Ćudna posla

Jovan Ilić

Ćudna posla Pisac: Jovan Ilić

Ćudna posla

Pred gradom,

Pred Granadom,

Gdje Darro vale broji

Barbuda Martin stoji

Barbuda Martnn Alkantara

Na megdan zove cara:

»Abdula care, sa grada tamo,

Na megdan amo!

Il gradu makni vrata,

Da nagnam hata,

Carstvo je moje,

Tako mi brade tvoje!

Svu noć se čudna čuda

Nagledah tuda,

Prisvitla lica,

Antuna svica.

Alhambru lipu, krasnu,

Svitac mi dade ia snu,

Krunu mi, care, spremaj,

Ne drijemaj!

Ako mi ne smiješ, grdan stvore,

Na megdan, more,

Eškija tvog će grada,

Raskopat sada!

Tebe ću smaći,

Da budeš kraći

Za dva tri prsta,

Tako mi moga krsta!«

Sa grada soko kliče,

Neko viče:

»Bradu ti šejtan smudi,

Što zijaš tudi?

Degenek, znaš li šta je,

Ljuti zmaje?

Za takve horde,

Nnjesu đorde.

Sa carem care megdan d'jeli,

Koran veli,

Kuda si nagô,

Pasja trago?«

Barbuda skočp,

Eškija za njim kroči,

Topuzom bije grada,

Nuto jada!

I kopljem st'jene bode

"Čudne zgode!

I mačem kule s'ječe

Brda ječe.

Gavrana gače,

Barbuda Martin skače,

Na hatu, srića lipa,

Hipa, đipa.

Na grad se penje,

Eno ga ...viče, stenje,

Eškija gloginje mlati,

Za njim se klati.

A s grada stade jeka

Od teškog sm'jeha:

»Martine, javaš, mani,

»Stani, stani!

»Tako ti gloga,

»Svica ti tvoga!

»Martine, ne đipaj tuna,

»Evo ti kruna!«

Pa s grada st'jenom doli,

Ko koga voli,

U perčin gađa,

Nek mu je muka slađa.

Eškiju knutom mlate,

A moj brate!

Martina maljem tuku,

Jaoh, kuku!

I kandžam' kvače,

Jače, jače,

I kvrgam', fiju,

Šiju viju !

Od teške ruke,

Cike, vike,

Nebo se muti,

Martin se ljuti.

Od silnog besa,

Diže se jeka pod nebesa,

Dva dana, noći dvije,

Poj se bije.

Kad treći svanu danak kleti,

Komar leti,

Pogibe Martin, Eškije nesta,

Bojak presta.

A care bradu gladi,

Tutun vadi.

I reče : »Ćudna posla !

»Kud' li ga svitac posla ?«

Spremiše raku,

I ploču crnu, jaku,

Na crnoj ploči piše:

»Martina nema više!

»Ovdika Martin pade,

»Nek se znade,

»Na vrbi vise mu kosti:

»Bog da mu dušu prosti!«

Napomene

• Ova pesma je uzeta iz rukopisa

Izvori

• Jovan Ilić: Celokupna dela, strana 276-280, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Ilić, umro 1901, pre 123 godine.