Amanet vladike Petra Prvoga
0001 Fala Bogu, čuda velikoga,
0002 Crna Gora steče gospodara,
0003 Visokoga Petra Petrovića,
0004 Prve kuće i gospodičića.
0005 U tome im divno zapoviđe
0006 Da se ljube kao braća prava
0007 I da služe cara rusinskoga;
0008 Dobro njega care milovaše,
0009 Crnu Goru aznom poznavaše.
0010 A Bog dade i sreća od Boga,
0011 Crna Gora zadobi poštenje,
0012 Te posječe Mamuta vezira
0013 I dobro se sabljom obranila
0014 I slobodu sebe održala
0015 Da ne dava arača Turcima,
0016 Kako što se bila naučila.
0017 Tada velje knjige nakitio,
0018 Te je posla caru rusinskome:
0019 „Gospodare, care od Rusije,
0020 Mož’ li znati, jes’ li zapazio,
0021 Kad si mene sebi privatio
0022 I kad si me divno zakrunio,
0023 Te sam moje crkve okitio,
0024 Crnu moju Goru pridržao?
0025 Fala tebe, dragi gospodare,
0026 No te molim, ne zaboravi me,
0027 E sam starac teško oslabio,
0028 Ne mogu ti u Rusiju doći!
0029 No evo ti mojega sinovca,
0030 Rada đaka od šesnaest ljeta,
0031 Jeste nešto malo naučio,
0032 Predajem ti njega na amanat,
0033 Na amanat i u tvoje ruke!
0034 Bog da znade viđet’ li ga kade,
0035 Zašto sam se ljuto razbolio,
0036 Pa te molim, a Bogom te kumim,
0037 Kada čuješ da sam preminuo,
0038 Ne zaborav’ moju sirotinju,
0039 Sirotinju golu i nejaku,
0040 I ne pušti moju Goru Crnu
0041 Da mi zemlju preuzimlju Turci
0042 I đečicu dave kao vuci,
0043 No mi gledaj zemlji gospodara,
0044 Da je brani od zlije dušmana!
0045 Ako vidiš, mili gospodare,
0046 Da je za čem moj sinovac Rade,
0047 Pošlji njega, a za tvoju sreću,
0048 Da on čuva moju Goru Crnu;
0049 Ako ne bi njima gospodara,
0050 A od moje kuće Petrovića,
0051 Na muke će biti Crna Gora,
0052 Kao đeca bez oca svojega.
0053 A jadni su i siromasi su:
0054 Nit’ je mora ni ravnoga polja,
0055 No golije krša i kamena,
0056 Ema vazda čuvaše poštenje.
0057 Još te molim, mili gospodare,
0058 Priruči se caru nebeskome
0059 Da ugodim Bogu jedinome,
0060 Da pridržim moju sirotinju
0061 U poštenju i svom zavičaju,
0062 U slobodi i svome zakonu!
0063 I više ti pripisati neću,
0064 E ne mogu, dušu ispuštiću,
0065 No evo ti na amanat Rada —
0066 Što učiniš, ja te blagodarim,
0067 Zašta bude, nek’ je gospodare,
0068 Sve u Boga i u tvoje ruke!”
0069 Crni mu je mour pritiskao,
0070 E je svoju zemlju ostavio,
0071 A jakome Bogu otišao
0072 Da on dvori cara nebeskoga.
