Anđeo tuge

Vojislav Ilić

Anđeo tuge Pisac: Vojislav Ilić

Sa raspuštenom kosom, pod vencem od ljubičica,
Spustivši bleđanu glavu na zvučnu, srebrnu liru,
Ja vidim nebesku sliku. Sa pokidanih žica
     Poslednji akord zvoni.
Božanska neka tuga svetli se sa njenog lica
     I ona suze roni.
Anđeo to je tuge. Po dubravama tavnim
Njezina čudna pesma bolno i slatko ječi;
U njojzi očajnik traži utešne i mile reči,
     I njima tugu goni
Ona ga u nebo diže, dajuć mu krioca svoja...
Muzo, hajdemo njojzi, jer to je sestrica tvoja.

31. mart 1888.

Izvori

• Vojislav Ilić: Lirsko pesništvo, strana 81, 2. knjiga, Vuk Karadžić, Beograd.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vojislav Ilić, umro 1894, pre 130 godina.