Babice
Babice su zla demonska bića koja napadaju na žene porodilje prvih četrdeset dana posle porođaja i mogu da umore i ženu i dete. Zato porodilje za to vreme ne smeju da izlaze napolje kad zađe sunce. Babice se još zovu i navi, nave, navije, navjaci (116, s. 8-9; 280, s. 97; 569, s. 108-109).
Ova bolest se leči i kupanjem: otkine se iz devet bašta po tri žuta cveta (i onaj, koji za to ide, mora uz put čupati travu pa ma kakva bila), malo selvina, bosiljka i zdravca, pa se sve to metne u bakrač s vodom i još se unutra stavi kakvo sečivo, pa se bakrač pokrije bolesnikovom košuljom i tako stoji preko noći. Ujutru rano bolesnik treba da se okupa ovom vodom i to pod potprnjom (gde se plot podupire).
Drugi način je sledeći: uzme se loza od vešuljke (evenjke) i zemlje sa napuštenog mravinjaka i krtičnjaka pa se uhvati bela guska i okupa u vodi i ovo se metne u nju, pa se tom vodom okupa bolesna žena ili dete, ali ne u kući, nego negde na čistini - na livadi ili polju (268, s. 196).
U s. Donje Sinkovce kod Leskovca, roditelji bolesnog deteta se svuku goli i muž se popne na krov i dođe do dimnjaka (komina - širokog dpmnjaka za ognjište) a žena sa detetom stane kraj ognjišta. Tada joj muž kroz dimnjak spusti svoju košulju i ona je uhvati. Onda on siđe s krova i kraj ognjišta, nad detetom, vrše snošaj, pa onda dete namažu spermom oko ustiju. Na taj način ga „opogane“. Ovaj magijski ritual se izvodi u rano jutro, između prvih i drugih petlova (102, s. 433).
Bajanja od babica su rasprostranjena i kod Bugara (536, s. 153; 539, s. 114-115; 582, s. 174; Arhiv EIM № - 30-11, s. 232).
Reference[uredi]
Izvor[uredi]
- Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 394-395.