Ljubavna kantinela
| Ljubavna kantinela Pisac: Mirko Korolija |
Jutros mi snovi tobom mirisahu
kô rano cveće prolećem što buja
sve žudnje tvoje ime gutahu
kô jato sinoć rođenih slavuja!
Jutros mi snovi tobom mirisahu!
I tobom sve me pozdravljahu stvari!
Iz sveg mi tvoja usta puna zore
zborahu svojim govorom što zari,
iz sveg ljubljahu dva oka što gore!
Tobom me neme pozdravljahu stvari!
O tebi jutros pričahu sve ruže
zanosno priču ružičastu jednu,
i sveži pupi, što se ljupko kruže,
tepahu pesmu beskrajnu i žednu!
Grcahu jutros o tebi sve ruže!
Dok proleća te izbirahu moja
caricom svojom, i tamjanom bujne
mladosti nedra kadijahu tvoja,
uz psalme krvi vrele i olujne!
Proleća tebi klanjahu se moja!
Carice mojih proleća što cepte,
jutros sve rime moje se zlaćahu
zlatom u kom ti lepe kose trepte,
i sve se pesme u te pretvarahu!
Carice mojih pesama što cepte!...
Izvor[uredi]
- Gavrilović Zoran, Antologija srpskog ljubavnog pesništva, „Rad“ Beograd, 1967, str 133-134
|