Andrija Humski/16
| ◄ POJAVA PETA | POJAVA ŠESTA | POJAVA SEDMA ► |
POJAVA ŠESTA
STANISLAV, dolazi VLASTOLjUB
VLASTOLjUB:
Svuda te tražim — pazi oprezno,
Ni jedan trenut nemoj pustitm,
Ni jedan časak nemoj časiti,
Jer vruće gvožđe valja kovati.
STANISLAV:
Ako si i ti TOl'ko postig'o,
Kol'ko sam bodro okom pazio
Na svake znake, svako kretanje —
Zadovoljan ću biti uspehom.
VLASTOLjUB:
S Andrijom moram biti neprekid,
Sa njime glavno moram svršiti.
STANISLAV:
Pa kol’ko do sad imaš uspeha?
VLASTOLjUB:
Andrija će nam dati pomoći,
Al' tol'ko samo ne ću od njega,
Već nagnaću ga, da se prelomi
Na stranu jednu, nama na korisg.
Učini l’ tako, seb’ je slomio.
STANISLAV:
Vojvode, što su do sad prispele,
Za ustanak su protiv prestola.
VLASTOLjUB:
Tek samo onaj stari Novica
Na to se mršti, jasno prozirem.
Andriji svakog časa govori,
Na strani sa njim jasan, otvoren,
A preda mnom je dosta sakriven,
Na reči moje tek se namršti,
Il vrteć glavom smagne obrve.
STANISLAV:
Ako je jedan, baš k’o ni jedan.
VLASTOLjUB:
Al na Andriju može uticat'.
STANISLAV:
Pa opet sae će biti onako,
Kako uzahte stari Andrija.
Još ne znam, Bogdan nije l’ krenuo
Sa verom, svojom rečju poštenom.
VLASTOLjUB:
Bogdan je stalan pri toj odluci.
Andriju on je jedva slomio
Da se sa nama počne miriti.
Al mdađi brat mu, znadeš, Radoslav,
Nešto mi misli, ćuti na zboru,
Promišlja dosta svojom pameću.
STANISLAV:
Za Radoslava nemoj brinuti,
Ta tica sama leće u klopku.
Ne boj se misli, što je smislio,
Sve skupa, što je mišlju doseg’o,
To je, da tebi služi primerno.
VLASTOLjUB:
Istina bude l', što si kazao,
U čemu mogu naći uzroka?
STANISLAV:
Na take zbore, tako pitanje,
Ostajem tebi dužan odgovor.
A baš ako te kopka toliko,
I uzroka tome da bi saznao,
Zapitaj bolje — svoju Danicu.
VLASTOLjUB:
Govoriš zbilja? Dobro, pitaću.
Al neka, ne ću, ti ćeš motriti.
To će nam donet’ dosta koristi,
Gotovi s kraljem kada budemo,
Kad se s Andrijom valja boriti,
U njemu ćemo dosta dobiti. (Odu.)
|