A ko si ti?
Ivanu Vazovu
S orlovima smo došli puni slave,
Grunusmo himnu da kroz klance navre,
Ognjem i mačem osvetismo lavre
I petvekovne polomismo brave.
I ne pitamo: Ko su mase ove,
Što naše vojske presreću sa palmom
I naša dela slave gordim psalmom?
Jer bivši rob me danas bratom zove;
Jer kule naše sred njegovih njiva,
Kraj Prespe, Drima, Vardara i Šara,
Pričaju holu povest našeg Cara,
Gde s mostova se naš grb odsjaiva.
Kraj naših groblja on ćuti u tuzi
I pita: »Ko su buntovnici oni,
Što reč im mrka iza Rila zvoni
I stopa kradom do mog praga puzi?«
Ko si ti što mi jezera skrnaviš,
Što iskvarenim jezikom mog roda
Psuješ na himnu mog pobednog hoda?
Ko si ti što me uvredom krvaviš?
Da li se sećaš našeg bojnog hata,
Pamtiš li svoje oslepljene čete,
Pamtiš li Velbužd gde kralj cara srete?
Da li se sramiš ili strah te hvata?
Pa ko si ti za kog krv nam se lila,
Kom na dar dasmo osvojene zide,
Što iza naših kostiju dan vide,
Čijim se poljem naša himna vila?
Što tad mi Ko si? ne zacikta s Rila?
1913
