Beg Ajkuna i Atlagić Zuko
U onoga age Hasan age,
U njeg’ ima do tri kćeri mlade,
Ali-Kada i Umija mlada,
Beg Ajkuna, ime ponosito.
Gledaše je tri jarana mlada, 5
Gledaše je pa je ostaviše.
Nije prošla ni nedjelja dana,
Progovara beg Ajkuna mlada:
„Daj mi, majko, babino odjelo,
Da s’ osvetim Zuki Atlagiću!" 10
Majka daje što god Ajka traži
I dade joj babino odjelo.
Žensko svlači, a muško oblači:
Opremi se beg Ajkuna mlada
I uzjaha debela dorata. 15
Ona ode na Zukina vrata;
Ugleda je Zuko sa čardaka:
„Đela, đela, carev serhatlijo!"
Progovara beg Ajkuna mlada:
„Čuješ li me, Zuko Atlagiću, 20
Pošalji mi slugu Husejina,
Nek’ provoda debela dorina!"
Dok joj reče Zuko Atlagiću:
„Ne budali, carev serhatlijo,
Nije doma sluga Husejine." 25
Ona sjaha debela dorina,
Pa mu baci dizgin proko vrata,
Udari ga rukom po obrazu —
Sam se dorat po avliji voda.
Ona ide na gornje čardake, 30
Večeraše i akšam klanjaše.
Ja da vidiš Zuke Atlagića,
Sve joj stere dušek po dušeku,
A meće joj jastuk po jastuku.
Tad se skida Beg-Ajkuna mlada, 35
Ona skida šajakli čakšire,
Sinuše joj gaće ćiftijane:
„Vidi, Zuko, gaće ćiftijane,
Što su meni jauklije dale!"
„Ah, pa neka, carev serhatlijo, 40
Da imadu i meni bi dale."
Kad razape jelek na plećima,
Dok joj sinu trides’ pletenica:
„Vidi, Zuko, trides' pletenica,
Što su meni jauklije dale." 45
„Ah, pa neka, carev serhatlijo,
Da imadu i meni bi dale."
Tada leže Beg-Ajkuna mlada,
Pruži ruku po meku jastuku,
Qna zove Zuku Atlagića: 50
„Đela, Zuko, na bijelu ruku."
To je Zuki vrlo teško bilo,
On pobježe u drugu odaju,
Pa se tuži ostarjeloj majci:
„Čuješ li me, ostarjela majko, 55
Mene zove carev serhatlija,
Da mu legnem na bijelu ruku!"
Progovara ostarjela majka:
„Ne budali, Zuko Atlagiću!
Ono nije carev serhatlija, 60
Već je ono Beg-Ajkuna mlada,
Beg-Ajkuna, tvoja jauklija."
To se Zuko majci ne vjeruje;
Kad ujutru jutro osvanulo,
Opremi se Beg-Ajkuna mlada: 65
Ona krenu svom bijelu dvoru,
Isprati je Zuko Atlagiću.
Ja da vidiš Beg-Ajkunu mladu,
Kad poteže čelikli nadžake,
Pa udari Zuku Atlagića; 70
Kako ga je lako udarila,
Crnoj ga je zemlji oborila;
Iz tjela mu krvcu otvorila:
„Hej, hulane, Zuko Atlagiću,
Ovo nije carev serhatlija, 75
Već je ovo Beg-Ajkuna mlada,
Beg-Ajkuna, tvoja jauklija!"
Osta Zuko u zelenoj travi,
Ode Ajka svojoj miloj majci!
