[Beograde, moj golemi jade]
Beograde, moj golemi jade,
Crna te je zmija obavila,
Glava voj je na Stambol kapije,
A rep voj je na Dunav ćuprije.
To ne bila grozna zmijetina, 5
No to bila strašna Turčetina,
Turčetina, crni janičari,
Što su srpsku raju robuvali,
Mušku decu srpsku ispoklali,
Stare majke što su rascvelili, 10
Mile sestre što su pofaćali.
Sestre cvile k’o guje u oganj:
— Gde ste, braćo, da nas odbraiite
A iz goru nešto izgovara:
— Utiš’te se, naše sestre mile, 15
Nema braća da vas odgovoru,
Jer su Turci braću pogubili.
One cvile kao ljute guje:
— Neka, neka, biće osvetnika!
