Bel Dunave, ne nišaj se tol’ko

* * *

[Bel Dunave, ne nišaj se tol’ko]

Bel Dunave, ne nišaj se tol’ko,
mene majka za tebe ne daje,
i da daje, ja si sama neču.

---

Pevač, mesto zapisa i napomena

Mogla bi se uzeti kao ljubavna. Slušao sam i druge pesme u kojima je Dunav personificiran.

Stevanović Ljubica (1894) iz Crnog Luga. Nepismena. Pesme je najviše učila od oca Stojana Pešića iz Korbevca. Kao devojčica i devojka pratila ga je na slavama u pevanju.

Reference

Izvor

• Zdravac mirišljavac - narodne pesme i bajalice iz Timočke krajine, sakupio Ljubiša Rajković Koželjac, "Zaječar", Zaječar, 1978., str. 241.