Smrt Kasi-begova[1]
Zakukala sinja kukavica
Na pendžeru Džaver-begovice.
Besedila Džaver-begovica:
„Id' odatle, sinja kukavice,
Ne kukaj mi na moji perdžeri, 5
Ne kukaj mi i ne lomi cveće!”
Govori joj sinja kukavica:
„Drugarice Džaver-begovice,
Ti išetaj pred bijele dvore,
Pa pogledaj nuz to polje ravno — 10
Otud idu ulake kočije,
U kočija devet konja vrani,
Na kočija leži Džaver-beže
I brez glave i brez desne ruke!”
Išetala Džaver-begovica, 15
Pogledala nuz to polje ravno,
Ugledala ulake kočije,
U kočija devet konja vrani,
Na kočija leži Džaver-beže
I brez glave i brez desne ruke. 20
Doneše ga dvoru bijelome,
Nad njim kuka Džaver-begovica,
Kukala je kano kukavica,
Prilegala kano lastavica.
Tu dođoše i sestre i majka, 25
Ne mogu je da je razonode,
Ali dođe Alajbegovica,
Begovica, njena jetrvica,
Pa besedi Džaver-begovici:
„Stani malo, moja jetrvice, 30
Stani malo da ti nešto kažem!
Kad sam bila ja uda djevojka,
Ja djevova za deset godina,
Nitko neće da prosi meneka,
Isprosi me Alajbegoviću, 35
Isprosio i prstenovao,
I malo mi roka ostavio,
Malo roka nedelju danaka,
Dok ja mlada ne skupim darove
I dok beže ne skupi svatove. 40
A kad dođe beže po meneka,
Tad dolazi moja uda strina,
Pa besedi Alajbegoviću —
,Ao beže, jedna luda glavo,
Što ti vodiš seku obljubljenu, 45
Pod pojasom muško čedo glava!'
Ostavi me Alajbegoviću
Na sramotu i baš sa svatovi,
Te sam šeće dvoru bijelome.
Nemam majke, a nemam sestrice, 50
Moja braća mene ne primaju,
Već ja šećem na to more sinje,
Oči veza svilenom maramom
Da ja mlada u talase skačem.
U tom sam se mlada razabrala — 55
Od mene će biti prepovjetka
Što ja imam čedo za pojasom,
Zato skoči u to more sinje.
Šator penjem gore na čairi,
Pa se ranim sa deset nokata, 60
Pa ja čeka muško čedo glavu,
Beže čeka kod bijela dvora.
Vreme prođe i godina prođe,
Ali nema čeda pod pojasom —
Dođe beže, odvede me dvoru. 65
U tom prođe tri godine dana,
Al’ ja rodi nejaka Nenada.
I tad mi se braća pod’jeliše,
Meni daše brata najmlađega.
Jošt ne prošla ni godina dana, 70
Stiže knjiga sa careve vojske
Sve trojica da idu na vojsku,
A ja osta u četiri zida.
Malo vreme potom postojalo,
Dođe knjiga sa careve vojske — 75
,Sva trojica padoše u vojsci,
Sva trojica izgubili glave!’
Eto sam ti, mlada jetrvice,
I u većoj jošt žalosti bila!”
(ASANU, br. 8552/257, XV, 2, br. 46).
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
