Biblija (Bakotić) : Jeremija

←Isaija

BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić

Jeremijine Tužbalice→

Glava 1.

1 Reči Jeremije, sina Helkijina, jednog od sveštenika koji bejahu u Anatotu, u zemlji Venijaminovoj.

2 Reč Gospodnja mu progovori u vreme Josije, sina Amonova, kralja Judina, trinaeste godine kraljevanja njegova,

3 i u vreme Joakima, sina Josijina, kralja Judina, pri kraju jedanaeste godine Sedekije sina Josijina, do vremena kad je Jerusalim odveden u ropstvo, petoga meseca.

4 Reč Gospodnja mi progovori i reče:

5 Pre nego te sazdah u utrobi matere tvoje znah te; i pre no što si izišao iz utrobe matere tvoje posvetih te i postavih te za proroka narodima.

6 Ja odgovorih: Ah, Gospode, Večiti! Gle, ja ne znam govoriti, jer sam dete.

7 I Gospod mi reče: Ne govori: Ja sam dete, jer ćeš ići svima kojima te pošljem i govorićeš sve što ti zapovedam.

8 Ne boj se, jer sam ja s tobom da te izbavljam, reče Gospod.

9 I Gospod pruži svoju ruku i dotače se usta mojih; i Gospod mi reče: Eto, mećem reči svoje u usta tvoja.

10 Gledaj, postavljam te danas nad narodima i nad kraljevstvima, da čupaš i obaraš, da zatireš i raskopaš, da gradiš i da sadiš.

11 Reč Gospodnja mi progovori i reče: Šta vidiš Jeremija? Ja odgovorih: Vidim granu bademovu.

12 I Gospod mi reče: Dobro si video, jer ja pazim na reč svoju da je ispunim.

13 Reč Gospodnja mi progovori po drugi put i reče mi: Šta vidiš? Ja odgovorih: Vidim prema severu kotao koji vri.

14 I Gospod mi reče: Sa severa će navaliti zlo na sve stanovnike ove zemlje.

15 Jer, gle, ja ću zazvati sve narode iz severnih kraljevstava, reče Gospod; oni će doći i svaki će metnuti svoj presto na vrata Jerusalimska protiv svih zidova njegovih i protiv svih gradova Judinih.

16 I izreći ću im sud svoj za svu zloću njihovu, jer me oni napustiše i kadiše drugim bogovima i klanjaše se delu ruku svojih.

17 A ti opaši bedra svoja i govori im sve što ću ti zapovedati; ne boj se, da ne bih ja učinio da pred njima drhtiš.

18 Evo te postavljam danas kao tvrd grad i kao stub gvozden i kao zid bakren svoj ovoj zemlji, kraljevima Judinim i knezovima njegovim, sveštenicima njegovim i narodu zemlje.

19 Oni će rat na te dizati, ali te neće nadvladati, jer sam ja s tobom da te izbavljam, reče Gospod.

Glava 2.

1 Reč Gospodnja progovori mi i reče:

2 Idi i viči Jerusalimu na uši: Ovako govori Gospod: Sećam se ljubavi tvoje, kad si mlada bila, ljubaznosti tvoje, kad si verena bila, kad si za mnom u pustinju išla, u zemlju neobrađenu.

3 Izrailj je bio Gospodu posvećen i beše prvina rodova njegovih; koji od njega jeđahu svi krivi bejahu, zlo na njih dolažaše, - govori Gospod.

4 Čujte reč Gospodnju, dome Jakovljev, i vi porodice doma Izrailjeva!

5 Ovako govori Gospod: Kakvu nađoše nepravdu oci vaši pri meni, te od mene odstupiše, da trče za taštinama, i da sami postanu taština?

6 Ne pitaše oni: Gde je Gospod koji nas je iz zemlje egipatske izveo, koji nas je pustinjom vodio, pustom zemljom, punom jama, zemljom u kojoj suša i senka smrti kraljuju, zemljom kuda niko ne prolazi, u kojoj ni jedan čovek ne živi?

7 Dovedoh vas u zemlju lepu i rodnu, da jedete voće njeno i najbolji rod njezin, al' kad vi dođoste, oskvrniste zemlju moju i gad načiniste od nasleđa moga.

8 Ne rekoše sveštenici: gde je Gospod! Ne poznaše me koji zakone čuvaju, pastiri mi neverni postaše, proroci su Valom proricali, i išli za onima od kojih nema spasa.

9 Zato ću se još sa vama preti, govori Gospod, kao i sa sinovima sinova vaših.

10 Idite na Kitimska ostrva i vidite! Šaljite u Kidar, dobro razgledajte, i vidite ima li tu tako nešto!

11 Postoji li narod koji bogove svoje menja, ako i nisu bogovi? A narod moj na uzaludnu korist slavu svoju promeni!

12 Čudite se nebesa! Zgrozite se u čudu i užasu, govori Gospod.

13 Jer narod moj dva zla počini: napustiše mene, koji sam izvor žive vode, da studence iskopaju, kvarne studence, koji vode ne mogu da drže.

14 Je li Izrailj kupljen rob, ili u kući rođen? Zašto postade on plen?

15 Riču na nj i glas svoj lavići dižu, i zemlju mu raskopaju; popaljeni su gradovi njegovi, nikoga u njima nema.

16 I sinovi Nofski i Tafneski teme će ti razbiti.

17 Ne snađe li te to što si Gospoda, Boga svoga, ostavio, kad te na prav put upućivaše?

18 I što će ti sada put u Egipat?... Da se vode Nilske napiješ? Šta će ti put Asirski?... Da se vode rečne napiješ?

19 Tvoja će te zloća osuditi, i neverstva tvoja te kazniti. Poznaćeš i videćeš da je zlo i gorko delo što si ti Gospoda, Boga svoga, ostavio, i što nemaš straha preda mnome, govori Gospod, Gospod nad vojskama.

20 Odavna ti jaram svoj izlomi, sveze svoje raskinu, i ti reče: Neću više u ropstvu biti! Ali si na svakom humu visokome i pod svakim zelenim drvetom kao bludnica podlegla.

21 Ja te kao lozu izabranu sadih, kao najbolju lozu. Kako se ti izmeni, i u tuđu lozu izmetnu?

22 Da se i salitrom miješ i da uzmeš i mnogo pepela, opet će se preda mnom poznati bezakonje tvoje, govori Gospod, govori Večni.

23 Kako li ćeš reći: Nisam se ja oskvrnila, nisam ja za Valima išla? Stope svoje, u dolu posmatraj, priznaj što si učinila, brza i skitačka kamilo!

24 Magarice divlja na pustinju navikla, upaljena vatrom strasti svoje, ko će te od žudnje tvoje zadržati? Koji je traže ne muče se, nalaze je u mesecu njenom.

25 Čuvaj nogu svoju da ti nije bosa, i pazi na grlo svoje, da ne žedni! Al' ti veliš: Ne, zaludu je! Tuđe bogove ja volim, za njima ću ići.

26 Kao što se lupež srami kada se uhvati, tako će se oni iz doma Izrailjeva posramiti, oni i kraljevi i knezovi njihovi, sveštenici i proroci njihovi.

27 Oni vele drvetu: Ti si otac moj! i kamenu: Ti si meni život dao! Jer mi leđa okrenuše, ne gledaju u mene. Ali kad su u nevolji govore: Ustani, izbavi nas!

28 A gde su bogovi tvoji što si sebi načinio? Neka ustanu, ako mogu, u nevolji da te spasu! Jer ti imaš bogova kao gradova, Juda!

29 Zašto da se sa mnom prepirete? Neverni ste svi vi meni bili, govori Gospod.

30 Uzalud sam ja sinove vaše bio, ne primiše oni nauke; mač vaš proždre proroke vaše kao lav koji zatire.

31 Ljudi ovoga kolena!, pazite na reč Gospodnju. Bejah li ja Izrailju pustinja, zemlja guste tame? Zašto narod moj govori: Slobodni smo, nećemo mi k tebi više doći?

32 Zaboravlja li devojka nakit svoj i nevesta pojas svoj? A narod moj zaboravi mene već od nebrojanih dana.

33 Vešta li si u putevima svojim da pronađeš ono što ti voliš! I zločinu ih ti učiš.

34 A na skutovima haljine tvoje nalazi se krv nevinih siromaha, koje nisi u zlu iznenadila.

35 I još govoriše: Jest, nevina sam, gnev se njegov odvrati od mene! Evo, hoću s tobom da se pravdam, jer govoriš: Nisam zgrešila.

36 Što se toliko žuriš da svoj put menjaš? Iz Egipta će ti doći sramota tvoja, kao što ti je iz Asirije dolazila.

37 I odatle ćeš ti s rukama nad glavom svojom ići, jer Gospod odbacuje uzdanice tvoje, i nećeš u njima sreće naći.

Glava 3.

1 I reče: Kada čovek ženu svoju otpusti i ona ga ostavlja i za drugoga pođe, hoće li se opet njoj on povratiti? Ne bi li se time zemlja oskvrnila? Ali ti si sa mnogim milosnicima blud provodila; i ti da se vratiš? govori Gospod.

2 Oči svoje k visinama podigni i gledaj! Gde li nisi blud ti provodila! Po drumovima si skitala kao Arapin po pustinji; bludom svojim i zloćom svojom zemlju si ti oskvrnila.

2 Zato se i ustaviše kiše, i kiša se proletnja ne javi. U tebe je čelo bludne žene, te ne dođe stid na tebe.

4 A sad meni ti da vičeš: Oče moj, ti si bio vođ mladosti moje!

5 Hoće li se on jednako srditi, hoće li se doveka gneviti? - A gle, ti si strašnih stvari rekla, i činila si ih, ispunila si ih.

6 Reče mi Gospod u vreme kralja Josije: Jesi li video što učini nevernica Izrailj? Kako odlazi na svako brdo visoko i pod svako drvo zeleno, i onde blud provodi.

7 Ja govorah: pošto sve to učini vratiće se k meni. Ali se ne vrati. I to vide sestra njena, pakosnica Juda.

8 I sa svim tim što otpustih nevernicu Izrailj zbog svih neverstava njenih i dadoh joj knjigu raspusnu, videh da se ne poboja pakosnica Juda, i da se ona isto tako preda bludu.

9 Drskim bludom svojim oskvrni ona zemlju, jer počini preljubu s kamenom i s drvetom.

10 I pored svega toga, pakosnica Juda, sestra njena, ne vrati se k meni svim srcem svojim, nego ona to lažno učini, govori Gospod.

11 Gospod mi reče: Nevernica Izrailj nevina izgleda prema pakosnici Judi.

12 Idi, viči ove reči k severu, i reci: Vrati se, nevernico Izrailja, veli Gospod, neću na vas gnevan pogled baciti, jer sam milosrdan, govori Gospod, neću se doveka gneviti.

13 Priznaj samo bezakonje svoje, priznaj da si Gospodu, Bogu svome, neverna bila, da si k tuđim bogovima tumarala, pod svako zeleno drvo, glasa moga da nisi slušala, govori Gospod.

14 Obratite se, buntovni sinovi, govori Gospod, - jer sam ja Gospodar vaš. Uzeću vas, po jednog iz jednog grada, a po dva iz jedne porodice i u Sion ću vas odvesti.

15 Pastire ću vama po svom srcu dati, koji će vas mudrošću i razumom pasti.

16 Kad se u zemlji množite i narodite, onda se, govori Gospod, neće više o kovčegu saveza Gospodnjeg govoriti, neće im on na um dolaziti; neće se on više spominjati i neće se primetiti nestajanje njegovo, niti će se drugo načiniti.

17 U to će se vreme Jerusalim presto Gospodnji nazvati, i svi će narodi u ime Gospodnje sabrati se u Jerusalimu, i neće više ići po mislima zloga srca svoga.

18 U to vreme dom će Judin s domom Izrailja ići; zajedno će doći iz severne zemlje, a u zemlju što ocima vašim u nasleđe dadoh.

19 I ja rekoh: Kako da te među sinove postavim i da tebi zemlju od sladosti dam, najlepše nasleđe naroda? I govorih: Ti ćeš mene zvati: Oče moj! i nećeš se od mene odvratiti.

20 Ali kao što žena druga svoga izneveri, tako si ti meni bio neveran, dome Izrailjev, govori Gospod.

21 Glas se čuje po visokim mestima, plač i preklinjanja sinova Izrailjevih; jer su put svoj prevratili i Gospoda, Boga svoga, zaboravili.

22 Vratite se, buntovni sinovi, oprostiću vam odmetanje vaše. - Evo nas, mi ka tebi idemo, jer si ti Gospod, Bog naš.

23 Zaista je samo laž šum što sa humova i s gora dolazi; zaista je Gospod, Bog naš, spasenje Izrailjevo.

24 Progutaše idoli trud otaca naših i mladosti naše, ovce njihove i goveda njihova, sinove njihove i kćeri njihove.

25 Sramota nam je postelja naša i rug naš pokrivač naš; jer smo mi Gospodu, Bogu svome, sagrešili, mi i oci naši od mladosti svoje pa do dana današnjega, i glas Gospoda, Boga svoga, ne slušasmo.

Glava 4.

1 Ako se vratiš, Izrailju, ako se ti meni vratiš, govori Gospod, i gadove svoje ispred mene ukloniš, nećeš više skitač biti.

2 Ako verno, istinski i pravo ovako se ti zakuneš: Živ je Gospod!, tad će se narodi blagosiljati njime i proslaviće se njime.

3 Jer ovako govori Gospod Judejcima i Jerusalimljanima: Iskrčite sebi novu njivu, ne sejte u trnje.

4 Obrežite se Gospodu, obrežite se u srcu svome, Judejci i Jerusalimljani, da ne plane kao plamen jarost moja, i razgori da se ne može ugasiti zarad zloće dela vaših.

5 Objavite u Judeji, oglasite u Jerusalimu, i recite: Zatrubite u trube po zemlji! Vičite na sav glas i recite: Skupite se i idimo u tvrde gradove!

6 Prema Sionu zastavu podignite, bežite, ne zastajte! Jer ću zlo ja sa severa dovesti i veliku pogibao.

7 Skače lav iz česte svoje, ide zatirač naroda, ide s mesta svoga da opusti zemlju tvoju. Raskopaće se gradovi tvoji, neće više u njima stanovnika biti.

8 Pripašite zato kostret i plačite i ridajte, jer se silan gnev Gospodnji od nas ne odvrati.

9 I toga će dana, govori Gospod, kralju i knezovima srce smalaksati, sveštenici će se uplašiti, proroci se začuditi.

10 I ja rekoh: Ah, Gospode, Gospode! Prevari ti dakle i narod i Jerusalim? Jer ti reče: Mir ćete imati!, - a mač preti njihovom životu.

11 U to će se vreme narodu i Jerusalimu reći: Zažaren vetar sa visokih mesta u pustinji duva k putu kćeri mog naroda, - a nije ni za provejanje niti za čišćenje žita -,

12 besan vetar koji otud do mene ide. Sada ću ja njime sud izreći. –

13 Gle, kao oblak zatirač se podiže, kao vihor kola su njegova, brži su mu od orlova konji. Teško nama! Propadosmo!

14 Srce svoje očisti od zla, Jerusalime, da bi se izbavio. Dokle li ćeš misli ti pogane u sebi čuvati?

15 Jer glas iz Dana pogibiju javlja i već iz gore Jefremove oglašuje.

16 Kazujte po narodima, proglašujte u Jerusalimu: Ide vojska iz zemlje daleke, na gradove Jude viku diže.

17 Jerusalim kao straže poljske opkoliše, jer se on odmetnu od mene, govori Gospod.

18 To je plod puteva i dela tvojih, to ti je plod zloće tvoje! jaoh, gorko je to, u srce to dira!

19 Jaoh utrobe moje! utrobe moje! i u srcu boli. Bije srce u meni, ne mogu ćutati, jer ti čuješ, dušo moja, glas od trube, viku bojnu.

20 Pogibao na pogibao se javlja, jer se cela zemlja pustoši. Šatori su moji odjednom rastrgnuti, zastori moji za jedan čas.

21 Dokle li ću zastavu gledati i slušati trubni glas?

22 Baš je narod moj bezuman, ne poznaje me, ludi su to sinovi i bez razuma. Vešti jesu da zlo čine, ali dobro činiti ne znaju.

23 Pogledam na zemlju, i gle, bez obličja je i pusta; i na nebo, i nestade svetlosti njegove.

24 Pogledam na gore, a one su uzdrmane, i tresu se svi humovi.

25 Pogledam, i nema ni jednog čoveka, i sve ptice s neba odleteše.

26 Pogledam, i gle, opusti Karmil a i svi se gradovi njegovi pred Gospodom oboriše, pred žestokim gnevom njegovim.

27 Jer ovako govori Gospod: Sva će se zemlja raskopati, al' je neću sasvim zatirati.

28 Tuži zato zemlja, potamne nebo visoko; jer ja rekoh i odredih, i ne kajem se, niti ću u natrag udarati.

29 Iz gradova beže svi od vike konjanika i strelaca, u šume svi jure, na stene se penju; opusteše gradovi, bez ljudi ostaše.

30 A ti, sva razvaljena, šta li ćeš ti sada? Hoćeš li se u skerlet oblačiti i nakite na se metnuti zlatne, i namazati lice svoje? Uzalud se krasiš! Omrzla si milosnicima svojim. Oni glavu tvoju traže.

31 Jer ja čujem viku, kao viku porodilje, kao vrisak žene na prvom rođaju. To je glas kćeri Sionske, koja cvili i ruke svoje pruža: "Jadna li sam, ubiše me krvnici!"

Glava 5.

1 Prođite ulicama Jerusalimskim, gledajte, pitajte, po trgovima tražite ima li čoveka, samo jednog, koji pravdu tvori i istinu voli, pa ću oprostiti Jerusalimu.

2 I kad govore: Živ je Gospod! i tad krivo se oni kunu.

3 Ne vide li oči tvoje istinu, Gospode? Ti ih biješ, al' oni ne osećaju, satireš, al' oni neće nauka da prime, tvrđi im je obraz od kamena, neće da se obrate.

4 I ja rekoh: Deca su; ludo rade, jer ne znaju puta Gospodnjega, Boga zakona svoga.

5 Ići ću glavarima i njima ću govoriti; jer oni znaju put Gospodnji, zakon Boga svoga. Al' i oni jaram izlomiše, sveze pokidaše.

6 Zato lav iz šume njih ubija i potire ih vuk iz pustinje, panter ih ispred gradova vreba. Koji iziđu, svi će se rastrgnuti, jer je mnogo grehova njihovih, i mnoga su neverstva njihova.

7 Zašto da ti oprostim? Sinovi me tvoji ostaviše, nepostojećim se bogovima kunu. Zakleše se meni, al' me izneveriše, i u dom se bludnički stekoše.

8 Kao tovni konji, koji tamo i amo trče, svaki za ženom bližnjeg svoga rže.

9 Pa to ja da ne kaznim? govori Gospod, i takvom narodu da se ne osvetim?

10 Skočite na bedeme njegove i obarajte! al' ne zatrite sasvim. Skinite mu prevornice koje nisu Gospodnje!

11 Jer me izneveriše dom Izrailjev i Judin, govori Gospod.

12 Odriču se Gospoda i govore: "Nema ga! neće zlo na nas da dođe, nećemo ni mača ni gladi videti.

13 Proroci su samo vetar i niko kroz njih ne govori." Nek im tako bude!

14 Zato ovako govori Gospod, Gospod nad vojskama: Kad vi tako govorite, gle, učiniću da moja reč bude vatra u ustima tvojim, i da ovaj narod drvlje bude, da ga plamen spali.

15 Evo na vas narod iz daleka vodim, dome Izrailjev, govori Gospod. Silan je to narod i star narod, narod kome ti jezika i ne znaš i kome ti nećeš reči razumeti.

16 Tul je njegov grob otvoren, svi su junaci.

17 Proždreće ti žetvu tvoju i hleb tvoj, proždreće sinove tvoje i kćeri tvoje, proždreće ti ovce tvoje i goveda tvoja, proždreće ti loze tvoje i smokve tvoje, i mačem će zatirati gradove u koje se uzdaš.

18 Al' ni tada, govori Gospod, neću vas sasvim zatrti.

19 Ako tad rečete: Zašto nam učini Gospod, Bog naš, sve to? Tad im reci: Kao što mene ostaviste, i u svojoj zemlji tuđim bogovima služiste, tako ćete i vi tuđincima služiti u zemlji što nije vaša.

20 Javite to domu Jakovljevu, oglasite u Judi, i recite:

21 Čujte ovo ljudi bezumni i bez srca! Oči imaju, a ne vide, uši imaju, a ne čuju.

22 Mene li se nećete bojati, govori Gospod, nećete li od mene zadrhtati? Ja sam moru pesak za među stavio, večnu među koju ne sme prelaziti. Ustaju valovi, ali su nemoćni, buče, ali preko nje ne prelaze.

23 Uporno je, nepokorno srce ovoga naroda: bune se i idu.

24 Ne kažu u srcu svome: Bojimo se Gospoda, Boga svoga, koji nam kišu na vreme daje, kišu proletnju i kišu jesenju, i čuva nam nedelje za žetvu.

25 Bezakonja vaša odvraćaju to, gresi vaši odbijaju dobro od vas.

26 Jer su bezdušnici u narodu mome kao ptičari kada se pritaje. Vrebaju, zamke meću i ljude hvataju.

27 Ko krletke pune ptica, kuće su im pune prevara; tako postaju veliki i bogate se.

28 Goje se i obrazi im se sjaju; svaku meru u zlu prelaze, i ne brane prava, prava siročadi, a napreduju, i ne daju ubogima prava.

29 Pa to da ja ne kaznim? govori Gospod, i takvom narodu da se ne osvetim?

30 Čudo biva i strahota u zemlji.

31 Lažno prorokuju proroci, sveštenici preko njih gospoduju, i to je narodu milo. Šta ćete na kraju raditi?

Glava 6.

1 Bežite iz Jerusalima, sinovi Venijaminovi, i u Tekuji u trube zatrubite, nad Vet-Akeremom znak podignite. Jer se vidi zlo sa severa dolaziti, i velika pogibao,

2 Lepu i nežnu kćerku Sionsku potirem!

3 K njoj pastiri sa stadima svojim idu, šatore oko nje razapinju, svaki svoje mesto potire.

4 Spremite napad na nju, ustanite! usred dana udarimo!... Na nesreću našu i dan naže i večernje oduljiše senke.

5 Hajdmo! Noću udarajmo, razvaljujmo dvore njene!

6 Jer ovako govori Gospod nad vojskama: Obarajte drveta, prema Jerusalimu opkope dižite! Grad je to koji ima da se kazni, jer je samo nasilje u njemu.

7 Kao što izvor toči vodu svoju, tako i on zloću svoju toči; u njemu se samo otimanje i nasilje čuje; oči moje samo bol i rane gledaju.

8 Urazumi se Jerusalime, da se ja od tebe ne otrgnem, da te ne obratim u pustinju, u zemlju nenaseljenu!

9 Ovako govori Gospod nad vojskama: Ostatak će se Izrailjev kao vinograd pabirčiti. Podignite opet ruku svoju kao berač na čokote.

10 Kome da se obratim, kog da uzmem za svedoka, pa da me slušaju? Gle, uho im je neobrezano i ne mogu čuti; gle, sramota im je reč Gospodnja, nije ona njima mila.

11 Pun sam gneva Gospodnjega, ne mogu ga ustezati. Izbaci ga na uličnu decu, na sabore mladih ljudi, jer će se uhvatiti i čovek i žena, pa i stari a i vremeniti.

12 Njihove će kuće drugima pripasti; a i njive i žene, kad zamahnem rukom svojom na žitelje ove zemlje, govori Gospod.

13 Jer od malog pa do velikoga svi se na lakomstvo daše, i prorok i sveštenik svi su varalice.

14 Rane kćeri naroda moga, oni slabo vidaju; oni govore: Mir! mir!, ali mira nema.

15 Zbuniće se, jer gadosti počinjaju i niti se stide niti za stid znaju; zato će oni pasti s onima koji padaju, srušiće se kad ih kaznim, govori Gospod.

16 Ovako govori Gospod: Stanite na putevima i pogledajte i pitajte za starinske staze, za puteve dobre, i njima idite, i mir duši svojoj tuda ćete naći. Ali oni kažu: Nećemo mi tuda.

17 Straže sam vam postavio; pazite na glas od trube! Ali oni kažu: Nećemo paziti.

18 Zato čujte vi narodi! Znaj što će im biti, zbore naroda!

19 Čuj zemljo! Evo puštam zlo na ovaj narod, plod misli njegovih; jer na reči moje ne paziše i zakon moj odbaciše.

20 Šta će meni tamjan koji dolazi iz Save, i mirisni cimet iz daleke zemlje? Žrtve vaše nisu mi ugodne, niti su mi mirisi vaši mili.

21 Zato ovako govori Gospod: Evo ću pred ovaj narod metnuti kamenje za spoticanje o koje će se spotaći ocevi i sinovi, sused i prijatelj, i propadaće.

22 Ovako govori Gospod: Evo ide narod iz zemlje severne, silan se narod iz krajeva zemlje diže.

23 Luk i koplje nose, žestoki su, nemilosrdni, glas im kao more buči. Svi su spremni da se hrabro bore s tobom, kćeri Sionska!

24 Na glas stupanja njihova klone nama ruka naša, i muka nas hvata kao bolovi ženu koja se porađa.

25 Ne izlazite u polje, ne idite putem, jer je tamo mač dušmanski a strah je svud unaokolo!

26 Pripaši sad kostret i u pepelu se valjaj, kćeri naroda moga! Žali kao što se za jedincem sinom žali, suze puštaj, suze gorke, jer zatirač pade na nas iznepada.

27 Postavih te kao stražu narodu svome, kao utvrđen grad, da put njihov poznaš i izvidiš.

28 Svi su oni odmetnici, kletnici, bakar i gvožđe; svi su pokvareni.

29 Izgoreše mehovi, oganj olovo sažeže; uzalud se pretapa, troske se ne odlučuju.

30 Lažno srebro zovu se, jer ih Gospod odbaci.

Glava 7.

1 Reč Gospodnja progovori Jeremiji i reče:

2 Stani na vrata doma Gospodnjega i oglasi ovu reč, i reci: Slušajte reč Gospodnju svi vi ljudi iz Jude koji na ova vrata ulazite da se Gospodu poklonite!

3 Ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Popravite dela i puteve svoje, pa ću vas ostaviti da na ovom mestu ostanete.

4 Ne podajte se lažnim nadama, govoreći: Hram Gospodnji, hram Gospodnji, hram Gospodnji ovde je.

5 Ako puteve i dela svoja popravite, i tvorite jedni drugima pravdu, ako krivo ne činite

6 udovici, siroti i strancu, i na ovom mestu krvi prave ne prolijete, i za drugim bogovima na zlo svoje ne idete,

7 tada ću vas ostaviti da na ovom mestu ostanete, u zemlji što sam ocima vašim dao od veka do veka.

8 Ali se vi lažnim nadama podajete koje ništa ne pomažu!

9 Kradete, ubijate, preljube činite, krivo se kunete i Valima kadite, za tuđim i nepoznatim bogovima idete,

10 pa preda me dolazite u dom ovaj u kome se ime moje priziva, i govorite: Izbavismo sel... Pa da ove gadosti činite!

11 Je li pećina hajdučka pred očima vašim ovaj dom u kome se ime moje priziva? Gle, i ja to vidiml, govori Gospod.

12 Idite u mesto koje mi je u Silomu posvećeno, kgde je jednom ime moje stajalo, i vidite što mu učinih zbog zloće naroda svoga Izrailja.

13 I sad, pošto sva ta dela učiniste, govori Gospod, pošto vam od rana jutra govorih, a vi me ne slušaste, i pošto vas zvah, a vi se ne odazvaste,

14 to ću ja i domu u kome se ime moje priziva, i u koji se vi uzdate, i mestu što ocima vašim dadoh, kao god i Silomu učiniti.

15 Daleko ču vas od lica svoga odbaciti, kao što sam svu braću vašu odbacio, kao porod Jefremov.

16 Ne moli se zato ti za ovaj narod, ne podiži molbe ni molitve za njih i ne govori mi za njih, jer te neću uslišiti.

17 Ne vidiš li što po gradovima Judinim činiše i po ulicama Jerusalimskim?

18 Drva kupe sinovi a ocevi vatru lože, a žene im testo mese da kraljici neba spremaju kolače, i drugim bogovima nalive livaju, da mene nadraže.

19 Mene li da draže? govori Gospod; eda li ne sebe, a na svoju sramotu?

20 Zato ovako govori Gospod, Večni: Evo gnev moj i jarost se moja na to mesto raspaljuju, na ljude i životinje, na drveta poljska i na rod zemaljski, i goreće i gasiti se neće.

21 Ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Žrtve svoje sastavljajte s prinosima svojim i meso jedite njihovo!

22 Jer ocima vašim niti govorih niti zapovedah, kada ih iz zemlje egipatske izvedoh, ni za žrtve, ni za prinose,

23 nego im ovo zapovedah, govoreći: Slušajte vi glas moj i biću vam Bog, i vi ćete moj narod biti; idite putevima koje vam kazujem da bi vama dobro bilo.

24 Al' oni ne poslušaše niti uha svog prignuše, već idoše po nagonu zloga srca svoga, i pođose natrag a ne napred.

25 Od kad iziđoše oci vaši iz zemlje egipatske pa do danas, poslah vam sve sluge svoje proroke, svaki dan iz poslah, a za rana jutra.

26 Al' ne poslušaše, niti uha svog prignuše, nego se uzjoguniše, i gore činiše nego oci njihovi.

27 Ako im sve to kažeš, neće te slušati, a ako ih zoveš, neće ti se odazvati.

28 Zato im reci: To je narod koji ne sluša glasa Gospoda, Boga svoga, i koji neće nauke da primi; nestade istine, odlete iz usta njegovih.

29 Ostrizi kosu svoju i baci je, popni se na visove i zakukaj! Jer Gospod odbija, odbacuje rod koji je gnev njegov izazvao.

30 Jer sinovi Judini zlo pred očima mojim učiniše, govori Gospod. U dom u kome se ime moje priziva metnuše gadove svoje da ga oskvrne.

31 Visine u Tofetu, u dolini Ven-Enomu, podigoše da sinove i kćeri svoje plamenom sažižu. A to im ja nisam zapovedio, niti je u misli mojoj bilo.

32 Zato, evo, idu dani, govori Gospod, kad se više neće reći Tofet, ni dolina Ven-Enom, nego dolina klanja, i mrtvi će se u Tofetu sahraniti, jer neće drugog mesta biti.

33 Leševi će naroda ovog hrana biti zverima poljskim, i niko se neće naći da ih plaši.

34 I učiniću da će iz gradova Jude i iz ulica Jerusalima nestati glasa radosti i glasa veselja, mladoženja pevanja i nevestinih pesama, jer će zemlja pustoš biti.

Glava 8.

1 U to vreme, govori Gospod, izvadiće se iz grobova kosti kraljeva Judinih i kosti glavara njegovih, kosti sveštenika, kosti proroka i kosti stanovnika Jerusalimskih,

2 i razmetnuće se prema suncu, prema mesecu i prema svoj vojsci nebeskoj, koje ljubiše, kojima služiše, za kojima idoše, koje tražiše i kojima se klanjaše; neće se pokupiti ni sahraniti nego će biti kao gnoj po zemlji.

3 I voleće smrt više nego život sav ostatak koji ostane od ovog roda zloga po svim mestima kud ih budem oterao, govori Gospod nad vojskama.

4 Reci im: Ovako govori Gospod: Ko padne, ne ustaje li? Ko zađe, ne vraća li se?

5 Zašto li se predaje taj Jerusalimski narod večnim zabludama? Tvrdo se prevare drže, neće da se obrate.

6 Pazio sam i slušao sam: Ne govore kao što bi trebali; niko se za zloću svoju ne kaje, i ne kaže: Što to učinih? Svaki je svojom trkom okrenuo kao konj koji se u boju zaleti.

7 I roda na nebu vreme svoje vidi, i grlica i lasta i ždrao paze svi na vreme dolaženja svoga, al' moj narod ne zna zakona Gospodnjeg.

8 Kako govorite: Mudri smo, zakon je Gospodnji uz nas? Uzalud svoj trud uloži pismoznalačko pero lažljivo.

9 Osramotiše se mudri, uplašiše se, uhvatiše se. Eto odbaciše reč Gospodnju, i kakva im mudrost ostade?

10 Zato ću žene njihove drugima ja dati, i njive njihove onima koji njih izbace. Jer od maloga do velikoga svi se lakomstvu predaše, i od proroka do sveštenika svi prevare pletu.

11 Rane kćeri naroda moga slabo oni vidaju; oni govore: Mir! mir!, ali mira nema.

12 Zbuniće se, jer gadosti počinjaju, i niti se stide niti za stid znaju. Zato će oni pasti s onima koji padaju, srušiće se kad ih kaznim, govori Gospod.

13 Sasvim ću ih istrebiti, govori Gospod: neće više grozda biti na lozi, niti smokve na drvetu njenom. Uvenuće lišće. Što im dadoh uzeće se od njih.

14 Što ostasmo sedeći? Skupite se i idimo u tvrde gradove da tu poginemo! Jer nas Gospod, Bog naš, smrti preda; gorkom nas on vodom poji, jer mi Gospodu grešismo.

15 Miru smo se mi nadali, ali to dobro ne dođe, i vremenu oporavljenja, a gle strava!

16 Iz Dana se čuje vrištanje konja njegovih; od rzanja hatova njegovih sva se zamlja trese. Jure, proždiru zemlju, i sve što je u njoj, gradove i ljude u njima.

17 Jer evo ja na vas guje i zmije puštam, kojima bajač ništa ne može. Ujedaće one, vas, govori Gospod.

18 Ja bih hteo da svoj bol ublažim, žalosno je srce moje u meni.

19 Eno jauk kćeri naroda moga koji se čuje iz daleke zemlje: "Nema li zar više Gospoda u Sionu? nije l' više kralj njegov u njemu?" Zašto me rezanim likovima svojim i idolima tuđim nadražiše?

20 Prođe žetva, minu leto, ali se mi još ne izbavismo!

21 Satrven sam bolom kćeri naroda moga, u žalosti sam, obuze me strah.

22 Nema li melema u Galadu? nema li onde lekara? Zašto se, dakle, ne isceli kći naroda moga?

Glava 9.

1 Oh, kada bi glava moja puna vode bila, i izvori suza oči moje; plakao bih dan i noć zu mrtvima kćeri naroda moga;

2 Oh kad bih ja u pustinji kolibu putničku imao! Ostavio bih narod svoj; otišao bih od njih, jer su svi brakolomnici, zbor nevernika.

3 Jezik im je kao zapet luk, laži odapinju; nisu oni istinom u zemlji jaki, jer od zla u zlo idu, i ne znaju za me, govori Gospod.

4 Čuvajte se svaki prijatelja svoga i ni bratu svome ne verujte, jer brat bratu prevaru priprema i prijatelj prijatelju klevete plete.

5 Vara jedan drugoga nikad istinu ne kažu; lažima jezik vežbaju, trude se da zlo čine.

6 Stan je tvoj usred prevare! Zbog prevare neće da za mene znaju, govori Gospod.

7 Zato ovako govori Gospod nad vojskama Gle, pretopiću ih i okušaću ih, jer šta da radim za kćer naroda moga?

8 jezik im je strela smrtna, samo laži govore; ustima bližnjemu svome govore o miru, a u srcu svome zasedu mu nameštaju.

9 I to da ne kaznim, govori Gospod, da se takvom narodu ne svetim?

10 Za gorama ću da plačem i jaučem, za ravnom pustinjom da naričem; jer izgoreše i njima niko ne prolazi; ne čuje se više glas od stada u njima, i ptice i zveri pobegoše i nestaše.

11 U gomilu ruševina obratiću Jerusalim, u šakalski stan; od gradova ću Judinih pustinju učiniti, pustinju bez ljudi.

12 Gde je mudri koji bi razumeo? Nek to reče onaj kome usta Gospodnja govoriše. Zašto je zemlja raskopana, izgorela ko pustinja kojom niko ne prolazi?

13 Govori Gospod: Što zakon moj ostaviše, koji pred njih metnuh, i mog glasa ne slušaše, i za glasom mojim ne hodiše;

14 što hodiše za željama srca svoga i ka Valima pristupiše, kao što ih ocevi njihovi naučiše.

15 Zato ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Gle, pelenom ću narod ovaj nahraniti i gorkom ga vodom napojiti.

16 Među narode ću ja njih rasejati, koje ni oni ni oci njihovi ne poznaše, i za njima ću mač puštati dok ih ne istrebim.

17 Ovako govori Gospod nad vojskama: Tražite, zovite narikuše, i nek one dođu, pošljite po žene vešte, i nek one dođu;

18 nek požure da za nama nariču, i suze se rone iz očiju naših, a od veđa naših neka voda teče.

19 Jer se bolni uzdisaj od Siona čuje: Jaoh, propadosmo! Sramotom se pokrismo! Napustiti moramo mi zemlju, domove nam naše raskopaše.

20 Čujte, žene, reč Gospodnju, neka uši vaše čuju reč usta njegovih, naučite kćeri svoje da tuže, jedna drugoj da nariče!

21 Jer se pope smrt na prozore naše i u palate naše uđe; po ulicama decu kosi i mladiće po trgovima.

22 Reci: Ovako govori Gospod: Padaće leševi ljudi kao gnoj na njive, kao za žeteocem rukoveti kojih niko ne kupi.

23 Ovako govori Gospod: Mudri da se ne hvale mudrošću svojom, niti junak snagom svojom, ni bogati svojim bogatstvom.

24 Nego ko hoće da se hvali nek se hvali što razuma ima i što mene znaje; što zna da sam ja Gospod koji tvorim milost, pravo i pravdu na zemlji, jer to je meni milo, govori Gospod.

25 Eto idu dani, govori Gospod, kad ću obrezane i neobrezane kazniti:

26 Egipat, Judu i Edom, sinove Amonove i Moav, i sve koji krajeve brade briju i koji u pustinji stanuju; jer su svi narodi neobrezani, i sav dom je Izrailjev srca neobrezana.

Glava 10.

1 Slušajte reč koju vam Gospod govori, dome Izrailjev!

2 Ovako govori Gospod: Ne idite putem narodâ i od znaka nebeskih ne plašite se, jer se od njih narodi plaše.

3 jer uredbe naroda samo su taština: Seku drvo u šumi, ruke ga radničke sekirom tešu;

4 ukrašuju srebrom i zlatom utvrđuju klinima i čekićem, da se ne pomiče.

5 Stoje pravo ti bogovi kao stubovi tvrdi i ne govore; nose ih, jer ne mogu hoditi. Ne plašite ih se, jer ne mogu zla činiti, a nemoćni su da dobra čine.

6 Niko nije kao ti, Gospode! Velik si i veliko je ime tvoje po sili tvojoj.

7 Ko se ne bi tebe bojao, kralju nad narodima? Jer to tebi pripada, jer među svim mudracima u narodima i u svim kraljevstvima njihovim, niko nije kao ti.

8 Svi su skupa ludi i bezumni i nauka njihova nikakva nije, nisu nego drvo!

9 Šibljike se srebrne iz Tarsisa donose i zlato iz Ufaza; radnik ga i ruke zlatarske uređuju; odeća je tih bogova od porfire i skerleta, svi su delo veštih majstora.

10 Ali je Gospod pravi Bog, živi Bog i večni kralj. Pred srdnjom njegovom sva se zemlja trese a narodi ne odole gnevu njegovom.

11 Ovako im recite: Bogovi koji nisu neba niti zemlje načinili, nestaće sa zemlje i ispod nebesa.

12 On je svojom silom zemlju načinio i svojom mudrošću svet je utvrdio; svojim je razumom nebesa razastro.

13 Na glas njegov buče vode na nebesima! Oblake s krajeva zemlje diže, munje gradi i kišu pravi, i izvodi vetar iz riznica svojih.

14 Pred znanjem njegovim čovek se zapanji, svaki se zlatar stidi lika svoga, rezanog, jer su sama laž idoli njegovi, i u njima nema daha.

15 Ništa su, varljiva su dela; propašće čim kazna dođe.

16 Nije taki deo Jakovljev, jer je on sve stvorio; Izrailj je pleme nasleđa njegovog, ime mu je Gospod nad vojskama.

17 Stvari svoje iz zemlje pokupi ti što sediš u teskobi.

18 Jer ovako govori Gospod: Gle, daleko ću ja sada stanovnike zemlje izbaciti, pritesniću ih da se uhvate.

19 Teško meni od sve muke moje, bolna je rana moja. Al' ja rečem: Nevolja je to! Treba da je podnesem.

20 Moj je šator uništen, pokidana su sva uža moja; ostaviše me sinovi moji, - nema ih više; nikog nema da mi šator opet digne, i zastore da mi digne moje.

21 Jer pastiri bezumni bejahu, ne tražiše Gospoda; zato su zle sreće bili te im stada se rasturiše.

22 Gle, glas i vreva se čuje, velika vika sa severa ide od gradova Jude pustoš da napravi i šakalski stan. -

23 Znam Gospode! Put čoveka nije njemu u vlasti, ne može čovek kada hodi da upravlja koracima svojim.

24 Kazni me, Gospode, ali me pravedno kazni, a ne u gnevu svome, da me ne uništiš.

25 Izlij gnev svoj na narode koji tebe ne poznaju, na plemena koja ime tvoje ne prizivlju! Jer proždiru Jakova, proždiru, satiru ga, i naselje mu raskopavaju.

Glava 11.

1 Reč koja od Gospoda progovori Jeremiji govoreći:

2 Slušajte reči ovoga saveza, i kazujte ljudima i Jude, i stanovnicima Jerusalima!

3 Reci im: Ovako govori Gospod, Bog Izrailjev: Proklet da je čovek koji reči saveza ovog ne posluša,

4 koji ocima vašim ja propisah u dan kada ih izvedoh iz zemlje egipatske, iz gvozdene peći, govoreći: Slušajte moj glas i tvorite sve zapovesti moje i bićete moj narod i ja ću vama biti Bog.

5 I zakletvu ispuniću kojom se ocima vašim zakleh da im zemlju dam u kojoj mleko i med teče, kao što danas vidite. - i ja odgovorih: Amin, Gospode!

6 Gospod mi reče. Kazuj ti sve ove reči u gradovima Jude, i po ulicama Jerusalima, govoreći: Slušajte reči ovoga saveza i izvršujte ih.

7 Jer oceve vaše opomenuh od kad ih iz zemlje egipatske izvedoh pa do danas, Svako ih jutro za rana opomenuh, govoreći: Slušajte moj glas!

8 Al' ne poslušaše, ne prignuše uha svoga, već hodiše po mislima srca svoga zloga, i tad ja na njima ispunih sve reči saveza svoga, koji da vrše zapovedih ali oni ne vršiše.

9 Gospod mi reče: Buna je među ljudima Judinim i stanovnicima Jerusalima.

10 Nedelima starih svojih vratiše se koji mojih reči ne hteše slušati, te za drugim bogovima hodiše, da im služe. Dom Izrailjev i dom Judin savez moj prekršiše koji s ocima njihovim učinih.

11 Zato ovako govori Gospod: Evo zlo ću na njih pustiti iz kog neće moći da iziđu. Zavapiće k meni, al' ih neću uslišiti,

12 Gradovi Judini i stanovnici Jerusalima ići će i vapiće bogovima kojim kade, al' im neće pomoći u nevolji njihovoj.

13 Jer imaš bogova, Juda, koliko gradova, i koliko je ulica u Jerusalimu, toliko ste vi oltara idolima digli, oltara da tamjan Valu palite.

14 Ne moli se zato, za taj narod, ne podiži molbe i molitve za njih, jer ih neću uslišiti kada k meni zavapiju u nevolji svojoj.

15 Što će omiljeni moj u domu mome? Tu se mnoga zločinstva čine, sveto mesto nestaće ispred tebe. Kad zlo činiš, tada ti uživaš!

16 Maslinko zelena, poznata lepotom roda svoga, to ti beše ime kojim tebe Gospod prozva; al' je s hukom velikom plamenom zahvati i grane se njene pokidaše.

17 Gospod nad vojskama, koji te posadi, zlo na tebe šalje zbog zloće doma Izrailjeva i doma Judina, koji radiše da mene nadraže paleći tamjan Valu.

18 Gospod mi to objavi i ja doznah. Tad mi ti pokaza dela njihova.

19 Bejah kao krotko jagnje koje se na klanje vodi, i ne znadijah za zle namere njihove na mene. Oborimo drvo s rodom njegovim! Istrebimo ga iz zemlje živih, i da mu se ime više ne spominje! -

20 Al' je Gospod nad vojskama pravedan sudija, koji ispituje utrobe i srca. Videću ja tvoju osvetu na njima, jer ja tebi parbu svoju predah.

21 Zato ovako govori Gospod nad vojskama na ljude iz Anatota koji traže život tvoj i govore: Ne prorokuj u ime Gospodnje ili ćeš od naše poginuti ruke.

22 Zato ovako govori Gospod nad vojskama: Evo, ja ću njih kazniti: Mladići njihovi svi će od mača izginuti, a sinovi i kćeri od gladi će izdahnuti;

23 i neće se od njih niko spasti, jer ću pustiti zlo na ljude iz Anatota u godini kad ih kaznim.

Glava 12.

1 Suviše si pravedan, Gospode, da bih s tobom se pravdao, al' ću ipak govoriti o sudovima tvojim: Zašto je put bezdušnika srećan? Zašto u miru nevernici žive?

2 Ti ih posadi i oni se ukoreniše, rastu i rod rađaju. Kod usta si ti njihovih, al' daleko od srca njihova.

3 Ali ti, Gospode, ti poznaješ mene, ti me vidiš i prozireš srce moje koje je uza te. Odnesi ih kao ovce koje su za klanje, pripravi ih ti za dan zaklanja.

4 Dokle li će tužiti cela zemlja i trava na svim poljima sahnuti? Sa zloće žitelja njihovih stoka i ptice propadaju. Jer govore: Neće kraja našeg on videti!

5 Ako s pešacima trčiš, pa te oni umore, kako ćeš s konjima da se utrkivaš? A kad si spokojan sam u mirnoj zemlji što ćeš ti na silnim Jordanskim obalama?

6 Jer te i braća tvoja i dom oca tvoga izneveriše; oni sami za tobom iza glasa viču. Ne veruj im kad ti mile reči zbore.

7 Dom svoj ja sam napustio, nasleđe sam svoje ostavio, predao sam ljubav svoju dušmanima njegovim.

8 Nasleđe mi moje beše kao lav u šumi. Pusti riku svoju na mene; zato mi omrznu.

9 Nasleđe mi moje beše ptica grabljivica, hijena; i ptice će grabljivice sve na njega da se slete. Idite i skupite sve te zveri poljske, naterajte ih da ga prožderu!

10 Premnogi pastiri moj vinograd kvare, gaze njivu moju; milu njivu moju u pustoš obraćaju.

11 Obraćaju je u pustoš, i ona je žalosna i tužna preda mnom. Sva je zemlja raskopana, jer niko na nju ne pazi.

12 Na sve visove u pustinji stižu zatirači, jer proždire mač Gospodnji s kraja na kraj zemlju, i nikome mira nema.

13 Sejali su pšenicu, a sad trnje žanju, mučiše se i koristi ne imaše. Stidite se vi letine svoje sa žestokog gneva Gospodnjega!

14 Ovako govori Gospod za sve zle susede moje koji potiru nasleđe što dadoh narodu svome, Izrailju; Evo ću ih iščupati iz zemlje njihove i dom Judin ispred njih istrgnuću.

15 Ali kad ja njih iščupam, opet ću se na njih smilovati i svakoga ću dovesti na svoje nasleđe, i svakoga u zemlju njegovu.

16 I ako nauče puteve naroda moga i mojim se imenom zaklinju govoreći: Živ je Gospod!, kao što su mome narodu kazali da se Valom kunu, tad će oni sreću uživati usred naroda moga.

17 Al' ako ne poslušaju, istrebiću takav narod, istrebiću, zatrću ga, govori Gospod.

Glava 13.

1 Ovako mi reče Gospod: Idi i nabavi sebi pojas lanen i opaši s njim bedra svoja; ali ga ne umoči u vodu.

2 Ja nabavih pojas po reči Gospodnjoj, i metnuh ga na bedra svoja.

3 Reč Gospodnja mi i po drugi put progovori, govoreći:

4 Uzmi pojas što si nabavio, koji je na bedrima tvojim, digni se i idi na Eufrat i sakrij ga onde u kakvu raselinu u kamenu.

5 Ja otidoh i sakrih ga kod Eufrata, kao što mi Gospod zapovedi.

6 Posle nekoliko dana reče mi Gospod: Ustani i idi na Eufrat i uzmi pojas koji ti zapovedih da sakriješ onde.

7 Ja otidoh na Eufrat, pretražih i uzeh pojas s mesta gde ga bejah sakrio; ali pojas beše istrunuo i ne beše ni za što.

8 Reč Gospodnja progovori mi i reče:

9 Ovako govori Gospod: Tako ću ja ponos Judin uništiti i veliki ponos Jerusalimski.

10 Taj rđavi narod koji reči moje slušati neće, i za žudnjama srca svoga ide, i prilazi drugim bogovima, da im služi i njima se klanja, nek postane kao ovaj pojas koji više ni za što nije.

11 Jer kako se pojas oko čoveka pripoji, tako bejah oko sebe sav dom Izrailjev pripojio, i sav dom Judin, govori Gospod, - da budu moj narod na moju slavu, hvalu i diku; al' oni ne poslušaše.

12 Ovu ćeš im reč ti reći: Ovako govori Gospod, Bog Izraelov: Svi će se sudovi vina napuniti. A oni će reći: Zar mi to ne znamo da će se svi sudovi vina napuniti?

13 Tad im reci: Ovako govori Gospod: Evo ja ću napuniti pijanosti sve žitelje ove zemlje i kraljeve koji sede na prestolu Davidovu, sveštenike i proroke, i sve stanovnike Jerusalimske.

14 I razbiću ih jedne o druge, oceve i sinove zajedno, govori Gospod. Neću požaliti niti poštedeti, niti ću se smilovati da ih ne potrem.

15 Slušajte i uho prignite! Ne budite oholi! Jer Gospod govori.

16 Dajte slavu Gospodu, Bogu svome, dokle nije pustio mrak, dokle se noge vaše ne spotaknu po gorama mračnim. Svetlost ćemo čekati, i on će je u senku smrti obratiti, i u tamu pretvoriti.

17 Ako vi ne poslušate, u tajnosti ću zbog oholosti vaše plakati suze ću roniti iz očiju svojih, jer će stado Gospodnje u roblje se odvoditi.

18 Reci kralju i kraljici: Na zemlju seditel Jer pade s glave vaše venac koji vas je kitio.

19 Zatvoreni gradovi su južni, i nikoga da ih otvori nema; odvodi se Juda u ropstvo, sasvim se u ropstvo odvodi.

20 Oči svoje podigni i gledaj one koji se severa idu. Gde je stado što ti je predano, stado slave tvoje?

21 Šta ćeš reći što te kazni? Jesi li njih naučio da te gospodarem posmatraju. Neće li te spopasti bolovi kao ženu koja se porađa?

22 Ako li u srcu svome rečeš: Zašto da me to zadesi? -, to ti je za mnoga bezakonja tvoja što se uzgrnuše skuti od haljine tvoje i obuća ti je silom iskinuta.

23 Mote li Etiopljanin kožu svoju promeniti, i leopard šare svoje? Možete li vi dobro činiti kad ste naučili zlo činiti?

24 Razmetnuću ih kao što razmeće plevu vetar iz pustinje.

25 To je deo tvoj, obrok tvoj od mene, govori Gospod, zato što si zaboravio na me i što si se u laž pouzdao.

26 Uzgrnuću skute ti na lice da se sramota tvoja vidi.

21 Video sam ja preljube tvoje i rzanje tvoje, sramotan tvoj blud po humovima i poljima, video sam ja gadosti tvoje, Teško tebi, Jerusalime! Dokle li ćeš čekati da se očistiš?

Glava 14.

1 Reč koja dođe Jeremiji od Gospoda prilikom suše:

2 U žalosti je Juda; gradovi su njegovi tužni, jadni, klonuli; i vika se diže iz Jerusalima.

3 Stariji na vodu mlađe šalju; idu mali pa studence, ali vode ne nalaze. Vraćaju se s praznim sudovima svojim, smeteni i zbunjeni glavu svoju pokrivaju.

4 Sva je zemlja u strahu, jer u celoj zemlji kiše nema, i težaci očajni glavu svoju pokrivaju.

5 I košuta u polju mlade svoje napušta jer nigde trave nema.

6 Divlji se magarci visova drže i vazduh kao zmajevi udišu, oči su im iščilele, jer nigde trave nema.

7 Ako bezakonja naša na nas svedoče, delaj, Gospode, radi imena svoga! Jer su mnoga neverstva naša; tebi zgrešismo.

8 Nado Izrailjeva! Spasitelju njegov u nevolji! Zašto kao tuđin da si u ovoj zemlji, kao putnik koji se uvrati da prenoći?

9 Zašto da si kao začuđen čovek, kao junak koji ne može da spasava? Ta ti si usred nas, Gospode, i ime je tvoje prizvano na nas. Nemoj nas napustiti!

10 Evo što govori Gospod za ovaj narod: Milo im da tamo i amo skitaju; ne umeju nogu svojih ustavljati. Zato Gospod ih ne voli, i sad se opominje nedela njihovih, i kažnjava grehe njihove.

11 I Gospod mi reče: Ne moli se za taj narod.

12 Ako i poste, neću uslišiti molitve njihove; ako i žrtve i darove prinose neće mi to ugoditi. Jer ću ja njih mačem, glađu zatrti i kugom.

13 Ja odgovorih: Ah, Gospode, Večiti! Evo proroci im govore: "Nećete vi mača videti, neće gladi u vas biti, nego ću vam mir pouzdan na ovome mestu dati."

14 A Gospod mi reče: Laž u moje ime govore proroci; nisam ih ja poslao, niti im zapovesti dao, nisam njima govorio. Lažna su im to viđenja, uzaludna gatanja; nade srca svog varljive prorokuju oni vama.

15 Zato ovako govori Gospod za proroke koji u ime moje prorokuju, a da nisam ih poslao, i govore: neće u ovoj zemlji niti mača niti gladi biti! Od mača će i gladi, ti proroci izginuti!

16 A oni kojima oni prorokuju povaljeni će po ulicama Jerusalimskim biti od gladi i od mača, i nikoga biti neće ni da ih sahrani, ni njih, ni žene njihove, ni sinove, ni kćeri njihove. Na njih ću ja zloću njihovu izliti.

17 Reci njima ovu reč: Oči moje suze liju dan i noć i nikada ne prestaju, jer devojka, kći naroda moga preteškim je bičem udarena i bolna je rana na njoj.

18 Ako poljem idem, eto ljudi mačem pobijeni, ako u grad uđem, eto od gladi iznemoglih, a i prorok i sveštenik zemljom idu, i ne znaju kuda idu.

19 Jesi l' dakle odbacio Judu, je li omrzao Sion duši tvojoj? Zašto nas udaraš da nam leka nema? Miru se nadasmo, ali to dobro ne dođe, i vremenu oporavljenja, a gle strava!

20 Priznajemo, Gospode, zloću svoju, bezakonje otaca svojih, jer smo tebi zgrešili.

21 Radi imena svoga, ne prezri Gospode, ne naruži presto slave svoje! Opomeni se saveza svoga s nama, nemoj da ga ukineš.

22 Ima li idola naroda koji kišu daju? Gde li su nebesa koja kišu daju? Nisi li to ti Gospode, Bože naš? Mi se u te uzdamo, jer ti sve to činiš.

Glava 15.

1 Gospod mi reče: Da preda me stane Mojsije i Samuilo ne bih tom narodu ugodio. Oteraj ga daleko od lica moga, nek ide!

2 I ako ti reku: Kud bi išli? tad im reci: Ovako govori Gospod: Ko je za smrt, na smrt, ko je za mač, pod mač, ko je za glad, na glad, ko za ropstvo, u ropstvo.

3 Pustiću na njih četiri biča, govori Gospod: Mač da ih ubija, pse da ih vuku, ptice nebeske i zveri poljske da ih proždru i istrebe.

4 I napraviću ih čudom kraljevstvima zemlje, zbog Manasije, sina Jezekijina, kralja Judina, i za ono što je u Jerusalimu učinio.

5 Ko će se na tebe smilovati, Jerusalime, ko li će te požaliti? ko li će da pita kako ti je?

6 Ostavio si me, govori Gospod, ustuknuo si. Ali sam ja rukom svojom zamahnuo, i rušim te! Dosta sam te žalio!

7 Vihorom ih na vratima zemlje izvijam, decu im dižem, narod svoj potirem koji se ne vraća sa puteva svojih.

8 Više ima udovica njegovih nego zrna peska u moru. Na njih, na majke momačke, usred podne zatirača vodim, i na njih ja smetnju i strahotu iznenada puštam.

9 Očajna je ona što je sedmoro rodila, - dušu ispušta; usred dana zalazi joj sunce njeno, zbunjena je i sramotna; a ostale pred dušmanom njihovim maču predajem, govori Gospod.

10 Teško meni, majko moja, što si me rodila, da se sa mnom cela zemlja svađa i prepire! Niti sam davao niti uzimao zajam, a opet me svi proklinju!

11 Govori Gospod: Zaista ćeš posle opet sreću ti imati, zaista ću naterati dušmana da te moli u vreme nevolje i teskobe.

12 Hoće li gvožđe slomiti gvožđe severno i bakar?

13 Imanje i blago tvoje u bescenje ja na pljačku dajem zbog grehova tvojih u svoj zemlji tvojoj.

14 Odvodim te s neprijateljem tvojim u zemlju koju ne poznaješ, jer se oganj gneva mog raspali i nad vama gori.

15 Ti sve znaš, Gospode, opomeni me se, ne zaboravi me, osveti me od mučitelja mojih! Ne zgrabi me dok se od gneva ne ustežeš, znaj da radi tebe rug podnosim.

16 Skupio sam i gutao reči tvoje; reči tvoje radost behu i veselje srcu mome, jer je ime tvoje na mene prizvano, Gospode, Bože nad vojskama!

17 Ne sedim u veću podsmevača da se sa njima veselim, nego sam zbog sile tvoje sedim, jer si mene srdnje napunio.

18 Zašto bol moj jednako istraje i zašto je rana moja bolna i ne isceli se? Hoćeš li mi kao varljiv izvor biti, kao nepostojana voda?

19 Zato ovako govori Gospod: Ako se povratiš, odgovoriću ti i preda mnom ćeš ostati. Ako li odvojiš dragoceno od rđavog, bićeš kao usta moja. Oni nek se tebi obrate, a ne da se ti njima obratiš.

20 Od tebe ću za taj narod jak bakreni bedem učiniti. Udaraće oni na te, al' te neće nadvladati jer ću ja sa tobom biti da te čuvam i izbavljam, govori Gospod.

21 Izbaviću te iz ruku bezdušnika, iskupiću te iz ruku nasilnika.

Glava 16.

1 Reč Gospodnja progovori mi i reče:

2 Nećeš žene uzimati niti ćeš na tome mestu ni sinova ni kćeri imati.

3 Jer ovako govori Gospod za sinove i za kćeri koji će na tom mestu se roditi, za majke njihove koje ih rode, i za oce koji ih u ovoj zemlji grade:

4 Od ljute će umirati bolesti, neće se oplakati niti sahraniti; biće kao gnoj na zemlji, od mača će i od gladi izginuti. Leševi njihovi hranom će služiti pticama nebeskim i zverima poljskim.

5 Jer ovako govori Gospod: Ne ulazi u kuću žalosti, ne idi da plačeš ni da žališ s njima, jer sam uzeo mir svoj od toga naroda, govori Gospod, milost svoju i žaljenje svoje.

6 Mali i veliki u ovoj će zemlji umirati, neće im se groba dati, niti će se oplakati, niti će se ko rezati ni za njima obrijati.

7 Neće se hleb u žalosti lomiti na utehu za mrtvima, niti će se čašom od utehe ponuditi za ocem ili majkom.

8 Ne ulazi niti u kuću radosti, da sa njima sediš, da jedeš i piješ.

9 Jer ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo ću na ovom mestu, pred očima vašim i za vaših dana prekinuti glasove radosti, glasove veselja, pesme ženikove i pesme nevestine.

10 Kada tom narodu ove reči kažeš, ako ti reku: Zašto nama preti Gospod tako teškim zlom? Koje li je bezakonje naše, kojim li smo grehom Gospodu, Bogu svome, zgrešili?

11 Tad im reci: Oci me vaši napustiše, govori Gospod, oni idoše za drugim bogovima, služiše im, klanjaše se pred njima, ostaviše mene i zakona moga ne držaše.

12 A vi činiste još gore nego oci vaši, i eto idete svi po misli srca svoga zloga, da me ne slušate.

13 Izbaciću vas u zemlju što niste poznali ni vi ni oci vaši; tamo ćete dan i noć drugim bogovima služiti, jer vam se ja neću smilovati.

14 Zato evo idu dani, govori Gospod, kad se neće više govoriti: Živ je Gospod, koji sinove Izrailjeve iz Egipta izvede!

15 Nego će se kazati: Živ je Gospod koji sinove Izrailjeve iz severne zemlje izvede, i iz svih zemalja u koje ih beše razagnao! Vratiću ih u zemlju njihovu, koju dadoh ocima njihovim.

16 Evo šaljem mnoštvo ribara, govori Gospod, i oni će ih loviti, a za njima mnoštvo ću lovaca slati. I oni će ih dizati iz svake gore i iz svih humova i iz svih kamenih raselina.

17 Jer oči moje paze na sve puteve njihove; nisu oni ispred lica moga sakriveni, niti je bezakonje njihovo zaklonjeno od očiju mojih.

18 Daću njima duplu platu za nepravdu njihovu i za greh njihov, jer su oni oskvrnuli zemlju moju i nasleđe moje napunili leševima idola i gadova svojih.

19 Gospode, snago moja, grade moj, zaklone moj u dan teskobe, k tebi će narodi iz krajeva zemlje doći, i reći će: Oci naši samo laž stekoše, tašte idole što ničemu ne služe.

20 Može li čovek sebi bogove graditi, a koji i nisu bogovi?

21 Zato ću im eto učiniti da poznaju, učiniću da poznaju moć i silu moju, i znaće da mi je ime Gospod.

Glava 17.

1 Gvozdenom je pisaljkom Judin greh zapisan i vrhom od dijamanta. Na ploči je srca njihova urezan i na rogovima oltara vaših.

2 Kao što se svojih sinova sećaju, tako se oni svojih sećaju oltara i idola Astartinih pored zelenih drveta na visokim humovima.

3 Goru svoju i njive njezine, sve imanje i sve blago tvoje daću da se razgrabi, - a za grehe tvoje sve visine tvoje po svim međama tvojim.

4 Svojom ćeš krivicom izgubiti nasleđe što tebi dadoh, i slugom ću tebe učiniti neprijatelja tvojih u nepoznatoj zemlji. Jer vi raspaliste oganj gneva moga i on će doveka goreti.

5 Ovako govori Gospod: Proklet da je čovek koji se u čoveka uzda, koji put (telo) za pomoć uzimlje, a srce njegovo odstupa od Gospoda!

6 On je kao nesretnik u pustinji koji sreće svoje ne ugleda; u pustinji zažarenoj sedi, u slanoj i pustoj zemlji.

7 Blažen čovek koji se u Gospoda uzda, kome je Gospod uzdanica.

8 On je kao drvo pokraj vode žive što pram viru žile pruža. Ne oseća pripeke kad dođe; list se njegov zeleni i sušne se ne plaši godine, i rod svoj uvek donosi.

9 Srce je iznad svega prevrtljivo i opako; ko ga može poznati?

10 Ja, Gospod, prozirem srce i kušam bubrege, ja svakome po njegovim putevima dajem, prema plodu dela njegovih.

11 Kao jarebica što na jajima leži koje sama ne izleže, takav je i onaj koji bogatstvo nepravedno zbira; u polovini svojih dana mora da ga ostavlja, i na kraju on je samo lud!

12 Ima presto slave od iskona visoko, to je mesto svetilišta našega.

13 Ti, Gospode, nado Izrailjska! Svi koji te ostavljaju biće zbunjeni. Svi koji od mene odstupaju zapisaće se na zemlji, jer ostavljaju izvor vode žive, ostavljaju Gospoda!

14 Isceli me, Gospode, i biću zdrav; izbavi me i biću spasen; jer ti si slava moja.

15 Gle, govore mi: Gde je reč Gospodnja? Nek se samo ispuni!

16 Ne odbih se ja da budem pastir, da bih tebe poslušao, i dana žalosti ne zaželeh više, ti to znaš! Pred tobom je sve što je iz usta mojih izišlo.

17 Ne budi mi strava, utočište moje u dan nevolje!

18 Nek se srame gonitelji moji a ja da se ne posramim; nek se oni uplaše a ja da se ne uplašim; pusti na njih dan pogibli, polomi ih dvostrukim polomom!

19 Ovako mi reče Gospod: Idi, i stani ia vrata sinova naroda, na koja ulaze i izlaze kraljevi Judini, i na svaka Jerusalimska vrata,

20 i reci im: Čujte reč Gospodnju, kraljevi Jude i sav Juda, i svi vi stanovnici Jerusalima koji izlazite na ova vrata!

21 Ovako govori Gospod: Čuvajte duše svoje; ne nosite u dan subotni bremena, i ne unosite Jerusalimu na vrata.

22 Bremena iz kuća svojih u subotni dan ne iznosite i nikakva posla ne radite; već svetite dan subotni kao što sam ocima vašim naredio.

23 Ne slušaše oni, uha ne prignuše; otvrdnuše vratom svojim da ne slušaju i nauke ne prime.

24 Ako mene poslušate, govori Gospod, i ne nosite bremena na vrata ovoga grada u dan subotni, svetite li dan subotni i nikakvog truda u taj dan ne činite;

25 tad će ulaziti na vrata ovoga grada kraljevi i knezovi koji na prestolu Davidovu sede, na kolima i na konjima, oni i knezovi njihovi, ljudi iz Jude i Jerusalima, i ovaj će grad doveka naseljen biti.

26 Dolaziće iz gradova Judinih i iz okoline Jerusalima, iz zemlje Venijaminove i iz doline, iz planine i iz južnog kraja, i donosiće se žrtve i prinosi, donosiće se darova i tamjana, i prinosiće se žrtve zahvalkice u domu Gospodnjemu.

27 Al' ako ne poslušate kad vam zapovedam da svetite dan subotni, da bremena ne nosite, da bremena na vrata Jerusalima u dan subotni ne unosite, tada ću raspaliti oganj na vratima njegovim, koji će proždreti gore jerusalimske i koji se neće ugasiti.

Glava 18.

1 Reč koja dođe Jeremiji od Gospoda govoreći:

2 Ustani i siđi u kuću lončarevu i onde ću reči svoje tebi reći.

3 I ja siđoh u kuću lončarevu, i gle, on je na svome kolu radio.

4 I ne ispade dobro sud koji građaše od gline, i on drugi sud napravi kao što mu beše volja da učini.

5 I reč Gospodnja ovako mi progovori:

6 Ne mogu li ja od vas kao ovaj lončar učiniti, dome Izrailjev? - govori Gospod. Gle, ono što je glina u ruci lončarevoj, to ste vi u mojoj ruci, dome Izrailjev!

7 Odjednom govoriću, za narod, za kraljevstvo, da ga istrebim i razorim, da ga zatrem.

8 Al' ako taj narod obrati se od nepravde svoje, kajem se za zlo što mu mišljah učiniti.

9 I odjednom govoriću, za narod, za kraljevstvo, da ga sazidam i usadim.

10 Al' ako taj narod čini ono što je zlo pred očima mojim, i ne sluša glasa moga, kajem se od dobra što mu mišljah učiniti.

11 Govori sad ljudima iz Jude i stanovnicima Jerusalima, i reci: Evo zlo ja na vas spremam, mislim misao na vas. Vratite se, dakle, svaki sa svog puta zloga, popravite puteve i dela svoja.

12 Al' oni govore: To je uzaludno! Jer za svojim mislima idemo, radićemo svaki po nagonu srca svoga zloga.

13 Zato ovako govori Gospod: Pitajte narode! Je li iko ikad čuo tako što? Grdilo veliko učini devojka Izrailjeva.

14 Napušta li sneg Livanski gorske stene? Presuše li vode hladne koje teku?

15 A moj narod zaboravi mene i idolima tamjan pali; spotiče se na putevima svojim i napušta stare staze, da ide stazama puta neporavnjena.

16 Zemlju svoju u pustoš pretvoriše, u sramotu večnu; svi koji njom prolaze čude se i glavom mašu.

17 Ko ustokom ću ih pred dušmanom razmstnuti, leđa ću im okrenuti, neću na njih pogledati u dan njihove teskobe.

18 A oni rekoše: Hodite, na Jeremiju zaveru činimo! Jer zakona neće nestati ako nema sveštenika, ni saveta bez mudraca, niti reči bez proroka. Dođite, jezikom ga ubijmo; ne marimo za besede njegove!

19 Obrati se na me, Gospode, i čuj glas protivnika mojih!

20 Hoće li se zlo za dobro vratiti? Jer mi jamu, da mi život otmu, iskopaše. Opomeni se da sam pred tobom ja bio da dobro za njih govorim, da odvratim gnev tvoj od njih.

21 Zato predaj gladi sinove njihove, maču ih predaj! i žene njihove da bez dece svoje ostanu, udovice da postanu; kuga neka nosi muževe njihove, mladiće njihove mač u boju nek pobije!

22 Nek se čuje vrisak iz kuća njihovih kad dovedeš na njih vojsku iznenada, jer mi iskopaše jamu da me uhvate, i nogama mojim zamke namestiše.

23 Ali ti, Gospode, ti znaš zavere njihove na život moj. Ne oprosti im nedela njihova, ne izbriši grehe njihove pred sobom; nego nek pred tobom oni popadaju; udaraj ti na njih u dan gneva svoga!

Glava 19.

1 Ovako reče Gospod: Idi i nabavi krčag zemljan u lončara, i uzmi sa sobom nekoliko starešina narodnih i starešina svešteničkih.

2 Idi u dolinu Ven-Enom, pred vrata istočna i proglasi onde reči koje ću ti kazati.

3 Reci: Čujte reč Gospodnju, kraljevi Judini i svi vi stanovnici Jerusalima. Ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo zlo ću na to mesto pustiti, da će zaglušati svakom koji to čuje.

4 Napustiše me i oskvrniše ovo mesto; drugim bogovima tamjan pališe kojih ne znaše ni oni ni ocevi njihovi, ni kraljevi Judini, i krvi nevine ovo mesto puniše.

5 I visine pogradiše Valu, da Valu na žrtvu svoju decu spale, što im niti rekoh, niti zapovedih, niti meni ikad na um dođe.

6 Zato eto idu dani, govori Gospod, kad se ovo mesto neće više Tofet ni dolina Ven-Enom zvati, nego će se krvna dolina nazvati.

7 Jer ću ovde uništiti savet Jude i Jerusalima; učiniću da od mača ispred neprijatelja padnu, od ruke onih koji im glavu traže. Leševe njihove daću ja za hranu pticama nebeskim i zverima poljskim,

8 i ovaj grad u pustoš i rug obratiću. Svi koji njim prolaze čudiće se i zviždaće za sve muke njegove.

9 Daću im da jedu meso sinova i kćeri svojih, i jedan će drugome meso gristi usred nevolje i teskobe u koje će ih dušmani njihovi baciti i oni što im o glavi rade.

10 Zatim ćeš razbiti krčag pred ljudima koji će ići s tobom.

11 I reći ćeš im: Ovako govori Gospod nad vojskama: Tako ću ovaj narod i ovaj grad razbiti kao što se sud lončarski razbija da se više ne može opraviti, i u Tofetu će mrtvi se sahraniti, jer neće biti drugog mesta za sahranjivanje.

12 Tako ću ovom mestu učiniti, govori Gospod, i stanovnicima njegovim; i učiniću ovaj grad jednakim Tofetu,

13 i kuće Jerusalima i kuće kraljeva Jude biće kao mesto Tofet nečiste: sve kuće na čijim se krovovima palio tamjan svoj vojsci nebeskoj i livali se nalivi tuđim bogovima.

14 Jeremija se vrati iz Tofeta, kud ga Gospod beše poslao da prorokuje, i stade u tremu doma Gospodnjega, i reče svemu narodu:

15 Ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo ja ću pustiti na ovaj grad i na sve gradove njegove sva zla koja izrekoh sa nj, jer otvrdnuše vratom da ne slušaju reči moje.

Glava 20.

1 Pashor, sin Imirov, sveštenik i upravnik doma Gospodnjega, ču Jeremiju koji je prorokovao te stvari.

2 I Pashor udari proroka Jeremiju i metnu ga u tamnicu koja beše na gornjim vratima Venijaminovim, uz dom Gospodnji.

3 Ali sutradan Pashor izvede Jeremiju iz tamnice. I Jeremija mu reče: Gospod ti ne dade ime Pashor^[1], nego Magor-Misaviv^[2].

4 Jer ovako govori Gospod: Evo ja ću pustiti na tebe strah, na te i na sve prijatelje tvoje, koji će pasti od mača neprijatelja svojih, i oči će tvoje to videti. Još ću i svega Judu dati u ruke kralju Vavilonskome, koji će ih odvesti kao roblje u Vavilon i pobiće ih mačem.

5 I sve bogatstvo ovoga grada i sav trud njegov i sve što je dragoceno, i sve blago kraljeva Judinih daću neprijateljima njihovim u ruke, koji će sve to razneti i odneti u Vavilon.

6 I ti, Pashore, i svi koji žive u domu tvome otići ćete u ropstvo; i ići ćeš u Vavilon i onde ćeš umreti, i onde ćeš biti sahranjen, ti, i svi prijatelji tvoji, kojima si laži prorokovao.

7 Uverio si me, Gospode, i uverio sam se; zgrabio si me, savladao si me, i ja sam sada svagda ruglo, svi se meni rugaju.

8 Jer kad progovorim treba mi da vičem, zbog nasilja i zbog mučenja da vičem! I reč je Gospodnja meni na porugu i na podsmeh po vas dan.

9 Ako rečem: Neću više njega spominjati, niti ću u ime njegovo govoriti, osećam u srcu svome oganj koji kosti mi proždire. Gledam da s’ ustegnem, al’ ne mogu.

10 Jer ja mnoge zle namere čujem i strah koji je unaokolo: "Prokazujte ga, mi ćemo ga tužiti!" Svi koji su u miru sa mnom bili vrebaju me da posrnem: "Valjda će se prevariti te ćemo ga savladati i osvetiti mu se!"

11 Al’ je Gospod kao silan junak sa mnom; zato se spotiču gonitelji moji i neće nadvladati. Osramotiće se, jer neće uspeti. Večna će i neizbrisiva sramota to biti!

12 Gospod nad vojskama kuša pravednoga, i prozire srca i bubrege. Videću ja tvoju osvetu na njima, jer sam parbu svoju tebi poverio.

13 Pevajte Gospodu, hvalite Gospoda! jer izbavi dušu siromahu od ruke zlikovaca.

14 Proklet da je dan u koji se rodih! Dan u koji me mati moja rodi ne bio blagosloven!

15 Proklet da je čovek koji ocu mome javi: "Rodi ti se muško dete," i obradova ga!

16 Bilo tom čoveku kao gradovima koje Gospod bez milosti zatre! Čuo on iz jutra jaukanje a u podne viku bojnu!

17 Što me ne ugušiše u utrobi materinoj! Što mi ona grob ne posta! Zašto mati moja večno ne ostade trudna?

18 Što iziđoh iz utrobe materine da žalost i muku gledam i da dane svoje u sramoti trošim?

Glava 21.

1 Reč koja dođe Jeremiji od Gospoda, kad je kralj Sedekija poslao k njemu Pashora, sina Melhijina i Sofoniju, sina Masijina, sveštenika, da mu reku:

2 Upitaj za nas Gospoda, jer Navuhodonosor, kralj Vavilonski krenu u rat na nas. Možda će nam Gospod učiniti kakvo od svojih čudesa da bi on otišao od nas.

3 Jeremija im odgovori: Recite Sedekiji:

4 Ovako govori Gospod, Bog Izrailjev: Evo ja ću natrag okrenuti oružje što je u vašim rukama, kojim se izvan zidova borite s kraljem Vavilonskim i s Haldejcima koji su vas opkolili, i skupiću ih usred toga grada.

5 Zatim ću ja vojevati na vas rukom podignutom i mišicom krepkom, i gnevom i jarošću i žestinom velikom.

6 Udariću stanovnike ovoga grada, i ljudi i životinje izginuće od strašne kuge.

7 A posle toga, govori Gospod, predaću Sedekiju, kralja Judina, sluge njegove, narod i one koji u ovom gradu ostanu od kuge, od mača i od gladi, u ruke Navuhodonosoru, kralja Vavilonskoga, u ruke neprijatelja njihovih i u ruke onih koji traže život njihov; i Navuhodonosor će ih pobiti mačem. Neće ih žaliti ni štedeti, niti će im se smilovati.

8 A narodu tome reci: Ovako govori Gospod: Evo stavljam pred vas put k životu i put k smrti.

9 Ko ostane u ovome gradu poginuće od mača ili od gladi ili od kuge; a ko iziđe i preda se Haldejcima, koji su vas opkolili, ostaće živ, i život će mu biti plen njegov.

10 Jer ja okrećem pogled svoj protiv ovoga grada na zlo a ne na dobro, govori Gospod. On će biti predan u ruke kralja Vavilonskoga, i on će ga ognjem spaliti.

11 I reći ćeš domu Judinu: Slušajte reč Gospodnju!

12 Dome Davidov! Ovako govori Gospod: Jutrom pravdu dajte, izbavljajte jadnog od ruku nasilnika, da se kao plamen gnev moj ne raspali i razgori, da se ne može ugasiti s bezakonja dela vaših.

13 Evo me na tebe, grade koji u dolini sediš usred ravnice na steni, govori Gospod, i vi koji govorite: "Ko će na nas doći? i ko će ući u stanove naše?" -,

14 po plodu dela vaših kazniću vas, govori Gospod. Potpaliću šumu vašu, i proždreću okolinu njenu.

Glava 22.

1 Ovako govori Gospod: Siđi u dom kralja Judina, i reci onde ovu reč.

2 Reci: Slušaj reč Gospodnju, kralju Judin koji sediš na prestolu Davidovu, i ti i sluge tvoje i narod tvoj, koji ulazite na ova vrata.

3 Ovako govori Gospod: Budite pravi i pravedni, izbavljajte ugnjetanog iz ruku nasilnika, i ne činite krivo strancu, siroti i udovici, i ne činite nasilje i ne prolivajte krvi prave na ovome mestu.

4 Jer ako radite po ovoj reči, ulaziće na vrata ovoga doma kraljevi koji sede na prestolu Davidovu, na kolima i na konjima, oni, sluge njihovs i narod njihov.

5 Ali ako ne poslušate ove reči, zaklinjem se sobom, govori Gospod, da će se ovaj dom raskopati.

6 Jer ovako govori Gospod za dom kralja Judina: Ti si mi kao Galad i vrh Livanski; ali ću ja tebe u pustoš obratiti, u pusti grad.

7 Zatirače ja na tebe spremam, svakoga s oružjem svojim. Najlepše će kedre tvoje oboriti i na oganj baciti.

8 Mnogi će narodi pored grada ovog prolaziti i kazaće jedan drugom: Zašto to učini Gospod ovom gradu velikome?

9 I odgovoriće se: Jer ostaviše savez Gospoda, Boga svoga, i klanjaše se tuđim bogovima i služiše im.

10 Ne plačite za mrtvim, ne žalite za njim; plačite za onim koji polazi, plačite, jer on neće više rodne zemlje svoje videti!

11 Jer ovako govori Gospod za Saluma, sina Josije, kralja Judina, koji je na mesto oca svoga Josije kraljevao, i koji iz mesta ovoga otide: "Neće se on više vratiti

12 nego će u mestu on umreti kuda ga u roblje odvedoše, i on ove zemlje više videti neće."

13 Teško onome koji kuću svoju po nepravdi gradi, sobe svoje po nepravici, koji čini da mu bližnji ni za što radi i nadnice mu ne izdaje;

14 koji veli: Veliku ću sebi sazidati kuću i sobe prostrane, i otvara u njoj prozore, i kedrom oblaže i namaže bojom crvenom!

15 Kraljuješ li ti što kedre voliš? Nije i tvoj otac jeo i pio? Ali on je prav i pravedan bio, i njemu je dobro bilo.

16 Siromahu i ubogome pravicu davaše i njemu je dobro bilo. Nije li to poznati me? govori Gospod.

17 Ali oči tvoje i srce tvoje samo za lakomstvom idu, da se krv pravedna lije i da se zlo i nasilje čini.

18 Zato ovako govori Gospod za Joakima, sina Josije, kralja Judina: Neće se za njime naricati: "Jaoh, brate moj! Jaoh, sestro moja!" Neće se oplakati govoreći: "Jaoh gospodaru! Jaoh veličanstvo njegovo!"

19 On će magareći grob imati: vući će se i izbaciće se iza vrata Jerusalimskih.

20 Popni se na Livan i zaviči! na Vasanu glas svoj podigni! Viči s visa Avarimskog! jer koji te vole, svi se satraše.

21 Govorio sam ti u sreći tvojoj, a ti reče: Neću te slušati. Tako si ti radio od mladosti svoje; nisi glasa moga poslušao.

22 Sve pastire tvoje vetar će odneti a koji te vole, u roblje će ići; i tada ćeš biti sramotan i zbunjen zarad zloće svoje.

23 Ti koji na Livanu sediš, koji na kedrima gnezdo viješ, tužno li ćeš jadikovati kada na te muke dođu kao bolovi na ženu koja se porađa.

24 Živ sam! govori Gospod, kad bi Jehonija, sin Joakima, kralja Judina, burma bio na desnici mojoj, istrgnuću te odande!

25 Predaću te onima koji ti glavu traže, u ruke onima, pred kojima ćeš zadrhtati, u ruke Navuhodonosora, kralja Vavilonskoga i u ruke Haldejaca.

26 Baciću ja tebe i majku tvoju, koja te rodila, u tuđu zemlju gde se niste rodili,i onde ćete umreti;

27 a u zemlju u koju će želeti da se vrate neće se vratiti.

28 Je li prezren, razbijen sud, taj Honija? Je li on nešto što vrednosti nema? Zašto li su odbačeni, on i rod njegov, zašto su bačeni u zemlju neznanu?

29 O zemljo, zemljo, zemljo, slušaj reč Gospodnju!

30 Ovako govori Gospod: Zapišite tog čoveka, kao da nema dece, kao čoveka kome dani neće srećni biti, jer niko od poroda njegova neće na presto Davidov zasesti, niti Judom kraljevati.

Glava 23.

1 Teško pastirima koji potiru i razmeću stado paše moje! govori Gospod.

2 Zato ovako govori Gospod, Bog Izrailjev, za pastire koji pasu narod moj: Razmetnuste ovce moje, razagnaste ih, niste se vi o njima brinuli. Zato ću vas kazniti za zloću dela vaših, govori Gospod.

3 A ostatak od ovaca svojih pokupiću iz zemalja kud ih razagnah, i vratiću na paše njihove, i one će se naploditi i namnožiti.

4 Daću im pastire koji će ih čuvati, i neće se one više bojati ni plašiti, i ni jedne neće faliti, govori Gospod.

5 Gle, idu dani, govori Gospod, u koje ću podignuti Davidu klicu pravednu koja će u sreći kraljevati, i na zemlji pravdu i pravednost izvršiti.

6 U njegove će se dane spasti Juda, Izrailj će mir u stanu svome imati, i evo kako će se ime njemu dati: Gospod, pravda naša!

7 Zato, evo, idu dani, govori Gospod, u koje se neće više kazati: Živ je Gospod koji je sinove Izrailjeve iz zemlje egipatske izveo!

8 Nego će se kazati: Živ je Gospod koji je izveo i doveo iz severne zemlje rod od doma Izrailjeva, i od svih zemalja kud ih bejah razagnao!, i oni će u svojoj zemlji prebivati.

9 O prorocima. Puca srce moje u meni, trepeću sve kosti moje, ja sam kao pijan čovek, kao čovek koga je osvojilo vino, radi Gospoda i radi svetih reči njegovih.

10 Jer je puna brakolomstvi zemlja, žalosna je zbog kletava zemlja; u pustinji se isušiše njive. Na zlo trče; snage samo za nepravdu imaju.

11 Pokvareni su proroci i sveštenici, i u svome domu zloću njihovu nalazim, govori Gospod.

12 Zato će put njihov klizav biti i mračan, gurnuće se i popadaće; jer ću na njih zlo pustiti u godini kad ih kaznim, govori Gospod.

13 U proroka Samarijskih video sam bezumlje, Valom prorokovaše, i narod moj Izrailjev zavedoše.

14 Al' u proroka Jerusalimskih video sam strašnih stvari; brakolomnici su, u laži hode, ukrepljuju ruke zlikovačke, da se niko od zloće svoje ne povrati. Svi su oni kao Sodom pred očima mojim a stanovnici Jerusalima kao Gomor.

15 Zato ovako govori Gospod nad vojskama o prorocima: Evo ću ih pelenom nahraniti, i gorkom ih vodom napojiti; jer od proroka Jerusalimskih poplavi bezumlje celu zemlju.

16 Ovako govori Gospod nad vojskama: Ne slušajte reči proroka koji vama prorokuju! Zavode vas ka ništavnim delima, uobrazilje srca svog govore, a ne što iz usta Gospodnjih ide.

17 Onima koji me mrze govore: Gospod je kazao: Mir ćete imati; i svakome koji po nagonu srca svoga ide govore: Neće na vas doći zlo.

18 Ko li je na veću Gospodnjemu bio i video njega ili čuo reč njegovu? Ko je reči njegovoj uho prignuo i nju čuo?

19 Evo ide vihor Gospodnji, praska gnev njegov i udara oluja njegova, juriša na glave bezdušnika.

20 Gnev Gospodnji neće se umiriti dok ne učini i ne izvrši što je u srcu naumio. Vi ćete ga posle razumeti.

21 Ne poslah ja tih proroka, i oni se zatrčaše; ne govorih ja njima, a oni prorokovaše.

22 Da su u mom veću bili tad bi moje reči narodu mome rekli i odvraćali ih od zlog puta njihovog i od zloće dela njihovih.

23 Jesam li ja Bog samo iz bliza, govori Gospod, i nisam li Bog i iz daleka?

24 Može li se sakriti ko na skrovito mesto a da ga ja ne vidim? govori Gospod. Ne ispunjam li ja nebo i zemlju? govori Gospod.

25 Čuo sam što proroci govore koji u moje ime laž proriču, govoreći: Usnio sam! usnio sam!

26 Dokle li će ti proroci laž prorokovati, prorokovati srca svog prevaru?

27 Oni misle da će zaboraviti ime moje narod moj za snove što bližnjem svom pričaju kao što ga oci njihovi zaboraviše zbog Vala.

28 Prorok koji je san usnio neka kaže taj svoj san; ali ko je reči moje čuo, neka verno moju reč govori. Što da se pleva s pšenicom pomeša?, govori Gospod.

29 Nije li reč moja kao plamen, govori Gospod, i kao malj koji kamen razbija?

30 Zato evo me na te proroke, govori Gospod, koji reči moje jedan od drugoga kradu.

31 Evo me na te proroke, govori Gospod, koji svoju reč uzimlju a za moju je daju.

32 Evo me na one koji lažne snove prorokuju, govori Gospod, pričaju i narod moj zavode lažima svojim i drskošću svojom. Nisam ja njih poslao, niti im zapovesti dao, i oni od nikakve pomoći tom narodu nisu, govori Gospod.

33 Pita li te narod ovaj, prorok ili sveštenik: "Koja li je pretnja Gospodnja?" tad im reci kakva je ta pretnja: "Odbaciću vas", govori Gospod.

34 A proroka, sveštenika i narod koji reče: "Pretnja Gospodnja", ja ću njega kazniti, njega i dom njegov.

35 Vi ćete svi bližnjemu svome i bratu svome kazati: Šta odgovori Gospod? Šta reče Gospod?

36 Ali ne recite više: "Pretnja Gospodnja", jer će reč njegova svakom pretnja biti; a vi izvrćete reči Boga živoga, Gospoda nad vojskama, Boga našega.

37 Ovako reci proroku: Šta ti odgovori Gospod? Šta ti reče Gospod?

38 A ako još kažete: "Pretnja Gospodnja", tad ovako govori Gospod: Što vi tu reč govorite: "Pretnja Gospodnja", a ja slah ka vama da vam kažu: ne govorite: "Pretnja Gospodnja";

39 zato ću vas ja zaboraviti, odbaciću i vas i grad koji sam vama i ocima vašim dao.

40 I na vas ću večnu porugu navaliti i sramotu večnu koja se neće zaboraviti.

Glava 24.

1 Gospod mi pokaza dve kotarice smokava položene pred hramom Gospodnjim, pošto Navuhodonosor, kralj Vavilonski zarobi i odvede u Vavilon Jehoniju, sina Joakimova, kralja Judina, poglavice Judine, drvodelje i bravare.

2 U jednoj kotarici bejahu smokve vrlo dobre, kakve su rane smokve, a u drugoj kotarici bejahu vrlo rđave smokve, koje se ne mogahu jesti, tako bejahu rđave.

3 Gospod mi reče: Šta vidiš, Jeremija? Ja odgovorih: Smokve. Dobre su smokve vrlo dobre, a rđave su vrlo rđave, da se ne mogu jesi, tako su rđave.

4 Reč Gospodnja ovako mi progovori:

5 Ovako govori Gospod, Bog Izrailjev: Kao što si ti razlikovao te dobre smokve, tako ću ja razlikovati, da mu pomognem, roblje Judino koje oterah iz ovog mesta u zemlju Haldejsku,

6 i pogledaću na njih okom milostivim i vratiću ih u ovu zemlju, i utvrdiću ih i neću ih više ništiti, nasadiću ih i neću ih više čupati.

7 Daću im srce da poznaju da sam ja Gospod, i oni će biti moj narod i ja ću biti njihov Bog, ako se povrate k meni svim srcem svojim.

8 I kakve su one rđave smokve koje se ne mogu jesti, kako su rđave, takvim ću ja učiniti Sedekiju, kralja Judina, i poglavice njegove i ostatak Jerusalima, koji ostane u ovoj zemlji i koji živi u zemlji egipatskoj.

9 Učiniću ih primerom užasa, nesreće za sva kraljevstva zemlje, primerom sramote, ruženja i prokletstva u svim mestima kud ih proteram.

10 Poslaću na njih mač, glad i kugu dokle ih ne nestane sa zemlje koju sam dao njima i ocima njihovim.

Glava 25.

1 Reč koja progovori Jeremiji za sav narod Judin četvrte godine Joakima, sina Josijina, kralja Judina -, a to beše prva godina Navuhodonosora, kralja Vavilonskoga -,

2 reč koju Jeremija izgovori svemu narodu Judinu i svim stanovnicima Jerusalima, govoreći:

3 Od trinaeste godine Josije, sina Amonova, kralja Judina, do danas, ima već dvadeset i tri godine da mi reč Gospodnja progovori. Ja govorih vama, govorih vam iz rana jutra, ali vi ne poslušaste.

4 Gospod vam posla sve sluge svoje, proroke, on ih posla za rana jutra, ali vi ne poslušaste, niti prignuste uha svoga da biste čuli.

5 Oni govorahu: Vratite se svaki sa svog puta zloga i od zloće dela svojih, pa ćete ostati u zemlji koju Gospod dade vama i ocima vašim, od veka do veka;

6 ne idite za drugim bogovima, da im se klanjate, i ne gnevite me delom ruku svojih, i neću vam učiniti zla.

7 Ali me vi ne poslušaste, govori Gospod, nego me gneviste delom ruku svojih za svoje zlo.

8 Zato ovako govori Gospod nad vojskama. Što moje reči ne poslušaste,

9 evo ja ću poslati po sve narode severne, govori Gospod, i po Navuhodonosora, kralja Vavilonskoga, slugu svoga, i dovešću ih na tu zemlju i na stanovnike njene, i na sve te okolne narode, koje ću zatrti, i učiniću da budu čudo i podsmeh i pustoš večna.

10 Učiniću da nestane među njima glasa radosti i glasa veselja, glasa mladoženjina i glasa nevestina, lupe od žrvanja i svetlosti od žiška.

11 Sva će ta zemlja biti pustoš i čudo, i ti će narodi služiti sedamdeset godina kralju Vavilonskome.

12 Ali kad se navrši sedamdeset godina, onda ću kazniti kralja Vavilonskoga i onaj narod, govori Gospod, za bezakonja njihova; kazniću zemlju Haldejsku i obratiću je u pustoš večnu.

13 Pustiću na tu zemlju sve što sam govorio o njoj, sve što je napisano u ovoj knjizi, što je Jeremija prorokovao za sve narode.

14 Jer će i njih veliki narodi i silni kraljevi pokoriti, i ja ću im vratiti po delima njihovim i po radu ruku njihovih.

15 Jer ovako mi reče Gospod, Bog Izrailjev: Uzmi iz ruke moje ovu čašupunu vina gneva moga, i napoji iz nje sve narode kojima te pošljem.

16 Piće oni i zaljuljaće se, postaće kao ludi kad ugledaju mač koji ću među njih poslati.

17 I ja uzeh čašu iz ruke Gospodnje, i napojih sve te narode kojima me Gospod posla:

18 Jerusalim i gradovi Jude, kraljeve i knezove njihove, da se od njih pustoš učini, čudo, podsmeh i prokletstvo, kako se to danas vidi:

19 Faraona kralja egipatskoga i sluge njegove, knezove njegove, i sav narod njegov;

20 svu Asirsku i sve kraljeve od zemlje Uza, sve kraljeve zemlje filistejske, Askalon i Gazu i Akaron i sve što osta od Azota,

21 Edom i Moav i sinove Amonove.

22 Sve kraljeve Tirske i sve kraljeve Sidonske, i kraljeve na ostrvima preko mora;

23 i Dedana i Temu i Vuza, i sve one koji krajeve brade briju;

24 sve kraljeve Arapske, i sve kraljeve Arapa koji u pustinji sede;

25 sve kraljeve Zimrijske, sve kraljeve Elamske i sve kraljeve Midske;

26 sve kraljeve severne, bliže i daleke, jedne i druge, i sva kraljevstva sveta koja su na zemlji. A za njima piće kralj Sisaški.

27 I reci im: Ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Pijte, opijte se i bljujte, i padajte i ne ustajte više na ugled mača koji ću među vas pustiti!

28 A ako iz ruke tvoje neće čašu uzeti da piju, reci njima: Ovako govori Gospod nad vojskama: Pićete!

29 Jer evo ja počinjem puštati zlo na grad nad kojim ime moje se priziva; a vi li ćete ostati bez kazne? Nećete vi bez kazne ostati, jer ću ja mač na sve stanovnike zemljedozvati, govori Gospod nad vojskama,

30 A ti im sve ove reči prorokuj, i reci im: Zariknuće Gospod sa visine; iz svetoga stana njegovoga odjeknuće njegov glas, zariknuće iz stana sedišta svoga, zavikaće kao oni koji grožđe gaze na sve stanovnike zemlje.

31 Stići će odjek do krajeva zemlje, jer će se Gospod s narodima obračunati, sudiće se sa svakim telom. Bezdušnike maču on predaje, govori Gospod.

32 Ovako govori Gospod nad vojskama: Evo ide pogibija od naroda do naroda, velika oluja s kraja se zemlje diže.

33 Koje Gospod u taj dan pobije od kraja do kraja zemlje će ležati i neće se niti oplakati, niti pokupiti, niti sahraniti; biće kao đubre na zemlji.

34 Ridajte pastiri i vičite! U pepelu se valjajte i vi stada vođi! Jer stigoše dani kada će vas sve poklati. Razbiću vas i pašćete kao skupocen sud.

35 Pastirima nema više utočišta niti izbavljenja glavarima stada!

36 Vika se pastira čuje i jauk glavara stada, jer im Gospod pašu zatire.

37 Stanovi se mirni razvaljuju od žestokog gneva Gospodnjega.

38 Stan je svoj kao lavić ložu svoju napustio, jer opuste zemlja njihova, od žestine razoračeve i od ljutog gneva njegovoga.

Glava 26.

1 U početku kraljevanja Joakima, sina Josijina, kralja Judina, dođe ova reč od Gospoda, govoreći:

2 Ovako govori Gospod: Stani u tremu doma Gospodnjega i govori onima koji dolaze iz svih gradova Judinih da se poklone u domu Gospodnjemu, sve reči koje ti zapovedam da im kažeš, ni jedne reči ne izostavi.

3 Može biti da će poslušati, i vratiti se svaki sa svog puta zloga; i tad ću se okaniti zla koje im mišljah učiniti za zloću dela njihovih.

4 Reci im, dakle: Ovako govori Gospod: Ako me ne poslušate kad vam zapovedam da hodite po zakonu mome, koji sam pred vas stavio,

5 da slušate reči sluga mojih, proroka, koje vam ja šaljem, koje vam još za rana jutra poslah, ali ih vi ne poslušaste,

6 učiniću sa domom ovim kao sa Silomom i od ovog grada napraviću prokletstvo za sve narode na zemlji.

7 Sveštenici i proroci i sav narod čuše te reči koje Jeremija izgovori u domu Gospodnjemu.

8 I kad Jeremija izgovori sve što mu Gospod beše zapovedio da kaže svemu narodu, sveštenici, proroci i sav narod ga uhvatiše govoreći: Poginućeš!

9 Zašto prorokuješ u ime Gospodnje govoreći: Ovaj će dom biti kao Silom, i ovaj će se grad opustošiti i lišiti stanovnika? I sav se narod skupi u domu Gospodnjemu oko Jeremije.

10 Kad poglavice Judine čuše za to, oni pođoše iz doma kraljevskoga u dom Gospodnji i sedoše pred nova vrata doma Gospodnjega.

11 Tad sveštenici i proroci ovako govoriše poglavicama i svemu narodu: Ovaj je čovek zaslužio smrt, jer prorokova protiv ovoga grada kao što svojim ušima čuste.

12 Jeremija reče svim poglavicama i svemu narodu: Gospod me posla da prorokujem protiv ovoga doma i protiv ovoga grada sve ono što ste čuli.

13 A sad vi popravite puteve svoje i dela svoja, poslušajte reč Gospoda, Boga svoga, i Gospodu će se sažaliti radi zla koje je izrekao za vas.

14 A ja, evo sam u vašim rukama, činite od mene što mislite da je dobro i pravo.

15 Ali znajte samo, ako me ubijete, da ćete svaliti krv pravu na sebe, na ovaj grad i na stanovnike njegove, jer me je doista Gospod poslao k vama da govorim sve ove reči, da ih čujete.

16 Poglavice i sav narod rekoše sveštenicima i prorocima: Ovaj čovek nije zaslužio smrt, jer nam je govorio u ime Gospoda, Boga našega.

17 I neki od starešina ustaše i rekoše svemu zbora naroda:

18 Mihej Morašćanin prorokova u vreme Jezekije, kralja Judina, i reče svemu narodu Judinu: Ovako govori Gospod nad vojskama: Sion će se kao njiva preorati, Jerusalim će gomila kamenja postati, a gora domovna šuma visoka.

19 Je li ga zato ubio Jezekija, kralj Judin, i sav Juda? Nije li se Jezekija bojao Gospoda? Ne moli se on Gospodu? I Gospodu se sažali radi zla koje beše izrekao na njih. I mi da metnemo tako veliko zlo na duše svoje?

20 Beše još jedan čovek koji prorokovaše u ime Gospodnje, Urija, sin Semajin, iz Kirijat-Jarima. On prorokova protiv ovoga grada i protiv ove zemlje isto onako kao Jeremija.

21 Kralj Joakim i sve vojvode njegove i sve poglavice čuše reči njegove, i kralj htede da ga ubije. Ali Urija, saznavši za to, poboja se, pobeže i pođe u Egipat.

22 Kralj Joakim posla ljude u Egipat, Elnatana, sina Ahovorova i druge s njim.

23 Oni izvedoše Uriju iz Egipta i dovedoše ga ka kralju Joakimu, koji ga ubi mačem, i baci telo njegovo u groblje sinova naroda.

24 Ali ruka Ahikama, sina Safanova, bi uz Jeremiju, i spreči da se on preda u ruke narodu da ga pogubi.

Glava 27.

1 U početku kraljevanja Joakima, sina Josijina, kralja Judina, dođe ova reč Jeremiji od Gospoda, govoreći:

2 Ovako mi progovori Gospod: Načini sebi sveze i jaram, i metni sebi oko vrata.

3 Pošlji ih kralju Edomskom i kralju Moavskom, kralju sinova Amonovih, kralju Tirskom i kralju Sidonskom, po izaslanicima koji će doći u Jerusalim k Sedekiji, kralju Judinu,

4 kojima ćeš dati moje zapovesti za njihove gospodare, govoreći: Ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Ovo recite svojim gospodarima:

5 Ja sam stvorio zemlju i ljude i životinje što su na zemlji silom svojom velikom i mišicom svojom podignutom, i dajem zemlju kome je meni drago.

6 Sada ja dajem sve te zemlje u ruke Navuhodonosoru, kralju Vavilonskome, sluzi svome; dajem mu i zverje poljsko da mu služi.

7 Svi će narodi služiti njemu i sinu njegovom i unuku njegovom, dokle ne dođe vreme i njegovoj zemlji, i veliki narodi i silni kraljevi pokore ga.

8 A koji narod ili kraljevstvo ne bi htelo služiti Navuhodonosoru, kralju Vavilonskome, i ne bi hteo saviti vrat svoj u jaram kralja Vavilonskoga, taki ću narod ja kazniti, govori Gospod, dokle ga ne istrebim rukom njegovom.

9 I vi ne slušajte proroka svojih ni vrača svojih, ni sanjara svojih, ni gatara ni bajača svojih koji vam govore: Nećete služiti kralju Vavilonskome!

10 Jer vam oni laži prorokuju, da se vi udaljite iz zemlje svoje i da bih vas ja proterao, i da izginete.

11 Ali narod koji će da savije vrat svoj pod jaram kralja Vavilonskoga i služi mu, ja ću ostaviti u zemlji njegovoj, govori Gospod, da je radi i stanuje u njoj.

12 Sve ovo rekao sam i Sedekiji, kralju Judinu: Savijte vrat svoj pod jaram kralja Vavilonskoga i služite njemu i narodu njegovome i živećete.

13 Zašto da poginete ti i narod tvoj od mača, od gladi i do kuge, kao što reče Gospod za narod koji ne bi služio kralju Vavilonskome?

14 Ne slušajte, dakle, što govore proroci koji vam kažu: Nećete služiti kralju Vavilonskome, - jer vam oni prorokuju laži.

15 Ja ih nisam poslao, govori Gospod, nego lažno u moje ime prorokuju, kako bih vas prognao da izginete i vi i proroci koji vam prorokuju.

16 Sveštenicima i svemu narodu rekoh: Ovako govori Gospod: Ne slušajte što govore vaši proroci koji vam prorokuju: Evo, posuđe doma Gospodnjega vratiće se uskoro iz Vavilona. Jer vam oni prorokuju laž.

17 Ne slušajte ih; služite kralju Vavilonskome i živećete. Zašto da taj grad opusti?

18 Ako su oni proroci i ako je reč Gospodnja u njih, neka mole Gospoda nad vojskama da posuđe što je ostalo u domu Gospodnjemu i u domu kralja Judina i u Jerusalimu ne otide u Vavilon.

19 Jer ovako govori Gospod nad vojskama za stubove i za more i za podnožja i za drugo posuđe što je ostalo u tom gradu,

20 koje ne uze Navuhodonosor, kralj Vavilonski, kada iz Jerusalima odvede u Vavilon u ropstvo Jehoniju, sina Joakimova, kralja Judina, i sve glavare Judine i Jerusalimske,

21 ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev, za posuđe što osta u domu Gospodnjemu i u domu kralja Judina u Jerusalimu:

22 U Vavilon će se odneti i onde će biti do dana kad ću ih kazniti, govori Gospod, kad ću ga doneti i vratiti na ovo mesto.

Glava 28.

1 Iste te godine, u početku kraljevanja Sedekije, kralja Judina, petoga meseca četvrte godine, reče mi Ananija, sin Azorov, prorok iz Gavaona, u domu Gospodnjemu pred sveštenicima i pred svim narodom:

2 Ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Lomim jaram kralja Vavilonskoga!

3 Do dve godine vratiću na ovo mesto sve posuđe doma Gospodnjega koje Navuhodonosor, kralj Vavilonski uze i odnese odavde u Vavilon.

4 I Jehoniju, sipa Joakimova, kralja Judina, i sve roblje Judino što otide u Vavilon opet ću dovesti na ovo mesto, govori Gospod, jer ću slomiti jaram kralja Vavilonskoga.

5 Jeremija, prorok, odgovori proroku Ananiji pred sveštenicima i pred svim narodom, koji stajaše u domu Gospodnjemu.

6 Jeremija prorok reče: Amin! Da učini Gospod tako! Da Gospod ispuni rsči koje prorokuješ, i da vrati posuđe doma Gospodnjeg i sve roblje iz Vavilona na ovo mesto!

7 Ali samo čuj ovu reč koju ću kazati na tvoje uši i na uši celoga naroda:

8 Proroci koji su bili pre mene i pre tebe, od starine, oni prorokovaše moćnim zemljama i silnim kraljevstvima rat, nevolju i kugu,

9 ali ako koji prorok proriče mir, tada se po ispunjavanju onoga što on proriče poznaje je li on u istini od Gospoda poslan.

10 Tada Ananija prorok skide jaram s vrata proroku Jeremiji i slomi ga.

11 I Ananija reče pred svim parodom: Ovako govori Gospod; ovako ću slomiti jaram Navuhodonosora, kralja Vavilonskoga do dve godine s vrata svih naroda. I prorok Jeremija otide.

12 Pošto Ananija prorok skide jaram s vrata Jsremije proroka, reč Gospodnja progovori Jeremiji i reče:

13 Idi i kaži Ananiji: Ovako govori Gospod: Slomio si jaram drveni, ali mesto njega imaćeš gvozden jaram.

14 Jer ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Gvozden jaram mećem na vrat svim tim narodima, da služe Navuhodonosoru, kralju Vavilonskome, i služiće mu; ja mu i zverje poljsko dajem.

15 I Jeremija prorok reče Ananiji poruku: Čuj, Ananija, nije tebe poslao Gospod, i ti si učinio da se ovaj narod pouzda u laž.

16 Zato ovako govori Gospod: Evo te ja teram iz zemlje. Ove ćeš godine ti umreti, jer su reči tvoje odmet od Gospoda!

17 I prorok Ananija umre sedmog meseca te godine.

Glava 29.

1 Ovo je sadržina poslanice koju prorok Jeremija posla iz Jerusalima k ostatku starešina zarobljenih, sveštenicima i prorocima i svemu narodu koji Navuhodonosor preseli iz Jerusalima u Vavilon,

2 pošto kralj Jehonija, kraljica, evnusi, poglavice Jude i Jerusalima, drvodelje i kovači iziđoše iz Jerusalima.

3 On je preda Elasi, sinu Safanovu, i Gemariji sinu Helkijinu, koje Sedekija, kralj Judin, posla u Vavilon k Navuhodonosoru, kralju Vavilonskome. Ona beše ovako sastavljena:

4 Ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev, svemu roblju koje preselih iz Jerusalima u Vavilon:

5 Zidajte kuće i sedite u njima; sadite vrtove i jedite rod njihov; ženite se i rađajte sinove i kćeri;

6 ženite sinove svoje i udajte kćeri svoje, neka rađaju sinove i kćeri, i množite se tu i ne umanjujte se.

7 Tražite dobro gradu u koji vas preselih i molite se za nj Gospodu, jer u dobru njegovom biće i vaše dobro.

8 Jer ovako govori Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: Nemojte da vas varaju vaši proroci koji su među vama, i vaši vrači, i ne slušajte sanjaoce svoje čije vi snove izazivate.

9 Jer vam oni prorokuju laži u moje ime. Ja njih nisam poslao, govori Gospod.

10 Nego evo što Gospod govori: Kad se u Vavilonu navrši sedamdeset godina opomenuću se vas i ispuniću vam dobru reč svoju, i vratiću vas na ovo mesto.

11 Jer ja znam namisli koje imam za vas, govori Gospod, namisli mira a ne nevolje da vam dam budućnosti i nade.

12 Vi ćete me prizvati i otići ćete, molićete mi se i ja ću vas uslišiti.

13 Tražićete me i naći ćete me, ako me tražite svim srcem svojim.

14 I daću vam da me nađete, govori Gospod, i vratiću roblje vaše, i sabraću vas iz svih naroda i iz svih mesta u koja sam vas razagnao, govori Gospod, dovešću vas opet na mesto odakle sam vas iselio.

15 Ali vi kažete: Gospod nam podiže proroke u Vavilonu!

16 Ovako govori Gospod za kralja koji sedi pa prestolu Davidovu i za sav narod koji je u ovom gradu, za braću vašu koja ne otidoše s vama u ropstvo;

17 ovako govori Gospod nad vojskama: Evo ja ću pustiti na njih mač, glad i kugu, i učiniću ih da budu kao rđave smokve, koje se ne mogu jesti, kako su rđave.

18 Goniću ih mačem, glađu i kugom, i učiniću da se potucaju po svima kraljevstvima zemlje, da budu uklin i čudo i podsmeh i rug kod svih naroda u koje ih teram.

19 Jer ne poslušaše moje reči, govori Gospod, kad slah k njima sluge svoje proroke još iz rana jutra; - ali oni ne poslušaše, govori Gospod.

20 Slušajte dakle vi reč Gospodnju, vi svi zarobljeni koje poslah iz Jerusalima u Vavilon.

21 Ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev, za Ahava, sina Kolajina i za Sedekiju, sina Masijina, koji vam prorokuju u ime moje laži; evo ja ih predajem u ruke Navuhodonosoru, kralju Vavilonskome, da ih pobije na vaše oči.

22 Oni će se uzeti za uklin među sve roblje Judino koje je u Vavilopu, te će se govoriti: Gospod da učini od tebe kao od Sedekije i kao od Ahava, koje kralj Vavilonski iseče na ognju.

23 Jer oni učiniše grdilo u Izrailju, čineći preljubu sa ženama bližnjih svojih i govoreći laži u moje ime, što im ja ne zapovedih. Ja znam to i svedok sam, govori Gospod.

24 Reci Semaji iz Nelama:

25 Ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Poslao si u svoje ime svemu narodu koji je u Jerusalimu, i Sofoniji, sinu Masijinu, svešteniku, i svim sveštenicima knjigu ovako sastavljenu:

26 Gospod te postavi sveštenikom na mesto sveštenika Jodaja da pazite u domu Gospodnjemu na svakoga čoveka bezumna a koji se gradi prorok, da ih mećeš u tamnicu i u verige.

27 Zašto, dakle, ne ukori Jeremiju Anatoćanina, koji se gradi prorok među vama,

28 koji nam poruči u Vavilon: Dugo će trajati ropstvo; gradite kuće i sedite u njima, i sadite vrtove i jedite rod njihov!

29 Sveštenik Sofonija pročita tu knjigu pred prorokom Jeremijom.

30 I reč Gospodnja dođe Jeremiji govoreći:

31 Pošlji k svemu roblju i poruči: Ovako govori Gospod za Semaju iz Nelama: Što vam prorokuje Semaja, a ja ga ne poslah, i daje vam lažne nade,

32 zato ovako govori Gospod: Evo ja ću kazniti Semaju Nelamljanina i porod njegov. Neće od njega niko ostati u ovome narodu, niti će videti dobra što ću ja učiniti narodu svome, govori Gospod, jer su njegove reči odmet od Gospoda.

Glava 30.

1 Reč koja dođe Jeremiji od Gospoda govoreći:

2 Ovako govori Gospod, Bog Izrailjev. Napiši u knjigu sve reči koje ti govorim.

3 Evo idu dani, govori Gospod, kad ću povratiti roblje naroda svoga Izrailja i Jude, govori Gospod, i dovešću ih natrag u zemlju koju sam dao ocima njihovim, i oni će je držati.

4 Ovo su reči koje Gospod reče za Izrailja i Judu:

5  Ovako govori Gospod: Viku od straha čujemo; to je užas, nije to mir.

6  Pitajte i vidite da li muško rađa? Zašto dakle vidim da se za bedra svoja ljudi drže kao žena koja se porađa? Zašto su sva lica pobledela?

7  Jaoh! jer je to veliki dan, nikad nije takvog bilo. To je vreme muke za Jakova. Al’ on će se izbaviti.

3  U taj dan, govori Gospod nad vojskama, skloniću ja jaram njegov s vrata tvoga i tvoje ću sveze pokidati, i neće te više tuđin podjarmiti.

9  Gospodu će oni, Bogu svome, služiti i Davidu, kralju svome, koga ću im podignuti.

10 I ti Jakove, slugo moja, ne boj mi se, govori Gospod, ne plaši se, Izrailju! Jer ću te ja izbaviti iz zemlje daleke, izbaviću seme tvoje iz zemlje ropstva njegova. Vratiće se Jakov i nauživaće se mira i pokoja, i niko mu smetati neće.

11 Jer sam ja sa tobom, govori Gospod, da te izbavim. Uništiću sve narode među koje sam te ja rasejao; al’ ja tebe neću uništiti; pravedno ću tebe kazniti; ne mogu te ostaviti bez kazne.

12 Ovako govori Gospod: Polom je tvoj težak i rana je tvoja bolna.

13 Niko nema da te brani, ni da vida ranu tvoju; nema tebi leka niti ozdravljenja.

14 Svi koji te voleše napuštaju te, niko se za te ne stara; jer sam te ja dušmanski udario, žestoko sam te kaznio za mnoga bezakonja tvoja i za silne grehe tvoje.

15 Što to tužiš zbog te rane svoje i teškoga bola svoga? Za mnoga bezakonja tvoja i za silne grehe tvoje učino sam to tebi.

16 Ali svi koji te proždiru, proždreće se, i dušmani tvoji u ropstvo će ići; koji te plene biće oplenjeni i pljački ću sve predati koji tebe opljačkaju.

17 A tebe ću isceliti, zavidaću rane tvoje, govori Gospod. Jer te oni zovu oteranom, Sionom za koga niko ni ne mari.

18 Ovako govori Gospod: Evo vraćam roblje iz šatora Jakovljevih, smilujem se stanovima njihovim; prezidaće se grad na svome mestu, vratiće se dvor kao što je bio.

19 I iz njihove sredine dizaće se hvale i glasovi radosti. Namnožiću ih, neće se umaliti, uzvisiću ih, neće se poniziti.

20 Sinovi će njihovi kao i pre biti, i šator će njihov preda mnome biti, i kazniću sve tlačitelje njegove.

21 Knez će njihov od njihovoga roda biti, i iz njih će njihov izabrati se vladar, i daću mu da k meni pristupi i k meni će pristupiti; jer ko bi sam smeo k meni pristupiti? Govori Gospod:

22 Vi ćete moj narod biti a ja ću vam biti Bog.

23 Evo ide vihor Gospodnji, praska njegov gnev, udara oluja njegova, na bezdušne glave navaljuje.

24 Neće se gnev Gospodnji umiriti dok ne učini i izvrši što je u srcu naumio. Vi ćete ga posle razumeti.

Glava 31.

1 U to vreme, govori Gospod, ja ću svim prorocima Izrailjevim biti Bog, i on će moj narod biti.

2  Ovako govori Gospod: Narod koji osta od mača nađe milost u pustinji. Izrailj ide k mestu odmora svoga.

3  Iz daleka mi se javlja Gospod: Ljubim te ljubavlju večnom, zato milost svoju tebi čuvam.

4  Opet ću te utvrditi i bićeš utvrđena device Izrailjeva! Opet ćeš se ti dairama svojim veseliti i usred igre izlaziti vesele.

5  Opet ćeš ti vinograde na brdima Samarijskim saditi, sadiće težaci tvoji i oni će rod obrati.

6 Jer će doći dani kad će s gore Jefremove zavikati straže: Ustanite da u Sion idemo ka Gospodu, k Bogu svome!

7 Jer ovako govori Gospod: Radosne glasove dižite zbog Jakova, podvikujte usred naroda radosno! Dižite svoj glas, pesme popevajte i recite: Spasi, Gospode, narod svoj, ostatak Izrailjev!

8 Evo ih ja vraćam iz severne zemlje, iz krajeva zemlje ih ja kupim, među njima su i slepi i hromi, trudna žena i koja se porađa; veliko je mnoštvo koje se ovamo vraća.

9 Plačući idu i ja ih vodim usred molitava njihovih; vodim ih vodi živoj, putem kojim se ne spotiču; jer sam otac Izrailju a Jefrem je moj prvenac.

10 Čujte, narodi, reč Gospodnju, javljajte je ostrvima dalekim! Recite: Koji raseja Izrailja, skupiće ga, i čuvaće kao pastir stado svoje.

11 Jer iskupi Gospod Jakova, iskupi iz ruku jačih od njega.

12 Doći će i radosne će glase na Sionskim visinama puštati, k blagu će Gospodnjem steći se, k žitu, vinu i ulju, k ovcama i govedima, i duša će u njima biti kao bašta zalivena i neće u tuzi više biti.

13 Veseliće se tad devojke u igri, veseliće se momci, a i starci će veseli biti. Okrenuću u radost žalost njihovu; utešiću ih; daću im veselja po žalosti njihovoj.

14 I dušu ću sveštenika pretilinom nasititi, i dobra će se moga nasititi moj narod, govori Gospod.

15 Ovako govori Gospod: Vrisak začu se u Rami, naricanje i plakanje gorko; Rahilja za decom svojom plače i za decom svojom neće da s’ uteši, jer njih više nema.

16 Ovako govori Gospod: Ustavljaj plač svoj, ustavljaj suze od očiju svojih, jer ima plata delu tvome, govori Gospod; vratiće se oni iz zemlje dušmanske.

17 Ima nada za budućnost tvoju, govori Gospod; na međe će svoje vratiti se sinovi tvoji.

18 Čujem Jefrema kako tuži: Kaznio si me i kažnjen sam kao june neukroćeno. Obrati me da se obratim, jer si ti Gospod, Bog moj!

19 Pošto se odmetnuh, kajem se, i pošto grehe svoje priznah, po bedru se udaram. Sramim se i stidim se, jer sramotu svoje mladosti nosim.

20 Je li mi Jefrem mio sin, dete meni drago? Jer što više o njemu govorim još se više ja njega spominjem, jer je srce moje ustreptalo za njim: smilovaću mu se, govori Gospod.

21 Metni znake, kolje udaraj! Pazi na put, na stazu kojom si prošla; vrati se, device Izrailjeva, vrati se u gradove svoje!

22 Dokle li ćeš ti skitati, kćeri zalutala! Jer na zemlji novo Gospod čini: Žena će čoveka da traži.

23 Ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo što će se još u zemlji Judinoj i gradovima njenim govoriti kad im vratim roblje njihovo: Blagoslovio te Gospod, stane pravde, goro sveta!

24 Tu će se Juda i gradovi njegovi nastaniti, težaci i oni koji za ovcama idu.

25 Jer klonulu ću dušu osvežiti i svaku ću nasititi dušu iznemoglu.

26 U tom se probudih i pogledah dobar mi je san bio.

27 Evo idu dani, govori Gospod, kad ću dom Izrailjev i dom Judin zasejati semenom od ljudi i od životinja.

28 I kao što sam na njih pazio da iščupam, da oborim, kvarim, rušim i da im zlo činim, tako ću paziti na njih da zidam i sadim, govori Gospod.

29 U te dane neće se više govoriti: Oci grožđe kiselo jedoše a sinovima zubi trnu; nego će svaki za svoj greh poginuti,

30 i ko grožđe kiselo jede njemu zubi će da trnu.

31 Evo idu dani, govori Gospod, kad ću činiti s domom Izrailjevim i s domom Judinim nov savez.

32 Ne ko savez koji s ocima njihovim učinih, kad ih za ruku uzeh da ih iz zemlje egipatske izvedem, a koji oni prekršiše, mada sam im ja gospodar bio, govori Gospod;

33 nego evo saveza koji ću sa domom Izrailjevim urediti posle ovnh dana, govori Gospod: Zakon svoj ću u njih ja metnuti, napisaću ga u srcu njihovom i biću njihov Bog i oni će moj narod biti.

34 Neće više prijatelj prijatelja učiti ni brat brata govoreći: Poznajte Gospoda! Jer će me svi poznati, od najmanjeg do najvećeg, govori Gospod. Jer ću im oprostiti nedela njihova i greha njihovog neću više pominjati.

35 Ovako govori Gospod koji je stvorio sunce da danju svetli, i postavio mesec i zvezde da svetle noću, koji more diže i čini da buče valovi njegovi, kome je ime Gospod nad vojskama:

36 Ako ti zakoni preda mnom prestanu, govori Gospod, i rod će Izrailja prestati biti narod preda mnom.

37 Ovako govori Gospod: Ako se može nebo na visini izmeriti, onda ću ja celo pleme Izrailjevo odbaciti za sve ono što učiniše, govori Gospod.

38 Evo idu dani, govori Gospod, kad će se u čast Gospodnju prezidati grad od kule Ananeilove do vrata na uglu.

39 Još će i dalje ići uže meračko, do brega Gariva, i krajinu opkoliće Goatsku.

40 I cela će se dolina leševa i pepela i sva polja do potoka Kedrona Gospodu posvetiti, i neće se razvaliti ni potrti doveka.

Glava 32.

1 Reč koja dođe Jeremiji od Gospoda desete godine Sedekije, kralja Judina, a to beše osamnaesta godina Navuhodonosorova.

2 Vojska kralja Vavilonskoga bejaše opkolila Jerusalim, i prorok Jeremija beše zatvoren u tremu od tamnice koja beše u dvoru kralja Judina.

3 Sedekija, kralj Judin, zatvori ga i reče mu: Zašto prorokuješ govoreći: Ovako govori Gospod: Evo ja predajem taj grad u ruke kralju Vavilonskome i on će ga uzeti?

4 Sedekija, kralj Judin neće uteći iz ruku Haldejaca, nego će biti predan u ruke kralju Vavilonskome, i govoriće mu ustima u usta i svojim će ga očima videti oči njegove.

5 Kralj Vavilonski odvešće Sedekiju u Vavilon, i on će ostati onde dokle ga se ne opomenem, govori Gospod: Ako se bijete s Haldejcima nećete imati cpeće.

6 Reče Jeremija: Dođe mi reč Gospodnja govoreći:

7 Evo Anameilo, sin Saluma, strica tvoga, ide k tebi da ti kaže: Kupi moju njivu u Anatotu, jer ti imaš pravo otkupa da je kupiš.

8 I Anameilo, sin strica moga dođe k meni po reči Gospodnjoj u trem od tamnice i reče mi: Hajde kupi moju njivu u Anatotu, u zemlji Venijaminovoj, jer tebi pripada po nasleđu i po pravu otkupa; kupi je! Ja razumeh da je to reč Gospodnja.

9 Ja kupih od Anameila, sina strica svoga, tu njivu u Anatotu i izmerih mu srebro, sedamnaest sikli srebra.

10 Napisah pogodbu i zapečatih, i uzeh svedoke, izmerih srebro na meru,

11 i uzeh i zapečaćeno pismo kupovine po zakonu i uredbama, i ono otvoreno,

12 i dadoh pismo o kupovini Varuhu, sinu Nirije sina Masijina pred Anameilom, bratučedom svojim i pred svedocima, koji se potpisaše na pismu o kupovini pred svim Judejcima koji seđahy u tremu od tamnice.

13 I dadoh Varuhu pred njima ovu zapovest:

14 Ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Uzmi ovo pismo, pismo o kupovini zapečaćeno i ovo pismo otvoreno, i metni ih u zemljani sud da ostanu dugo vremena.

15 Jer ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Još će se kupovati kuće i njive i vinogradi u ovoj zemlji.

16 I pošto dadoh pismo o kupovini Varuhu, sinu Nirijinu, upravih Gospodu ovu molitvu:

17 Ah, Gospode, Gospode, gle, ti si nebo i zemlju stvorio silom svojom i mišicom svojom podignutom: ništa nije začudno od tebe.

18 Ti i tisućnjem kolenu milost činiš i ti bezdušnost otaca u nedrima sinova njihovih nakon njih kažnjavaš. Ti si Bog veliki i silni, ime ti je Gospod nad vojskama.

19 Velik si ti u savetu i silan na delu; oči tvoje na svima su putevima sinova čovečjih, da daš svakome po putevima njegovim, i po plodu dela njegovih.

20 Znake si ti i čudesa do danas u zemlji egipatskoj učinio, i u Izrailju i među svim ljudima, i sebi si ime stekao kao što je ono danas.

21 Narod svoj si Izrailja iz zemlje egipatske izveo znacima i čudesima, rukom krepkom i mišicom uzdignutom i velikom stravom.

22 Ovu si im zemlju dao za koju se ocima njihovima zakle da ćeš im je dati, zemlju u kojoj med i mleko teče.

23 I oni dođoše i uzeše je; ali glasa tvog ne poslušaše i po tome zakonu ne hodiše, i ne izvršiše zapovesti tvoje: i tad si ti na njih sva zla ova pustio.

24 Evo protiv grada dižu se opkopi i prete mu, predaće se grad Haldejcima koji ga biju, mačem, glađu i kugom pobeđen. Što ti rečeš zbiva se i ti to vidiš.

25 Ali si mi, Gospode, ipak rekao: Tu njivu za novac kupi, uzmi svedoke... a grad se u ruke Haldejcima predaje!

26 Reč Gospodnja dođe Jeremiji govoreći:

27 Evo sam ja Gospod, Bog svakoga tela, od moje li strane ima li što začudno?

28 Zato ovako govori Gospod: Evo dajem ovaj grad u ruke Haldejcima, i u ruke Navuhodonosora, kralja Vavilonskoga, i on će ga uzeti.

29 I Haldejci koji ga biju ući će u njega i ognjem će ga zapaliti i spaliće ga sa svim kućama na čijim se krovovima Valu tamjan palio i tuđim bogovima nalivi lili, da bi me nadražili.

30 Jer sinovi Izrailja i sinovi Jude od detinjstva svoga samo zlo pred očima mojim činiše, sinovi me Izrailja samo gneviše delima ruku svojih, govori Gospod.

31 Jer taj grad moj gnev i srdnju moju draži od kad je sazidan pa do danas, i ja ću ga zbrisati ispred lica svoga,

32 za sve zlo što su sinovi Izrailjevi i sinovi Judini učinili da me draže, oni, kraljevi njihovi, vojvode njihove, sveštenici i proroci njihovi, ljudi iz Jude i Jerusalima.

33 Leđa mi okrenuše, nisu u me gledali. Davala se njima nauka, za rana im se davala, al' ne hteše poslušati da je prime.

34 Postaviše svoje gadove u dom nad kojim se ime moje priziva, da ga oskvrne.

35 I Valu visine u dolini Ven-Enomu sagradiše da sinove i kćeri svoje Molohu predaju; a to im nisam zapovedio, niti mi je ikad na um došlo da će takav gad počiniti da bi Judu na greh naveli.

36 A sad ovako govori Gospod, Bog Izrailjev, za ovaj grad za koji velite: Predaće se u ruke kralju Vavilonskom pobeđen mačem, glađu i kugom:

37 Evo ću ih iz svih zemalja pokupiti kud sam ih u gnevu svome u srdnji i u jarosti svojoj proterao, i vratiću ih na ovo mesto, učiniću da bez straha u njemu ostanu.

38 Oni će moj narod biti i ja ću njima biti Bog.

39 I daću im jedno srce i jedan put, da bi me se doveka bojali na sreću svoju i sinova svojih nakon njih.

40 Učiniću s njima savez večni, i neću se odvraćati od njih, i dobro ću njima dati, daću im strah od mene u srce njihovo, da od mene ne odstupe.

41 Radovaću se da im dobro činim tvrdo ću ih u ovoj zemlji usaditi sa svim srcem svojim i svom dušom svojom.

42 Jer ovako govori Gospod: Kao što sam ja na ovaj narod doveo sve ovo zlo veliko, tako ću na njih dovesti sve dobro koje obričem njima.

43 Tada će se kupovati njive u ovoj zemlji za koju kažete: "pusta je, bez ljudi i bez životinja, u ruke je Haldejcima predana."

44 Za srebro će se njive kupovati, pisaće se pisma, pečatiće se i svedoci će se uzimati u zemlji Venijaminovoj i u okolini Jerusalima, u gradovima Jude i gradovima zagorskim, u gradovima u ravnici i u gradovima južnim, jer ću branit roblje njihovo, govori Gospod.

Glava 33.

1 Reč Gospodnja progovori Jeremiji po drugi put dok još beše u tremu od tamnice, govoreći:

2 Ovako govori Gospod koji to čini, Gospod koji to smišlja i izvršuje, on, kome je ime Gospod nad vojskama:

3 Zovi me i odazvaću ti se; velike ću tebi i tajne stvari objaviti za koje ti ne znaš.

4 Jer ovako govori Gospod, Bog Izrailjev, za domove od ovoga grada i za domove kraljeva Judinih, koji će se opkopima i mačem razvaliti

5 kada počne da se bije boj s Haldejcima, te će se leševa ljudi napuniti koje ću u gnevu svome i u srdnji svojoj udariti, sakriv lice svoje od ovoga grada za svu zloću njihovu.

6 Evo ću ja njemu ozdravljenje dati i zdravlje, isceliću ih i otvoriću im dobar izvor mira i vernosti.

7 Vratiću roblje Judino i roblje Izrailjevo i utvrdiću ga kao i pre.

8 Očistiću ih od svih nedela njihovih kojima mi sagrešiše, oprostiću im sva bezumlja njihova kojima me uvrediše i kojima se pobuniše na me.

9 Ovaj grad će meni radost i slava biti između svih naroda na zemlji, koji će znati za sve dobro što mu im učiniti i čudiće se i ustreptaće za sve dobro i za sreću koju ću ja njima dati.

10 Ovako govori Gospod: Opet će se na ovome mestu za koje kažete: "Pust je, nema u njemu ni ljudi niti životinja". opet će se u gradovima Judinim i po ulicama Jerusalimskim, opustelima i bez ljudi, bez stanovnika i bez životinja,

11 opet će se glasovi radosti i veselja čuti, oesme mladoženje i pesme neveste, i glas onih koji govore: Slavite Boga nad vojskama, jer je dobar Gospod, jer je doveka milosrđe njegovo! i glas onih koji prinose žrtve i dare u domu Gospodnjemu. Jer ću ja vratiti roblje ove zemlje i utvrdiću ih kao pre, govori Gospod.

12 Ovako govori Gospod nad vojskama: Opet će biti na ovome mestu pustome, bez ljudi i bez životinja, i u svim gradovima njegovim, opet će u njemu stanova pastirskih biti i torova stada.

13 Opet će u gradovima zagorskim i gradovima u ravnici i u gradovima južnim, u zemlji Venijaminovoj i u okolini Jerusalima u gradovima Judinim, opet će pod ruku brojačevih ovce prolaziti, govori Gospod.

14 Evo idu dani, govori Gospod, kad ću dobru reč ja izvršiti koju rekoh za dom Izrailjev i dom Judin.

15 U te dane i u to ću vreme učiniti da proklija klica pravde Davidu, i oni će pravdu i pravednost u zemlji tvoriti.

16 U te dane spasiće se Juda, i Jerusalim će bez straha na mestu svome biti; i evo kako će se zvati: "Gospod, pravda naša."

17 Jer ovako govori Gospod: Neće naslednika nestati Davidu, koji će na prestolu doma Izrailjeva sedeti.

18 Neće sveštenicima ni Levitima preda mnom naslednika nestati koji će žrtve prinositi i paliti tamjan s prinosima i svaki dan žrtve urediti.

19 Reč Gospodnja progovori Jeremiji, govoreći: 20 Ovako govori Gospod: Možete li savez moj sa danom i savez moj sa noći ukinuti, da ne bude dana ni noći na vreme,

21 tad će se i savez moj sa Davidom, slugom mojim, ukinuti, pa da nema sina da kraljuje na prestolu njegovom, i savez moj s Levitima, sveštenicima, slugama mojim.

22. I kao što se vojska nebeska ne može izbrojiti, niti pesak morski izmeriti, tako ću ja umnožiti seme sluge svoga Davida i Levita, sluga svojih.

23 Reč Gospodnja progovori Jeremiji, govoreći:

24 Nisi li čuo što taj narod reče: Dva plemena što izabra Gospod, e da li ih on odbaci? I oni moj narod ruže, kao da već nije narod pred očima njihovim.

25 Ovako govori Gospod: Ako nisam savez s danom i sa noći učinio, i zakone neba i zemlje utvrdio,

26 onda ću ja i potomstvo Jakova i Davida, sluge svoga, odbaciti, i neću od roda njegovoga Vladaoca više uzimati, koji će vladati potomstvom Avramovim, Isakovim i Jakovljevim. Jer ću roblje vratiti njihovo, smilovaću se ja njima!

Glava 34.

1 Reč koja dođe Jeremiji od Gospoda, kad Navuhodonosor, kralj Vavilonski sa svom vojskom svojom i sa svim kraljevstvima zemalja koje behu pod njegovom vlašću, i svi narodi vođahy rat protiv Jerusalima i svih gradova njegovih:

2 Ovako govori Gospod, Bog Izrailjev: Idi i kaži Sedekiji, kralju Judinu: Ovako govori Gospod: Evo ja predajem ovaj grad u ruke kralju Vavilonskome, i on će ga ognjem spaliti.

Z I ti nećeš uteći iz ruke njegove, nego ćeš biti uhvaćen i predan u ruke njegove, i oči će tvoje videti oči kralja Vavilonskoga i njegova će usta govoriti s ustima tvojim, i otići ćeš u Vavilon.

4 Ali čuj reč Gospodnju, Sedekija, kralju Judin! Ovako govori Gospod za te: Nećeš poginuti od mača.

5 Umrećeš na miru, i kao što pališe mirise ocima tvojim, ranijim kraljevima, koji su pre tebe bili, tako će paliti i tebi, i oplakaće te govoreći: Jaoh, Gospodaru! Jer ja izgovorih ovu reč, govori Gospod.

6 Jeremija prorok kaza Sedekiji, kralju Judinu, sve ove reči u Jerusalimu,

7 dok je vojska kralja Vavilonskoga udarala na Jerusalim i na sve ostale gradove Judine, na Lahis i Aziku, jer to behu tvrdi gradovi koji behu još ostali između gradova Judinih.

8 Reč koja dođe Jeremiji od Gospoda kad kralj Sedekija ugovori sa svim narodom koji beše u Jerusalimu, da proglasi slobodu,

9 da svaki otpusti slobodna roba svoga i robinju svoju, Jevrejina i Jevrejku, da ni u koga ne bude rob Jevrejin brat njegov.

10 Sve poglavice i sav narod koji prista na ugovor, pristaše da svaki oslobodi svog roba i svoju robinju, da ih ne drže više u ropstvu. Oni poslušaše i oslobodiše ih.

11 Ali posle promeniše misao i opet uzeše robove i robinje koje bejahu oslobodili, i nateraše ih da im budu robovi i robinje.

12 Tada reč Gospodnja progovori Jeremiji i reče:

13 Ovako govori Gospod, Bog Izrailjev: Ja učinih savez s ocima vašim, kad vas izvedoh iz zemlje egipatske, iz doma robovanja, i tad im rekoh:

14 kad se navršuje sedma godina otpustiće svaki brata svoga Jevrejina koji se bude prodao i služio šest godina, otpustiһete ga slobodna. Ali me oci vaši ne poslušaše niti prignuše uha svoga.

15 Vi ste se danas bili obratili i učinili što je pravo pred očima mojim, proglasivši slobodu svaki bližnjemu svome vi ste zaključili ugovor preda mnom u domu koji se imenom mojim zove.

16 Ali se vi vratiste natrag i pogrdiste ime moje uzevši opet svaki roba svoga i robinju svoju, koje bejaste otpustili slobodne na njihovu volju, i nateraste ih da vam opet budu robovi i robinje.

17 Zato ovako govori Gospod: Vi ne poslušaste mene da proglasite slobodu svaki bratu svome i bližnjemu svome; i evo ja protiv vas, govori Gospod, proglašujem slobodu mača, kuge i gladi, i učiniću vas primerom užasa pred svim kraljevstvima zemlje.

18 Predaću ljude koji prestupiše moj savez, koji ne ispuniše reči ugovora koji preda mnom učiniše, rasekavši tele na dvoje i prišavši između polovina,

19 predaću poglavice Judine i poglavice Jerusalimske, evnuhe i sveštenike i sav narod ove zemlje, koji prođoše između polovina onoga teleta,

20 predaću ih u ruke neprijatelja njihovih i u ruke onih koji traže život njihov, i leševi će njihovi biti hrana pticama nebeskim i zverima zemaljskim.

21 Predaću Sedekiju, kralja Judina, i poglavice njegove, u ruke neprijatelja njihovih i u ruke onih koji traže život njihov, u ruke vojske kralja Vavilonskoga, koja se je udaljila od vas.

22 Evo ja ću im zapovesti moje dati i dovešću ih opet na ovaj grad, i udariče na nj, i uzeće ga, i spaliće ga ognjem. I od gradova Judinih učiniću pustinju bez ljudi.

Glava 35.

1 Reč koja dođe Jeremiji od Gospoda u vreme Joakima, sina Josijina, kralja Judina, govoreći:

2 Idi k domu sinova Rihavovih i govori s njima i dovedi ih u dom Gospodnji, u koju sobu, i daj im vina da piju.

3 Ja uzeh Jazaniju, sina Jeremije, sina Hovasijina, i braću njegovu i sve sinove i sav dom sinova Rihavovih,

4 i dovedoh ih u dom Gospodnji, u sobu sinova Anana, sina Igdalijina, čoveka Božjega, koja je do sobe poglavica, a nad sobom Masije, sina Salimova, vratara.

5 Metnuh pred sinove doma Rihavova kupe pune vina i pehare, pa im rekoh: Pijte vino.

6 Ali oni odgovoriše: Nećemo piti vina, jer nam Jonadav, sin Rihanov, otac naš, dade ovu zapovest: Nećete nikad piti vina, ni vi ni sinovi vaši,

7 ni kuće zidati, ni semena sejati, ni vinograda saditi ni držati, nego ćete svega veka svoga prebivati u šatorima, da biste dugo živeli u zemlji u kojoj ste stranci.

8 Mi slušamo glas Jonadava, sina Rihavova, oca svoga, u svemu što nam propisa; mi ne pijemo vina svega veka svoga, ni mi ni žene naše, ni sinovi naši, ni kćeri naše,

9 i ne zidamo kuće da u njima živimo, niti imamo vinograda, ni njiva, ni useve.

10 Nego živimo u šatorima i slušamo činimo sve kao što nam je naredio Jonadav, otac naš.

11 Kad Navuhodonosor, kralj Vavilonski, dođe na ovu zemlju, rekosmo: Hajde da se povučemo u Jerusalim od vojske Haldejske i Sirske, i tako ostasmo u Jerusalimu.

12 Tada dođe reč Gospodnja Jeremiji, govoreći:

13 Ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Idi i reci Judejcima i Jerusalimljanima: Zar nećete da primite nauke, da slušate reči moje? - govori Gospod.

14 Izvršuju se reči Jonadava, sina Rihavova, koji zabrani sinovima svojim da piju vina i oni ne piju vina ni do danas, nego slušaju zapovest oca svoga; a ja vam za rana jutra govorih, a vi me ne poslušaste.

15 Ja slah k vama sve sluge svoje, proroke, za rana jutra, govoreći: Vratite se svaki sa svog puta zloga i popravite dela svoja i ne idite za drugim bogovima, služeći im, pa ćete ostati u zemlji koju sam dao vama i ocima vašim; ali vi ne prignuste uha svoga, niti me poslušaste.

16 Da, sinovi Jonadava, sina Rihavova, izvršuju zapovest oca svoga, a ovaj narod ne sluša mene!

17 Zato ovako govori Gospod, Bog nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo ja ću pustiti na Judu i na sve stanovnike Jerusalima sve zlo što izrekoh na njih; jer im ja govorih, a oni ne poslušaše, i zvah ih, i oni se ne odazvaše.

18 i Jeremija reče porodici Rihavovoj. Ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Što slušate zapovesti Jonadava, oca svoga, i držite sve naredbe njegove i činite sve kao što vam je propisao.

19 Zato ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Neće nikad nestati Jonadavu, sinu Rihavovu, potomaka koji bi preda mnom stajali.

Glava 36.

1 Četvrte godine Joakima, sina Josijina, kralja Judina, dođe ova reč Jeremiji od Gospoda, govoreći:

2 Uzmi knjigu i napiši u nju sve reči koje sam ti rekao za Izrailja i Judu i za sve narode, od kada ti počeh govoriti, od vremena Josijina do danas.

3 Kad dom Judin razume sve zlo koje im mislim učiniti, valjda će se vratiti svaki sa svoga zloga puta, da bih im oprostio bezakonje i greh njihov.

4 Jeremija dozva tada Varuha, sina Nirijina, i Varuh napisa u knjigu iz usta Jeremijinih, sve reči koje Gospod govori Jeremiji.

5 Jeremija dade zatim Varuhu ovu zapovest: Ja sam zauzet i ne mogu ići u dom Gospodnji,

6 nego ćeš ići ti i pročitaćeš iz knjige, koju si iz mojih usta napisao, reči Gospodnje, narodu u domu Gospodnjemu u dan posni, pročitaćeš ih i svim Judejima koji dođu iz gradova svojih:

7 Valjda će Gospod uslišiti molitve njihove, te će se oni vratiti svaki sa svog zlog puta, jer je velik gnev i velika je jarost koju je Gospod zapretio tome narodu.

8 Varuh sin Nirijin, učini sve kao što mu beše naredio prorok Jeremija, i pročita iz knjige reči Gospodnje u domu Gospodnjemu.

9 Pete godine Joakima, sina Josijina, kralja Judina, a devetog meseca, oglasi se post pred Gospodom svemu narodu Jerusalimskom i svemu narodu koji dođe iz gradova Judinih u Jerusalim.

10 I Varuh pročita pred svim narodom knjigu Jeremijinih reči u domu Gospodnjemu, u sobi Gemarije, sina Safanova, tajnika, u gornjem tremu kod novih vrata doma Gospodnjega.

11 Čuvši Mihej, sin Gemarije, sina Safanova, sve reči Gospodnje sadržane u knjizi,

12 siđe u dom kraljev, u sobu tajnikovu, i gle, onde ceđaxy sve poglavice, Elisama tajnik, Delaja, sin Semajin, Elnatan, sin Ahvorov, Gemarija, sin Safanov, Sedekija, sin Ananijin i sve ostale poglavice.

13 I Mihej im saopšti sve reči koje ču kad Varuh čitaše knjigu narodu.

14 Tad sve poglavice poslaše k Varuhu Judija, sina Natanije, sina Selemije, sina Husijeva, i poručiše mu: Uzmi u ruku knjigu koju si pročitao narodu i dođi ovamo! Varuh, sin Nirijin, uze knjigu u ruku i dođe k njima.

15 Oni mu rekoše: Sedi i čitaj je na naše uši. I Varuh pročita na njihove uši.

16 Kad oni čuše sve one reči, svi se uplašiše i rekoše Varuhu: Kazaćemo kralju sve te reči.

17 I staviše Varuhu još i ovo pitanje: Kaži nam kako si napisao sve te reči iz usta njegovih?

18 Varuh im odgovori: Iz usta svojih kaziva mi on sve te reči, i ja ih pisah u knjigu mastilom.

19 Poglavice rekoše Varuhu: Idi, sakrij se ti i Jeremija, da niko ne zna gde ste.

20 Oni otidoše ka kralju u trem, ostavivši knjigu u sobi Elisame tajnika, i kazaše sve reči na kraljeve uši.

21 Kralj posla Judija da donese knjigu. Judije je donese iz sobe Elisame, tajnika, i pročita je na uši kraljeve i na uši svih poglavica koji bejahu oko kralja.

22 Kralj seđaše u zimnoj kući, - to beše devetoga meseca -, i pred njim bejaše užaren mangal.

23 Kad Judije pročita tri četiri lista, kralj je iseče tajnikovim nožem, i baci je na mangal te sva knjiga izgore na mangalu.

24 Ni kralj ni koji od sluga njegovih ne uplašiše se čuvši sve one reči, niti razdreše haljina svojih.

25 Elnatan, Delaja i Gemarija bejahu molili kralja da ne zapali knjigu, ali ih on ne posluša.

26 Kralj naredi Jerameilu, sinu kraljevu, Seraji, sinu Azrilovu i Selemiji, sinu Avdilovu, da uhvate Varuha, tajnika i Jeremiju proroka. Ali ih Gospod sakri.

27 Reč Gospodnja progovori Jeremiji, pošto kralj spali knjigu sa rečima koje napisa Varuh iz usta Jeremijinih, i reče:

28 Uzmi opet drugu knjigu i napiši u nju sve reči koje bejahu u prvoj knjizi koju spali Joakim, kralj Judin.

29 A za Joakima, kralja Judina, reci: Ovako govori Gospod: Ti si spalio onu knjigu Govoreći: Zašto si napisao u njoj i rekao: Doći će kralj Vavilonski i zatrće ovu zemlju i istrebihe iz nje i ljude i životinje?

30 Zato ovako govori Gospod za Joakima, kralja Judina: Neće on imati nikoga koji bi sedeo na prestolu Davidovom, i leš će njegov biti izložen na pripeku dana i na mraz noći.

31 Jer ću ja kazniti i njega i narod njegov i sluge njegove, za bezakonje njihovo, i pustiću na njih i na stanovnike Jerusalimske i na Judejce sve zlo za koje im govorih, a da me ne poslušaše.

32 Jeremija uze drugu knjigu i dade je Varuhu, sinu Nirijinu, tajniku, i on napisa u nju iz usta Jeremijinih sve reči koje bejahu u knjizi koju spali ognjem Joakim, kralj Judin, i još bi dodano k onim mnogo sličnih reči.

Glava 37.

1 Sedekija, sin Josijin, posta kralj na mesto Honije, sina Joakimova, i bi postavljen kraljem u zemlji Judinoj po Navuhodonosoru, kralju Vavilonskome.

2 Ni on, ni sluge njegove, ni narod u zemlji, ne slušahu reči koje Gospod govoraše preko proroka Jeremije.

3 Kralj Sedekija posla Jeuhala, sina Selemijina, i Sofoniju, sina Masijina, sveštenika, k Jeremiji proroku da mu kažu: Pomoli se za nas Gospodu, Bogu našemu.

4 Jeremija iđaše među narod; još ga ne behu metnuli u tamnicu.

5 Vojska Faraonova beše izišla iz Egipta, a Haldejci koji opsađivahu Jerusalim, čuvši o tome, behu se povukli iz Jerusalima.

6 Tada reč Gospodnja progovori Jeremiji proroku i reče:

7 Ovako govori Gospod, Bog Izrailjev: Ovako recite kralju Judinu, koji vas je poslao k meni da me pitate: Eto, vojska Faraonova koja se beše krenula vama u pomoć, vraća se u svoju zemlju, u Egipat;

8 a Haldejci će se vratiti i napašće ovaj grad, i uzeće ga i spaliće ga ognjem.

9 Ovako govori Gospod: Ne varajte se govoreći: Otići će od nas Haldejci; - jer oni neće otići.

10 I da tučete svu vojsku Haldejsku koja ratuje protiv vas, i da od nje ne ostane nego samih ranjenika, oni bi sami ustali iz svojih šatora i spalili bi ovaj grad ognjem.

11 Dok se vojska Haldejska beše udaljila od Jerusalima zbog vojske Faraonove,

12 Jeremija iziđe iz Jerusalima da ide u zemlju Venijaminovu i ukloni se odande među narod.

13 Kad dođe do vrata Venijaminovih, tu beše zapovednik straže, po imenu Jereja, sin Selemije, sina Ananije, i on uhvati Jeremiju proroka, govoreći: Ti prelaziš Haldejcima!

14 Jeremija odgovori: Nije istina! ne prelazim ja Haldejcima. Ali ga Jereja ne htede slušati, nego uhvati Jeremiju i odvede ga k poglavicama.

15 Poglavice, gnevni na Jeremiju, izbiše ga i metnuše ga u tamnicu u kući Jonatana. tajnika, jer od nje behu načinili tamnicu.

16 Tako Jeremija uđe u tamnicu i u izbu gde osta dugo.

17 Kralj Sedekija posla po nj i upita ga u svojoj kući nasamo. On mu reče: Ima li reč od Gospoda? Jeremija odgovori: Ima. I doda: Bićeš predan u ruke kralja Vavilonskoga.

18 Još reče Jeremija kralju Sedekiji: Šta sam ja skrivio tebi, slugama tvojim i ovome narodu, da me metnete u tamnicu?

19 I gde su vaši proroci koji vam prorokuju govoreći: Neće kralj Vavilonski doći na vas ni na ovu zemlju?

20 Sad, dakle, slušaj, kralju, gospodaru moj, molim te, i nek molba moja bude blagonaklono primljena od tebe! Ne vraćaj me u kuću Jonatana tajnika, da ne umrem onde!

21 Kralj Sedekija naredi da se Jeremija čuva u dvorištu od tamnice i da mu se svaki dan da po jedan hleb iz hlebarske ulice dokle traje hleba u gradu. Tako Jeremija osta u dvorištu od tamnice.

Glava 38.

1 Sefatija, sin Matanov, Godolija, sin Pashorov, Juhal, sin Selemijin i Pashor, sin Malhijin, čuše reči koje Jeremija reče svemu narodu govoreći:

2 Ovako govori Gospod: Ko ostane u ovome gradu poginuće od mača, od gladi ili od kuge; a ko otide ka Haldejcima ostaće živ i život će mu njegov biti mesto plena, i biće živ.

3 Ovako govori Gospod: Zaista će ovaj grad biti predan u ruke vojsci kralja Vavilonskoga koji će ga uzeti.

4 I poglavice rekoše kralju: Da se taj čovek pogubi!, jer on plaši ratnike koji ostaše u ovom gradu i sav narod, govoreći im takve reči, jer taj čovek ne traži dobra ovom narodu, nego zlo.

5 Kralj Sedekija odgovori: Eto u vašim je on rukama; jer kralj ne može ništa suprot vama.

6 Tada oni uzeše Jeremiju i baciše ga u jamu Malhije, sina kraljeva, koja beše u dvorištu od tamnice i spustiše Jeremiju o užima; a u jami ne beše vode nego blato, i Jeremija se uvali u blato.

7 Avdemeleh, Etiopljanin, evnuh u dvoru kraljevom, ču da su metnuli Jeremiju u onu jamu. Kralj seđaše na vratima Venijaminovim.

8 Avdemeleh iziđe iz dvora kraljeva i reče kralju:

9 Kralju, gospodaru moj, zlo učiniše ti ljudi postupajući tako s Jeremijom prorokom, bacivši ga u jamu, jer bi on umro od gladi i opde gde je bio, jer u gradu nema više hleba.

10 Kralj dade Avdemelehu, Etiopljaninu, ovu zapovest: Uzmi odavde trideset ljudi i izvadi Jeremiju proroka iz jame dok nije umro.

11 Avdemeleh uze ljude i dođe u dom kraljev ispod riznice, i uze odande iznošenih haljina i starih rita, i spusti ih Jeremiji u jamu o užama.

12 Avdemeleh, Etiopljanin, reče Jeremiji: Podmetni te stare haljine i rite pod pazuha ispod uža. I Jeremija učini tako.

13 Oni izvukoše Jeremiju na užima i izvadiše ga iz jame. Jeremija osta u dvorištu od tamnice.

14 Kralj Sedekija posla po Jeremiju proroka, te ga dovedoše preda nj u treći trem pred domom Gospodnjim; i kralj reče Jeremiji: Zapitaću te nešto, nemoj mi ništa kriti.

15 Jeremija odgovori Sedekiji: Da ti to kažem nećeš li me pogubiti? I da ti savet dam nećeš me poslušati.

16 Kralj Sedekija zakle se tajno Jeremiji, govoreći: Živ je Gospod koji nam život dade!, neću te pogubiti, niti ću te dati u ruke ljudima koji traže život tvoj!

17 Tada Jeremija reče Sedekiji: Ovako govori Gospod, Bog nad vojskama, Bog Izrailjev: Ako otideš da se predaš poglavicama kralja Vavilonskoga spasićeš život svoj, i ovaj grad neće izgoreti, i tako ćeš ostati u životu ti i dom tvoj.

18 Ali ako ne otideš da se predaš poglavicama kralja Vavilonskoga, ovaj će se grad predati u ruke Haldejcima koji će ga ognjem spaliti i ti nećeš uteći iz njihovih ruku.

19 Kralj Sedekija reče Jeremiji: Ja se bojim Judeja koji suprebegli ka Haldejcima, da me ne predadu u njihove ruke, pa da mi se ne narugaju.

20 Jeremija odgovori: Neće te predati. Poslušaj glas Gospodnji, koji ti ja govorim, i biće dobro i spasićeš život svoj.

21 Ali ako nećeš da iziđeš, ovo je što mi pokaza Gospod:

22 Gle, evo žene koje su ostale u domu kralja Judina odvešće se ka poglavicama kralja Vavilonskoga, i one će reći: Nagovoriše te i prevariše oni koji ti mir javljahu, a kad se noge tvoje uvališe u blato oni se povukoše.

23 Sve žene tvoje i sinovi tvoji odvešće se Haldejcima i ti nećeš uteći iz ruku njihovih, nego ćeš dospeti u ruke kralja Vavilonskoga i ovaj će grad izgoreti.

24 Sedekija reče Jeremiji: Niko da ne sazna za te reči, i nećeš poginuti.

25 Ako poglavice čuju da sam govorio s tobom i dođu k tebi i reku ti: Kaži nam šta si govorio kralju i šta je kralj tebi kazao, nemoj od nas ništa kriti, pa te nećemo pogubiti,

26 reci im: Ja pripadoh ka kralju moleći ga da me ne vrati u dom Jonatanov, da ne umrem onde.

27 Sve poglavice dođoše k Jeremiji i pitaše ga a on im odgovori sasvim onako kao što mu beše kralj naredio. Oni ne rekoše ništa, jer se stvar ne beše rezglasila.

28 Jeremija osta u dvorištu od tamnice do dana pada Jerusalima.

Glava 39.

1 Devete godine Sedekije, kralja Judina, a desetoga meseca, Navuhodonosor, kralj Vavilonski, dođe sa svom svojom vojskom pred Jerusalim i opkoli ga.

2 Jedanaeste godine Sedekijine, devetoga dana četvrtoga meseca, provališe u grad,

3 i sve poglavice kralja Vavilonskoga uđoše i stadoše kod srednjih vrata: Nergal-Sareser, Samgar Nevon, Sarsehim, starešina evnuha, Nergal-Sareser, starešina maga a sve druge poglavice kralja Vavilonskoga.

4 Kad ih videše, Sedekija, kralj Judin i svi vojnici, pobegoše i noću iziđoše iz grada na vrata između dva zida pokraj vrta kraljevskoga i pođoše preko polja.

5 Ali vojska Haldejska gonjaše ih i stiže Sedekiju u polju Jerihonskom, i uhvativši ga vodiše ga k Navuhodonosoru, kralju Vavilonskome, u Rivlu u zemlju Ematsku, i on mu izreče sud.

6 Kralj Vavilonski učini da se zakolju sinovi Sedekijini u Rivli na njegove oči; kralj Vavilonski učini da se pokolju i svi znatniji ljudi od Jude.

7 Posle toga dade Sedekiji iskopati oči i svezati ga u dvoje bakrene verige, da ga odvede u Vavilon.

8 Haldejci popališe ognjem dom kraljev i domove naroda i raskopaše zidove Jerusalimske.

9 Nevuzaradan, zapovednik telohranitelja, odvede kao zarobljenike u Vavilon one od naroda koji bejahu ostali u gradu, koji se behu njemu predali, i ostali deo naroda.

10 Ali Nevuzaradan, zapovednik telohranitelja, ostavi u zemlji Judinoj neke od najsiromašnijih iz naroda, one koji ništa nemahu, i dade im tada vinograde i njive.

11 Navuhodonosor, kralj Vavilonski beše dao ovu zapovest za Jeremiju Nevuzaradanu, zapovedniku telohranitelja:

12 Uzmi ga i pazi ga, i ne čini mu zla, nego postupaj s njim kako ti on reče.

13 Nevuzaradan, zapovednik telohranitelja, Nevusazvan, starešina evnuha, Nergal-Sareser starešina maga, i sve poglavice kralja Vavilonskoga,

14 poslaše po Jeremiju, uzeše ga iz dvorišta od tamnice i predaše ga Godoliji, sinu Ahikama, sina Safanova, da ga odvedu kući njegovoj. I on osta usred naroda.

15 Reč Gospodnja progovori Jeremiji kad beše zatvoren u dvorištu od tamnice i reče:

16 Idi i reci Avdemelehu, Etiopljaninu: Ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo ja ću učiniti da se moje reči ispune tome gradu na zlo a ne na dobro, i one će se ispuniti pred tobom u taj dan.

17 Ali ću ja tebe u taj dan izbaviti, govori Gospod, i ti nećeš biti predan u ruke ljudima kojih se bojiš.

18 Jer ću te sačuvati, i nećeš pasti od mača i biće ti život tvoj u mesto plena zato što si se pouzdao u me, govori Gospod.

Glava 40.

1 Reč koja dođe Jeremiji od Gospoda pošto ga Nevuzaradan, zapovedpik telohranitelja, pusti iz Rame. Kad ga on potraži, Jeremija beše okovan u verige među svim robljem Jerusalimskim i Judinim, koje se vođaše u Vavilon.

2 Zapovednik telohranitelja posla da se nađe Jeremija, i reče mu: Gospod, Bog tvoj, objavi ovo zlo za ovo mesto.

3 Gospod dovede i izvrši ono što reče, i to vam dođe jer vi zgrešiste Gospodu i ne slušaste glas njegov.

4 Ali ja te evo opraštam danas veriga što su ti na rukama. Ako hoćeš da dođeš sa mnom u Vavilon dođi, ja ću se brinuti za te, a ako nećeš poći sa mnom u Vavilon, a ti nemoj. Evo sva ti je zemlja otvorena, idi kud god hoćeš i kud ti je god drago.

5 I kako on oklevaše da mu odgovori; - Idi doda, Godoliji, sinu Ahikama, sina Safanova, koga je kralj Vavilonski postavio nad gradovima Judinim, i ostani s njim u narodu, ili idi kud ti bude drago. Zapovednik telohranitelja dade mu hrane i darova i otpusti ga.

6 Jeremija pođe ka Godoliji sinu Ahikamovu, u Mispu, i osta s njim u narodu koji beše ostao u zemlji.

7 Kad sve vojvode koji behu u polju i ljudi njihovi čuše da je kralj Vavilonski postavio Godoliju, sina Ahikamova, nad zemljom i da je na njemu ostavio ljude i žene i decu i siromahe koji ne behu odvedeni u Vavilon,

8 pođoše u Mispu ka Godoliji. To behu: Ismailo, sin Netanijin, Joanan i Jonatan, sinovi Karijini, Seraja, sin Tanumetov, sinove Jofije Netofaćanina i Jezanija, sin Mahaćanina, oni i ljudi njihovi.

9 Godolija, sin Ahikama, sina Safanova, zakle se njima i njihovim ljudima govoreći: Ne bojte se da služite Haldejcima; ostanite u zemlji i služite kralju Vavilonskome, i biće vam dobro.

10 Ja ostajem u Mispi da dočekujem Haldejce koji će dolaziti k nama, a vi berite vinograde i voće i cedite ulje i mećite u sudove svoje i ostanite u gradovima u kojima ste nastanjeni.

11 Svi Judeji koji behu u zemlji Moavskoj, kod Amonaca, u zemlji Edomskoj, i po svim zemljama, čuvši da je kralj Vavilonski ostavio ostatak u Judi i postavio nad njima Godoliju, sina Ahikama, sina Safanova,

12 vratiše se iz svih mesta kud behu raštrkani i dođoše u zemlju Judinu ka Godoliji u Mispu i nabraše mnogo grožđa i voća.

13 Joanan sin Karijin i sve vojvode koji behu u polju dođoše ka Godoliji u Mispu,

14 i rekoše mu: Znaš li da je Valis, kralj Amonski, poslao Ismaila, sina Netanijina, da te ubije? Ali im Godolija, sin Ahikamov ne poverova.

15 Tada Joanan, sin Karijin, reče Godoliji nasamo u Mispi: Pusti me da idem da ubijem Ismaila, sina Netanijina. Niko neće znati za to. Zašto da te on ubije i da se raseju svi Judeji koji su se skupili oko tebe i da ostatak Judin propadne?

16 Godolija, sin Ahikamov, odgovori Joananu, sinu Karijinu: Nemoj to činiti, jer nije istina što kažeš za Ismaila.

Glava 41.

1 Sedmoga meseca Ismailo, sin Netanije, sina Elisamina, od kraljevskoga roda, dođe s velikašima kraljevskim i sa deset ljudi, ka Godoliji sinu Ahikamovu, u Mispu. Oni jedoše zajedno u Mispi.

2 Ismailo, sin Netanijin i deset ljudi koji behu s njim, ustaše i ubiše mačem Godoliju, sina Ahikama, sina Safanova. Tako pogubiše onoga koga kralj Vavilonski beše postavio namesnikom u zemlji.

3 Ismailo pobi još sve Judeje koji behu s Godolijom u Mispi i Haldejce, ratnike, koji se onde zatekoše.

4 Sutradan posle ubistva Godolije, dok još niko ne beše saznao za to,

5 dođoše ljudi iz Sihema, iz Siloma, i iz Samarije, osamdest ljudi, obrijane brade i razdrtih haljina i isparani po telu. Oni imahu u rukama dar i kad, da prinesu u dom Gospodnji.

6 Ismailo, sin Netanijin iziđe im u susret iz Mispe. On iđaše plačući. Kad ih srete reče im: Hodite ka Godoliji, sinu Ahikamovu.

7 A kad behu sred grada Ismailo, sin Netaiijin, pokla ih i baci u jamu s pomoću ljudi koji behu sa njim.

8 Ali se među njima nađe deset ljudi koji rekoše Ismailu: Nemoj nas pogubiti, jer imamo namirnice sakrivene u polju, pšenice, ječma, ulja i meda. On ih poštedi i ne pobi ih s braćom njihovom.

9 Jamu u koju Ismailo pobaca sve leševe ljudi koje pobi uz Godoliju, beše iskopao kralj Asa kad se bojaše Vase, kralja Izrailjsva. Tu jamu Ismailo sin Netanijin napuni leševa.

10 Ismailo zarobi sav ostatak naroda u Mispi, kćeri kraljeve i sav narod koji beše ostao u Mispi, koji Nevuzaradan, zapovednik telohranitelja, beše poverio Godoliji, sinu Ahikamovu. Ismailo, sin Netanijin, zarobi ih i krenu da pređe Amoncima.

11 Joanan, sin Karijin i sve vojvode koji behu s njim čuše sve zlo što učini Ismailo, sin Netanijin.

12 Oni uzeše sve svoje ljude i krenuše da udare na Ismaila, sina Netanijina, koga nađoše kod velike vode u Gavaonu.

13 Kad sav narod koji beše s Ismailom vide Jonatana, sina Karijina i sve vojvode koji behu s njim, obradova se,

14 i sav narod što Ismailo zarobi iz Mispe okrenu se i otide k Joananu, sinu Karijinu.

15 Ali Ismailo, sin Netanijin, pobeže sa osam ljudi od Joanana i otide k Amoncima.

16 Joanan, sin Karijin, i sve vojvode koji behu s njim uzeše sav ostatak naroda koji povratiše od Ismaila, sina Netanijina, koji ih beše odveo iz Mispe, pošto ubi Godoliju, sina Ahikamova: ratnike, žene, decu, evnuhe. Joanan ih vrati iz Gavaona.

17 Oni krenuše i svratiše u gostionicu Himamovu kod Vitlejema, da se posle sklone u Egipat,

18 daleko do Haldejaca kojih se bojahu zato što Ismailo, sin Netanijin beše ubio Godoliju, sina Ahikamova, koga kralj Vavilonski beše postavio namesnikom u zemlji.

Glava 42.

1 Sve vojvode, Joanan sin Karijin, Jezanija, sin Osajin i sav narod, malo i veliko, dođoše

2 i rekoše Jeremiji proroku: Pusti preda se našu molbu, i pomoli se za nas Gospodu, Bogu svome, za sav ovaj ostatak, jer nas je od mnogih malo ostalo, kao što nas oči tvoje vide,

3 da bi nam Gospod, Bog tvoj, pokazao put kojim ćemo ići i šta ćemo raditi.

4 Jeremija prorok im reče: Poslušaću vas. Evo pomoliću se Gospodu, Bogu vašemu po vašim rečima, i što vam Gospod odgovori kazaću vam, neću vam ništa zatajiti.

5 Oni rekoše Jeremiji; Gospod neka nam je svedok istinit i veran da ćemo činiti sve što ti Gospod, Bog tvoj, naredi za nas.

6 Bilo dobro ili zlo, poslušaćemo reč Gospoda, Boga svoga, ka kojemu te upućujemo da bi nam dobro bilo kad poslušamo glas Gospoda, Boga svoga.

7 Posle deset dana reč Gospodnja progovori Jeremiji.

8 I Jeremija pozva Joanana, sina Karijina i sve vojvode koji bejahu sa njim, i sav narod, malo i veliko.

9 On im reče: Ovako govori Gospod, Bog Izrailjev, kome me uputiste da iznesem preda nj molbu vašu:

10 Ako ostanete u ovoj zemlji, utvrdiću vas i neću vas razoriti, usadiću vas i neću vas iščupati, jer mi je žao zla koje sam vam učinio.

11 Ne bojte se kralja Vavilonskoga, koga se plašite; ne bojte ga se, govori Gospod, jer sam ja s vama da vas sačuvam i da vas izbavim iz njegove ruke.

12 Uliću u njega milosrđe prema vama, i on će vam se smilovati, i on će vas ostaviti da ostanete u svojoj zemlji.

13 Ali ako ne poslušate glas Gospoda, Boga svoga, i ako rečete: Nećemo da ostanemo u ovoj zemlji,

14 nećemo, nego idemo u zemlju egipatsku, gde nećemo videti rata ni čuti glas trube, i gde nam neće hleba nedostajati, i tu ćemo da ostanemo,

15 onda čujte reč Gospodnju vi Judin preostatak! Ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Ako okrenete lice svoje da idete u Egipat, ako idete da se onde nastanite,

16 mač koga se vi bojite stićiće vas u zemlji egipatskoj, i glad koje se plašite prionuće uz vas tu u Egiptu, i ovde ćete pomreti.

17 Svi oni koji budu okrenuli lice svoje da idu u Egipat, da se tu nastane, izginuće od mača, od gladi ili od kuge, i niko neće izbeći i neće uteći od zla koje ću pustiti na njih.

18 Jer ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Kao što se gnev moj i jarost moja izli na stanovnike Jerusalimske, tako će se gnev moj izliti na vas, ako otidete u Egipat, i postaćete predmet čuđenja, prokletstva i ruženja, i nećete više videti ova mesta.

19 Ostaci Judini, Gospod vam govori: Ne idite u Egipat! Znajte da vam ja to danas zabranjujem.

20 Vi sami sebe varaste, jer me vi poslaste ka Gospodu, Bogu svome, rekavši: Pomoli se za nas Gospodu, Bogu našemu, i kako reče Gospod, Bog naš, javi nam i mi ćemo učiniti.

21 Ja sam vam to danas javio, ali vi ne slušate glas Gospoda, Boga svoga, ni ono što mi je on naredio da vam kažem.

22 Znajte, dakle, da ćete izginuti od mača, od gladi ili od kuge na mestu kud hoćete da idete da se nastanite.

Glava 43.

1 Kad Jeremija izgovori svemu narodu sve reči Gospoda, Boga njihova, sve te reči koje mu Gospod, Bog njihov, naredi da im kaže,

2 tada Azarija, sin Osaijin, i Joanan, sin Karijin i svi drski ljudi rekoše Jeremiji: Lažeš; nije tebi naredio Gospod, Bog naš, da nam kažeš: Ne idite u Egipat da se onde nastanite,

3 nego tebe podgovara Varuh, sin Nirijin, protiv nas, da bi nas predao u ruke Haldejcima da nas ubiju, ili da nas odvedu kao roblje u Vavilon.

4 Joanan, sin Karijin, i sve vojvode i sav narod ne poslušaše glas Gospodnji koji im zapovedaše da ostanu u zemlji Judinoj.

5 I Joanan, sin Karijin i sve vojvode uzeše sav ostatak Judin koji se beše vratio da živi u zemlji Judinoj iz svih naroda u koje beše raštrkan,

6 ljude, žene, decu i kćeri kraljeve, i sve one koje Nevuzaradan, zapovednik telohranitelja, beše ostavio s Godolijom, sinom Ahikama, sina Safanova, te i Jeremiju proroka i Varuha sina Nirijina.

7 Oni otidoše u zemlju egipatsku, jer ne poslušaše glas Gospodnji; i stigoše u Tafnes.

8 Reč Gospodnja progovori Jeremiji u Tafnesu i reče:

9 Uzmi u ruke velikoga kamenja i sakrij ga pred Judejima u peć za opeke koja je na vratima doma Faraonova u Tafnesu,

10 i reci Judejima: Ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo ću ja poslati i dovesti Navuhodonosora, kralja Vavilonskoga, slugu svoga, i postaviću presto njegov na ovo kamenje koje sakrih, i on će prostreti zastor svoj na njemu.

11 On će doći i udariće na zemlju egipatsku: na smrt, one koji su za smrt, u ropstvo one koji budu za ropstvo, a pod mač one koji su za mač.

12 A ja ću potpaliti kuće bogova egipatskih; potpaliće ih Navuhodonosor, i odvešće u ropstvo idole i ogrnuće se zemljom egipatskom kao što se pastir ogrće plaštem svojim, i otići će odande u miru.

13 On će izlomiti kipove u Vet-Semesu u zemlji egipatskoj, i potpaliće kuće bogova egipatskih.

Glava 44.

1 Reč koja progovori Jeremiji za sve Judeje koji bejahu u zemlji egipatskoj, koji bejahu u Migdolu i u Tafnesu, u Nofu i u zemlji Patrosu, govoreći:

2 Ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Vi vidite sve zlo koje navedoh na Jerusalim i na sve gradove Judine. Gle, one su danas samo ruševine i nema u njima više stanovnika,

3 zbog zloće njihove kojom postupiše da me nadraže kadeći i služeći drugim bogovima, kojih ne znaše ni oni, ni vi, ni oci vaši.

4 Ja slah vama sve sluge svoje, proroke, za rana jutra, govoreći: Ne činite te gadosti na koje mrzim.

5 Ali oni ne poslušaše niti prignuše uha svoga da se vrate od zloće svoje, i ne prestaše da kade drugim bogovima.

6 Zato se izli jarost moja i gnev moj razgore se u gradovima Judinim i po ulicama Jerusalimskim, te postaše razvaline i pustoš, kao što se to danas vidi.

7 A sad ovako govori Gospod, Bog nad vojskama, Bog Izrailjev: Zašto sami sebi činite tako velike zlo da istrebite iz Jude ljude i žene, decu i decu na sisi, da ne ostane od vas ni ostatka?

8 Zašto me dražite delima ruku svojih, kadeći drugim bogovima u zemlji egipatskoj, u koju dođoste da se nastanite, da biste se istrebili i da postanete predmet prokletstva i ruženja među svim narodima na zemlji?

9 Jeste li zaboravili zla otaca svojih i zla kraljeva Judinih, i zla žena svojih, koja činiše u zemlji Judinoj i po ulicama Jerusalimskim?

10 Oni se ni do danas ne pokoriše niti se pobojaše, niti hodiše po zakonu ni po naredbama mojim, koje stavih pred vas i pred oce vaše.

11 Zato ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo ja ću vam okrenuti lice svoje na zlo, da istrebim svu Judu.

12 Uzeću ostatak Judin koji krenu lice svoje da ide u zemlju egipatsku, da se onde nastani, i svi će izginuti: U zemlji egipatskoj će pasti i izginuće od mača i od gladi malo i veliko, izginuće od mača i od gladi, i postaće primer užasa i čuda, prokletstva i ruženja.

13 Kazniću ja one koji nastavaju u zemlji egipatskoj, kao što sam kaznio Jerusalim, mačem, glađu i kugom.

14 Ni jedan od ostatka Judina, što otide u zemlju egipatsku da se onde nastani, neće uteći niti se izbaviti da bi se vratio u zemlju Judinu, u koju se želi vratiti da se naseli; jer se niko neće vratiti osim izbeglica.

15 Svi ljudi koji znahu da žene njihove kade drugim bogovima, i sve žene kojih stajaše onde veliki, zbor, i sav narod koji prebivaše u zemlji egipatskoj, u Patrosu, ovako odgovoriše Jeremiji:

16 Nećemo te poslušati u ničemu od onoga što si nam rekao u ime Gospodnje,

17 nego ćemo činiti sve što je izišlo iz usta naših i hoćemo da kadimo kraljici nebeskoj, livajući joj nalive, kao što smo činili mi i oci naši po gradovima Judinim i po ulicama Jerusalimskim. Tad smo mi imali hleba da se najedemo, i bili smo srećni, i ne trpismo zla.

18 A od kad prestasmo kaditi kraljici nebeskoj i livati joj nalive, ništa nemamo i ginemo od mača i od gladi...

19 A kad kadimo kraljici nebeskoj i livamo joj nalive, da li je bez volje muževa naših da im spremamo kolače da je počastimo i livamo joj nalive?

20 Tad Jeremija reče svemu narodu, ljudima i ženama, svim onima koji mu onako odgovoriše:

21 Ne opomenu li se Gospod, ne seti li se on tamjana koji paliste u gradovima Judinim i po ulicama Jerusalimskim, vi i oci vaši, kraljevi vaši i poglavice vaše, i narod u zemlji?

22 Gospod nije mogao više to podnositi zbog zloće dela vaših i gadosti koje činiste; i zemlja vaša posta ruševina i pustoš, primer prokletstva, kao što se to danas vidi.

23 Zato što paliste tamjan i grešiste Gospodu i ne slušaste glas Gospodnji, i ne hodiste po zakonu njegovom i po uredbama i opomenama njegovim, zato vas zadesi ovo zlo, kao što se to danas vidi.

24 Jeremija reče još svemu narodu i svim ženama: Čujte reč Gospodnju, svi vi iz Jude koji ste u zemlji egipatskoj.

25 Ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Vi i žene vaše rekoste ustima svojim, i rukama svojim izvršiste ono što govoriste: Hoćemo da izvršimo zavete koje smo učinili, i prinositi tamjan kraljici nebesaakoj i livati joj nalive. A sad kad ste izvršili zavete svoje i ispunili obećanja svoja,

26 čujte reč Gospodnju vi svi iz Jude koji prebivate u zemlji egipatskoj! Evo ja se zaklinjem velikim imenom svojim, govori Gospod, da se ime moje neće više izricati ustima ni jednog čoveka iz Jude, i u svoj zemlji egipatskoj niko neće reći: Živ je Gospod, Večiti!

27 Evo ja ću paziti nad njima da činim zlo a ne dobro, i svi će ljudi iz Jude koji su u zemlji egipatskoj izginuti od mača i od gladi, dokle ih ne bude ni jednoga.

28 A koji uteku od mača, malo njih, vratiće se iz zemlje egipatske u zemlju Judinu, jer sav ostatak Judin, oni što ostaše u zemlji egipatskoj, da se onde nastane, poznaće čija će se reč izvršiti, moja ili njihova.

29 A ovo da vam je znak, govori Gospod, da ću vas kazniti na tom mestu, da znate da će se moje reči ispuniti na vaše zlo.

30 Ovako govori Gospod: Evo ja ću dati Faraona Hofru, kralja egipatskoga u ruke neprijatelja njegovih i u ruke onih koji traže život njegov, kao što sam dao Sedekiju, kralja Judina, u ruke Navuhodonosora, kralja Vavilonskoga, neprijatelja njegovoga i koji tražaše život njegov.

Glava 45.

1 Reč koju Jeremija prorok reče Varuhu, sinu Nirijinu kad pisaše ove reči u knjigu iz usta Jeremijinih, četvrte godine Joakima, sina Josijina. On reče:

2 Ovako govori Gospod, Bog Izrailjev, za tebe, Varuh:

3 Ti si rekao: Teško meni!, jer mi Gospod doda žalost na tugu; iznemogoh uzdišući i ne nalazim mira!

4 Reci mu: Ovako govori Gospod: Sve što sam gradio razgradiću, i što sam posadio iščupaću, to jest svu ovu zemlju.

5 A ti li ćeš tražiti velike stvari! Ne traži ih, jer evo ja ću pustiti zlo na svako telo, govori Gospod; a tebi ću život tvoj za plen dati u svim mestima kud budeš išao.

Glava 46.

1 Reč Gospodnja koja progovori Jeremiji proroku o narodima.

2 O Egiptu. O vojsci Faraona Nehaona, kralja egipatskoga, koja beše na reci Eufratu u Harkemisu, a koju potuče Navuhodonosor, kralj Vavilonski, četvrte godine Joakima, sina Josijina, kralja Judina.

3 Pripremite štitove male i velike i krenite u boj!

4 Prežite konje, uzjašite, vitezovi! Stavljajte šlemove, utrite koplja, obucite oklope!...

5 Šta to vidim? Uplašeni su, uzmiču, tučeni su junaci njihovi, u begstvo se bez obzira dadoše... Strah je njih sve zahvatio, govori Gospod.

6 Ni najlakši u bežanju spasa da ne nađe, ni najsrčaniji da se ne izbavi! Na severu, na obalama Eufratskim, spotiču se, padaju.

7 Ko je onaj što kao Nil nastupa čije su vode kao bujice besne?

8 Egipat je to. On kao Nil nastupa, njegove su vode kao bujice besne. On govori: Nastupiću, preplaviću zemlju, zatrću grad i žitelje njegove.

9 Propnite se konji, proletite kola! Neka se pokažu ti ljuti junaci iz Etiopije i iz Futa što štitove drže, i oni iz Luda koji luk nose i natežu!

10 To je dan Gospoda, Gospoda nad vojskama, dan osvete. Sveti se on neprijatelj'ma svojim. Mač proždire i siti se, opija se krvlju njihovom. Jer ima žrtava Gospoda, Gospoda nad vojskama, u zemlji severnoj, na obalama Eufratskim.

11 Popni se na Galad, melema tu uzmi, device, kćeri egipćanska. - Zalud ti lekove množiš, nema tebi spasa!

12 Znaju narodi sramotu tvoju i vike je tvoje puna zemlja, jer se junak spotiče o junaka i svi skupa padaju.

13 Reč koju progovori Gospod Jeremiji proroku o dolasku Navuhodonosora, kralja Vavilonskoga, koji htedne da udari na zemlju egipatsku.

14 Javite u Egiptu, oglasite u Migdolu, oglasite u Nofu i Tafnesu! Recite: Digni se, spremi se jer oko tebe mač proždire!

15 Zašto se junaci tvoji pometoše? Ne drže se, jer ih Gospod obara.

16 Mnoge drma on i ruši, jedan na drugoga padaju i govore: Hajde da se k svome narodu vratimo, u svoju rođenu zemlju, daleko od mača koji zatire!

17 Tu se viče: Faraon, kralj egipatski, propade, i svoj rok promaši!

18 Živ sam ja! govori kralj kome je ime Gospod nad vojskama: kao Tavor među gorama i kao Karmil koji se ka moru proteže, stići će on.

19 Spremi prtljag robovanja svoga, stanovnice, kćeri egipćanska! Jer će Nof pustinja postati, raspašće se; neće se više živeti u njemu.

20 Egipat je prelepa junica... Zatirač ide sa severa, stiže...

21 Sa njim su i najamnici njegovi kao teoci ugojeni. Al' i oni leđa okreću, beže, ne drže se. Jer i na njih dođe dan pogibije njihove, vreme kazne njihove.

22 Glas se njegov kao glas zmijin čuje, jer oni svojskom idu. Kao drvoseče sa sekirima idu,

23 i njegovu šumu obaraju, govori Gospod, ma koliko gusta bila; jer ih je kao skakavaca mnogo, da se ni brojiti ne mogu.

24 Zbunjena je kći egipćanska, predade se u ruke naroda severnog.

25 Govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo ću ja kazniti narod iz Noje, Faraona i Egipat, bogove i kraljeve njegove, Faraona i sve one koji se u nj uzdaju.

26 Predaću ih onima koji život njihov traže, u ruke Navuhodonosoru, kralju Vavilonskome, i u ruke slugama njegovim, a posle će Egipat kao i pre naseljen biti, govori Gospod.

27 Ali se ti ne boj, Jakove, slugo moj, ne plaši se, Izrailju! Jer ću te izbaviti iz zemlje daleke, izbaviću porod tvoj iz zemlje robovanja. Vratiće se Jakov i nauživaće se mira i pokoja, i niko ga uznemiriti neće.

28 Ne boj se, Jakove, slugo moj! govori Gospod, jer sam ja sa tobom. Uništiću sve narode u koje te prognah, ali tebe neću uništiti. Pravedno ću te kazniti, ali te ne mogu ostaviti bez kazne.

Glava 47.

1 Reč Gospodnja koja progovori Jeremiji proroku o Filistejima, pre nego Faraon udari na Gazu.

2 Ovako govori Gospod: Evo se dižu vode sa severa kao potok koji se razliva, poplavljuju zemlju i sve što je na njoj, gradove i žitelje njihove. I svi ljudi zapomažu, i svi ljudi ridaju u zemlji

3 od topota kopita jakih konja njihovih, od tutnjave kola i od praske točkova njihovih. Oci se na decu svoju ne obaziru, jer im ruke smalakšaše.

4 Jer dođe dan da se istrebe Filisteji, da se unište i zatiru svi koji su Sidonu i Tiru pomoć davali; jer će Gospod istrebiti Filisteje, ostatak ostrva Kaftorskoga.

5 Oćelavi Gaza, ućuta Askalon i ostatak doline njihove. Dokle ćeš se rezati?

6 Jaoh maču Gospodnji, kad li ćeš se smiriti? Vrati se u korice svoje, stani i smiri se!

7 Ali kako bi se smirio? Gospod njemu zapovesti daje, odredi ga na Askalon i na morske krajeve.

Glava 48.

1 Ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Teško Nevonu, jer je opustošen! Zbuni se Kirijatajim, jer je uzet; zbuni se i Mizgav, slomljen je;

2 nije ponos više on Moavski. O propasti njemu u Esevonu misle: Hajdmo da ga istrebimo iz naroda! I ti ćeš, Madmene, biti uništen; mač za tobom ide.

3 Ide vika od Oronajima, pustošenje i satiranje veliko.

4 Slomi se Moav! Vrisak dece njegove se čuje.

5 Jer se plač razleže uz Luitsku stranu, a niz stranu Oronajimsku krik od bola odjekuje.

6 Begajte i život svoj spasavajte i budite kao golo drvo u pustinji!

7 Jer ćeš i ti se uzeti što si se u dela svoja i u blago svoje uzdao, i Hamos u ropstvo će otići sa svim sveštenicima i knezovima svojim.

8 U svaki će grad zatirač ući, ni jedan se neće poštedeti, doline će propasti, ravnica će se pustošiti, kao što Gospod reče.

9 Dajte krila Moavu i neka odleti! Opustiće gradovi njegovi, neće više žitelja imati.

10 Proklet bio koji nemarno delo Gospodnje radi, i proklet koji mač svoj od krvi usteže!

11 Moav je u miru od mladosti svoje bio, na talogu je svome počivao, nije se iz suda u sud pretakao, niti je u ropstvo išao. Zato ukus mu ostade njegov i miris se njegov ne promeni.

12 Zato evo idu dani, govori Gospod, da mu pošljem ljude koji će ga pretočiti; isprazniće sudove njegove, pokidaće mehove njegove.

13 Zastideće se Moav zbog Hamosa kao što dom Izrailjev zastide se zbog Vetilja, - što nadu svoju u njega postavi.

14 Kako možete vi reći: Dobri smo junaci, ratnici na boj gotovi?

15 Moav je raskopan, dim se diže iz gradova njegovih; poklani su najbolji mladići njegovi, veli kralj kome je ime Gospod nad vojskama.

16 Blizu je propast Moavska, naglo hita pogibija njegova.

17 Žalite ga svi koji ste oko njega, koji god za ime njegovo znate! Recite: Kako se polomi ta moćna palica, taj skiptar slavni!

18 Siđi sa sedišta slave i na suhu zemlju sedi, stanovnice, kćeri Devonska! Jer na tebe zatirač Moavov ide i gradove tvoje raskopava.

19 Drži se druma, pogledaj, stanovnice Aroirska! Izbeglicu i izbavljenika pitaj, pitaj ga: Šta se to dogodi?

20 Zbuni se Moav, jer se slomi. Ridajte i vičite! Oglasite u Arnonu da se Moav zatire!

21 Kazna dođe i na zemlju ravnu, na Olon, na Jasu, na Mifat,

22 na Devon, na Nevon, na Vet-Devlatajim,

23 na Kirijatajim, na Vet-Gamul, na Vet-Meon,

24 na Kerijot, na Vosoru, na sve gradove zemlje Moavske, daleke i bliže.

25 Pade sila Moavska, slomi se mišica njegova, govori Gospod.

26 Opijte ga, jer se na Gospoda diže! Nek se u bljuvotini svojoj Moav valja, neka mu se svi rugaju!

27 Nije li Izrailj tebi podsmeh bio? Je li on među lupežima uhvaćen, da o njemu glavom mašući govoriš?

28 Ostavite gradove i na stene se sklonite, stanovnici Moavski! Budite kao golubica, koja gnezdo svoje svrh pećina vije!

29 Znamo ponos oholog Moava, bes i silu i drskost njegovu, i tvrdo srce njegovo.

30 Znam ja, govori Gospod, obest i prazne govore njegove i ništavna dela njegova.

31 Zato kukam za Moavom, za celim Moavom kukam. Uzdiše se za žiteljima Kir-Eresa!

32 Lozo Sivamska više ja za tobom neg za Jazirom plačem; grane tvoje išle su do preko mora do Jazirskoga mora dopirahu; zatirač se baci na letinu i na berbu tvoju!

33 Otidoše s polja radost i veselje iz zemlje Moavske; učinih da se osuši vino u podrumima! Niko više grožđe pevajući ne mulja, samo bojni pokliči se čuju! Nestadoše glasovi veselja.

34 Vika se Esevonska do Eleale čuje, glas joj se do Jase razleže, od Sigora sve do Oronajima i do Elat-Selasije, jer se i vode Nimrimske zamutiše.

35 Hoću svršiti u Moavu, govori Gospod, s onima koji se na visine penju i svojim bogovima tamjan pale.

36 Zato srce moje kao frula za Moavom tuguje, kao frula jadikuje srce moje za ljudima u Kir-Eresu, jer propade blago što stekoše.

37 jer sve glave jesu obrijane, i sve brade iščupane, i sve ruke izrezane, i sva bedra kostretom opasana.

38 Na svim krovovima Moavskim i po trgovima njegovim samo plač se čuje, jer sam Moav ja razbio kao sud bez cene, govori Gospod.

39 Kako se satre! Viku očajanja dajte! Kako Moav leđa sramotno obrće! Moav posta ruglo i užas za sve koji su oko njega.

40 Jer ovako govori Gospod: Eno kao oro se zaleti, nad Moavom krila širi.

41 Pade Kerijot i tvrde se kule zauzeše, i srce je u junaka moavskih, u taj dan, kao srce žene koja se porađa.

42 Istrebiće se Moav, neće više narod biti, jer se on na Gospoda podiže.

43 Strah su, jama i zamka oko tebe, stanovniče Moavski, govori Gospod.

44 Koji ispred straha beži taj u jamu pada, ko se iz jame izvuče u zamku se hvata; jer sam pustio na nj, na Moav, godinu kazne njegove, govori Gospod.

45 Iznemogli u senci Esevonskoj, zastaju begunci... Al se diže plamen iz Esevona, plamen ispred Siona, i proždire krajeve Moavske, a buntovnim sinovima teme.

46 Teško tebi Moave! Propade Hamosov narod! Jer se sinovi tvoji zarobljuju i kćeri tvoje u ropstvo se vode.

47 Ali ću ja vratiti roblje Moavsko kada vreme dođe, govori Gospod. To je sud nad Moavom.

Glava 49.

1 O sinovima Amonovim. Ovako govori Gospod: Nema li Izrailj dece?Nema li naslednika? Zašto Malhom drži Gad, i narod njegov u njegovim gradovima živi?

2 Zato evo idu dani, govori Gospod, kad ću činiti da odjekne bojna vika u Ravi sinova Amonovih,

i on će gomila razvalina postati, i sela će se njegova ognjem popaliti, i Izrailj će tada isterati one koji njega isteraše, govori Gospod.

3 Ridaj Esevone, jer je Gaj raskopan! Vičite, kćeri Ravske, u kostret se obucite, naričite, oko bedema trčite! Jer u roblje Malhom ide sa svim sveštenicima i knezovima svojim.

4 Što se hvališ dolinama svojim? Rasipa se ta dolina tvoja kćeri buntovnice, koja si u blago svoje se uzdala: "Ko će udariti na me?"

5 Evo užas ja na tebe puštam, govori Gospod nad vojskama, i on će ti sa svih strana doći; svaki će se ispred sebe isterati, a begunce niko skupiti neće.

6 Ali ću posle vratiti roblje sinova Amonovih, govori Gospod.

7 O Edomu. Ovako govori Gospod nad vojskama: Nema l' više mudrosti u Temanu? Nesta li saveta ljudima razumnim? Zar izvetri mudrost njihova?

8 Bež'te, obrnite leđa, sklonite se u pećine, stanovnici Dedanski; jer ja pogibiju na Isava puštam, vreme kazne njegove.

9 Da ti dođu berači neće l' ostaviti pabiraka? Dođu li ti lupeži noću nosiće ti tek ono što mogu.

10 Ali ću ja ogoliti Isava, otkriću ja skloništa njegova, neće se on moći sakriti; poginuće i deca i braća i susedi njsgovi, i njega više biti neće.

11 Ostavi siročad svoju, ja ću njima život čuvati, i udovice tvoje nek se u me uzdaju!

12 Jer ovako govori Gospod: Gle i koji nisu trebali da piju čašu, ispiće je, a ti li da ostaneš bez kazne? Nećeš ti ostati bez kazne: Ispićeš je!

13 Jer se sobom kunem, govori Gospod, da će Vosora pustoš biti, ruglo, čudo i prokletstvo, i svi gradovi njegovi biće pustoš večna.

14 Od Gospoda čuh ja glas, glasnik poslan bi ka narodima: Skupite se i idite na nju, dignite se u boj!

15 Jer gle, malim ću te među narodima učiniti i prezrenim među ljudima!

16 Obest tvoja i oholost srca tvoga prevariše tebe, koji živiš u kamenim raselinama, i držiš se visokih humova. Da visoko kao oro sebi gnezdo viješ, i odande ću te svaliti, govori Gospod.

17 Edom će pustinja biti! I svi koji mimo njega prođu čudiće se i zviždaće zbog svih rana njegovih.

18 Kao kad se Sodom i Gomor i bliži gradovi zatraše, govori Gospod, neće u njemu više biti ljudi, neće on sedište ni jednog čoveka biti...

19 Gle ko lav se diže on s ponosnih Jordanskih obala na tvrdi stan; ali ću ja brzo oterati Edoma i staviću nad njim onog kog sam izabrao! Jer ko je kao ja? Ko će meni zapovesti dati? Koji će meni vojvoda odoleti?

20 Zato čujte sud Gospodnji, što je za Edoma sudio, i namere što je za Temanske stanovnike smislio:

Zaista će se kao slabe ovce razvlačiti, zaista će se raskopati stanovi njihovi!...

21 Od praske rušenja njegovog zatrese se zemlja i vika se njihova do Crvenog mora čuje.

22 Gle ko oro dolete i stiže i nad Vosorom krila svoja širi, a srce je Edomskih junaka u taj dan kao srce žene koja se porađa.

23 O Damasku. Zbuniše se Emat i Arfad, jer zle glase čuše. Zadrhtaše! More je to uzburkano koje se ne može umiriti.

24 Klonu Damask, obrće se da pobegne, drhat ga poduze; spopadoše ga muke i bolovi kao ženu koja se porađa -

25 Ah! nije li pošteđen, taj slavni grad, grad radosti moje? -

26 Zato će po ulicama njegovim popadati mladići njegovi, i u taj dan će i svi izginuti ratnici njegovi. Govori Gospod nad vojskama: Potpaliću ja zidove Damasku

27 i oganj će dvore Ven-Adadove proždreti.

28 O Kidru i o kraljevstvima Asorskim koja potuče Navuhodonosor, kralj Vavilonski. Ovako govori Gospod: Ustanite, idite na Kidar, zatrite te sinove Istoka.

29 Uzeće im se šatori i stada, odneće se zastori i kovčezi njihovi, i kamile njihove, i odasvuda će strašno na njih se vikati.

30 Bež'te, bež'te što dalje možete, drugog sebi zaklona tražite, stanovnici Asorski! govori Gospod. Jer Navuhodonosor, kralj Vavilonski, nameru je protiv vas namerio, i misao protiv vas smislio.

31 Ustanite, idite na narod miran i bezbrižan u svom stanu, govori Gospod; nema on ni vrata niti prevornica i osamljen živi.

32 Pleniće se kamile njegove, i pljačka će biti mnoštvo stoke njegove. Rasejaću na sve strane one što krajeve brade briju, sa svih strana pogibiju na njih ću navesti, govori Gospod.

33 Asor će stan šakalski i pustinja za navek biti; niko neće u njemu živeti, ni jedan se čovek u njemu baviti neće.

34 Reč Gospodnja koja progovori Jeremiji proroku o Elamu u početku kraljevanja Sedskije, kralja Judina, i reče:

35 Ovako govori Gospod nad vojskama: Evo ja ću luk Elamu slomiti, glavnu snagu njegovu.

36 I na Elam ću četiri vetra sa četiri kraja neba pustiti, i u sve ću ih te vetrove rasejati, i neće ni jednog naroda biti kuda neće Elamski begunci ići.

37 Učiniću da Elamci zadrhću pred dušmanima svojim, pred onima koji život njihov traže; zlo ću na njih ja navesti i gnev svoj žestoki, govori Gospod. Mačem ću ih terati dok ih sasvim ne istrebim.

38 U Elamu presto ću svoj namestiti i istrebiću odande i kraljeve i knszove, govori Gospod.

39 Ali ću poslednjih dana vratiti roblje Elamsko, govori Gospod.

Glava 50.

1 Reč koju izreče Gospod o Vavilonu i o zemlji Haldejskoj preko Jeremije proroka.

2 Javite po narodima, oglasite, zastavu dignite! Razglasite, ništa ne tajite. Recite: Uze se Vavilon! Zbuni se Vil, razbi se Merodah! Zbuniše se idoli njegovi, razbiše se idoli njegovi.

3 Jer se na nj podiže narod sa severa koji će mu pustiti zemlju, neće više u njoj stanovnika biti. I ljudi i životinje beže, idu.

4 U te dane i u to vreme, govori Gospod, zajedno će sinovi Izrailjevi i Judini doći, i ići će plačući, i tražiće Gospoda, Boga svoga.

5 I pitaće za put u Sion, i k njemu će oči svoje obratiti: Hodite, priljubite se Gospodu savezom večnim koji se nikad zaboraviti neće!

6 Narod moj je bio stado ovaca izgubljenih. Zavodiše iz pastiri njegovi, i one po gorama zalutaše; i lutaše po gorama i po humovima i svoj stan zaboraviše.

7 Svi koji ih nalažahu proždirahu ih, i dušmani njihovi govorahu: Nismo mi krivi, jer su oni Gospodu zgrešili, stanu pravde, Gospodu, uzdanici otaca njihovih.

8 Bežite iz Vavilona, iziđite iz zemlje Haldejske, budite pred stadom kao ovnovi predvodnici.

9 Jer ću evo podignuti i dovesti na Vavilon mnoštvo velikih naroda iz zemlje severne, koji će se uvrstati da se s njime biju, i uzeće ga. Strele su im kao srčan junak koji se ne vraća prazan.

10 I zemlja Hadcejska plenu će se predati; svi koji je plene nasitiće se, govori Gospod.

11 Da, u veselju budite i u radosti, svi koji ste moje nasleđe plenili! Da, skočite kao junica na travu, zavrištite kao besni konji!

12 Sramotom se majka vaša pokri, zastide se roditeljka vaša; gle, ona je zadnja među narodima, pustinja je to, suha, ispucala zemlja.

13 Od gneva Gospodnjeg neće se u njoj živeti, ona će sva opusteti i samo pustinja biti. Svi koji mimo Vavilona prolaze čudiće se i zviždaće zbog svih rana njegovih.

14 Uvrstite se u redove bojne oko Vavilona, svi vi strelci. Odapnite strele, ne žalite strela!

15 Podižite bojni poklič sa svih strana! Eno ruke pruža; propadaju temelji njegovi, zidovi se ruše njegovi. Jer osveta je to Gospodnja. Osvetite mu se! Kao što je vama on činio onako mu učinite!

16 Istrebite iz Vavilona onoga koji seje, i onoga koji o žetvi srpom maše. Ispred mača koji zatire nek se svaki svom narodu vrati, i u svoju zemlju beži.

17 Izrailj je ovca zalutala, koju su lavovi isterali; kralj Asirski najprvi je proždra, a posle joj kosti izlomi Navuhodonosor kralj Vavilonski.

18 Zato ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo ja ću kazniti kralja Vavilonskog i zemlju njegovu, kao što sam kralja Asirskog kaznio.

19 Vratiću u stan njegov Izrailja, i imaće paše svoje na Karmilu i Vasanu, nasitiće se duša njegova na gori Jefremovoj i u Galadu.

20 U te dane i u to vreme, govori Gospod, tražiće se bezakonje Izrailja, al' ga više neće biti, i greh Judin, al' se neće naći, jer ću oprostiti ostatku koji budem ostavno.

21 Iziđi na zemlju dvaput buntovnu, na žitelje njene i kazni ih! Zatri, kolji, istrebi ih! govori Gospod. Zapovesti moje sve izvrši!

22 Vika bojna je u zemlji, i velika strahota!

23 Što! Slomljen je i skršen malj cele zemlje! Propade Vavilon među narodima!

24 Zamku tebi metnuh, i ti se uhvati, Vavilone, iznenada! Pogođen si i uhvaćen, jer si se sa Gospodom borio.

25 Gospod svoju riznicu otvori i oružje gneva svog izvadi; delo je to Gospodnje, Gospoda nad vojskama u zemlji Haldejskoj.

26 Na sve strane u Vavilon uđite, otvorite žitnice njegove, napravite gomile kao gomile snopova i zgazite ga, da od njega ništa ne ostane!

27 Pokoljite bikove njegove; da se zakolju! Teško njima! jer dan njihov dođe, vreme kazne njihove.

28 Čujte viku begunaca koji beže iz Vavilonske zemlje, da u Sionu jave osvetu Gospoda, Boga našega, osvetu hrama njegovoga!

29 Uputite strelce na Vavilon svi vi koji luk natežete! Sa svih strana ga opkoljujte, da nijedan ne uteče! Vratite mu po delima njegovim; kako čini tako njemu učinite! Jer se on drsko na Gospoda uznosi, na Sveca Izrailjeva.

30 Zato će po ulicama padati momci njegovi, i svi će ratnici njegovi u taj dan izginuti, govori Gospod.

31 Evo me na tebe, oholi!, govori Gospod, Gospod nad vojskama; jer dođe dan tvoj, vreme kazne tvoje.

32 Spotaći će se oholi i pašće, i niko ga neće podignuti; potpaliću gradove njegove, i spaliće se sva okolina njegova.

33 Ovako govori Gospod nad vojskama: Muče se sinovi Izrailja i sinovi Jude; koji ih zarobiše drže ih i neće da ih puste.

34 Al' je silan osvetnik njihov, ime mu je Gospod nad vojskama; i braniće pravdu njihovu da da zemlji mir, i žitelje Vavilonske smete.

35 Mač na Haldejce!, govori Gospod, na žitelje Vavilona, na knezove i mage njegove!

36 Mač na lažne proroke!, da se kao ludi zbune! Mač na njegove junake!, da se smetu!

37 mač na konje i na kola njegova, i na ceo narod koji je usred njega! Nek postanu kao žene! Mač na blago njegovo!, da se razgrabi!

38 Suša na vode njegove!, da usahnu! Jer je to idolska zemlja, oko svojih luduju idola.

39 Zato će onde zveri iz pustinje sa šakalima se nastaniti, i noje će onde stanovati; neće se doveka naseliti, neće se u njemu nikad stanovati.

40 Kao Sodom i Gomor susedstvo njihovo, koje Gospod zatre, govori Gospod, neće se u njemu niko nastaniti, neće ni jedan čovek u njemu živeti.

41 Evo ide narod sa severa, velik narod i kraljevi silni podižu se sa krajeva zemlje.

42 Luk i džilit nose, žestoki su, bez milosti; glas njihov kao more buči. Konje jašu, spremni da se kao jedan čovek na te bace, kćeri Vavilonska!

43 Poruku kralj Vavilonski čuje i klonu mu ruke; muka ga spopada kao bolovi ženu koja se porađa..

44 Gle, on se kao lav s ponosnih Jordanskih obala diže na tvrdi stan! Iznenada ću ih isterati; postaviću nad njim onog kog sam izabrao. Jer ko je kao ja? Ko će meni zapovest dati? koji li će mi vojvoda odoleti?

45 Zato čujte sud Gospodnji što je za Vavilon sudio, i namere koje je smislio na zemlju Haldejsku! Zaista će se kao slabe ovce razvlačiti, zaista će stan njihov opusteti.

46 Od praska pada Vavilona zatrese se zemlja i vika se po narodima čuje.

Glava 51.

1 Ovako govori Gospod: Evo podižem na Vavilon i na stanovnike Haldejske vetar koji zatire.

2 Evo ja na Vavilon vejače šaljem koji će ga razvejati, koji će zemlju isprazniti njegovu, jer će sa svih strana na njega navaliti u dan pogibije njegove.

3 Strelac nek na strelca luk nateže, i na onog koji se svojim oklopom ponosi! Ne žalite momke njegove! Potrite svu vojsku njegovu!

4 Neka padnu na smrt pogođeni u zemlji Haldejskoj, izbodeni po ulicama Vavilonskim.

5 Jer Izrailj i Juda nisu od svog Boga ostavljeni, od Gospoda nad vojskama, i zemlja Haldejska puna je zločina na Sveca Izrailjeva.

6 Bežite iz Vavilona, spasavajte život svoj, da se ne istrebite, u isgrebljenju njegovom! Jer je ovo vreme osvete Gospodnje, i on vraća njemu po delima njegovim.

7 Vavilon je zlatan pehar u ruci Gospodnjoj bio, kojim se je sva zemlja zanela. Piše vina narodi njegovi, i zato se zanesoše.

8 Iznenada pade Vavilon i razbi se! Kukajte za njim, melema za rane dajte njegove! Valjda će se izlečiti! -

9 Htedosmo mi Vavilon izlečiti, ali se ne izleči! Pustimo ga, i idimo svaki u svoju zemlju, jer kazna njegova do neba dopire i do oblaka se diže.

10 Pokazao je Gospod pravo pravde naše! Dođite da javimo u Sionu delo Gospodnje, delo Boga svoga. -

11 Naoštrite strele, hvatajte štitove! Hrabri Gospod duh kraljeva Midskih, jer on hoće Vavilon da zatre; jer je to osveta Gospodnja, osveta hrama njegovoga!

12 Protiv bedema Vavilonskih zastavu dižite! Utvrdite straže, stražare postavite, namestite zasede, jer je Gospod misao namislio i on vrši što je žiteljima Vavilonskim sudio.

13 O ti što kraj vode velike stanuješ i veliko blago imaš, dođe kraj tvoj, i svršetak lakomstvu tvome!

14 Sobom se je Gospod nad vojskama zakleo: Da, napuniću te ljudima, kao sakakvcima, i oni će na te bojnu viku dizati.

15 Svojom je on silom zemlju stvorio i svojom mudrošću svet osnovao; svojim je razborom nebo razapeo.

16 Na glas njegov buče vode na nebesima; sa krajeva zemlje on oblake diže, i on pušta munje i kišu i izvodi vetar iz riznica svojih.

17 Smete se od znanja svoga svaki čovek, zastidi se svaki zlatar s lika svog rezanog, jer su laž ti idoli njegovi, i u njima niti daha nema.

18 Ništavna su dela, dela prevarna, i propašće čim naiđe kazna!

19 Nije taki deo Jakovljev; jer on je sve stvorio. Izrailj je deo nasleđa njegovog, ime mu je Gospod nad vojskama.

20 Ti si za me malj i bojno oružje bio. S tobom satreh narode s tobom rasuh kraljevstva.

21 S tobom satreh konja i junaka, s tobom satreh kola i viteza.

22 S tobom satreh čoveka i ženu; s tobom satreh starca i decu, s tobom satreh momka i devojku.

23 S tobom satreh pastira i stado njsgovo, s tobom satreh orača, i volove njegove, s tobom satreh knezove i vojvode.

24 Platiću ja Vavilonu i svim stanovnicima Haldejskim za sve zlo koje na vaše oči Sionu učiniše, govori Gospod.

25 Evo mene na te, goro zatiranja, govori Gospod, na te, koja celu zemlju zatireš! Zamahnuću rukom svojom na te i smlatiću te s vrha stena, i od tebe napraviću goru u plamenu.

26 Od tebe se ni kamen za ugao ni kamen za temelj uzeti neće, jer ćeš biti pustoš večna, govori Gospod...

27 Podignite zastave u zemlji! Zatrubite u trube, među narodima! Dražite na njega narode, sazovite na njega kraljevstva Araratsko, Minijsko i Ashansko, postavite protiv njega vojvode; dovedite konje koji kao skakavci skaču!

28 Dražite na njega narode, kraljeve Midske i vojvode njegove i sve njegove glavare, i sve zemlje država njihovih!

29 Pomera se i trese se zemlja, jer se izvršuje sud Gospodnji na Vavilonu, i on će zemlju Vavilonsku u pustoš obratiti, u kojoj niko više živeti neće.

30 Prestaše junaci Vavilonski da se bore; gradova se drže. Pade sila njihova, dođoše kao žene. Popaljuju se domovi njihovi lome im se prevornice.

31 Mimoilaze se glasnici, susreću se vesnici, da kralju Vavilonskom jave da je njihov grad sa svih strana uzet;

32 da se zauzeše prolazi, da je obale plamen obuzeo, i da su se svi ratnici smeli.

33 Jer ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: kći je Vavilonska kao vršana, kad se po njoj gazi; još malo i doći će vreme žetve njezine.

34 Izvede me i potra me Navuhodonosor, kralj Vavilonski, načini od mene prazan sud; kao zmaj me proždre, milinama mojim trbuh svoj napuni i otera me.

35 Na Vavilon pade nepravda što meni i mom telu rastrzanome se čini! - govori stanovnica Sionska, - i krv moja na Haldejske stanovnike, - govori Jerusalim. -

36 Zato ovako govori Gospod: Evo parbu braniću ja tvoju, osvetiću te! Osušiću more Vavilonsko, presušiću izvore njegove.

37 I Vavilon će postati gomila ruševina i stan šakalski, čudo i ruglo i niko u njemu više živeti neće.

38 Rikaće svi kao lavovi, kao lavići će da skriče.

39 Napojiću ih kada se zagreju, opiću ih kad se veselju predaju, da zaspu večnim snom od kog se prenuti neće, govori Gospod.

40 Svešću ih ko jaganjce na klanje, kao ovnove i kao jarce. -

41 Eh, zar? Sisah se uze! Uze se on, čija je slava svu zemlju punila! Što! Zatre se Vavilon između naroda!

42 More se na Vavilon podiže; pokriše Vavilon silni valovi njegovi.

43 Gradovi su njegovi raskopani, sasuši se i opusti zemlja.

To je zemlja u kojoj niko ne sedi, niko njom ne prolazi.

44 Kazniću ja Vila u Vavilonu; što je proždro istrgnuću iz usta njegovih; narodi se neće više k njemu sticati. Pade bedem Vavilonski!

45 Izlazi iz njega narode moj, život svoj spasavajte, sklonite se od plamena gneva Gospodnjega!

46 Da ne zadrhti srce vaše, ne plašite se vike što se po zemlji razleže. Jer ove će godine izići glas, i opet glas do godine, i nasilje će u zemlji kraljevati i gospodar ustaće na gospodara.

47 Zato evo idu dani kad ću kazniti Vavilonske idole, i sva će se zemlja njegova sramotom pokriti, i mrtvi će sinovi njegovi usred njega padati.

48 Nebo i zemlja i sve što je u njima pevaće nad Vavilonom, jer će zatirači sa severa doći, govori Gospod.

49 Vavilon će pasti, o vi mrtvi Izrailjevi, kao što od njega padoše mrtvi iz cele zemlje.

50 I vi koji utekoste od mača, idite, ne časite. U dalekoj zemlji Gospoda pominjite i u srcu svome Jerusalim imajte!

51 Zbunjeni besmo kad uvredu čusmo, stid popade lica naša kad tuđini provališe u svetilište doma Gospodnjega.

52 Zato idu dani, govori Gospod, kad ću kazniti idole njegove i po celoj zemlji ranjenici ječaće njegovi.

53 Da se Vavilon i do neba uzdigne i gradove svoje nepristupačne čini, doći će od mene zatirači na nj, govori Gospod. -

54 Jauk se iz Vavilona čuje, velika je pogibija u zemlji Haldejskoj.

55 Jer Gospod Vavilon zatire i ukida vrevu njegovu. Kao velike vode zatiračevi valovi buče, i čuje se buka velika njihova.

56 Jest, udara na nj, zatirač na Vavilon; Vavilonski se ratnici zarobiše, polomiše se lukovi njihovi, jer je Gospod, Bog koji svakome po delima plaća, koji svakome nadnicu njegovu daje.

57 Opiću knezove i mage njegove, vojvode, glavare i ratnike njegove, i zaspaće večnim snom od koga se prenuti neće, govori kralj kome je ime Gospod nad vojskama.

58 Ovako govori Gospod nad vojskama: Porušiće se jaki Vavilonski bedemi, ognjem će se visoka vrata njegova spaliti i biće narodi uzalud radili i za oganj plamena se trudili.

59 Zapovest što dade prorok Jeremija Seraji, sinu Nirije, sina Masijina, kad pođe u Vavilon sa Sedekijom, kraljem Judinim, četvrte godine Sedekijna kraljevanja. A Seraja beše prvi posteljnik.

60 Jeremija napisa u jednu knjigu sve zlo koje je imalo doći na Vavilon, sve ove reči koje su napisane o Vavilonu.

61 Jeremija reče Seraji: Kad dođeš u Vavilon čitaj sve ove reči

62 i reci: Gospode, ti si govorio za ovo mesto da će se zatrti i da u njemu neće više ni čoveka ni životinje biti, nego da će za uvek pustoš ostati.

63 A kad pročitaš ovu knjigu veži kamen za nju i baci je u Eufrat, 64 i reci: Ovako će potonuti Vavilon, i neće se podignuti od zala koja ću pustiti na nj. Oni će pasti iznemogli. Dovde su reči Jeremijine.

Glava 52.

1 Sedekija je imao dvadeset i jednu godinu kad posta kralj, i on kraljeva jedanaest godina u Jerusalimu. Materi njegovoj beše ime Amutala, kći Jeremijina iz Livne.

2 On učini ono što je zlo pred očima Gospodnjim, sasvim onako kao što je činio Joakim.

3 To bi zbog gneva Gospodnjega na Jerusalim i na Judu, koje on odbaci ispred sebe. I Sedekija se odmetnu od kralja Vavilonskoga.

4 Desete godine njegovog kraljevanja, desetog dana desetog meseca, Navuhodonosor, kralj Vavilonski, dođe sa svojom vojskom na Jerusalim. Oni se ulogoriše pod njim i načiniše opkope oko njega.

5 Grad bi opkoljen do jedanaeste godine Sedekijina kraljevanja.

6 Devetoga dana četvrtoga meseca glad bi velika u gradu, i narod nemaše hleba.

7 Tada grad bi provaljen i svi vojnici pobegoše i iziđoše noću iz grada na vrata između dva zida, uz vrt kraljev, dok Haldejci opkoljahu grad. Begunci krenuše u pustinju.

8 Ali vojska Haldejska potera kralja i stiže Sedekiju u polju Jerihonskom, i sva se vojska njegova razbeže.

9 Oni uhvatiše kralja i odvedoše ga ka kralju Vavilonskom u Rivlu, u zemlji Ematskoj, i onde mu se izreče sud.

10 Kralj Vavilonski dade poklati sinove Sedekijine na njegove oči, i dade poklati i sve poglavice Judine.

11 Zatim učini da se Sedekiji iskopaju oči i svezana u dvoje bakrene verige odvede ga u Vavilon i metnu ga u tamnicu, gde osta do dana svoje smrti.

12 Desetoga dana petoga meseca devetnaeste godine kraljevanja Navuhodonosora, kralja Vavilonskoga dođe u Jerusalim Nevuzaradan, zapovednik telohranitelja, koji beše u službi kralja Vavilonskoga.

13 On popali dom Gospodьi i dom kraljevski i sve domove u Jerusalimu; sve veće kuće popali ognjem.

14 Sva vojska Haldejska koja beše sa zapovednikom telohranitelja razvali sve zidove okolo Jerusalima.

15 Nevuzaradan, zapovednik telohranitelja, odvede u roblje jedan deo siromašnog naroda, one iz naroda koji behu ostali u gradu, koji se behu predali kralju Vavilonskome, i ostatak od mnoštva.

16 Ali Nevuzaradan, zapovednik telohranitelja, ostavi neke od najsiromašnijih u zemlji, kao vinogradare i težake.

17 Haldejci izlomiše bakrene stubove u domu Gospodnjemu, podnožja i more bakreno koje beše u domu Gospodnjemu, i bakar od njih odnesoše u Vavilon.

18 Oni uzeše pepeonice, lopate, viljuške, kotliće i kadionice i sve posuđe bakreno kojim se obavljaše služba.

19 Zapovednik telohranitelja uze još i umivaonice i klešta s kotlićima i loncima, svećnjacima, kadionicama i kupama i sve što beše od zlata i sve što beše od srebra.

20 Dva stuba, more, i dvanaest bakrenih volova što bejahu pod podnožijima koja načini kralj Solomon za dom Gospodnji, sve to posuđe imaše neizmernu vrednost u bakru.

21 Stubovi bejahu svaki od osamnaest lakata u visinu a unaokolo od dvanaest lakata; oni bejahu šuplji a četiri prsta debeli.

22 Ozgo na njima bejahu oglavlja bakrena, a svako oglavlje beše pet lakata visoko, i mrežice i narovi oko oglavlja sve beše od bakra; takav beše i drugi stub sa narovima.

23 Bilo je devedeset i šest narova sa svake strane; svega narova oko mrežica beše sto.

24 Zapovednik telohranitelja uze Seraju, prvosveštenika, Sofoniju, drugog sveštenika, i tri vratara.

25 A iz grada uze jednog evnuha koji imaše pod svojom zapovešću vojnike, sedam ljudi koji pripadahu kraljevom savetu a koji se nađoše u gradu, tajnika glavnog zapovednika vojske i šezdeset ljudi iz naroda zemlje koji se nađoše u gradu.

26 Hevuzaradan, zapovednik telohranitelja, uze ih i odvede ih kralju Vavilonskom u Rivlu.

27 Kralj Vavilonski ih izbi i dade pogubiti u Rivli, u zemlji Ematskoj. Tako je Juda odveden u ropstvo daleko od svoje zemlje.

28 Evo naroda koji Navuhodonosor odvede u ropstvo: Sedme godine tri hiljade i dvadeset i tri Judejca;

29 osamnaeste godine Navuhodonosorove on odvede iz Jerusalima osam stotina i trideset i dva čoveka,

30 dvadeset treće godine Navuhodonosorove Nevuzaradan, zapovednik telohranitelja, odvede sedam stotina i četrdeset i pet Judejaca; svega četiri hiljade i šest stotina ljudi.

31 Trideset i sedme godine od kako se zarobi Joahin, kralj Judin, dvadeset petog dana dvanaestog meseca, Evil-Merodah, kralj Vavilonski, u prvoj godini svog kraljevanja podiže glavu Joahina, kralju Judinu, i pusti ga iz tamnice.

32 On mu s dobrotom govori i namesti mu presto više prestola drugih kraljeva koji bejahu kod njega u Vavilonu.

33 On mu promeni haljine tamničke i Joahin jeđaše uvek s njim svega veka svoga.

34 Kralj Vavilonski stara se za svakidanju hranu njegovu do dana smrti njegove.

---

1. Pashor znači: bezbednost unaokolo.
2. Magor-Misaviv znači: strah unaokolo.