Besmislenost
Besmislenost
U trenucima tihe, setne čežnje
moje su neponjatne želje:
da ti oko dublje i crnje bude
i da ti grudi budu belje;
da si mi često nasmejana,
al' posle sunčevog iščeznuća
da ti u oku pokatkad suzu vidim;
da me voliš, kao što te volim,
al' kao prvog dana,
kada smo se sreli,
da mi uvek tako budeš tuđa;
da budeš jaka u mojoj veri,
i da me čuvaš od budnih snova,
koji najviše tebi prete;
da mi pokloniš sto sinova
i sto belih, tebi sličnih, ćeri; -
al' da uvek, uvek ostaneš
naivno, slatko, plašljivo dete...
|