Bela vila grad gradila,[1]
Ni na nebu ni na zemlji,
Nasred neba na oblaku.
Na gradu su troja vrata:
Prva vrata sva od zlata, 5
Druga vrata polu-zlata,
Treća vrata od bosiljka;
Koja vrata sva od zlata,
Tu mi sedi bela vila;
Koja vrata polu-zlata, 10
Tu mi vila sina ženi,
Svakoj zvezdi po peškir dariva,
Sjajnom suncu svilenu maramu,
A mesecu zlaćenu košulju;
Koja vrata od bosiljka 15
Tuna vila ćer udaje.
Bela vila gnjevna sedi,
Ruse kose razrusila,
Belo lice nagrdila,
Pa govori bela vila: 20
O Boga mi, drugarice,
Imala sam jednu ćerku,
U petak je isprosiše,
U subotu odniješe,
U nedelju aber dođe, 25
Da ja idem da je vidim.
Kod nje sede dva devera
Lepu pesmu popevaju:
Moj bosioče, moj poveniče,
U petak si ponikao, 30
U subotu procvetao,
U nedelju povenuo.
↑Ova vrlo valjana, starinska pesma štampana je dosad, koliko ja znam, u tri oblika. Vidi Vuka, Kneževinu Srbije od g. Milićevića i „Javor“ od polanjske godine. Ali nijedan od tih oblika neje tako potpun kao ovaj koji štampamo ovde.
S. I. P.
