Beogradski pastel

Beogradski pastel

Na kaldrmi je kiša Načinila bare
I pesnik jedan ide i čelo tare
I čuje se negde muzika žaba tiša, sve tiša

I pesnik n.pr. skoči
I legne na mokru klupu, Zatvori oči,
Zauzme pozu vrlo glupu
I skine pantalone.

Pojede, tj. proguta tri ili četiri bonbone,
Zine,
Kine,
Proguta dve-tri muve
      itd.

Pa onda ode kući
I na primer se prući,
Pa zahrče;
I kad popci zacvrče,
On se seti s bolom
(I lupi po čelu šakom golom)
Da nema pantalona,
Pa onda i kaput skine,
I kine.

                                                        Po Ćurčinu

Na poklon g. M. K. Glaviniću u mestu (1912)