Ljuba Marka Kraljevića prevari junaka5
0001 Vino piju do dva pobratima,
0002 Jedan pobre Kraljeviću Marko,
0003 A drugi je Daničiću Jure,
0004 Vino piju, o svačem govore.
0005 Kad im vino eglen otvorilo,
0006 Tad govori Jure Daničiću,
0007 On govori Marku Kraljeviću,
0008 On govori o tuđim ljubovcam
0009 I o tuđim sekam neudanim.
0010 Govori mu Kraljeviću Marko:
0011 ”Dragi pobre, Jure Daničiću!
0012 Vino pijmo, o vinu govor’mo,
0013 Ne govor’mo o tuđim ljubovcam,
0014 Ni o tuđim sekam neudanim.
0015 Ja imadem virnu ljubu moju,
0016 Ni mi drago, da o njoj govore.
0017 Da bi došli svega svita ljudi,
0018 Ne bi moju prevarili ljubu.”
0019 Besidi mu Jure Daničiću:
0020 ”Hoćemo l’ se, pobre, okladiti,
0021 Ni za srebro, ni za suho zlato,
0022 Neg za naše do dvi ruse glave,
0023 Da ću s tvojom noćevati ljubom?
0024 Tek mi podaj šarca konja tvoga,
0025 Još mi podaj svilenu dolamu,
0026 Zlatni prsten iz desnice ruke,
0027 Ja ću tvoju Jelu privariti.”
0028 Ionako se Marku ne mogaše,
0029 Već mu dade šarca konja svoga
0030 I dade mu svilenu dolamu,
0031 Zlatni prsten iz desnice ruke,
0032 Ide Jure goricom zelenom.
0033 Kad je bio na pogled Prilipa,
0034 Desila se mlada Markovica
0035 Na čardaku od bijele kule.
0036 Daleko ga mlada ugledala,
0037 Ugledala, a i zapoznala,
0038 Robinjicu svoju dozivala,
0039 Ter je njojzi tijo besidila:
0040 ”Robinjice, po Bogu sestrice!
0041 Evo ide Jure Daničiću
0042 Na konjicu mlada moga Marka,
0043 U Markovoj svilenoj dolami,
0044 Ovo nam je nika privarica.
0045 Imala sam devet robinjica,
0046 Sve sam devet privarom udala
0047 I tebe ću večeras desetu.
0048 Ti obuci svitlo ruho moje,
0049 Ja ću tvoje, robinjice moja!
0050 Ja ću tebe zvati gospojicom,
0051 A ti mene svojom robinjicom.”
0052 U to Jure pred dvor bili dođe,
0053 Pak doziva Jelicu Markovu:
0054 ”Jele moja, otvori mi dvore!
0055 Evo tebi tvoga gospodara,
0056 Gospodara Kraljevića Marka.
0057 Ako li se meni ne viruješ,
0058 Pogledaj der na desnicu ruku,
0059 Zlatni ćeš mi prsten ugledati
0060 I na njemu lipo ime tvoje.”
0061 Brzo mu je dvore otvorala,
0062 Dvor otvora, za zdravlje ga pita:
0063 ”Dobro doša, Kraljeviću Marko!
0064 Jesi li mi dobro putovao?”
0065 Odgovara Daničiću Jure:
0066 ”Dobro sam ti, Jele, putovao!
0067 Ali sam se malo umorio,
0068 Ogladnio, a i ožednio.”
0069 Pripravlja mu gospodsku večeru,
0070 Dobavlja mu vina trolitnjega.
0071 Kada se je Jure založio,
0072 Tada iđu na meke dušeke.
0073 Tute oni noćcu kondisaše.
0074 Kada li je u zorici bilo,
0075 Ustaje se Daničiću Jure,
0076 Pak robinji mladoj besidio:
0077 ”Robinjico, sedlaj nama konje,
0078 Meni jednog, a Jeli drugoga,
0079 Otić ćemo do Kosova ravna,
0080 U Kosovo Juri Daničiću,
0081 Poć ćemo ga mladi pohoditi.”
0082 Robinja mu konje osedlala,
0083 Gredu mladi u Kosovo ravno.
0084 Al je Jeli Bog i srića dala,
0085 Imala je dunda kaluđera.
0086 U njeg uze svite kaluđerske,
0087 Pak s’učini crnim kaluđerom.
0088 Prije njizih u Kosovo dođe,
0089 Pak se šeta po Kosovu ravnom
0090 Uz to dođe Jure Daničiću,
0091 Pak besidi Marku Kraljeviću:
0092 ”Bre điđijo, Kraljeviću Marko!
0093 Prigni glavu, neka ti je sečem.”
0094 Al mu veli crni kaluđere:
0095 ”Nije preša, mili gospodare!
0096 Nije preša pogubiti Marka,
0097 Nek ga prije sa Bogom sredimo.”
0098 Kada Jele ispovedi Marka,
0099 Tad se svlači s crna kaluđera
0100 I ostane Jelica Markova,
0101 Pak besidi Juri Daničiću:
0102 ”Pobratime, Jure Daničiću!
0103 Nije ga to Jele Markovica,
0104 Nego joj je njena robinjica.
0105 No me ču li, Daničiću Jure!
0106 Devet jesam robinja imala,
0107 Svi sam devet privarom udala
0108 I tebe ću, Daničiću Jure!
0109 Al s’ oženi za moju robinju,
0110 Al ćeš ludo izgubiti glavu.”
0111 Odgovara Daničiću Jure:
0112 ”Volim ti se junak oženiti,
0113 Neg na polju glavu izgubiti.”
0114 Dozovnuše popa redovnika,
0115 Vinčaše ga za robinju mladu.
