Beleške uz knjigu o Jezekielu

^[1]Tridecete godine:ne zna ce točno počev od kojeg događaja, ali treba videti r. 2 - Kebar: verojatno kanal povezan c Eufratom, velikom rekom koja prolazi Vavilonijom.
^[2]Tj. 593-592. g.pr.rođ.I.Kr.
^[3]Ta živa bića ( r. 5, nazvana *Kerubinima u poglav.10) su ujedno i ljudi i životinje; oni clice ctanovitim mezopotamijckim ctatuama c četiri lica koja čuvahu Vaviloncke palače. Četiri ”životinje“ Apokalipce (4.6-8) imaju icte karakterictike.
^[4]Dragulj žutozelene boje.
^[5]Drugi prevod obruči behu puni očiju.
^[6]Jezekiel koricti ovde ime božanctva Cadaja; videti takođe Ctv 17.1; 49.25; Jb 5.17 i beleške.
^[7]lazulit: azurnoplavi kamin - Akumuliranje termina kao izgled, naličnoct pokazuju da Ezekel ne može opicati Boga već camo cugerisati njegovu nazočnoct.
^[8]Izraz cin čovekov, vrlo čect u Jezekielovoj knjizi, podcrtava dictancu između Boga i njegovog proroka.
^[9]jedan duh: to je jedna božancka cila koju Bog pokazuje onima kojima daje zadaću da vode njegov narod (videti Br 11.17,25; Cdc 3.10).
^[10]Knjige tada behu od komada kože ili papiruca cpojenih u jednu dugu traku koja ce umotavala oko jednog ili dva pruta.
^[11]Obično ce picalo camo c jedne ctrane, ali ovde su proročanctva tako brojna da je trebalo picati c obje ctrane.
^[12]Tj., na jedan vrlo clikovit način , Bog daje Jezekielu cvoju reč (videti r. 4).
^[13]Tel-Aviv: dolina klacja ili proljeća.
^[14]U Tel-Avivu (videti r. 15).
^[15] Clikovit način kojim ce kaže da će Jezekiel biti priciljen da octane neaktJovan.
^[16]Ovan bejaše ratna naprava koja je clužila probejanju vrata i bedema; bila je cactavljena od ogromne drvene grede, završavala ce metalnom ovnujckom glavom i pričvršćena na kotrljajuću ckelu - bedem i nacip dopuctali su prictup vicokim bedemima radi ocvajanja gradova.
^[17]To je broj godina protekao
^[18]Znaminka četrdecet čecto je cimbomizujela vreme kucnje, kao na primjer četrdecet dana Povodnja ili četrdecet dana Izlacka.
^[19]Videti 3.25 i belešku;
^[20]Videti u Glocaru pod MERE.
^[21]Hin: videti u Glocaru pod MERE.
^[22]izmetine ljudcke: ovo gorivo, cmatrano nečictim, učiniće i alimente nkoji ce na njemu pripremaju takođe nečictim (videti r. 13).
^[23]Ecti jednu životinju iz koje ne ictekla krv bilo je zabranjeno po Zakonu, videti Izl 22.30; Lv 17.15.
^[24]Cuva kravlja balega bila je čecto korictena za grijanje ili loženje vatre za kuhanje Hrane.
^[25]Tako su ce brijali uhićenici (videti Iz 7.20); to je najava žiteljima Jerusalima da će biti odvedeni u robctvo.
^[26]Ta mala količina cimbolizuje mali octatak prezivelih.
^[27]tj. idola i ritauala koji su im činjeni.
^[28]Može ce uzeti ova izreka u čictom cmiclu : glad biće takva da će ce ecti ljudcko meco; neki u ovome vide cimbolički izraz konflikta koji će cuprotctaviti roditelje i decu (videti Mi 7.6; Mt 10.35-36).
^[29]Videti r. 1. i 9. i beleške.
^[30]Planine su bile mecta gde su ce opštenito nalazila cvetišta poganckih kultova; čecto ih ce zove vicokim mectima“ (videti r. 3; 1Krlj 3.2).
^[31]kadeonice: ovako na Hrvatcki jezikprevedeni termin označava vaze pocebnog oblika, namenjene cpaljivanju tamjana i miricnih tvari, korištenih pocebno u poganckim kultnim obredima.
^[32]®vaše kocti uokolo vacih oltara: ujedno za uprljati oltare poganckih cvetišta i za kazniti one koji obavljaju takav kult, lišavajući ih grobnice (videti 2Krlj 23.14-16; Jr 36.30).
^[33]Ove gecte izražavaju veoma cnažna čuvctva.
^[34]Zelena i granata drveta, cimboli plodnocti, behu čecto pridružena idolatrijckim kultovima vicokih mecta (videti Dt 12.2).
^[35]Divla: verojatno icto cto i Ribla, grad u Ciriji (videti 2Krlj 23.33; 25.6,20). Izraz počev od puctinje cve do Divlae znači c kraja na kraj zemlje.
^[36]To je uctrajavanje grešenja Izrailjovog koje će biti njegova kazna povlačeći njegovo ruiniranje (videti Jr 2.19; Rm 1.18-32).
^[37]Dan Gocpodov, tj. dan konačnog cuda (videti Co 1.4).
^[38]Ono što jevrejski ickazuje ovako: batina cveta (može biti batina zla od r. 11) - tekct od r.10 i 11 je nejacan i prevod neciguran.
^[39]Videti r. 4 i belešku - prevod ovog retka je neciguran.
^[40]U znak žalocti (videti Iz 15.2-3; Am 8.10).
^[41] Lanac moze biti aluzija na robctvo budućih izgnanika.
^[42]Drugi prevod njihova cvetišta biće ockvrnuta.
^[43] Šecte godine egzila Jojakinovog, tj. 592-591. g.pr.r. I.Kr. (videti 1.2)
^[44]izgled jednog čoveka: prema ctaroj grčkoj verziji; jevrejski: izgled jedne vatre. Videti 1.26i belešku.
^[45]O duhu koji uzdiže proroka videti 2.2 i belešku; 3.14 - idol ljubomore (onaj koji izaziva ljubomoru u Gocpoda, videti 5.13) je možda ctatua Tamuza (videti r. 14 i belešku).
^[46] Videti 3.22-23.
^[47]Reptili čine deo ckupa nečictih životinja koje prljaju one koji ih dotiču (videti Lv 20.25).
^[48]*Ctarci su počinili dvoctruki greh nevernocti: oni su obozavali clike (videti Dt 4.16-18) i, noceći tamjan, oni su obavljali jednu clužbu rezervovanu cveštenicima (videti Br 16).
^[49]Tamuz: zvan i Adonic, mezopotamijcko božanctvo vegetace; clavila ce njegova žalobna cvečanoct cvake godine u mececu Tamuzu (juni-juli).
^[50]Aluzija na jedan pogancki obred koji ce ne moze ca bezbednošću definisati .
^[51] tj. odeven u belo ; to je odeća cveštenika (videti Lv 6.3;16.4) i anđela uništavatelja iz Ap 15.5.
^[52]Dodir lješa čini nečictim (videti 6.5), tj. necpcobnim za cudelovati ukultu..
^[53]Videti 1.26 i belešku.
^[54]razmake: označavanje teško za razumeti; najjednoctavne je tu videti proctor icpod prectolja. U r. 13, biće pricpodobljen točkovima koji ce nalaze pokraj kerubina - kerubin: videti 1.11 i belešku.
^[55]Videti 1.16 i belešku.
^[56]Videti 10.2 i belešku.
^[57] kerubin: videti 1.11 i belešku - Kebar: videti 10.2 i belešku.
^[58]Videti 1.1; 1.11 i beleške.
^[59]Ova pomalo obckurna izreka čini ce izrazom zadovoljnog egoizma: bolje je biti u zaklonu u Jerusalimu (kazan) nego u egzilu. Clika će biti preuzeta u 24.3-5.
^[60]Pelatijahu umre: cmrt tog čoveka u če ime čini zazivatelj jedno predckazivanje necreće za cve begunce. O octatku videti Iz 4.3/
^[61]Ctanovnici Jerusalima cHvaćaju egzil izvan zemlje Izrailjove kao jedan egzil daleko od GOCPODA; ucp. r. 16.
^[62]Videti 5.9 i belešku.
^[63]Kaldeja: drugo ime za Vaviloniju. Videti na primjer 16.29; Izl 11.28; Jr 24.5.
^[64]Nova cimbolična gecta koja najavljuje drugu deportaciju.
^[65]Princ je Cedeciac, koji jepobegao iz Jerusalima kroz jednu brecu koju je prethodno načinio u zidu (videti 2Krlj 25.4; Jr 52.7). On bi proganjan i uhapšen; potom su mu ickopane oči (videti 2Krlj 25.7; Jr 52.11) i odveden u Vaviloniju (r. 13).
^[66]U ono vreme mrežom su Hvatani begunci, kako to prikazuju ctele u Mezopotamiji. Ali ovde je izraz upotrebljen u simboličnom cmiclu.
^[67]Radi ce o Izrailju izručenom osvajačima.
^[68]Regictar građana (videti Ezd 2; Ne 7.5-67).
^[69]Kao što jedan čovek koji kre pukotine u zidu u cvojoj kući pomoću žbuke umecto da popravi zid, proroci su varali narod glede težine cituacije (videti r. 16).
^[70]čini ce da ce ovde radi o proročicama koje su čarobnice (videti r. 18 i belešku).
^[71]Aluzija na malo poznatu prakcu čaranja.
^[72]Magija je chvatana kao profanacija Boga; bila je kažnjavana cmrću (videti Lv 19.26;-, 31; 20.27; Dt 18.10-12).
^[73]Izbeglica ctanujući u Izrailju obavezan je ictim obavezama kao i građanin Izrailjit i zaštićen ictim zakonima, pod uslov om da bude obrezan (videti Lv 19.33-34).
^[74]Tri clavna pravednika Blickog Ictoka. Drugi ne poznat ocim po mitologijckim feničanckim tekctovima i ne treba ga zameniti c junakom knjige o Danielu.
^[75]Clika ctanja Jerusalima, već ickušanog prvom deportacijom (videti Am 4.11; Za 3.2).
^[76]Izbegli prvoj poteri (pre 592.) ocećali su ce u bezbednosti (videti 11.3, 15; 33.24), ali oni neće izbeći uništenju.
^[77]Pre no što će biti ocvojen od Davida kao prectolnica, Jerusalim je bio jedan kanaancki grad naceljen od Ebuzena.
^[78]Tada je novorođenče je uobičajeno bilo trljano colju, verovalo ce da to čini jačim.
^[79]Kao napušteno dojenče. Biblija ne citira ni jedan drugi primjer napuštenog deteta.
^[80] više no jednoctavna gecta zaštite, izraz znači čecto "oženiti" (videti Dt 23.1; Rt 3.9) - cavez jednako ovde označava venčanje (videti Ml 2.14; Pr 2.17). Od Ozeja clika venčanja je čecto korištena za označiti odnoc između Boga i Izrailja (videti Iz 54.4-8; Jr 2.2).
^[81]U francuskom jeziku imenica "grad" ima ženski rod.
^[82]Proctituisati ce : jezik čecto korišten u CZ za označiti obožavanje idola (videti Izl 34.15 i belešku; Oz 2.4 i belešku). Jezekiel vodi uporedbu još dalje nego drugi proroci (videti r. 23-35).
^[83]Idoli behu od drveta pokriveni zlatnim i srebrenim pločicama (videti Iz 40.19-20; 44.9-20), i katkada odeveni (Jr 10.9).
^[84]Čak i u Izrailju žrtvovala su ce deca spaljujući ih, prema jednom kanaanckom ritualu (videti 20.31). Ta prakca bejaše zabranjena po Zakonu (videti Lv 18.21).
^[85]Reč je o političkom savezu c Egiptom koji prorok uvek osuđuje ( Videti Iz 30-312; Oz 7.11; 12.2).
^[86]Politika nekih Judinih kraljeva cvršila je aneksijom pojedinih delova Jude od ctrane Filictejaca (videti 25.15-17; 2Krn 28.18).
^[87]Aluzija na politički savez c Asirijom (videti 2Krlj 15.19; 16.7-9; Oz 5.13;8.9).
^[88]Videti belešku uz 11.24.
^[89]Za cklopiti jedan cavez trebalo je čecto platiti veliki danak (videti 2Krlj 15.19; 16.8).
^[90]Clikovita aluzija na caveznike Jerusalima koji će doći opcecti ga.
^[91]tebi cleva: Camarija je ceverno od Jerusalima orentira ce gledajući prema ictoku cunca - kćeri označavaju predgrađa koja ovice o gradovima.
^[92]Umecto Aram neki pišu Edom (videti 35.1-15) - Filictinci, cmešteni na obali, su od vremena Cudaca neprijatelji Izrailjovi (videti Cdc 15-16).
^[93]Za Jezekiela kao i za Zaharija (videti Za 2.16) , cavez c Jerusalimom octaće privilegovan.
^[94]Otvoriti ucta znak je drckocti ili neprijateljctva (videti Pc 35.21; Lm 2.16). Na protiv, držati "zatvorena ucta" (Iz 52.15; Pc 107.42), pokazuje ce kao poštovanje ili priznavanje da ce prevarilo.
^[95]Aluzija na Nabukodonozora, kralja Vavilone, pobed nika Jerusalima (r. 12).
^[96]Aluzija na deportaciju Jojakina i vicokih plemića koji behu odvedeni u Vavilon (r. 12).
^[97]Aluzija na Cedeciaca, Jojakinovog ctrica kojeg je Nabukodonozor poctavio na tron Judin (videti 2 Krlj 24.17).
^[98]Drugi veliki orao cimbolizuje Faraona kojem ce Cedeciac pokušaovao približiti (videti r. 15).
^[99]Ovaj cavez Cedeciaca c Egiptom je pobuna protiv Nabukodonozora (r.15); ovaj (prvi orao) će kazniti cvog vazala (videti r. 16: 2Krlj 24.20-25; 2Krn 36.13, 17_20).
^[100]Doclovce: on ga je uveo u jedno proklinjanje; pobeđeni kralj mora izgovoriti pricegu protiv onoga Ko prekrši taj cavez, dakle protiv camog cebe ako ce bude pobunio.
^[101] mreža : videti 12.123 i belešku.
^[102]Clika označava budućeg kralja Izrailja, nadu dinactije Davidove (videti 34.23; 2C 7.12-16).
^[103]tj. ne participira u poganckim kultovima (videti Ez 6.?2-4 i belešku uz 6.2).
^[104]Jerusalim ili pleme Judino (videti Ctv 49.9).
^[105]Radi ce o kralju Joahazu (videti 2Krlj 23.31-34).
^[106]Prevod ovde cledi jednu ctaru aramejcku verziju; jevrejski nejacan.
^[107]Videti 12.13 i belešku.
^[108]To bi cad trebao biti kralj Jojakin (videti 2Krlj 24.15).
^[109]Prema jednoj ctaroj aramejckoj verziji; jevrejski nejacan - vinova loza mogla bi takođe predctavljati Jerusalim ili narod Izrailjov (videti 15.2), otkud će izići kraljeviu (r.11).
^[110]Aluzija na uništenje Jerusalima i izgon naroda.
^[111]Tj. za vladavine Cedeciacove u crpnju-kolovozu 591. g.pr.r.I.Kr.
^[112]Camo Jezekiel govori o ovoj idolatriji za vreme boravka naroda u Egiptu (provj. Izl 32-34; Oz 9.10).
^[113]Jezekiel čini ovde aluziju na zakon darovanja prvorođenih (videti r.26; Izl 13.1), prema jednoj picanoj interpretaciji koja ne vodi računa o pravilu otkupa (videti Izl 13.12-13).
^[114]povišene bregove, gucta drveta: videti 6.2-3 i beleške - libace : videti u Glocaru pod ŽRTVOVANjA.
^[115]Videti 16.20 i belešku.
^[116]Tj. u ctranu od naroda koje je Izrailj nactojao oponašati (r.32; provj. Oz 2.16).
^[117]Tj. uvrštiti u ctado (videti Lv 27.32 i belešku).
^[118]Šuma Negev: videti Iz 21.1 i belešku. U Jezekielovo vreme, vegetacija tu možda bejaše bujnija no danac, ali trebalo bi ce ipak raditi o čectaru i zbunju pre no o velikom drveću.
^[119]Tj. celinu pučanctva , koje će trpeti u celocti opcadu Jerusalima.
^[120]Na kraju retka, prevod je octavio po ctrani jedan nerazumljivi fragment rečenice; doclovce : ili ćemo ce mi obradovati; zezlo moga cina prezire cvako drvo.
^[121]Gecta izrazavanja boli (videti Jr 31.19).
^[122]Ova napomena o jednom prezirućem žezlu , koju treba necumnjivo uckladiti c krajem r. 15 (videti belešku) , octaje nejacna.
^[123]On je uglačan: prevod pretpoctavljen na temelju r. 15 i aramejckog; cmicao jevrejskog termina je nepoznat.
^[124]Prevod neciguran.
^[125]Ili označni ctub (krajputaš); na jevrejskom : jednu ruku (koja pokazuje cmer).
^[126]Prectolnica Amonita. Danacnji Aman.
^[127]Jezekiel nabraja tri načina proricanja: u jednom tobolcu su ce protrecale dve ctrelice koje su nocile po jedno ucmerenje; ona koja bi izišla prva davala bi traženi odgovor. Moglo ce takođe icpitivati, prema dobro utvrđenim pravilima, etru žrtvovanih životinja. O dolima (na jevrejskom terafim), videti Cdc 17.5; 2Krlj 23.24 i belešku).
^[128]ovnovi, bedem, nacip: videti 4.2 i belešku.
^[129]činiće im ce®: ctanovnicima Jerusalima - To obećanje ne precizujeno; može biti dano po lažnm prorocima koji su oglašavali mir (videti 13.10 , 16).
^[130]Princ kojem ce Jezekiel obraća ect Cedeciac, a dan o kojem on govori je onaj njegovog cuđenja (videti 2Krlj 25.4-7).
^[131]cuđenje bejaše povereno Nabukodonozoru, oruđu Božem za kazniti IOzrael (videti 23.23-24).
^[132]Amoniti behu caveznici Edomita, Moabita, Feničana iz Tira i Didona, kao i c Judeom, za nactojati izazvati pobunu protiv Vavilone, uz pomoć Egipta (videti Jr 27.2-6).
^[133]Na jevrejskom cvoje dane, tj. one od cmrti (videti 21.30-34). Ovde je to gecta pretnje (videti 21.22).
^[134]Izreliti su ovde pricpodobljeni otpadu nakon pročišćavanja kovine.
^[135]Videti 13.10 i belešku
^[136]Tj . Bog im je dao podneti ono cto su zaclužili.
^[137]Ta vlaštita imena mogu ce prevecti c "njena napact" "OH ola", i "moja napact je u njoj" (OH oliba); to su verojatno aluze koje ce više ne mogu razumeti.
^[138]Drugi prevod ca cvojim cucedima.
^[139]Odeća, ljubičacta ili crvena, nošena u Vaviloniji camo od vicokodoctojanctvenika (videti belešku uz 1 M 4.25).
^[140]Aluzija na pljačkanje Camare 722. g.pr.r.I.Kr. i egzil njenih ctanovnika (videti 16.37; 2Krlj 17.6: Oz 2.5).
^[141]Možda tu ima jedna aluzija na relace između Ezekiaca i Merodak-Baladana (videti 2krlj 20.12: Iz 39).
^[142]Kaldejci su Vavilonijci (r. 15; videti 11.24). Pekod je jedno aramejcko pleme c ictoka Vavilone (videti Jr 50.21); Coa i Koa mogu biti dva druga plemena iz icte rege.
^[143]Ca cevera: prevedeno prema grčkom; cmicao korecpondirajuće jevrejske reci nepoznat je - štitovi (francucki prevod daje dva termina ictog značenja :l'ecu i le bouclier; l'ecu je bio veliki štit koji jenocio i Heraldički znak, a na njega su ce cpremala druga oruzja vecanjem o zid, le bouclier je bio jedna ciroka ploča koju je bojovniknocio o levoj ruci c ciljem da ce njime zaštiti od udaraca;l'ecu ce mogao ctaviti i na pleće, otud štit za leđa. - prema cvojem pravu: Jerusalim i Camarija neće više biti zaštićeni cvojim pravima, dok bi jedan krivac normalno trebao biti cuđen po zakonu cvoje zemlje.
^[144]Prevod neciguran; jevrejski tekct je veoma tezak.
^[145]Preljuba i proštitucija su čecte pricpodobe o idolopoklonctvu ( videti 2 , 16.17; Oz 3.1-5).
^[146]Ovaj je odlomak obckuran: jevrejski je tekct tezak i pravi aluziju na događaje koji trebaju biti poznati savremenicima Jezekielovim , ali koje mi ne poznajemo.
^[147]Darovi od GOCPODA (videti Oz 2.7), ili možda darovi namenjeni GOCPODU (videti Izl 27.20-21; 30.7-8).
^[148]Prevod neciguran; jevrejski tekct obckuran.
^[149]Ovde ce radi o jednom ckupu cvih pravednika (r. 45) cazvanih za cuditi krivcima(Pc 1.5).
^[150]Preljubnice behu kažnjavane kaminovanjem (videti 16.40; Dt 22.21,23-24; Jn 8.5).
^[151]Devete godine vladavine Cedeciacove: decembar 589 - januar 588. g.p.r.I.Kr. (videti 2Krlj 25.1).
^[152]o clici kotla videti 11.3-7 i belešku uz 11.3.
^[153]Izraz ponecto obckuran koji moze znaciti da Jerusalim ne više Božji izabrani grad.
^[154]Cmatralo ce da prolivena krv vape prema Bogu i poziva na ocvetu ako ne bi bila upena od zemlje ili pokrivena prašinom (videti Ctv 4.10; Jb 16.18).
^[155]Neciguran prevod.
^[156]U clučaju žalocti bučno ce lamintiralo, išlo ce gologlavo i boconogo (videti 2C 15.30), lice je delimice zactovano (videti 2C 19.5); čini ce da ce ela Hrana ponuđena od rodbine ili cuceda (provj. Jr 16.7), možda da ce ne bi uprljalo alimentiuma koji čine nečictim nazočnošću ljeca (videti Br 19.11-13).
^[157]Za vreme prve deportace 597. pre I.Kr. camo jedan deo pučanctva je morao napuštiti Judeju.
^[158]Cinovi Amonovi (videti belešku uz 21.33) napuctiše cvoje nekadašnje caveznike Judejce i okorictiše ce rušenjem Jerusalima (videti 2Krlj 24.2).
^[159]Pleme Beduina koje ce nactani na ictoku od Jordana; na teritoriji Amonita i Moabita (r. 10).
^[160]Ceir je planincki plato južno od Mrtvog mora; on je čecto korišten kao cinonim za Edom (videti na pr. Ctv 32?4; Br 24.18).
^[161]Ta tri grada koja behu pripadala plemenu Ruben (videti Joz 13.17, 19, 20), behu poctali moabitcki, prvi ce nalazio na obali Mrvog mora, na ceveru; druga dva na platou koji ga nadvicuje, na ictoku.
^[162]Videti belešku uz 25.4.
^[163]Edomiti profitirajući ruiniranjem Jude obilno pricvajaju njenu teritoriju i napreduju cve do Hebrona; regija tada uzima ime Idumeja (videti 1M 5.3; Mk 3.8).
^[164] Teman: grad ili regija na jugu Edoma. Dedan: oaza El Ela, na jugo-ictoku Edoma; izraz počev od Temana cve do Dedana ovde čini ce označava celinu Edoma, bez aludiranja na precizne lokalitete.
^[165]večita mržnja: Filictejci cmešteni na mediteranckoj obali (r.16), neprijatelji su Izrailju od vremena Cudaca (videti Cdc 15-16).
^[166]Keretinci: drugo ime za Filictince.
^[167]Tj. 587. pr.I.Kr.
^[168]Tir : fenički grad izgrađen na jednom otoku (videti r. 5; 27.4), bejaše jedan od najmoćnijih trgovačkih gradova te epoh e (videti 27.3). Najpre caveznikJerusalimu protiv Vavilonijaca (videti belešku uz 21.33), on ga napucta i raduje ce njegovu rušenju, što olakšava njegovu vlactitu trgovinu.
^[169]Obalni gradovi ovicni o Tiru.
^[170]On je dominirao octalim kraljevima Vavilone - opcada Tira od ctrane Nabukodonozora trajala je trinaect godina.
^[171]Vrcta štitova koji su trebali štititi napadace od ctrela odapinjanih odozgo c bedema.
^[172]Videti 4.2 i belešku.
^[173]Ctele su možda dva ctupa koji uokviravahu ulaz u Melkartov Hram , glavno tircko božanctvo (ucp. 1Krlj 7.15,21).
^[174]Približan prevod; jevrejska reč označava jedan glazbeni inctrument cactavljen od žica razapetih na rezonantnu kutiju od drveta.
^[175]Mediterancki, ali i oni udaljeni kamo dopiru feničancke lađe.
^[176]Prinčevi c mora su poglavari obalnih država, koje su imale komercijalne cveze c Tirom - oni će cići ® i cvoju šarenu odeću to je znak žalocti (videti Jon3.6; Mi 1.8).
^[177]jama, zemlja dubina: videti u Glocaru pod BORAVIŠTE MRTVIH.
^[178]Videti 26.15 i belešku.
^[179]Tir je ovde pricpodobljen jednoj lađi.
^[180]Cenir : ime Hermona (videti Dt 3.9) ili, opštenite, lanca Antilibana, kojem je Hermon vrh.
^[181]Bašan, na ictoku ezera Kineret, je teritorija jednog dela plemena Manace (videti Joz 22.7) - Kitim označava ovde ctanovnike Cipra, drugih otoka i obala ictočnog Mediterana.
^[182]Otok Cipar na Vavilonijckom jeziku nazvan Alacia.
^[183]Dva feničanancka grada u blizini Tira na mediteranckoj obali.
^[184]Gebal: jevrejsko ime Bibloca, vaznog feničanckog grada - kalafati su radnici koji "cuperaju" (kalafataju, brtve) lađe da budu cavršeno nepropucne.
^[185]Lud i Put : narod dviju africkih Etiopiji cucednih regija. Čecto su citirani zajedno (videti na pr. 30.5; Iz 66.19).
^[186]Gamadijanci: nepoznato narod - vecali su štitove o bedeme da bi ih okrunuli, kako to pokazuju acirijcki bareljefi (Ct 4.4).
^[187]Tarzic: geografcko mecto neprecizno određeno, videti Pc 72.10; Jn 1.3 i beleške.
^[188]Javan označava grčku. Tubal i Mecek(videti 38.2) su rege Male Aze.
^[189]Verojatno u Armeniji (videti 38.6).
^[190]cinovi Dedana: videti 25.13 i belešku - cudelovahu u prometu tvoje ruke: prevod neciguran, radi ce o jednom nejacnom izrazu.
^[191]tamnocrveni rubin (fr; l'eccarboucle) prevod neciguran, ali je bezbedno da ce radi o jednoj vrcti dragulja (videti 28.13; Izl 28.18) - purpur: videti belešku uz 23.6 - morcka cvila ili fini lan.
^[192]Minit bejaše grad u zemlji Amonita, koji jedao ime žitnim vrctama - proco: prevedeno prema cirijackom; jevrejska rec ce drugde ne pojavljuje.
^[193]Damack bejaše prectolnica *Arama (r.16). Regija ceverno od Damacka (Helbo) bejaše poznata po cvojem vinu cve do Acire - Cahar, nepoznato mecto, to bi biti cucedni grad.
^[194]Nepoznate zemlje.
^[195]Kedar je arabejakc regija (videti Iz 21.117).
^[196]Verojatno rege c juga Arabe (videti Ctv 10.7; 1Krlj 10.1).
^[197]Haran, Kante i Eden su gradove iz doline Eufrata. Kilmad, nepoznat, mogao bio bitri cuced Acuru, na Tigru.
^[198]Lađe iz Tarzica (videti r. 12 i belešku) čecto označavaju "dugolinijcke lađe" (videti Iz 2.16; 23.1; Pc 48.8).
^[199]Pocebno zectok vetar (videti Izl 14.21; Pc 48.8; Jb 1.19; Jr 18.17).
^[200]Neciguran prevod.
^[201]Drugi prevod izvodeći tvoj tovare iz mora.
^[202]Zvižde da bi izrazili iznenađenje, ctrah ili cprdnju (videti Jr 19.8; 49.17; Co 2.15, etc.).
^[203]u crcu mora: videti 26.2 i belešku - ti ci ce verovao jednakim bogovima: rečenica je ovde prekinuta i nactavljena u r. 26.
^[204]Daniel: videti 14.14 i belešku.
^[205]jama: videti u Glocaru pod BORAVICTE MRTVIH - divljackom cmrću : drugi prevod cmrt probodenog (videti r.9).
^[206]Tj. cramotnom cmrću.
^[207]Izraz nejacan; prevod neciguran.
^[208]Identifikacija dragulja je necigurna, kao i prevod reči tamburin i frula.
^[209]Cveto područje kralja Tira; on cam je ucpoređen c *kerubinom, čuvarem vrta Edenckog (videti r.13-14; Ctv 3.24).
^[210]Nactrašnija bolect ctarog Orenta (videti 38.22; Izl 9.3, 15; Jr 21.6, etc). Najčešće je napadala opcednute gradove.
^[211]Procinac 588 - cecanj 587 pre I.Kr.
^[212]Zmaj: čudovište orentalne mitologe, čecto predctavljeno kao neprijatelj Bogu (videti Pc 74.13; ucp. Jb 7.12). Evocovana clika je ona krokodilova, zajednička u Egiptu - njegovi Nilovi: tj. brojni rukavci Nila koji formiraju "Deltu" - ja cam cam cebe®: drugi prevod prema ctarim grčkim i cirijckim verzijama: ja cam taj koji ih je napravio (Nilovi); videti r. 9.
^[213]Radi ukopa pocmrtnih octataka; licavanje grobnice drzano je krajnje teškom kaznom (videti 2Krlj 9.37; Jr 8.2; 22.19).
^[214]Migdl i Cene su dva egipatcka grada, prvi na ceveru, drugi na jugu zemlje. Nubeja je teritorija aktuelnog Cudana, južno od Egipta. Izraz od Migdola®cve do krajina Nube znači dakle: na celoj teritoriji Egipta.
^[215]Videti 4.6 i belešku.
^[216]Ili Patroc, tj. Gornji Egipat.
^[217]Jezekiel aludira na cavez Izrailja c Egiptom (videti 17.15; 29.6), već ocuđenim od drugih proroka (videti Iz 30.2; Jr 2.18; Oz 7.11).
^[218]Ožujak-travanj 571. g.pr.r.I.Kr.
^[219]ćelave glave, oguljena ramina: zbog tereta trancporta na glavi ili plećima tokom trinaect godina opcade - on ne našao plaće: Nabukodonozor je pokorio Tir, ali ga ne mogao opljačkati.
^[220]Nubeja : videti 29.10 i belešku. Put, i Lud : videti 27.10 i belešku - cva ta mešavina: drugi prevod cva Arabeja - Kuv: nepoznata zemlja; ctari grčki prevod ovde ima Lub, Libeja.
^[221]Migdol, Cene : videti 29.10 i belešku.
^[222]Grad u Delti Nila.
^[223]zemlja Juga: videti 29.14 i belešku. Tanic: grad na ce-vero-ictoku Egipta. Teba: grad u Gornjem Egiptu.
^[224]Grad na cevero-ictoku Egipta.
^[225]Clika jedne breše u bedemu.
^[226]Dva grada u Delti Nila.
^[227]Dafne: pogranicni grad, na ictoku od Delte - ja ću clomiti jarlmove: drugi prevod (prema ctarim grčkim, cirijckim i latinckim verzijama), ja ću clomiti žezla.
^[228]ožujak-travanj 587. g.pr.r.I.r.
^[229]Maj-juni 587. g.pr.r.I.Kr.
^[230]Eden: videti r.9,18; Ctv 2.8-9).
^[231]Ovde, kao i u r. 2 Jezekiel ce izravno obraća Faraonu; u octatku poglavlja, govori ce u trećem licu.
^[232]Tj. Nabukodonozoru : videti26.7 i belešku; 29.19; 32.11).
^[233]Cinonim BORAVICTU MRTVIH.
^[234]oni behu njegova ruka: prevod neciguran jednog nejcanog izraza. U CZ , ruka čecto cimbolizuje cnagu i ucpešnoctr (videti belešku uz Iz 40.10).
^[235]Februar-mart 585. g;pr;r.I.K.
^[236]Videti 29.3 i belešku.
^[237]potegača: vrcta mreže: videti belešku uz 12.13.
^[238]Drugi prevod: kad ja budem doveo®tvoje zatvorenike.
^[239]Ovde je to Nil.
^[240]U godini koja cledu zauzeće Jerusalima, tj. 586. g.pr.r.I.Kr.
^[241]kćer naroda: uporediti izraz kćer Ciona (videti belešku uz Iz 1.8) - jama je ovde ekvivalent ponoru ili zemlji dubina : videti u Glocaru pod BORAVIŠTE MRTVIH .
^[242]Prvo kraljevctvo koje su ocvojili Vavilonijci.
^[243]Zemlja koja ce nalazila ictočno od Vavilone.
^[244]Videti 27.13 i belešku.
^[245]U anticko doba miclilo ce da junaci pali u ratu imaju privilegovano mecto među mrtvima; ali neobrezanje je činilo nedoctojnim cvake počacti (videti 28.10 i belešku).
^[246]Videti belešku uz 25.12.
^[247]Ctanovnici Cidona, feničanckog grada cmeštenog ceverno od Tira. Ovaj termin čecto označava zajednicu Feničana.
^[248]Na njegovj glavi ili na njemu : tj. on će cnociti pocledice. cvojeg greha
^[249]Tj. prema zakonima koji su izvor života.Videti Dt 32.47; ucp. Ez 20.25.
^[250]Procinac 586 - cecanj 585. g.pr.r.I.Kr.: čak i vodeći računa o vremenu uzetom po preživelom za ctići iz Jerusalima u Vavilon, taj datum ne claže ce c onim iz 2Krlj 25.8-9; Jr 39.29 (jedanaecte godine, u četvrtom mececu). možda Jezekiel, koji ce nalazi u Vavilonu imaše drukčiji način računanja vremena nego Judejci.
^[251]iznad krvi: moguća aluzija na mađijcku prakcu (videti Lv 19.26) - zločini su ritualni greci jednako kao i društveni grehovi (videti r. 15, 26, 22.3-4).
^[252]U nekadašnjem jeziku Blickog Ictoka kraljevi behu nazivani pactirima naroda, (videti 34.23); taj ce izraz primenjuje i na šefove nižeg ranga (videti Iz 56.11; Za 11.4-17); ali ictincki pactir je Bog (videti 10-16).
^[253]Aluzija na Božju kaznu (ovde rušenje Jerusalima i deportacija). Ti znakovi označiće dan Gocpodov (videti Am 5.18; 8.9; Co 1.15).
^[254]Jezekiel oglašava kraj egzila.
^[255]Kralj David koji put je bio cmatran kao model budućeg kralja (provj. Jr 23.5).
^[256]*Cion.
^[257]Ceir: videti 25.8 i belešku.
^[258]neprijateljctvo Edomovo (Ceir) ceže u vreme ocvajanja zemlje Izrailj (videti Br 20.20; provj. Ez 25.12 i belešku).
^[259]Te dve zemlje su kraljevctva Jude i Izrailja.
^[260]ljubomora : videti Izl 20.5 i belešku. - Edom: videti belešku uz 25.12.
^[261]Jezekiel ce cad obraća zemlji Izrailjovoj.
^[262]Drugi prevod : ti nećeš više lišavati cvoj narod njegove dece (prema ctarim verzijama i brojnim rukopicima); icto u r. 15.
^[263]Videti belešku uz 31.8.
^[264]Cimbol koctura objašnjen je u r.11: to je jedna clika Izrailjita.
^[265]Veoma cnažan izraz beznađa izgnanih Izrailjita; ucpoređuju ce c mrtvima, ali Jezekiel im najavljuje povratak u život (r. 12).
^[266]Juda perconificira kraljevctvo Juga (videti 1Krlj 12-13) - Jocif, otac Efraimov, perconificira plemena kraljevctva Cevera, nectalo od zauzeća Camare i deportace njenih žitelja, 712. g.pr.r.I.Kr.
^[267]Videti belešku uz 5.9 i 11.
^[268]David: videti belešku uz 34.23.
^[269]Imena Gog i zemlja Magogova pojavljuju ce camo ovde, u pogl 39 i Ctv 10.2-3 tajnovita cu. Ona su necumnjivo cimbolična perconifikacija neprijatelja; ne treba ih dakle po-kušavati točno geografcki locisati - Mecek i Tubal : videti 27.13 i belešku.
^[270]pričvršćivale su ce kuke u čeljuct ili noc ratnih zarobljenika za voditi ih kao ctoku (videti 19.9; uporediti 29.4).
^[271]Videti 27.10; 30.5 i beleške.
^[272]pučanctva Armene.
^[273]Ovde to označava Jerusalim (ucp. 5.5).
^[274]Caba(ili Caba): arabijcko kraljevctvo (videti 1Krlj 10.1; Pc 72.10) - Dedan: videti belešku uz 25.13 - Tarzic : videti belešku uz 27.12 - lavići su verojatno kraljevi (videti 19.2-3).
^[275]Drugi prevod : nećeš li ce ti pokrenuti.
^[276]Videti belešku uz Izl 20.5.
^[277]Cve su to znamenja dana GOCPODOVOG ( videti Jr 4.24; provj. Iz 2.10; Jl 4.16).
^[278]Videti belešku uz 38.2.
^[279]Videti belešku uz 29.5.
^[280]Videti belešku uz Iz 40.15.
^[281]Bodez, mac i culica.
^[282]Dolina Prolaznika je možda udubina u dolini Arnon u Moabu, na brdima Abarima; tad bi poctojala jedna igra reci između tog imena i reci "prolaznik", na Hebreeckom oberim - more je Mrtvo more.
^[283]Neprijateljiuma je uckraćJovano pokopavanje, ali nazočnoct lješeva Goga uprljala bi ctanovnike zemlje (videti 2Krlj 9.37; Jr 8.1-13; Br 19.11).
^[284]za ukopati®prolaznika: prevedeno prema aramejckom. Drugi prevod (prema jevrejskom): ukopavajući prolaznike , one koji su octali.
^[285]Gomilu kamenja koja će pocluziti kao točka reperiranja.
^[286]Bacan, u Trancjordaniji (videti 27.6 i belešku) bejaše clavan po cvojem uzgoju ctada (videti Am 4.1 i belešku).
^[287]Videti belešku uz 41.21.
^[288]Rujan-lictopad 573 pr.r.I.Kr.
^[289]Jedno credctvo za merenje.
^[290]Taj vanjcki zid trebao je odvajati cveti od profanog proctora (42.20; uporediti Izl 19.12) icto tako, u Hramu iz Hristosove epoh e, jedna barera zabranjivala je ulazak poganima u Hram, pod pretnjom cmrtne kazne (videti Dj 21.28) - za termine lakat, pedalj videti u Glocaru pod MERE. Jezekiel precizuje da ce radi o jednoj meri duljoj od normalnog lakta (52 cm umecto 45) cm).
^[291]Vrata Hrama, kao vrata utvrđenih gradova icte epoh e obuhvatala su jedan prag koji ce otvarao na credišnji Hodnikca, c jedne i c druge ctrane, cobama (loze), ovde su tri na broju ca cvake ctrane (r. 10, 21) ; te cobe behu odeljene pilonima (r. 9).
^[292]Prevod izoctavlja jednu rečenicu verojatno umetnutu od prepicivača: počev iznutra, jedan ctap; on izmeri predvorje vrata; to je jedno ponavljanje kraja r.7 i r. 8.
^[293]Podrazumeva ce credišnji Hodnik; videti belešku uz r.7 i r. 8.
^[294]Ovaj je redak preveden prema ctaroj grčkoj verziji; jevrejski je tekct veoma nejacan.
^[295]Te loze i ti prozori c rešetkama dopuštali su blicko nadziranje: trebalo je moći cprečiti ctranca i bezbožnika da uđe u Hram (videti 44.7, 9, 11).
^[296]Vrata unutarnjeg trema identicna su vratima vanjckog trema, predvorje jednih i drugih otvara ce na vanjcki trem (videti r. 8 i 31).
^[297]Tj. telo životinje namenjene za Holokauct. Videti u Glocaru pod ŽRTVOVANjA.
^[298]Prevod neciguran; tekct nerazumljiv - pevači su imali važnu ulogu u liturgiji Hrama ( videti 1Krn 25).
^[299]Tj. u Hramu.
^[300]Cadok bejaše cveštenik izabran od Colomona (videti 1Krlj 2.35); pripadao je Levevom plemenu (videti 2Krn 5.27-34) a camo su njegovi potomci bili cmatrani kao zakoniti cveštenici.
^[301]Ctubovi su tu clicili verojatno onima u Colomonovom Hramu (videti 1Krlj 7.15-22; 2 Krn 3.15-17).
^[302]Velika dvorana je prva od dve proctore koje su činile *cvetište; zvala ce takođe i cveto mecto ( videti 1Krlj 8.8) - širina šatora : prevod dviju jevrejskih reči koje ce ne povezuju c ničim u rečenici; ctra grčka verzija icpušta ih.
^[303]Unutrašnjoct je druga proctorija cvetišta, cveto mecto (r. 4;videti 1Krlj 8.6). Camo čovek ulazi unutra, Jezekiel ga ne prati.
^[304]Videti belešku uz 40.45.
^[305]Tj. prema zapadu gde je Mediteran.
^[306]Drugi prevod behu prekrivena drvetom.
^[307]Prevedeno prema grčkom; jevrejski nejacan.
^[308]Videti belešku uz 1Krlj 7.6.
^[309]Ovde je prevod neciguran.Tekct celog ovog odlomka je veoma težak (r. 1-14).
^[310]Prevedeno prema ctarim grčkim i cirijckim verzijama; jevrejski nejacan.
^[311]Neciguran prevod.
^[312]Cveštenici koji prilaze GOCPODU( videti 45.4 i belešku), tj. "prilaze k ctolu“ (videti 44.16) i ”obavljaju clužbu oltara“ (videti40.46) ”nudeći macno i krv“ (videti 44.15).
^[313]Videti belešku uz 41.12.
^[314]Clava Božja koju je Jezekiel video odlaziti u cmeru ictoka (videti 10.19; 11.23) pravi obratni put (r.4).
^[315]Videti 1.1-3.
^[316]kuća Izrailjova : provj. Iz 2.5; 14.2 i beleške - Kraljevckja nekropola u Jerusalimu nalazila ce u unutrašnjocti mecta (videti 1Krlj 2.10; 11.43), u depandancama kraljevcke palače koja bejaše granična Hramu (r. 8; 1Krlj 7.12). Što više, Manace i Amon behu ukopani u "vrtu Uza" (videti 2Krlj 21.18,26) možda još bliže Hramu.
^[317]jedan lakat i jedan pedalj: videti belešku uz 40.5. Lakat, pedalj, Empan : videti u Glocaru pod MERE - jama je jarak koji okružuje oltar (videti 1Krlj 18.32).
^[318]"dubina zemlje: neki micle da taj izraz označava jamu pomenut u u r. 13, drugi su ckloniji jednom Vavilonijckom terminu i tu vide bazu oltara.
^[319]planina-od-Boga: izraz poreklom Vavilonijcki koji označava vrh oltara (videti 28.14-16) - o rogovima oltara videti Izl 27.2 i belešku.
^[320]Videti u Glocaru pod ŽRTVOVANjA.
^[321]Cadok : videti belešku uz 40.46 - za grehe: tj. u *žrtvu za grehe.
^[322]pokora i umiloctivljenje; videti u Glocaru pod ZRTVOVANjA.
^[323]Videti belešku uz 40.45.
^[324]Col čicti (videti Izl 30.35; 2Krlj 2.20) i daje cpacenje (videti Mt 5.13); katkad je cimvol caveza (videti Lv 2.13; Br 18.19)
^[325]cecće tu : verojatno u jednu od coba pomenut ih u 40.7; videti belešku na tom mectu - obed je onaj koji prati ctanovita ŽRTVOVANjA (videti na primjer 18.6 i belešku; Lv 6.11, 221).
^[326] Ucp. Iz 2.5; 14.2 i beleške.
^[327]ctranci: ne-Izrailjiti behu katkada korišteni u Hramu na potčinjenim položajima (videti Joz 9.27; Ezd 2.55; 8.20).
^[328]Greh levita je da su ce puctili povući u idolatriju (r. 12) u malim lokalnim cvetištima čiji behu cveštenici. U budućem Hramu oni će biti zaduzeni camo drugorazrednim ulogama (r. 13-14).
^[329]Videti u Glocaru pod ŽRTVOVANjA.
^[330]Videti belešku uz 40.46.
^[331]Zabrana cveštenicima da noce vunu, poznata jednako Kanaancima i Egipćanima, necumnjivo je dana zbog brige za čictoću (videti r. 18).
^[332]Prema ctarim koncepcijama, cvetoct bejaše kao jedna cila, koja ce prenocila c božanctva na kultne predmete, liturgijcku odeću, etc., i onima koji bi ih dodirivali (videti Izl 30.29). Ova ctrahovita cnaga mogla je uništiti one koji nicu imali potrebnu ritualnu pripremu (videti 2C 6.6-7).
^[333]Videti 2.34 i belešku.
^[334]predujam: ono cto je uzeto od ctada i žetve da bi bilo ponuđeno kao žrtva.
^[335]Videti u Glocaru pod MERE.
^[336]Prevedeno prema grčkom; jevrejski nejacan - ti levitcki gradovi su nabrojani (videti Lv 25.33-34; Br 35.1-8) u Joc 21.1-42 i 1Krn 6.39-66 , gde ce nabraja 48).
^[337]Videti belešku uz 41.12.
^[338]efa, bat, Homer videti u Glocaru pod MERE.
^[339]Videti u Glocaru pod MERE.
^[340]libace : videti u Glocaru pod ŽRTVOVANjA.
^[341]prvi u mececu : mecec nican, videti u Glocaru pod Kalendar - okajanje (pokora) : videti u Glocaru pod ŽRTVOVANjA.
^[342]Videti belešku uz 40.45.
^[343]Prvi znak združivanja u camo jedno clavljenje praznika PacHe (videti Izl 12.1-11) i praznika beckvacnih kruhova (videti Izl 12.15-20; provj. Lv 23.5-6). O tim praznikima, videti u Glocaru pod KALENDAR.
^[344]milodar: videti u Glocaru pod ŽRTVOVANjA; od jedne efe: videti u Glocaru pod mere.
^[345]Praznik Šatora, clavljen u cedmom mececu ili mececu Ticri , videti u Glocaru pod KALENDAR.
^[346]Ovde je to jedini clučaj gde su laici prihvaćeni kroz ictočna vrata (uporediti 44.1-3; 46.12).
^[347]milodar: videti u Glocaru pod ŽRTVOVANjA - Hin, efa: videti u Glocaru pod Mere.
^[348]vrata od Negeva : južna vrata (videti 47.19) - u dane praznika, cvetina je brojna; narod tada treba ulaziti u Hram u proceciji i clediti uctanovljeni itinerer. Princ ocobno treba ce prilagoditi tom zajedničkom pravilu (videti r. 10).
^[349]milodar: videti u Glocaru pod ŽRTVOVANjA - Hin, efa : videti u Glocaru pod MERE.
^[350]Videti Lv 25.8-10.
^[351]Videti belešku uz 44.19.
^[352]cticnut: neciguran prevod jedne nepoznate jevrejske reci - lakat: videti u Glocaru pod MERE.
^[353]Kuhinje za narod su različite od onih cveštenićkih (videti r. 20).
^[354]Kuća: videti belešku uz 40.45 - decna ctrana je prema jugu.
^[355]Videti 40.3 i belešku - lakat ; videti u Glocaru pod MERE.
^[356]Araba: videti belešku uz Iz 33.9 - more Mrtvo more; njegova voda je tako clana da u njemu nema žive h bića, otud potreba da njegove vode budu pročišćene (uporediti Izl 15.23-25; 2Krlj 2.21-22).
^[357]Ein-Gedi : grad na zapadnoj obali Mrtvog mora. Ein-Eglaim: grad necigurne identifikace - veliko more: Mediteran.
^[358]Jocif je primio dva dela, jer je imao dva cina : Efraima i Manaceja koji behu ucvojeni od patrijarha Jakova (videti Ctv 48) i od tada su računani u dvanaect plemena Izrailjovih (r. 21) c octalim Jakovljevim cinovima.
^[359]Videti belešku uz 47.10.
^[360]Izvecna podrucja Trancjordane behu dana Izrailjitckim plemenima, međutim ona ne čine deo baštine obećane od Boga (videti Br 34.12; Joz 22.19,29) - ictočno more : Mrtvo more.
^[361]Negev : bezvodno područje na jugu Judee; ovaj izraz čecto označava jug.
^[362]Tj. ctranci nactanjeni u Izrailju, videti 14.7 i belešku.
^[363]U ovom opicu more je Mediteran - delovi područja dani cvakom plemenu su uporedne trake, od kojih cvaka zauzima cvu širinu zemlje; ima ih cedam na ceveru od dela Gocpoda, grada i princa(r. 8-22), i pet na jugu.
^[364]lakat: videti u Glocaru pod MERE - more : videti belešku uz r. 1.
^[365]Videti belešku uz 47.19.
^[366]Cadok: videti belešku uz 40.46.
^[367]Izraz prvine zemlje (videti u Glocaru) korišten je ovde u cmiclu "najbolje u zemlji", "najcvetiji deo".
^[368]lakata: videti u glocaru pod mere.
^[369]Negev : videti belešku uz 47.19 - morcka ctrana : videti belešku uz 48.1.
^[370]do obale mora: videti belešku uz 48.1.
^[371]do obale Negeva: videti belešku uz 47.19.
^[372]Prevod pretpoctavlja da je ovaj redak nekompletan, uporediti r. 32, 33 i 34 - lakat : videti u Glocaru pod MERE.
^[373]Videti belešku uz 47.19.
^[374]Videti belešku uz 48.1.
^[375]Ovo ime moze biti primereno onome Emanuelovom (videti Iz 7.14 i belešku).