Ljuba Jovanova
Zaženi se siroče Jovane,
pa je jutrom ljubu isprosio
pa dovede u svoji dvorovi.
Sal venčana, nije oproštena.
Al’ dojdoše Turci janičari, 5
zarobiše Jovu mladoženju,
Zabrinu se Jovanova majka,
ne zna šta će s nevestu da radi.
Progovara ljuba Jovanova:
„Ne stoj, majko, čudom se ne čudi. 10
Izvedi mi Jovanova konja,
iznesi mi Jovino oružje."
Posluša gu Jovanova majka:
izvede voj Jovinoga konja,
iznese voj Jovino oružje. 15
Poče ljuba konja da oprema:
potpasa ga sa devet kolana,
i desetu ibrišim tkaniju,
pa si uze Jovino oružje,
pa se metnu konju na ramena, 20
i otide Jove po tragove
ega bi ga negde utrevila.
Utrevi ga na prva konaka.
Čuvaju ga Turci janičari.
Pa govore Turci janičari: 25
„Oj boga ti, neznana delijo,
da li ideš konji da brzimo,
ili ideš džilit da menjamo,
ili ideš puške da pucamo?“
Odgovara neznana delija: 30
„Ja ne idem konji da brzimo
i ne idem džilit da menjamo,
niti idem puške da pucamo,
samo idem roba da otkupim.
Što je cena na vašoga roba?“ 35
„Cena mu je dvanaes iljada.“
Maši ljuba u svoji džepovi
pa izvadi dvanaes iljada,
pa otkupi Jovu mladoženju,
pa ga metnu konju na ramena, 40
pa ga vodi majke u dvorovi.
„Eve, majke, tvoga sina Jovu.
Tvoga Jovu, moga mladoženju.“
