.

34 Pođoše iz Etevate i ulogoriše se u Evronu.

35 Pođoše iz Evrona i ulogoriše se u Gesion-Gaveru.

36 Pođoše iz Gesion-Gavera i ulogoriše se u pustinji Sinu, a to je Kadis.

37 Pođoše iz Kadisa i ulogoriše se hod gore Ora, na granici zemlje Edomske.

38 Sveštenik Aron iziđe na goru Or po zapovesti Gospodnjoj, i umre onde četrdesete godine po izlasku sinova Izrailjevih iz zemlje egipatske petog meseca, prvog dana tog meseca.

39 Aronu beše sto i dvadest i tri godine kad umre na gori Oru.

40 Kralj Aradski, Hananejac, koji nastavaše na jugu zemlje Hananske, sazna za dolazak sinova Izrailjevih.

41 Zatim se krenuše iz gore Ora i ulogoriše se u Selmonu.

42 Pođoše iz Selmone i ulogoriše se u Finonu.

43 Pođoše iz Finona i ulogoriše se u Ovotu.

44 Pođoše iz Ovota i ulogoriše se na humovima Avarimskim, na granici Moavskoj.

45 Pođoše sa humova Avarimskim i ulogoriše se u Devon-Gadu.

46 Pođoše iz Devon-Gada i ulogoriše se u Gelmon-Devlataimu.

47 Pođoše iz Gelmon-Devlataima i ulogoriše se u planinama Avarimskim prema Navavu.

48 Pođoše iz planina Avarimskih i ulogoriše se u ravnici Moavskoj na Jordanu, prema Jerihonu.

49 Behu ulogoreni kraj Jordana od Esimota do Vel-satima, u Moavskoj ravnici.

50 Gospod govori Mojsiju u Moavskoj ravnici na Jordanu, prema Jerihonu, i reče:

51 Govori sinovima Izrailjevim i reci im: Kad pređete preko Jordana u zemlju Hanansku,

52 oteraćete ispred sebe sve stanovnike te zemlje, uništićete sve kamene idole njihove i sve livene likove njihove, i oborićete sve visine njihove.

53 Vi ćete zauzeti zemlju i naselićete se u njoj; jer sam ja tu zemlju vama dao da bude vaša.

54 Vi ćete je kockom razdeliti na porodice svoje kojih ima više, njima ćete dati veći deo, a kojih ima manje, njima ćete dati manji deo. Koje mesto kome kockom dopadne to će biti njegovo; primićete to po plemenima otaca svojih.

55 Ali ako ne oterate ispred sebe stanovnike te zemll, onda će oni koje ostavite biti trnje u očima vašim i ostani u bokovima vašim; oni će biti neprijatelji vaši u zemlji u koju idete da se u njoj nastanite,

56 i što sam odredio učiniti njima, učiniću vama.

Glava 34.

1 Gospod govori Mojsiju i reče:

2 Daj ovu zapovest sinovima Izrailjevim i reci im: Kad dođete u zemlju Hanansku, ta će zemlja postati vaše nasleđe, zemlja Hananska čije su granice ove:

3 Južni kraj počeće od pustinje Sina uz granicu Edomsku. Tako će vaša južna granica ići od kraja Slanoga mora na istok;

4 ona će da se savije od Juga Akravimskog brega, prolaziće kroz Sin, i pružiće se do južno od Kadis-Varne; ići će dalje kroz selo Adar prema Aselmonu,

5 od Aselmona saviće se do potoka egipatskoga, pa će da iziđe na more.

6 Zapadno će vam granica biti veliko more^[9]. To će vam biti zapadna granica.

7 Severna će vam granica biti ova: povućićete je od velikoga mora do gore Ora;

8 od gore Ora povućićete je kroz Emat do Sedada.

9 Ona će dalje ići na Zefron, pa do sela Enona. To će vam biti severna granica.

10 Povućićete svoju istočnu granicu od sela Enona na Sefam;

11 od Sefama spustiće se ka Rivli s istoka od Aina i ići će dalje k istoku do mora Hinerota^[10];

12 ona će se još dalje spustiti ka Jordanu i izlaziće na Slano more. To će biti vaša zemlja sa granicama svojim unaokolo.

13 Mojsije govori sinovima Izrailjevim, i reče: To je zemlja koju ćete kockom porazdeliti i koju je Gospod rešio da je dobije devet plemena i pola plemena.

14 Jer pleme sinova Ruvimovih, po porodicama otaca svojih, i pleme sinova Gadovih, po porodicama otaca svojih primiše nasleđe svoje a i polovina plemena Manasijina primi nasleđe svoje.

15 Ova dva plemena i polovina plemena primiše nasleđe svoje s ove strane Jordana, prema Jerihonu, na istoku.

16 Gospod govori Mojsiju i reče:

17 Ovo su imena ljudi koji će vam porazdeliti zemlju: Sveštenik Elsazar i Isus, sin Navinov.

18 Uzećete još po jednog kneza iz svakoga plemena, da se izvrši podela zemlje.

19 Evo imena tih ljudi: Od plemena Judina: Halev, sin Jefonijin;

20 Od plemena sinova Simeonovih: Samuilo, sin Emijudov;

21 Od plemena sinova Venijaminova: Eldad, sin Haslonov;

22 Od plemena sinova Danovih: knez Vokor, sin Jeklinov;

23 Od sinova Josifovih; od plemena sinova Manasijinih: Knez Anilo, sin Sufidov;

24 Od plemena sinova Jefremovih: knez Kamuilo, sin Saftanov;

25 Od plemena sinova Zavulonovih: knez Elisafan, sin Harnahov;

26 Od plemena sinova Isaharovih: knez Faltilo, sin Ozainov;

27 Od plemena sinova Asirovih: knez Ahior, sin Selemijin.

28 Od plemena sinova Neftalimova: knez Fadailo, sin Amijudov.

29 To su oni kojima je Gospod dao zapovest da razdele zemlju Hanansku među sinove Izrailjeve.

Glava 35.

1 Gospod govori Mojsiju u Moavskoj ravnici na Jordanu, prema Jerihonu, i reče:

2 Zapovedi sinovima Izrailjevim da od dela svog nasleđa dadu Levitima gradove u kojima će oni stanovati. Daćete Levitima i predgraća oko gradova.

3 Oni će imati gradove da u njima stanuju; a predgrađa će im biti za stoku, za imanja njihova i za sve životinje njihove.

4 Predgrađa koja ćete dati Levitima obuhvatiće na hiljadu lakata od zidova gradskih unaokolo.

5 Izmerićete iza svakoga grada dve hiljade lakata na istok, dve hiljade lakata na jug, dve hiljade lakata na zapad i dve hiljade lakata na sever, tako da grvd ostane u sredini. Tolika će biti predgraća gradova njihovih.

6 Između gradova koje ćete dati Levitima biće šest gradova za utočište, da u njih uteče onaj koji nekoga ubije, a osim njih četrdeset i dva grada.

7 Svega gradova koje ćete dati Levitima: četrdeset i osam gradova, svaki sa svojim predgrađem.

8 Gradove koje ćete dati na imanjima sinova Izrailjevih daće se u većem broju od onih koji imaju više, a u manjem broju od onih koji imaju manje; svaki će dati Levitima od svojih gradova u srazmeri sa nasleđem koje bude držao.

9 Gospod govori Mojsiju i reče:

10 Govori sinovima Izrailjevim i reci im: Kad pređete preko Jordana u zemlju Hanansku,

11 od gradova koji vam dopadnu odredićete gradove za utočište, da u njih uteče ubica koji ubije nekog nehotice.

12 Ti će vam gradovi biti utočišta od krvnog osvetnika, da ne pogine ubica dok ne stane na sud pred zbor.

13 Od gradova koje date, šest gradova biće vam utočišta.

14 Tri takva grada daćete s ove strane Jordana a tri u zemlji Hananskoj. Ti će gradovi biti utočišta.

15 Ti će gradovi biti utočišta sinovima Izrailjevim, strancu i onome koji prebiva među vama, da uteče u njih ko nehotice nekoga ubije.

16 Aho neko gvožđem udari bližnjega svojega i ovaj umre, ubica je: ubica će se smrću kazniti.

17 Ako ga udari držeći u ruci kamen od koga čovek može poginuti, i ovaj umre, ubica je: ubica će se smrću kazniti.

18 Ako ga udari držeći u ruci drvo od koga može čovek poginuti, i ovaj umre, ubica je: ubica će se smrću kazniti.

19 Krvni osvetnik učiniće da ubica umre; kad ga udesi ubiće ga.

20 Ako neko iz mržnje gurne bližnjega svoga ili se baci čim na nj hitimice, i on umre,

21 ili ako ga iz neprijateljstva udari rukom i ovaj umre, onaj koji udari kazniće se smrću: ubica je: krvni će osvetnik ubiti tog ubicu kad ga udesi.

22 Ali ako neko gurne nekoga nehotice a ne iz neprijateljstva, ili se baci na nj nečim bez zle namere,

23 ili s nepažnje učini da na nj padne kamen od koga čovek može da pogine, pa nastupi smrt, a da on nije imao mržnje na njega i nije mu zlo mislio,

24 evo zakona po kojima će zbor suditi između onoga koji je udario i krvnog osvetnika.

25 Zbor će izbaviti ubicu iz ruku krvnog osvetnika i vratiće ga u utočište njegovo, kud beše utekao. Onde će on ostati dok ne umre prvosveštenik koji je pomazan svetim uljem.

26 Ako ubica kako god iziđe preko granica grada svoga utočišta, u koji je utekao,

27 i nađe ga krvni osvetnik izvan grada utočišta njegova, i on ubije ubicu, krvni osvetnik neće biti kriv za ubistvo.

28 Jer ubica treba da ostane u svom gradu utočišta dok ne umre prvosveštenik, a kad umre prvosveštenik on će moći da se vrati na imanje svoje.

29 Ovo su vam pravne odredbe za vas i za potomke vaše u svim mestima u kojima ćete nastavati.

30 Ako neko ubije čoveka, oduzeće se život ubici po iskazu svedoka. Jedan svedok nije dosta da se neko osudi na smrt.

31 Nećete uzimati otkupa za ubicu koji je zaslužio smrt, jer će se on smrću kazniti.

32 Nećete uzimati otkupa da bi mogao uteći u svoj grad utočišta, pa da se vrati da stanuje u zemlji pošto umre sveštenik.

33 Nećete skvrniti zemlje u kojoj ste, jer krv skvrni zemlju, i zemlja ne može okajati krv koja se prolije na njoj drukčije nego krvlju onoga koji je prolije.

34 Nećete skvrniti zemlju u kojoj nastavate i u kojoj ja nastavam, jer ja sam Gospod koji nastavam usred sinova Izrailjevih.

Glava 36.

1 Starešine porodica sinova Galada, sina Mahira, sina Manasijina od plemena sinova Josifovih, pristupiše pred Mojsija, pred knezove, poglavice domova otačkih među sinovima Izrailjevim,

2 i rekoše: Gospodaru našemu zapovedi Gospod da podeli kockom zemlju u nasleđe sinovima Izrailjevim, i gospodar naš ima zapovest od Gospoda da da nasleđe Salpada, brata našega, kćerima njegovim.

Z Ako se one udaju za koga iz drugoga plemena sinova Izrailjevih, tad će se nasleđe njihovo otkinuti od nasleđa otaca naših i dodaje se nasleđu onoga plemena u koje se udadu, i tako će se deo naš smanjiti.

4 I kad sinovima Izrailjevim dođe jubilarna godina, opet će ostati nasleđe njihovo s nasleđem onoga plemena u koje se budu udale, i tako će od nasleđa plemena otaca naših ostati odvojeno nasleđe njihovo.

5 Mojsije predade sinovima Izrailjevim zapovesti Gospodnje. On reče: Pleme sinova Josifovih ima pravo.

6 Evo što zapoveda Gospod za kćeri Salpadove: One će se udati za hoga one budu htele, ali samo nek se udaju u porodici svog plemena,

7 da se ne bi prenosilo nasleđe sinova Izrailjevih iz jednoga plemena na drugo; jer će sinovi Izrailjevi držati svaki nasleđe plemena otaca svojih.

8 I svaka kćer koju dopadne neko nasleđe u plemenima sinova Izrailjevih, udaće se za nekoga iz porodice plemena oca svoga, da bi sinovi Izrailjevi držali svaki nasleđe otaca svojih,

9 da se ne bi prenosilo nasleđe iz jednog plemena na drugo, nego svaki iz plemena Izrailjevih da drži svoje nasleđe.

10 Kćeri Salpadove učiniše kao što Gospod zapovedi Mojsiju.

11 Mala, Tersa, Egla, Melha i Nuja, kćeri Salpadove udaše se za sinove stričeva svojih,

12 udaše se u porodice sinova Manasijina, sina Josifova, i nasleđe njihovo osta u plemenu porodice oca njihovog.

13 To su zapovesti i zakoni koje dade Gospod preko Mojsija sinovima Izrailjevim u Moavskoj ravnici na Jordanu, prema Jerihonu.

1. Tavera: proističe iz reči koja znače: goreti, planuti.
2. Kivrot-Atava: znači: groblje lakomosti.
3. 'Eskol' znači: grozd.
4. Meriva znači prepiranja, svađa.
5. Avarim znači uhoda.
6. Orma: dolazi od reči koja znači uništiti, raskopati.
7. Vir znači: studenac.
8. Hamos: moavsko božanstvo
9. Sredozemno more
10. Genesaretsko jezero