Ljuba hajduk-Vukosava

0001 Podiže se Ture od Udbinje,
0002 Od Udbinje krvave krajine,
0003 Mlado Ture Boičić Alile,
0004 Podiže se u lov u planinu,
0005 I on uze sluge i levere,
0006 I povede hrte i ogare;
0007 Lov lovio tri bijela dana,
0008 Lov lovio, ništa ne dobio;
0009 A kad treći bješe oko podne,
0010 Tade dobar šićar zadobio,
0011 Uvatio hajduk-Vukosava
0012 Od primorja mjesta pitomoga.
0013 Još se vali Boičić Alile:
0014 „Hoću njega ka caru voditi,
0015 „I hoću ga caru pokloniti.”
0016 Pa ga ne će ka caru voditi,
0017 No ga baci u lednu tamnicu,
0018 Tu tamnova tri godine dana.
0019 Kad hajduku muka odoljela,
0020 On dozivlje Boičić-Alila:
0021 „Oj Turčine, Boičić-Alile!
0022 „Nu daj mene list knjige bijele
0023 „I kalema, čim se knjige pišu,
0024 „E ću pisat’ jednu sitnu knjigu,
0025 „Da je pošljem majci i ljubovci.”
0026 To je Alil njega poslušao,
0027 Dade njemu list knjige bijele
0028 I kalema, čim se knjige pišu;
0029 Hajduk piše knjigu na koljenu:
0030 „Stara majko, ne nadaj se u me,
0031 „Vjerna ljubo, preudaji mi se.”
0032 A kad knjiga u primorje dođe,
0033 Zaplaka se i sestra i majka,
0034 Ljuba mu se grotom nasmijala,
0035 Pa pošeta niz čaršiju mlada,
0036 Dokle dođe bemberu Mihatu,
0037 Pa Mihata bila bratimila:
0038 „Bogom brate, Mihate bembere!
0039 „Obrij mene rusu kosu s glave,
0040 „Ostavi mi delijnske perčine.”
0041 To joj Mihat za Boga primio,
0042 Te joj rusu kosu obritvio,
0043 Ostavi joj delijnske perčine;
0044 Ona mlada u dvore se vrati,
0045 Na se baca odijelo divno:
0046 Obukla je kovčali čakšire,
0047 Pa obuče pamukli košulju,
0048 A po njojzi od zlata košulju,
0049 Da od pota ne šteti košulju;
0050 Pa obuče crvenu dolamu,
0051 Na dolamu puca s obje strane,
0052 Svako puce od po litre zlata,
0053 Ama što je puce pod griocem,
0054 U njem’ ima dvije litre zlata,
0055 Zaburmano, pa se odburmava,
0056 Te njim vlašče pije vino ladno;
0057 Pa obuče toke pozlaćene,
0058 Opasa se mukadem-pojasom,
0059 A za pojas dvije puške male,
0060 U zlatan su kalup saljevane,
0061 A među njih jatagana zlatna;
0062 A na glavu kalpak i čelenke,
0063 Jedan kalpak, sedam čelenaka;
0064 Pa osedla konja debeloga,
0065 Osedla ga sedlom srebrnijem,
0066 Pa ga pokri čohom do koljena,
0067 Od koljena kite do kopita,
0068 Prigrnu ga surom međedinom,
0069 Zauzda ga đemom od čelika,
0070 O vratu mu biser objesila,
0071 Sitan biser i kamenje drago,
0072 Kad on ide noći u ponoći,
0073 Da se vidi njemu putovati,
0074 U po noći, kao usred podne;
0075 Pa se konju na ramena baci,
0076 A dovati tešku topuzinu,
0077 Pa mi topuz u visine baca,
0078 A vata ga u bijele ruke;
0079 Nagna konja niz čaršiju mlada,
0080 Udara ga desnom bakračlijom,
0081 Koliko mi skače polagano,
0082 Ispod nogu kamen izlijeće,
0083 Na dućane tuče bazerđane,
0084 Dokle dođe pobratimu svome,
0085 Pobratimu, bemberu Mihatu,
0086 Pa je njemu bila besjedila:
0087 „O Mihate, mio pobratime!
0088 „Da nijesi mene obritvio,
0089 „Bi li rek’o, e sam ženska glava?”
0090 A Mihat joj bješe besjedio:
0091 „Oj Boga mi, mila posestrimo!
0092 „Da nijesam tebe obritvio,
0093 „Bih rekao, e si junak dobar,
0094 „Dobar junak, careva delija.”
0095 Otolen mi konja pogonjaše,
0096 Ćera konja ka udbinji gradu,
0097 Koga ćaše na putu sretati,
0098 Satisne ga s puta ispod puta;
0099 Doklen dođe u Udbinju grada
0100 Pred dvorove Boičić-Alije;
0101 Skoči Ture Boičić Alija,
0102 Da privati konja pod delijom,
0103 A ona ga ud’ri topuzinom:
0104 „Hajd’ otole, kurvino kopile!
0105 „Ti li si se care učinio,
0106 „Da ti držiš careve haine?
0107 „A mene je care opravio,
0108 „Da ja vodim tebe i hajduka,
0109 „Oba hoće care izgubiti.”
0110 (No se Ture prepanulo ljuto);
0111 Pa mu dade konja da provađa,
0112 A ona mi čibuk zapalila.
0113 Često Ture do nevjeste do’di,
0114 Da mu reče, konja da ostavi,
0115 Pa mu ona besjedila mlada:
0116 „Ostavi mi konja debeloga,
0117 „Daj mu dosta zobi i sijena,
0118 „Siguraj mi gospodsku večeru,
0119 „Siguraj mi, što u dvoru nemaš:
0120 „Debeloga ispod Skadra mesa,
0121 „A pogače iz polja Kosova,
0122 „Crvenoga vina iz Vidina,
0123 „A rakije iz Demir-kapije;
0124 „Jal’ ću tvoju izgubiti glavu.”
0125 Ljuto joj se Ture prepanulo,
0126 Pak mi traži po Udbinji gradu,
0127 Te nevjesti sigura večeru.
0128 Nevjesta mi stade večerati,
0129 Svijetli joj Boičić-Alile;
0130 A pošto je večerala mlada,
0131 Al’ evo ti muke od nevjeste:
0132 Ne može se raspasati mlada,
0133 Da joj Ture ne ugleda dojke!
0134 Sve mislila, na jedno smislila,
0135 Pa mu pruži nogu i čakširu:
0136 „Oj Turčine, Boičić-Alile!
0137 [........................................]
0137 Kad to čuo Boičić Alile,
0138 Preko kule ide nazadačke,
0139 A nevjesta za njim potrupačke,
0140 Iz b’jele ga izagnala kule,
0141 Pa za njime zatvorila vrata,
0142 Pa se tade rajet učinila.
0143 Kad svanulo i sunce granulo,
0144 Tade uze svijetlo oružje,
0145 I posjede konja golemoga,
0146 Pa otide na tamnička vrata,
0147 Tu stražara od tamnice nađe,
0148 Te mu rusu otkinula glavu,
0149 Pa u vrata topuzinom gađa:
0150 „A izlazi, carevi haine!
0151 „E je mene care opravio,
0152 „Da ja vodim tebe i Aliju.”
0153 Hajduku je muka odoljela,
0154 Kail bješe izgubiti glavu,
0155 Pa izide iz ledne tamnice,
0156 Udari ga topuzinom teškom,
0157 Udari ga i dva i tri puta,
0158 Da se kako ne omisle Turci;
0159 Pa mi zove Boičić-Alila:
0160 „Oj Turčine, Boičić–Alile!
0161 „Dovedi mi konja pod hajduka,
0162 „Pa siguraj i sebe i konja.”
0163 Ode Ture u kulu bijelu,
0164 Te dovati konja debeloga
0165 I u ruku okovanu đordu,
0166 I uza nju pet stotin’ dukata:
0167 „Na to tebe, careva delijo,
0168 „Te me nemoj ka caru voditi.”
0169 To je mlada jedva dočekala,
0170 Pa bacila na konja hajduka,
0171 Pa pobježe poljem zelenijem.
0172 Kad je bila u gori zelenoj,
0173 Tu imade jedna raskrsnica,
0174 Đe se do dva druma rastavljaju,
0175 Jedan ide ka Stambolu gradu,
0176 Drugi ide u primorje ravno,
0177 Onda veli lijepa nevjesta:
0178 „Nu pogledaj, more hainine!
0179 „Poznaješ li štogođ od oružja?”
0180 Kad se hajduk bješe zagledao:
0181 „Ja poznajem, no mi je zaludu;
0182 „No odkud je tebe dopadnulo?”—
0183 „Tvoja mi ga ljuba donijela,
0184 „Uz’o sam je za vjernu ljubovcu.”
0185 Kad to čuo hajduk Vukosave,
0186 Tad hajduka uvati groznica;
0187 Al’ mu veli lijepa nevjesta:
0188 „A ne boj se, dragi gospodare!
0189 „Ja sam tvoja vjerena ljubovca;
0190 „No oprosti one topuzine,
0191 „E sam mloge noge osvetila.”
0192 Otle ošli u primorje ravno,
0193 Zdravo ošli, vesela im majka!
0194 Njima majka, a mene družina!

Izbor

• Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 249-254.