Bezimena pesma
| Bezimena pesma Pisac: Dušan Srezojević |
| Prva verzija ove pesme štampana je pod nazivom Pesma bez natpisa u časopisu „Brankovo kolo”, Sremski Karlovci 1911, XVII, br. 46, str. 725. dok je pesma svoj konačan oblik i naziv Bezimena pesma dobila u zbirci Zlatni dasi iz 1911. |
Bezimena pesma
Izbudismo se iz dubina tame.
Glasovi mutni iz neznanog kuta
Pište, zovući nekuda, i mame.
Šum njihov večno našim tragom luta.
Tučni svodovi pogledaju tamno,
Večito nešto čekajući. Bludi
Sluktanje jedno silno, nepojamno.
I sve za Nešto svoj podsticaj nudi.
Grudi se naše nadimaju. Grizu
Nam tamna čela pijavice bora.
Svoje duhove osećamo blizu
Večitih, nikad netaknutih gora.
Mirni smo, kao kipovi, i bledi.
U dubinama gde Veliko rudi,
Sve ljudsko u nas mrzne se i ledi.
Sa dahom bogova nismo više ljudi.
Pokret bogova vasiona sluti.
Ali on još ne dolazi. Pun tame,
Naš pogled dubok večne sfere muti,
Pred sobom svuda cepajući skrame.
Dah nam se gasi... A trenuci mile.
(Ne mari; Vreme neka valja vale).
Oko duhova naših, koji čile,
Oreoli se uzvišeni pale.
Izvori[uredi]
- ZLATNI DASI I DRUGE PESME. — Službeni glasnik, Beograd, 2008, str. 35
|