Ljubavna priča o Donu Nunecu i Dona Klari

Vojislav Ilić

Ljubavna priča o Donu Nunecu i Dona Klari Pisac: Vojislav Ilić

U Sevilji cveta ruža,
Udovica dona Klara,
A tu ružu žarko ljubi
Don Nunec od Alkantara.

Don Nunec je mlad hidalgo
S mamuzama i gitarom;
A volô je nežnu donu
Svim mlađanim svojim žarom.

I na danu i u noći,
On o njojzi samo sniva;
On je zove tako nežno,
Al' ona se ne odziva.

Već dve noći kako peva
Don Nunec od Alkantara,
Al' kad pade treće veče
Smilova se dona Klara.

Ona posla sedog Mavra,
Da provede mladog dona
Kroz odaje njenih dvora
I redove od kolona.

Mladi Nunec išao je,
Gde ga pozva lepa sreća;
Zabacivši zvučni gitar
Na široka svoja pleća.

Mamuze mu sitno zveče,
A mač zvoni o stepene...
On je drhtô kad je stigô
Do mirisne sobe njene.

Već dve noći i dva dana
Kako strastan zaspô nije;
Već dve noći i dva dana
Kako slatki otrov pije.

A kad svanu treća zora,
On poljubi dona Klaru,
I zabaci ruse kose,
I udari u gitaru:

„U Sevilji cveta ruža,
Udovica dona Klara,
A tu ružu žarko ljubi
Don Nunec od Alkantara.

I na danu i u noći,
On o njojzi samo sniva,
On je zove tako nežno,
Al' ona se ne odziva!

Već dve noći kako peva
Don Nunec od Alkantara,
A kad pade treće veče,
Smilova se dona Klara.

Već dve noći i dva dana
Kako strastan zaspô nije;
Već dve noći i dva dana
Kako slatki otrov pije.

A kad svanu treća zora,
On poljubi dona Klaru,
I zabaci ruse kose,
I udari u gitaru:

,Sklopi oči, zlato moje,
Odmori se, slatko lane,
Ja ću stražar da ti budem,
Dok rumena zora svane.“

Tako peva mlado momče
U ljubavnom svome žaru,
Al' i ona sad se diže,
I udari u gitaru:

„U Sevilji cveta ruža,
Udovica dona Klara,
Al' tu ružu ne poznaje
Don Nunec od Alkantara.

On je slušô o lepoti,
Al' joj nije vidô lica:
O, hidalgo, o hidalgo,
Ja sam njena sobarica.“

Zasmeja se nestašnica,
Nasmeja se i on blago,
I prošapta, ljubeći je:
„Pa, najposle, što mu drago.“

mart 1887.

Izvori

• Vojislav Ilić: Lirsko pesništvo, strana 35-37, 2.knjiga, Vuk Karadžić, Beograd.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vojislav Ilić, umro 1894, pre 130 godina.