Bašta na sina dumaše:
„Dizaj se, sine, stežaj se,
dneska je, sine, Tucind’n,
da me na lapot povedeš
da više leba ne arčim, 5
da više ižu ne grozim.”
Diže se Mitar, stegnu se,
pa popi žutku grejanu
i uze motku deljanu,
u torbu belu pogaču 10
i lapočinu pred sebe.
Terali teka do potok
pa veli Mitar bašte si:
„Tate, bre, crni, tate le,
ja ne mog cel’c da gazim, 15
men mi se nođe slediše!
Daj da te ovdek utepam,
u toplu sobu da begam.
Turaj pogaču na glavu!”
Zamanu s motku deljanu, 20
al zape motka za granu
od jednu krušku kvrgavu.
Upita stara starina:
„Je l me toj ranka spasila?”
„Ako te ranka spasila, 25
ti si ju ovde posadil,
ti si ju ovde kalemil.”
Pevač, mesto zapisa i napomena
Pesma zapisana od Stevana Jevtića iz Radičevca.
Reference
Izvor
Ogrejala sjajna mesečina (istočnosrbijanske lirske narodne pesme). Zapisao Ljubiša Rajković. 32/1992, br. 1-2 (186-187). str. 53.
