Bajazit
Nojca pala — — — bojna rika
Umuknula kod Angore,
Al u dalju naokolo
Bela sela ognjem gore;
Ko storuki div obesni
Dim se diže u visine
Kao da bi zvezde hteo
S tvrda neba sve da skine.
A na strašnom, bojnom polju
Ovde, tamo, sa svih strana,
Sumoran se pustoš vidi
Velesilnog Tamerlana;
Ratoborci, koplja, hati
Rastureno leže svuda,
Kao džini crnog pakla
Da su bojak bili tuda.
Al pobednik turskog cara,
Nov vladalac polu-sveta,
Džihangir se ladnokrvno
Po razboju strašnom šeta,
Te on punim zadovoljstvom —
Kao da je pesma tica —
Sluša jauk ranjenika
Sluša njisak od konjica.
Al ni njisak od paripa,
Ni stenjanje ranjenika,
Ni sela, što ognjem gore
Ni sumorna crna slika
Od svirepog ljutog boja,
Ništ' ne buni, ništ' ne dira
Kamenito tvrdo srce
Pobednoga Džihangira.
Kao samrt neumitna,
Ili golem kip od leda:
Munjevitim okom crnim
Ladno Timur u dalj gleda,
Čas topuzom pokazuje
Na sve strane vidokruga,
Kao da bi reći hteo:
„Jaoj, ko se Lenku ruga!"
Stoji Timur na razboju,
Žestoko mu srce bije,
A u srcu uvređenom
More strasti besni, vrije,
Pa se pita — — — jer osvete
Još mu duša nije sita — —
Kakvom li da kaznom kazni
Roba svoga Bajazita?!
A kad brza nojca ode
I čisto se suice rodi,
Bajazita silan Timur
Kroz pobednu vojsku vodi,
A pijano, besno roblje
Na sedu mu bradu pljuje,
U rite ga preoblači
I preslicom opasuje.
Čas ga opet nemilosno
Timuru u kola prežu,
Malaksale ruke dvije
Naopako njemu vežu,
Čas opeta okovana
Bacaju ga u krljetku,
Pa ga roblju pokazuju
Ka' zverinju kakvu retku.
I Džihangir bednu žrtvu
Trskovačom šibat' stade — —
Al nesretnom Bajazitu
Nit' iz oka suza pade,
Niti mu se lice menja,
Niti mu se jauk čuje:
Nit' mu srce jogunasto
Dah iz sebe istiskuje.
Onda Lenk na risovinu
Pod vedrome nebom sede,
Ali usne zlo — ijetke
Još mu ništa ne besede,
No varnica, kao munja
Iz očiju što mu skače
I osmeji podrugljivi
Izvesnu holuju znače.
— „Vina amo! ne čuješ li
Nisko roblje? Timur zbori!
Vina amo, nek se pije,
Pobedopoj nek se hori!
Po taboru pobednome
Jasna truba neka ječi:
Nek se čuje, nek se znade
Pred Timurom svet da kleči!
Gočobije neka biju,
Dambulhana neka riče,
A ubojna keranija
Iz sveg grla neka viče,
Još u vojsci u borije
U svirale nek se svira:
Kako bi se na daleko
Čula slava Džihangira!
Vina amo! Tamerlanu
Oganj vrije na dnu duši,
Kad pomisli: sultanija
Da će danas da ga služi,
Da ga grli, da ga ljubi,
U pehar mu vino leva
I Mileva pod čadorom
Kraj njega da snove sneva!"
I već, eno, polu-naga
Sultanija kupu nosi,
Al od stida, al od bola
Suzicama zemlju rosi.
Najedared okom sevne,
Glavu digne, snagu skupi,
S' punom kupom baš u zvezdu
Tamerlana besna lupi.
Kupa zveknu, krvca prsnu
Iz lenkovog tvrdog čela,
U vojsci se graja rodi
Sa drskoga ovog dela.
A Mileva od radosti
Kao da je s' uma pala:
Grohotom se nasmejala
Pa na zemlju stropoštala.
Al Džihangir ognjem planu,
Mamno riknu, besno skoči,
Ništ' ne haje, što iz čela
Bujano mu krvca toči:
„Hvatajte je, kidajte je,
Slomite joj ruke dvije,
U prljavom nek se prahu
Pred nogom mi ko crv vije!"
I bezdušne niske sluge
Krvopilca Tamerlana
Digoše se, da izvrše
Sud užasan divljeg kana,
Al Bajazit, kao ognji
Kad sa morem bojak biju,
Il nebeski aberdari
Kad na zemlju vatru liju:
U beskrajnom bolu svome
Ciknu, riknu, prodere se —
A od rika pod temenom
Vojnikom se mozak trese:
„Tamerlane, razbojniče
I cotavo besno pseto,
Koji drskom nogom gaziš
Alahovo ime sveto.
Od nevinih mladenaca
Što po čistoj krvi ploviš,
Što grobove mirne haraš
I na slabe ženske loviš,
Od vrelanih mlogih suza
Što si sebi spomen slio —
Palikućo, siledžijo,
Tamerlane, proklet, bio!
Nije barjak ponositi,
Već rita je ime tvoje,
Pa zastava kad već nije
Barem da je čiste boje.
No huda je, prljava je
Pod petu je ne bi meto,
Proklet bio Tamerlane,
Ne arslane, nego pseto!
Kletva moja, Alah dao,
Slave tvoje truba bila,
Prolivena silna krvca
Državu ti poplavila,
Na samrti strahovito,
Očajanje nek te čeka,
A ime se tvoje gnusno
Spominjalo sve do veka!"
Car-Bajazit tako kune,
Da od bola onesvesne,
Potom opet iz sve snage
O krljetku glavom tresne —
Krv poteče, telo klonu
Rob timurov mrtav pade — — —
A poslušno Lenku roblje
Pobedoboj svirat' stade!
