Pređi na sadržaj

Ali-bego i djevojka

Izvor: Викизворник

* * *


Ali-bego i djevojka

Bostan šeta bostadžija bego,
Po bostanu oko dvora svoga,
Redom bego cv'jeće mprisaše,
S rumenom se ružom razgovara:
„O tako ti, rumena ružice, 5
„Beru li te bule al' đevojke,
„Ali ono moje nesuđenje,
„S kojom pasoh tri godine ovce,
„A četiri bijele jagance,
„Ne viđoh joj skuca ni rukavca, 10
„Ni bijela lica ii njedarca.
„E mlidijah da će biti moja,
„Ali moja, ali brata moga.
„Ni bi moja, ni bi brata moga,
„Neg' jednoga iz sela junaka, 15
„A jutros me zove u svatove.
„Kako ću mu u svatove poći?
„Kako li ću pogledat' đevojke?"
Mlidijaše da niko ne čuje,
Bega majka s pendžera čujaše, 20
I ovako begu govoraše:
„Sinko bego, milo dobro moje,
„Ti ušetaj u b'jeloj kamari,
„Napravi se što možeš najljepše.
„Uzmi, sinko, vezenu maramu, 25
„S čim bijelo zakrečujem lice,
„Od jaera i od sunca žarka."
Ma je bego majku poslušao,
I on pođe u b'jeloj kamari,
Napravlja se što može najljepše: 30
Uzeo je vezenu maramu,
Su čim bego zakrečuje lice
Od jaera i od sunca žarka.
Ma mi begu majka govoraše:
„Sinko bego, milo dobro moje, 35
„Kada budeš za soFrom trpezom,
„Staće svati vino ispijati,
„Ona čaša, koja te dopadne,
„Ne napijaj kumu ni đeveru,
„Ni napijaj svatu nijednome, 40
„Nego onoj lijepoj đevojci:
„„3drava si mi, lijepa đevojko,
„„Milo mi je, e si se vjerila,
„„Još milije, e si se udala.
„„Na kome si čedo ostavila, 45
„„Što je nami u pripaši bilo,
„„U iripaši čuvajući ovce,
„„Čuvajući ovce i jaganjce.""
Ma je bego majku poslušao,
Ušetao u b'jeloj kamari, 50
Napravi se što moga najljepše:
Uzeo je vezenu maramu,
Su čim b'jelo zakrečuje lice
Od jaera i od sunca žarka,
I on pođe junak u svatove. 55
Kad bijaše za sofrom trpezom,
Staše svati vino ispijati;
Ne napija bego Ali-bego,
Nego gleda lijepe đevojke,
I put nje se grohoto smije. 60
Sad je bega čaša dopanula,
Ne napija kumu ni đeveru,
Ni napija svatu nijednome,
Nego onoj lijepoj đevojci:
„Zdrava si mi, pod v'jencom đevojko, 65
„Milo mi je, što si se vjerila,
„Još milije, što si se udala,
„Na kome si čedo ostavila,
„Što je nami u pripaši bilo,
„U pripaši čuvajući ovce, 70
„Čuvajući ovce i jaganjce?"
A svatovi to niko ne čuje,
Nego čuje stari svat od svata.
Ma govori stari svat od svata:
„O svatovi, mila braćo moja, 75
„Kalamo joj zlaćena vijenca,
„Svukujmo-joj alaj i pačmage,
„Vrćimo je majci na tragove."
On govori, bego jedva čeka.
Snimiše joj zlaćena vijenca, 80
Svukoše joj alaj i pačmage,
Izvedoše pred dvore bijele.
Dobar junak bego Ali-bego,
Stavio je pred sobom na konja.
Koliko mu mila bi đevojka, 85
Tri puta je opasao pasom,
A četvrti od mača kajišom,
I ovako mladoj govoraše:
„Drž' se, dušo, vrana konja moga,
„I mojega rusoga perčina, 90
„Da te ne bi vijor obalio,
„Sa mojega konja velikoga."
I pođoše dvoru bijelome.
Zdravo pođe, vesela mu majka.

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg


Reference

Izvor

Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svjet izdao Vuk Stefanović Karadžić, knjiga peta, u kojoj su različne ženske pjesme, državno izdanje, Biograd, Štamparija Kraljevine Srbije, 1896, str. 287-290.