LjUBAVNO PISMO
Ti, možda, danas, u ovom trenutku,
Sa suzom bola, opet misliš na me,
Skrivena negde, u kakvome kutku.
I tvoje misli, splet želja i tame,
Sve teže mogu da objasne "scenu" –
I s tugom čekaš sad svršetak "drame"...
Jest, ja sam zbilja uvredio ženu
U tebi što je, ženu koja voli,
Tu ženu svetu i blagoslovenu;
Al' tvoja ljubav mene ljuto boli.
Ja nisam za to. Ničeg nema za me;
Moj život – stene i krševi goli;
Tvoj – prepun snage i mladosti same...
Ti voliš život, zato voliš mene;
Ja dišem dahom očaja i čame...
I ako želiš da ti žive zene
Ne stamne brzo – ti se mene mani;
Jer, dete moje, mladost brzo vene...
Moj život – to su usevi u strani:
Njih pali žega, biju grad i kiše;
A zemlja posna, oskudna u hrani,
Te nikad, nikad ne donese više
Čoveku nego što mu gladnom treba.
A on, siromah, i krv svoju siše
Te da proguta komad crna hleba...
Ta muka ljuta, večita, do groba –
To, to je Život i Darovi Neba.
