Beseda u Velikoj Kikindi
| Beseda u Velikoj Kikindi Pisac: Jovan Grčić Milenko |
Hej, Kosovo, tugo naša!
Mesto naših gorkih rana!
Neće dugo srpska slava
Biti u te zakopana!
Plavo nebo srpskog života, srpske sreće, osulo
se sićanim zvezdama. Zvezdice trepere, svetlucaju
sve lepše, sve dičnije zlate budućnost srpskome
rodu. A te sićane sjajne zvezde, što Srbinu zlatna
života obriču, zovu se Srpska Omladina. U kolu
ovih ponosnih zvezdica svetluca, treperi i jedna
mala zvezdica; zove se »Sloga«. Da lepa imena!
Al’ i zaslužuje ga: ta pri svakom iole važnijem
poduzeću složno se rukuju i grle »Slogina« mlada
deca, složno meti xite, na kojoj znaju da će sreće
rodu naći.
Među preduzeća »Slogina« uvrstićemo i srpsku
besedu. Zadruga »Sloge« pretrpela je više prepona
dok se do ove celji došlo nije, no ni najmanje nije
duhom klonulo, jer je stvar na korist narodnu opre-
deljena. A tu srpsku besedu namislila je »Sloga«
davati u gnezdu kosovskih sokolova, u Kikindi!
Namera je brzo u delo privedena, čestiti Kikin-
đani odazvaše se bratski. Prvi dan Duhova pri-
spela je družina »Sloge« u Kikindu. Ne iziskujte
da vam opišem kako družinicu čestiti Kikinđani
dočekaše; dosta da znate da su Kikinđani doče-
kivali.
Drugi dan Duhova osvanuo je. Vreme je rđavo
bilo, da ne može gore biti, čega radi moramo izvi-
niti publiku zbog neznatne posete.
Beseda se otvorila pesmom »Devojka se u Dre-
novcu kupa«, koju hor lepo i na opšte zadovoljstvo
otpeva, na čemu imamo blagodariti bratu našem
Branku Bogdanoviću, koji nije truda žalio oko
»Sloginog« pevačkog društva.
Zatim je deklamovao Đorđe Jeremijin »Muče-
nicu« Jakšićevu. Težak je to zadatak, Jakšićeva
dela dobro deklamovati, a osobito »Mučenicu«; no
Jeremijin dobro je svome pozivu odgovorio.
Za ovim svirala je na glasoviru g-đica Mila
Vilovska »Ja sam mlada Srpkinja«. Venci su leteli
čestitoj Srpkinji. Na rodoljubiju njenom nek joj
i pred svetom hvala bude izrečena.
No ko nam sad na pozornicu izađe? Gajdaš!
Da divna gosta! Sve nek nam je milo, ali naše
nek je najmilije! Svatovac je drhtao po srcima
našim i triput se morao počinjati. Žao nam je što
ne dočekasmo miloga gosta Strahinju.
Zatim je deklamovao Paja Pavlović »Padajte,
braćo!« od Đ. Jakšića. Da je ovu pesmu Pavlović
dobro shvatio, svedoči mu čisto osećanje pri dekla-
movanju, koje je sa veštinom spojeno bilo.
»Ja sam Srbin«, peva hor na opšte zadovoljstvo.
Zatim nam otsvira na glasoviru g—đica Marija
Lakovića: »Svatosavski kum«. Kićeni venci nek joj
ostanu kao spomen da je na »Sloginoj« besedi očarala
sve slušaoce.
Sad nam izađe Đena Brankovački i deklamuje
Vladislavljev »Grahov-Laz«. Pesma našeg odličnog
pesnika poznata je. Mnogi su je imali prilike čuti
na besedama deklamovati, al’ ovako ne. Venci su
krunisali svršetak veštačkog deklamovanja.
G-đica Mila Vilovska otsvira zatim na gla-
soviru »Variacije iz srpskih melodija«. Kićeni
venci bacani mladoj Srpkinji posvedočavaju opet
zadovoljstvo slušalaca.
Prvi deo srpske besede završio se pesmom
»Napred«, koju je hor triput na zahtevanje sluša-
laca otpevao.
Posle toga sledovala je igranka sve do zore.
Srpske igre najviše su igrane: ta srpska je beseda
bila!
Treći dan Duhova otpraćena bi družinica
»Sloga« do kolodvora od braće Kikinđana, koja
neka prime s rodoljubivim Kikinđankama bratsku
blagodarnost od družine »Sloge«, kojoj su u svemu
na ruci bili, kako samo svoj svome biti može.
Taka je bila »Slogina« beseda u Kikindi.
Izvor[uredi]
- Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 445-447
|