Bajo Pivljanin i Marić alajbeg

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Bajo Pivljanin i Marić alajbeg

0001 Ture mlado pije vino ladno,
0002 Ture mlado Marić alajbego
0003 U bijelu šeher-Mitrovicu,
0004 Služi mu ga Ajkuna đevojka
0005 Desnom rukom, kupom pozlaćenom.
0006 Pošto se napojiše vinom,
0007 Nogo reče Marić alajbego:
0008 „O, Ajkuno, moja sinovice,
0009 Dosad si me za sve poslušala
0010 I za to me ti poslušaj, sinko,
0011 Biće tebe bolje za poslijed,
0012 Odi uzmi od Srijema Muja,
0013 Ture fino i lijepo,
0014 On ima blago bez hesapa,
0015 Ovce su mu Srijem pretisnule,
0016 Pčele su mu sunce premrežile!”
0017 Kad to začu Ajkuna đevojka
0018 A svome je stricu govorila:
0019 „Što ćeš, striko, tako govoriti,
0020 Ja te za to poslušati neću,
0021 Ja sam čula đe govore ljudi
0022 Da je Srijem zemlja grozničava
0023 Tu cikaju tice od groznice,
0024 A nekmoli konji i junaci ─
0025 Što će blago kad ostane pusto?
0026 No ću uzet’ Rišnjanina Maha,
0027 E me j’ Ture od majke prosilo,
0028 Samo ludo od sedam godina!”
0029 Pa skočio od zemlje na noge,
0030 Ostavi vino i rakiju,
0031 Prifati divit i hartiju,
0032 Te je sitnu knjigu nakitila,
0033 Pa je posla Rišnjaninu Mahu:
0034 „More, ču li, mio zaručniče,
0035 Mož’ li znati, jes’ li zapazio
0036 Kad si mene u majke prosio
0037 Samo ludu od sedam godina?
0038 No s’ ođeni što možeš najbolje
0039 I ođeni [i] sebe i đoga,
0040 Pa se đogu u ramena bači,
0041 Te ti pođi od grada do grada,
0042 Doklen dođeš šeher-Mitrovici
0043 Na dvorove Marić alajbega,
0044 Tu me išti begu i u majke.
0045 Ako mene tebe ne dadoše,
0046 Vjera moja, doći ću ti sama!”
0047 Kad je Ture knjiga dopanula
0048 I kad viđe što mu knjiga piše,
0049 E se Ture knjigi posililo,
0050 Hitro Ture na noge skočilo,
0051 Pa ođede sebe i dorina,
0052 Pa se doru u ramena bači,
0053 Pa on pođe od grada do grada,
0054 Doklen šeher-Mitrovici dođe
0055 Na dvorove Marić alajbega.
0056 Bego ga je dobro dočekao
0057 I tu piše za neđelju vino.
0058 Kad se puna napuni neđelja,
0059 Izvedoše na ogled đevojku.
0060 Fina li je, jadi je ubili!
0061 A na nju su tri žuti kavada,
0062 Dva od svile, treći od kadife,
0063 Dva lakta šteti zemlja crna,
0064 Ruke su joj ka sokolu krila,
0065 Tek se divno bula ođenula!
0066 A kad Ture viđelo đevojku,
0067 Kol’ko mu se smilila đevojka,
0068 On s đevojke oči ne micaše,
0069 Vrže ruke u džep od dolame,
0070 Pa izvadi hiljadu cekina
0071 I jošt drugu zabroji hiljadu,
0072 Ni misleći ni rukom brojeći,
0073 Kol’ko oči ne smeće s đevojke;
0074 Prsten dade, svadbu ugovara:
0075 Da je svadba za godinu dana,
0076 Kad pođe zeman po zemanu,
0077 Zeman pođe a Đurđev-dan dođe,
0078 Kad se gora preobuče listom,
0079 A rudina đetelinom travom,
0080 Kad prispjeje jagnje za zaklanje,
0081 Za zaklanje i svata turskoga,
0082 Kad izdigne Turčin u planinu,
0083 Kad pobodu Turci lubenice,
0084 A navrnu Šokci vodenice,
0085 Tader će bit’ doba za svatove,
0086 Da dovede svata šest stotina.
0087 Ono reče, na noge skočio,
0088 Uze konja i oružje,
0089 Dođe Ture na svoje dvorove,
0090 Te veselo Ture počinulo.
0091 Al’ ga sitna knjiga zapanula
0092 Od njegova mila pobratima,
0093 Od hajduka Pivljanina Baja:
0094 „More, ču li, dragi pobratime,
0095 Mož’ li znati, jes’ li zapazio
0096 Kada mene Turci odagnaše
0097 Od Pive stare postojbine,
0098 Ja se digo’ zemljom i svijetom
0099 Po Peći i po Đakovici,
0100 Po Prizrenu i po Vučitrnu,
0101 Ja zakupi velju trgovinu,
0102 Trgovinu hiljadu volova.
0103 Ti me srete na drumu carevu,
0104 U tebe me bracka ne pomože,
0105 Uze mene silnu samsarinu,
0106 Uze mene hiljadu dukata,
0107 Uze moje svijetlo oružje,
0108 Uze moje dvije puške male,
0109 Kovane su Samokresu gradu,
0110 Otkivane Skadru na Bojanu,
0111 Uze mene sjajne džeferdane,
0112 Bješe puške u Mletke kovane,
0113 U Kotoru gradu otkivane,
0114 Uze mene okovanu đordu,
0115 Bješe đorda u Foču kovana!?
0116 Tek ti kažem žalost za poslijed,
0117 No mi vrni svijetlo oružje!
0118 Ja sam čuo i kazali su mi
0119 Da si vjernu ljubu zaprosio
0120 Sinovicu Marić’ alajbega,
0121 Ti si, pobro, svadbu uglavio
0122 Kad se gora preobuče listom
0123 A rudina đetelinom travom
0124 Da se kriju u travu hajduci,
0125 Hoćeš proći mojom karaulom
0126 I da mineš putem hajdučkijem,
0127 Al’ mi vrni svijetlo oružje!
0128 Ako mi ga povrnuti nećeš,
0129 Zadajem ti božu vjeru tvrdu
0130 Vodit’ svate uz Korita nećeš!
0131 Okupiću pet stotin’ hajduka
0132 I pred njima tridest harambaša.
0133 Neke ću ti po imenu kazat’ ─
0134 Dovešću ti Vuka od Klobuka,
0135 Petropoljca iz Podgore Dojnje,
0136 Svoj je Dojnjoj Gori dosadio
0137 I tebe će, pobro, ako Bog da,
0138 I deliju, more, Marijana,
0139 Dovest’ Rada od Konjica grada,
0140 I deliju Minju od Trebinja,
0141 I sokola Plovkića Markića,
0142 I Gavrana ispreko Dunava,
0143 I od mora dvoje Latinčadi,
0144 Koji dalek’ puškom strijeljaju,
0145 Strijeljaju a ne griješaju,
0146 Malenicu i Opaljenicu,
0147 I Milića ispod Medenića,
0148 U Ilića, brata Milićeva,
0149 I dva druga od Kosova luga,
0150 I Lazara od Nova Pazara,
0151 I Todora od Ercegovine,
0152 I od mora Poznan-kapetana,
0153 Koj’ poznaje po noći družinu
0154 Kako ne bi drugi usred podna,
0155 I pred njima Plavšu harambašu,
0156 Koji plaši na buljuke Turke ─
0157 Zapadnuću šnjima u Korita,
0158 Bez zle sreće, pobro, da ne mineš!”
0159 Kad je Ture knjiga dopadnula
0160 I kad viđe što mu knjiga piše,
0161 Ovako se Baju pozdravio:
0162 „Ne budali, dragi pobratime,
0163 Kakvo tražiš svijetlo oružje,
0164 To je muka sirotinjska bila,
0165 Nikad ti ga, pobro, vrnut’ neću!?
0166 A što pr’jetiš mene s hajducima,
0167 Što će tvoji pet stotin’ hajduka
0168 No mojijeh sedam stotin’ svata!?”
0169 Kad je Bajo riječ razumio,
0170 Ono stade doba po zemanu,
0171 Doklen dođe čestit danak Đurđev.
0172 Tader Maho pokupi svatove,
0173 Sve Turčina izbrana junaka,
0174 Sedam stotin’, manje ni jednoga.
0175 A Bajo je skupio hajduke,
0176 Povede i’ u lomna Korita
0177 Tu da čeka Rišnjanina Maju.
0178 Kad dođoše kićeni svatovi,
0179 Oća’u i’ udarit’ hajduci,
0180 No im ne da Pivljanine Bajo:
0181 „No, hajduci, ako Boga znate,
0182 Dok dovedu lijepu đevojku
0183 I donesu dare iz Turaka!”
0184 Tu čekaše za neđelju dana,
0185 Kad se puna napuni neđelja,
0186 Stade tutanj zelenom planinom,
0187 Stoji vriska pjanije’ Turaka.
0188 Podiže se Pla[v]ša harambaša,
0189 On otide na put pred svatima,
0190 Te uvodi svate planinama.
0191 Sanak snila na konja đevojka:
0192 Vedro bješe, pa se naoblači,
0193 Iz oblaka tiha rosa nađe,
0194 Ona rosa pade po svatova,
0195 Provrže se krvcom od junaka.
0196 Oni sanak nikome ne kaza,
0197 No ga kaza đeveru Aliji.
0198 Alija joj riječ govorio:
0199 „Muč’, đevojko, kamenom joj bilo,
0200 Ne pomenjuj krvcu u družinu!”
0201 Kad pogleda sa konja đevojka,
0202 A đevera rukom dofatila,
0203 Pa je njemu riječ govorila:
0204 „Nu, pogledaj, đevere Alija,
0205 Čudno čudo viđu preko puta,
0206 Preko puta on te se prevuče
0207 I za sobom ostru đordu vuče,
0208 Kako da je Pla[v]ša harambaša!”
0209 Krvavo je Ture pogledalo,
0210 Pa [sa] strahom govori đevojci:
0211 „Muč’, đevojko, doma ne viđela!
0212 Ne pomenjuj Plavšu u svatove,
0213 Da ne bježe svati uz planinu!”
0214 Pa s’ odolen svati podignuli,
0215 Hajduci i’ divno zapadnuli,
0216 Su tri strane njima udariše.
0217 Fala Bogu, bruke od Turaka!
0218 Džeferdane velje isturiše,
0219 A po dvije male dovatiše
0220 I u Turke oganj sasipaše,
0221 Uzimaju glave i oružje
0222 I veliko s Turaka ođelo.
0223 Kad pogleda hajduk Malenica,
0224 Smetoše se, ali ne viđeše
0225 Đe Alija uvede đevojku.
0226 Pa skočio hajduk Malenica,
0227 Brzo stiže Aliju đevera.
0228 No je Ture riječ govorilo:
0229 „Bog te ubio, nepoznan hajduče!”
0230 Malenica mali, neugledan,
0231 Stvora mala, srca velikoga,
0232 Pa mu jopet besjedi Alija:
0233 „Da đe ne bi boljega hajduka
0234 Da Turčinu posiječe glavu!?”
0235 Nasrči se hajduk Malenica,
0236 Koliko je mali neugledan,
0237 On ne može dofatiti glavu,
0238 No udari Ture preko pasa,
0239 Pa ugrabi lijepu đevojku,
0240 Povede je međ’ hajducima.
0241 Ali Bajo skupio hajduke,
0242 Pa i’ broji bičem pletenijem ─
0243 Zdravo su mu od gore hajduci,
0244 Bez mrtvoga i bez ranjenoga.
0245 Od svatova niko ne uteče,
0246 Do uteče mladoženja Maho
0247 I uteče šiblju bukovome.
0248 Pa hajduci šemluk učinjeli,
0249 A uz Baja sjedoše đevojku,
0250 Pa veselu igru zametnuše.
0251 No se šunja mladođenja Ma[h]o,
0252 On se šunja od jele do jele
0253 Ka i soko od grane do grane,
0254 Iza jele pali džeferdana,
0255 Te on gađa Pivljanina Baja.
0256 Bog ne dade i pravda njegova,
0257 No uz Baja pogodi đevojku,
0258 Mrtva ju je zemlja dočekala.
0259 I skočiše dvoje Latinčadi
0260 Ka dva mrki od planine vuka
0261 I Turčina ufatiše živa,
0262 Dovedoše Baju pobratima.
0263 E mu ljubi i noge i ruke,
0264 Pa ga kumi Bogom velicijem:
0265 „A, za Boga, dragi pobratime,
0266 Vrni mene moje nesuđenje,
0267 Tek što prosu moje pusto blago
0268 I Iskopa svu tursku Krajinu,
0269 Vrnuću ti svijetlo oružje
0270 I vrh njega hiljadu dukata!”
0271 A Bajo mu riječ govorio:
0272 „Avaj, jadan, dragi pobratime,
0273 Ja bi tebe vrnuo đevojku,
0274 Moju snaju, tvoju vjernu ljubu,
0275 Ona ti je, pobro, poginula.
0276 Tvojom si je puškom pogodio,
0277 Eno ti je nasred dola mrtva!”
0278 A kad Ture dođe do đevojke,
0279 Kad raspuči duak na đevojci,
0280 A đevojci duša ispanula,
0281 Na nju mrtvu sinulo ođelo,
0282 Kad to viđe Rišnjanine Maho,
0283 Od pojasa andžar izvadio
0284 Na srce je sam sebe udrio,
0285 Mrtva ga je zemlja dočekala.



Izvor[uredi]

Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književnosti. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća, Beograd, 1974.