Ban Marinkova najmaleja ćera
Razmiri se tursko i kaursko.
Proleti se borba otvorila.
Svi pratiše koj sina, koj brata,
Ban Marinko ni sina ni brata;
Samo ima do tri mile ćere; 5
Pa si stanu, pa se čudom čudi:
„Bože mili, što ću i kako ću,
svi pratiše koj sina, koj brata,
ja si nemam ni sina ni brata.“
Progovara najmaleja ćera: 10
„Ne stoj, tatko, čudom se ne čudi,
no otidi na Nova Pazara
pa mi vati dvanajes drugara,
pogodi mi devet pobratima
i kupi mi konja nejašana, 15
i kupi mi sablju nevatanu,
i kupi mi pušku nepucanu,
ja ću idem vojsku da vojujem.“
To si tatko ćeru poslušao
pa otide na Nova Pazara, 20
pa voj vati dvanajes drugara;
pogodi voj devet pobratima
i kupi voj konja nejašana,
i kupi voj sablju nevaćanu,
i kupi voj pušku nepucanu. 25
Ode ćera vojsku da vojuje.
Vojevala devet godin’ dana.
Nikoj ne mož’ devojku poznati.
Kad je bilo deseta godina,
carica se s carem dogovara: 30
„Bože mili, čuda velikoga,
devet godin’ vojske vojevaše
nikoj ne mož’ devojku poznati.“
Pa govori carica Milica:
„Čujte mene, po redom vojnici, 35
otidite na Nova Pazara —
svi kupujte lule i tambure,
devojka će vurke i vretena —
po tome će devojku poznate.“
Svi otoše na Nova Pazara 40
pa kupuju vurke i vretena,
a devojka lule i tambure.
Pa dojdoše u svoji dvorovi,
a devojka lulom razgovara:
„Oj lulice, moja dangubice, 45
oj tambure, moji razgovori,
moje druške sinovi čuvaju,
moje druške ćerice čuvaju,
a ja jošte vojsku da vojujem.“
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
