Pređi na sadržaj

Džaver-begovica i sin joj

Izvor: Викизворник

* * *


Džaver-begovica i sin joj

Sedila je Džaver-begovica
Dugo mlogo za devet godina,
Nju mi prosi ćaja iz Budima.
Al' besedi Džaver-begovica:
„Ne ću za te polaziti. ćajo, 5
„Ja ću ranit' sina Useina,
„Raniću ga, pa ga oženiti."
Što je rekla Džaver-begovica,
Što je rekla, to je učinila:
Ranila je sina Useina, 10
Ranila ga, pa ga oženila,
Dovela mu Vatimu devojku.
Kad je bilo veče po večeri,
Te svedoše dvoje mladenaca,
Besedila Džaver-begovica: 15
„Stari svate i venčani kume!
„Je li prosto, malo da poslušam,
„Što će dvoje dece govoriti?
„Oće li me do smrti raniti?"
Pa otide đerdeku na vrata: 20
Sin Usein leg'o u postelju,
A Vatima na sanduk šareni;
Besedi joj sinak Useine:
„Odi meni, Vato, u postelju."
Al' Vatima njemu odgovara: 25
„Ne ću tebi u meku postelju:
„Tvoja majka mlađa od meneka."
Opet veli sinak Useine:
„Odi Vato, moja slatka dušo!
„Odi meni u meku postelju; 30
„Ništa za to, što je mlađa majka,
„Lasno ćemo mi nju postarati:
„Ti mi nemoj šnjome večerati,
„A ja ne ću šnjome besedpti;
„Oće nam se postarati majka." 35
Kad je čula Džaver-begovica,
Što govore dvoje mladenaca,
Ona piše list knjige bjele,
Te je šalje ćaji u Budima:
„Brže digni sedmore kočije, 40
„Doteraj i mome belom dvoru.
„Da me vodiš tebi u Budima."
Kada ćaja sitnu knjigu primi,
Te on vidi, šta s' u njojzi piše,
On do zore iz Budima dođe 45
I dotera sedmore kočije.
Dočeka ga Džaver-begovica,
Na šestore poslagala blago,
A na sedme sa ćajom sednula,
I pođoše bijelom Budimu. 50
Al' povika Džaver-begovica^
„Stan'te malo, sedmore kočije,
„Ostade mi ožeg na ogljištu."
Al' to začu sine Useine,
Pa besedi Vatimi devojci: 55
„Ustaj brže, Vatima devojko!
„Ta čula je moja mila majka,
„Što smo sinoć dvoje besedili."
Pa besedi svojoj staroj majci:
„Ostav', majko, ožeg na ognjištu, 60
„Čim će Vata vatru zapretati,
„Da ne žeže svoje bele ruke."
Govori mu Džaver-begovica:
„Dosta su ti, sine Useine!
„Dosta su ti, moji beli dvori, 65
„Na što tebi ožeg na ognjištu,
„Što sam stekla s Džaver-begom Vukom?
„A ti teci s tvojom Vatom lepom."

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg


Reference

Izvor

Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svjet izdao Vuk Stefanović Karadžić, knjiga prva, u kojoj su različne ženske pjesme, državno izdanje, Biograd, Štamparija Kraljevine Srbije, 1891, str. 622-624.