Andrija Humski/54
| ◄ POJAVA JEDANAESTA | POJAVA DVANAESTA | POJAVA TRINAESTA ► |
POJAVA DVANAESTA
ANDRIJA i BOGDAN.
ANDRIJA:
Šta nosiš meni?
BOGDAN:
Krvavu ranu!
I crne glase —
ANDRIJA:
Drže se jošte?
BOGDAN:
Što je ostalo — a mali broj je —
Bije s' čestito. Zaviša pade
Slavno, viteški! Izmučen, ranjsn
Smrt je tražio!
ANDRIJA:
Mladosti krepka!
BOGDAN:
I Novica je rana dopao,
Za koji časak —
ANDRIJA:
Druže mladosti!
I mene čekaj, s tobom hodiću,
Dok najpre svršim pos'o na zemlji.
Bogdane, napred! Nije propalo,
Dok jedan živi!
(Čuju se zvona.)
BOGDAN:
Ja sam kazao,
Da zvonkim glasom s crkve malene
Trenutke grada glase poslednje!
ANDRIJA:
Poslednji časi nisu prispeli,
Jošte se nadam.
(Čuje se jak tresak.)
|