Andrija Humski/19
| ◄ POJAVA OSMA | POJAVA PRVA | POJAVA DRUGA ► |
TREĆI ČIN
POJAVA PRVA
DANICA i CVETA
CVETA:
I ti ga voliš?
DANICA:
Volim odista,
U njemu mi je celo nadanje.
CVETA:
A da on tebe ljubi vatreno,
Dokaza imaš?
DANICA:
Imam dovoljno.
Dokle je ova zima trajala,
Dok beše sprema, žurba velika
Skupljajuć' vojsku, ne znam što će im,
Svakoga drugog dana božjega
Konjanik meni otud dohodi,
Od njega pravo noseć’ glasove.
A sad, kada su mrazi pustili,
Kad nema više žurbe, spremanja,
Kada se bliži blago proleće.
I mojoj srsći sunce zablista.
(Gleda kroz prozor.)
Eno ga, Cveto, gde mi dolazi,
Ka dvoru našem brzo hitajuć'.
{Uhvati je za ruku.)
Pogledaj samo... ali oprosti,
Ja moram ići njemu na susret. (Ode.)
|