Ja uranih i podranih rano na vodu,
Kad na vodi draga moja lice umiva,
Umismo se, otrsmo se, polubismo se.
Draga dragoj govorila: „o moj dragane!
„Nemoj, dragi, nikom' kazat', živ'ti bila ja!“ 5
„Neću, draga... nikom' kazat', življela mi ti!“
Jošt ne dođe b'jelu dvoru, ču joj i majka:
„Rad' što, dragi, kaza majci, ne bio mi živ!“
„Drago mi je, draga moja, hoću, moja si."
Srpske narodne pjesme iz Hercegovine (ženske), za štampu ih priredio Vuk Stef. Karadžić, (Troškom narodnijeh prijatelja), u Beču, u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1866., str. 259.
