Bez imena

Bez imena (Senza nome) (1899)
Pisac: Ada Negri, prevodilac: Dragiša Stanojević

Ja nemam imena, Gruba sam dȉkla,
Preci su moji mȃlî;
Ja sam iz prostora naroda nȉkla,
Al oganj silovit grudi mi pȃlî.

Anđeo prati me, ali me ščѐpa
I jedan zlobni mánja;
Misao juri mi kao Mazѐpa
Na konju, gotovo sve od postánja.

Smjesa sam mržnje i ljubavi bȃjnê;
Slaba sam al’ i jáka;
Bezdan me privlači u tmine tȃjnê;
Zadršćem milujuć’ malog dečáka.

Kad uđe nesreća u sobu mòju
Samo se smijem tȍme;
Vidim li sama se u ljutom bòju,
Takođe smijem se svijetu zlȍme.

Vidim li starice i djecu jȁdnû
Bez hljeba, tada plȁčêm;
Takođe, vidim li da hrabri pȁdnû
U lance da služe despotu jȁčêm.

A kad mi uzdasi isrca polѐtê
U tebe, moja pjȅsno,
Sjetim se ja svoje zadaće svѐtê
I sebe žrtvujem rado i svjȅsno.

Sluša li kogod me, ne pitam, i ȁko
Zloba se na me dȑznê,
Ne gledam, prezirem, prolazim lȁko:
Njen metak ne može ni da me kȑznê.

Izvor[uredi]

1899. Nova iskra. Godina prva, broj 4, strana 62.