Beg i tikve
Neki beg prolazaše jednom s društvom pokraj jednoga plota, o kome visahu tikve. Kad beg opazi, gdje vise tikve o plotu, poče na njih puhati i izmicati se od plota.
— A što to činiš, beže? — zapitaće ga jedan iz društva.
— Puham vala na tikve, da se ohlade!
— Hladne su tikve jadan, da li ne znaš, ne budali. Ko vješa vruće tikve o plotu?! — reče drugi,
— Dina mi ne znam. — E, ne znam što je to, ali se vala od njih bojim, pa bojim, a vi i ako ne ćete!
— A što? — zapitaše ga opet.
— Jednom vala skuhah tikava, te ja ih ostavi, da se ohlade. Pošto se, učinje mi se po sata hladiše, založih dobro i oparih se, te od tada ne vjerujem im, da su hladne, pa i ako vise o plotu.
Cetiinje, 19. Februara 1896.
Reference
[uredi]Izvor
[uredi]Luča, književni list društva „Gorski vjenac“, godina II sveska II, za februar, uređuje, Književni odbor, Cetinje, K. C. Državna štamparija, 1896., str. 88.