Bačvanin i Grk

Vozio Bačvanin Grka u Peštu. Jedan dan kupi Grk od čobana na putu mlado jagnje. Kad dođu uveče u krčmu na konak, Grk reče Bačvaninu: More, kočijašu, zakolji to jagnje i oderi, a ja ću ga zgotoviti, pak ćemo zajedno jesti. Bačvanin rado pristane u taj ortakluk. Kad Grk zgotovi jagnje, učini mu se malo za obojicu, zato reče Bačvaninu: More, kočijašu, ovo je za nas dvojicu malo, nego 'ajde da spavamo, pa koji lepši san usni, onaj sam neka pojede sve. Bačvanin pristane i na to, pak legne spavati. Pošto Grk zaspi, Bačvanin ustane, pak uzevši hleba iz svoje torbe, metne gvozdenjak s kuvanim jagnjetom preda se i pojede sve; pa onda ostavivši gvozdenjak prazan na svoje mesto, legne i on te zaspi. Kad se Grk probudi, on poviče Bačvaninu: Ej, more, kočijašu! Ustaj, kazuj šta si snio? Probudivši se, Bačvanin mu odgovori: Ti si, gospodaru, stariji, ti si gospodar; kazuj ti najpre. Onda Grk počne: Ja sam snio gde se otvorilo nebo, pa tamo sedi Bog na prestolu svome. To je tako lepo da se ne može kazati; pa onda Bog spusti odozgo velike merdevine, pa zovne i mene da idem gore k njemu. A ja onda uz merdevine ajde gore. Stani, gospodaru, dosta je, poviče Bačvanin. Ja sam gledao kad si ti gore pošao, pak pomislim da nećeš više amo ni doći; pa onda uzmem te pojedem sve meso. "Šta more bre, poviče Grk poplašen, ja se šalim, more!" - "Bogme, gospodaru, odgovori Bačvanin, ti se šalio ili ne šalio, ja sam za istinu primio.