[Aj fala bogu, fala jedinome!]
Aj fala bogu, fala jedinome!
Mori goro, mori crna goro,
što si tol’ko rano uvenala?
Da l’ te, goro, vetri salomili?
Da l’ te, goro, slunce priplanalo? 5
El’ ti, goro, snezi natežali?
El’ te, goro, slana poparila?
Niti su me vetri salomili,
niti me je slunce priplanalo,
niti su mi snezi natežali, 10
niti me je slana poparila.
Eve ima tri godine dana
kako čuvam trideset ajduka.
Kad pođoše niz tesne klisure,
pa slegoše na široki drumi, 15
u sreću gi kiteni svatovi.
Pa udriše brzo brzuvanje,
pogubiše kiteni svatovi,
pogubiše kuma i starejka,
pogubiše svekra i svekrvu, 20
pogubiše Janka mladoženju,
sal ostade taj lepa nevesta.
Progovara taj lepa nevesta:
„Čuješ li me, najstari vojvodo,
ja bi tebe nešto zamolila: 25
da s’ oprostim s kiteni svatovi,
da s’ oprostim s kuma i starejka,
da s’ oprostim svekra i svekrvu,
da s’ oprostim s Janka mladoženju!"
Vojvoda je molbu prifatija. 30
Pa je prišla kiteni svatovi:
„Čujete li, kiteni svatovi,
da li sam vi lošo nastojala?
Da li sam vi loši dari dala?
Dala sam vi t’nane košulje, 35
dala sam vi od pamuk čarape!“
Pa je prišla kumu i starejku:
„Čuješ li me, kume i starejko,
što me nećeš s oči da pogledaš?
Što mi nećeš s usta da prozboriš? 40
Da li sam ve nešto uvredila?
Da li sam vi lošo nastojala?
Da li sam vi loši dari dala?“
Dala sam vi t’nane košulje,
dala sam vi od pamuk čarape!“ 45
Pa je prišla svekru i svekrvi:
„Čujete li, svekre i svekrvo,
što legate, što me ne gledate?
Da li sam vi lošo nastojala?
Da li sam vi loši dari dala? 50
Dala sam vi t’nane košulje,
dala sam vi od pamuk čarape!“
Pa je prišla Janku mladoženje:
„Čuješ li me, Janko mladoženjo,
što me nećeš s oči da pogledaš? 55
Što mi nećeš s usta da prozboriš?
Da li sam te nešto usmešila?
Da li sam ti loši dari dala?
Dala sam ti svilenu košulju,
dala sam ti od pamuk čarape, 60
dala sam ti lanenu maramu!“
Izvadila srebrni noževi.
„Legaj, Janko, oba da legamo!
Ako nesmo na ovoga sveta,
da budemo na onoga sveta!“ 65
Ubila se taj lepa nevesta.
