Banović Sekula i Jovan Kosovac

1. Vino piju dva dobra junaka
2. U Sibinju gradu bijelome:
3. Jedno mi je od Sibinja Janko
4. A drugo je Banović Sekula.
5. Kad se hladnog napojiše vina,
6. Te im vince ogrijalo lice,
7. Onda reče od Sibinja Janko:
8. »Moj sestriću, Banović Sekula,
9. Od kako si junak postanuo,
10. Jesi li se ikad prepa'nuo,
11. Od kako te mati odgojila,
12. Na čistome krilu bez kol'jevke,
13. Junačkijem dozivala glasom,
14. Muškijem te opasala pasom,
15. Te ti pašeš sablju brijetkinju
16. I ti jašeš bijesna malina,
17. Jesi li se ikad prepadnuo,
18. Pravo kaži, očinjeg ti vida!«
19. Tad Sekula tiho besjeđaše:
20. »Nisam dajko, očinjeg mi vida!
21. Posle jednom u vijeku svome:
22. Dobro bijah jednom uranio,
23. Prije zore i bijela dana,
24. A za dugo ni svanuti neće;
25. Ja opremih bijesna malina,
26. Pa se turih njemu na ramena,
27. Nit s' umio ni Bogu molio,
28. Oćerah ga u polje Kosovo.
29. Kad ja dođoh u polje Kosovo,
30. Jako svanu i ogranu sunce,
31. U Kosovu niđe nikog nema,
32. Crna tama sve polje zastrla,
33. Ne vidi se sunce od oblaka,
34. A iz tame junak izlazio
35. Na đogatu konju vilovitu,
36. A đogat mu u tri noge hramlje,
37. Na njemu je ostarjeli đedo,
38. Prekrstio obadvije ruke,
39. Metnuo ih sebi u njedarca,
40. Ozeble mu, ostale mu puste!
41. Na glavi mu prokleta šubara,
42. Za šubarom krilo pozlaćeno,
43. Begenisah krilo pozlaćeno,
44. Ne dadoše vrazi mirovati;
45. Ja ne velim: »dobro jutro đedo«
46. Već prićerah bijesna malina,
47. Skidoh njemu krilo pozlaćeno
48. I ja odoh uz polje Kosovo.
49. Dok povika ostarjeli đedo:
50. »O, delijo, majke ne želio,
51. Ne nosi mi krilo pozlaćeno,
52. A tako te ne odbjeglo društvo,
53. Jutros rano u polju Kosovu.«
54. Ja ne čujem, niti hajem za nj'ga,
55. Već ja nosim krilo pozlaćeno.
56. Opet đedo jače podvikuje:
57. »O delijo, života ti tvoga:
58. Ne nosi mi krilo pozlaćeno,
59. Tako tebi malin ne hronuo
60. I tako ti ne ozeble ruke,
61. Kao meni jutros u Kosovu.«
62. Ja ne čujem niti hajem za to,
63. Što star đedo po polju se dere,
64. Već ja nosim krilo pozlaćeno.
65. Dok povika ostarjeli đedo:
66. »O delijo, obadva ti sv'jeta!
67. Ne nosi mi krilo pozlaćeno,
68. Ne zameći kavge u Kosovu,
69. Kosovo je jadno i krvavo,
70. Lako ćemo jedan poginuti.«
71. A ja sam se gro'tom nasmijao:
72. Kakve kavge traži u Kosovu,
73. Kad mu đogat u tri noge hramlje
74. Ozeble mu obadvije ruke,
75. Zgurio se, kao kukavica;
76. Sve ja nosim krilo pozlaćeno.
77. Ražljuti se ostarjeli đedo,
78. Pa kad viknu, kao grom da riknu
79. »Stani, kurvo na polju delijo«
80. Pa đogatu pokupi dizgine,
81. Udari mu kazan bakračliju,
82. Ražljuti se bijesan đogate,
83. Od tri skoka k meni doskočio;
84. Pa poteže zlatna šestoperca,
85. Koliko me lako udario!
86. Rastavi me od konja malina,
87. Sastavi me sa zelenom travom,
88. Pa poteže sablju brijetkinju,
89. Dok povikah iz grla bijela,
90. Pa je svoju uzaptio ruku,
91. Dok povikah iz grla bijela:
92. »Đe si bolan, od Sibinja Janko!
93. Pogiboh ti danas iznenada.«
94. Pa me junak jeste upitao:
95. »O Boga ti, neznana delijo!
96. Od koga si grada i plemena,
97. Kako li se po imenu kažeš,
98. Neka znadem kog sam pogubio.«
99. Tadaj sam se dajko prepanuo
100. I u strahu njemu kazivao,
101. Da sam glavom Banović Sekula,
102. Mio sestrić od Sibinja Janka,
103. Dok zavika ostarjeli đedo:
104. »A ti li si, dijete Sekula,
105. Umalo ti junak ne poginu.
106. Mol' se Bogu za dajidžu svoga,
107. Ti bi junak jutros poginuo.«
108. Pa me diže iz zelene trave,
109. Baci mene na konja malina,
110. Pa me spremi bijelu Sibinju;
111. I tebi je pozdrav opremio,
112. Prije tebi nisam kazivao,
113. Od sramote i od jada moga,
114. Kako me je đedo prepanuo
115. Ne znajući ko je ni kako je.«
116. Nasmija se od Sibinja Janko:
117. »O lud ti si, dijete Sekula,
118. Jesam li ti bolan govorio,
119. Da ne ideš na stara junaka;
120. Ono nije ostarjeli đedo,
121. Već je glavom Kosovac Jovane,
122. Đedo se je kastil načinio,
123. Od vraštva mu đogat ohronuo
124. I on čuva sve Kosovo ravno,
125. Mnogo ih je tako prevario
126. Na Kosovu bojnom pogubio,
127. Već moli se Bogu istinome,
128. Da je tebi život poklonio”.

Izvori

• „Antologija junačkih narodnih pesama“, Vojislav Đurić (Antologija srpske književnosti)