Bal

Bal Pisac: Nikola Borojević

Ala opet, dođavola,
Eto opet banda svira,
K’o uprkos krasnog pola
Hukom, bukom gratulira,
Da nastaje karneval
I počinje svuda bal.

Aratos ga i to bilo,
I onoga kom’ je milo,
Ali, znate, čovek mora,
Iz atora i dekora,
Ići tamo svaki put,
Ma trošio dukat žut.

Dukat — ni to nije blago!
Samo papi nije drago
Što rad’ toga jednu više
Čivutinu vekslu piše,
I to sve na hipoteku,
Dok se igrom novci steku;
Al’ šta ćete — čovek prost,
Ne zna što je kući dost’!

No mamica — Bog joj dao! —
Tko bi to k’o ona znao,
Papu sve kroz slatke reči
Privoleti da ne preči
Nigda kad je volja nas
Uživati ves’o čas!

Jedni misle da to košta
I da zdravlju često udi,
Pametnije o tom Kosta,
Moj stariji dragan, sudi:
— U poklade nema posta
Od zabave svake ćudi!
Zato lustig, tralala,
Baš da bih se kajala!

A što drugda po navadi
Na balu se tko nahladi,
Tom je lako naći leka:
Dva-tri kabla kozjeg mleka,
Dva-tri lonca pijavica,
Dve-tri kese dvopetica,
Dve-tri vreće krampelj-te,
Dva-tri leta toplice,
Pa se ne boj groznice!

1845.

Izvor

• Leskovac Mladen, Antologija starije srpske poezije, Matica srpska, SKZ, Novi Sad, 1964, str 219-220

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Nikola Borojević, umro 1872, pre 152 godine.