(Iz Gornjega Primorja)
Nazvah Anđi dobru veče,
Anđa meni: Dođ' doveče.
Ja ne pođoh onu veče,
Nego pođoh sutra veče;
Al' se Anđe rasrčila, 5
Kuli vrata zatvorila,
A pendžere otvorila.
Vezah konja za selviju,
A uljegoh u bostanu;
Ubrah kitu garavilja, 10
Ubrah drugu velsagenja,
Pa ih bačih kroz pendžere;
Padoš' Anđi na obraze,
Te se Anđa razbudila,
Kuli vrata otvorila, 15
A pendžere zatvorila.
Ugnah konja u avliju,
A s momčetom u dušeke.
Ljubiše se za neđelju.
Kad s' neđelja napunila, 20
Veli momče: "Anđe, s Bogom."
Anđe veli: "Ja ću s tobom." —
"Ne id' sa mnom, Anđe moja,
"Daleko je kuća moja,
"Preko ravne Rumelije 25
"I vpsoke Šar-planine,
"No pođimo na pazaru,
"Skrojiću ti mor-dolamu."
Anđe veli: "Ja ću s tobom,
"Prehodiću Rumeliju, 30
"Počivaću Šar-planinom,
"Dok dođemo tvome dvoru." —
"Ne id' za mnom, Anđe moja,
"No hodimo na pazaru,
"Kupiću ti lan-papuče, 35
"Što su zlatom pošikane.
Anđe veli: "Ja ću s tobom."
Pušti uzdu mlado momče,
I poigra preko polja.
Za njim trči mlada Anđe, 40
Pa iz grla povikuje,
Pričekaj me, mlado momče,
Za tobom ću do vijeka.
Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svjet izdao Vuk Stefanović Karadžić, knjiga peta, u kojoj su različne ženske pjesme, državno izdanje, Biograd, Štamparija Kraljevine Srbije, 1896, str. 307-308.
