Baka i đaci

Neka baba bila je vrlo pobožna. Blizu kuće njezine bio je neki manastir, đe je ona svaki dan dolazila Bogu se pomoliti. Đacima bijaše dodijala, te se dogovore da baku prevare. — Načine k’o bešiku, metnu na sred crkve, svežu konapima, a konape preture preko ikonosa u oltar.

Jedan se ispenje na vr ikonosa, pa kad baka uljegne u crkvu, dođe bešici i stane se krstiti i čuditi. Onaj s ikonosa vikne:

„Sjedi baba na kolesa
Da ideš na nebesa!
Dostojna baba jesi,
Pridi na nebesi!!”

Baka pomisli: „Ovo mene sveci zovu na nebesa” i krsteći se brzo uskoči u bešiku.

Đaci odmah za konope i odvuku je do na vr ikonosa; pa onda vičući pušte je:

„Stisni baba prdesa
Visoko su nebesa!”

Trup... i baba lupi na sred crkve... Pošto izađe iz bešike, okrene se ikonama vičući:

„Pričekaćeš sveti Niko, dok ti više baka dođe, da ti se moli!”

Zabilj. u Foči.

Marko S. Popović

Izvor

1892. Bosanska vila, list za zabavu, pouku i književnost. Godina sedma, broj 2, str. 29.