Jure od Jančaka i Mustajbeg
Kad je bio od Jančaka Jure,
On je bio od deset godina,
Počeo je junak vojevati,
Na sablje se s junacima sići.
Oglasi se na glasu Juriša, 5
Pa on ide junak u birtiju,
U birtiji do trijest junaka,
Te počeše rujno piti vino.
Kad se oni ponapili vina,
Zakalaše junaci se klesti: 10
Neki s' kune svojom desnom rukom,
Neki pako u selu djevojkom,
A neki se ostarilom majkom,
Neki svojim dobrim konjem dorom,
Ali nema kukavi Juriša, 15
Već van da bi svojom desnom rukom.
Tu se Jure malo ponaljuti,
Pa on ode svojoj staroj majci.
Besjedi mu ostarila majka:
„Što se jesi, dite, naljutilo?“ 20
Al' je Jure majci govorio:
„Kad mi jošter roda nenarodi,
„Što s' i mene jedinoga Juru?“
A njemu je majka govorila:
„Dosta sam ti roda narodila, 25
„Rodila sam tebi devet braće,
„I rodila sestricu jedinu,
„I sve devet braće oženila,
„Pa je došo turski Mustajbeže,
„Pa pogubi tvoje devet braće, 30
„I pogubi starca babu tvoga,
„I odvede do devet snašica,
„I odvede sestricu jedinu.
„Ako, Jure, neviruješ majci,
„I tebe bi bio pogubio, 35
„Al' si bio, Jure, ponejačak,
„Veće te je konjem sagazio,
„Eto s' znade na livom obrazu
„Konjska ploča i osam čavala.
„Ti uzimaj sjajno ogledalo, 40
„Pa ti vidi bilo lišce svoje,
„Virovat' ćeš, što ti majka kaže.“
On uzimlje bilo ogledalo,
Pa ogleda svoje bilo lice:
Sve istina, što mu majka kaže. 45
On govori svojoj staroj majci:
„Kuvaj meni lahke brašnenice.“
Pa govori Milovanu slugi:
„Ti mi ajde u tople podrume,
„Pa ti sedlaj dobre konje naše, 50
„Meni sedlaj ti konja trećaka,
„Sebi sedlaj ti konja petaka.“
Dokle Mile konje naredio,
U tom majka spremi brašnenicu.
Oni jašu svoje dobre konje, 55
Pa ga idu niz to polje ravno,
Koga godic na putu sretaju,
Za Mustaf'ne dvore upitaju,
Niko njemu za to kazat nezna,
A đe jesu dvori Mustafini. 60
Pređe Jure preko tri štacije.
Kad četvrtu nastupi štaciju,
Al' s ugleda na sred polja ravna,
Na vodici devet djevojaka,
Đe bijelo one bjele platno, 65
K njima Jure konja nakrenuo.
To nebilo devet djevojaka,
Već Jurinih do devet snašica,
Božju pomoć on njima naziva,
I dobro ih poznati nemore, 70
Već ih pita za Mustaf'nu kulu.
Najstarija snaha govorila:
„Što će tebi dvori Mustafini?
„Jesi li ti od Jančaka Jura?“ –
„A ja jesam od Jančaka Jure.“ – 75
„Ti neidi Mustafi na noge,
„Jer j' otišo on podkivati konje
„Zlatnim' pločam' i srebrnim' čavlim',
„Da je čuo, da si ponarasto,
„Da će i tebe ići pogubiti, 80
„Da će vaše zatrti kolino.“
Jure muči, ništa nedivani.
Jopet ona njemu besjedila:
„Lahko 'š poznat kulu Mustafinu:
„Oko kule krvca prolivena, 85
„Oko krvce avlija zidana,
„Na avliji dva šiljbota mlada,
„Šiljbotaju na avlijskih vratih,
„Po avliji čoha prostirata.“
Kada Jure riči razumio, 90
Goni konja kako godic more,
Pa on leti do aginih dvora.
Taman Jure dvorim udario,
I dojao konja do avlije,
Na avliji dva šiljbota mlada, 95
Al' je Jure njima besjedio:
„Otvor'te mi, dva šiljbota mlada!
„Da urenem konja u avliju.“
Neće Juri oni da otvore.
On se na svom zatrka trećaku, 100
Pa preskoči baš preko avlije,
I otvori Mili slugi vrata,
Uđe junak u avliju Mile.
Kada ušo od Jančaka Jure,
On poteže svoju britku ćordu, 105
Te pogubi dva šiljbota mlada,
A govori Mili virnoj slugi:
„Oj ti Mile, virna slugo moja!
„Ti mi ajde, Mile, u birtiju,
„Pa uzimaj liba bijeloga, 110
„I uzimaj vinca i rakije,
„I debela ovnujskoga mesa,
„Pa hoćemo obed 'bedovati,
„Jere jesam junak izgladnio;
„A ja idem gore na čardake, 115
„Nebi-l' našo milu selu svoju,
„Sa mnom hoće obed 'bedovati,
„Ona će mi za Mustafu kaza'.“
Pođe junak Jure na čardake,
Kad on došo gore na čardake, 120
Sjedi sele na zlatnome stocu,
Ona plete baš begu čarape.
S njom se junak Jure poljubio.
Iđe junak Mustajbegovici.
Kad on došo Mustajbegovici, 125
Ona leži na mekih dušecih.
Kako ju je čizmom udario,
Tri joj lebra odmah on izbio.
Pa on ide dolje niz kuline,
I savede sestricu jedinu. 130
Ali Mile ono već kupio,
Staše oni obed 'bedovati.
Ali eto bega iz podruma,
I on nosi nadžake u ruci.
Odmah beže Jurišu poznade, 135
Udara ga nadžakom u leđa.
Kako ga je lahko udarao,
Košulju mu u meso uganjo.
Muči Jure, ništa nedivani.
Jopet beže Juru udarao, 140
I košulju u meso uganjo,
Jure muči, ništa negovori,
Veće s selom obed obeduje.
Beg treći put na Juru zamahnu,
Al' govori od Jančaka Jure: 145
„Oj boga ti, beže Mustajbeže!
„Al' se šališ, al' za zbilja tučeš?!“
A beže je Juri besjedio:
„Nešalim se, neg' za zbilja tučem.“
A Jure je begu govorio: 150
„Spremaj mi se, beže, na megdane,
„Ja ću povest sestricu jedinu,
„Ti povedi svoju begovicu,
„Ko nadjača, nek mu obe budu,
„Mile mi je sluga neoženjen, 155
„S tvojom ću ga ljubom oženiti.“
Beg mu muči, ništa nedivani,
Nije druga neg' na megdan poći,
U avliji megdan učiniti.
Kada Jure obed obeduje, 160
On je ćordom megdan odmirio,
Iz megdana on bega dozivo:
„Hodi, beže, meni na megdane!“
Njemu beže na megdane pođe.
Al' je Jure begu govorio: 165
„Kako ćemo megdan učiniti?
„Al' na sablje ali na barjake,
„Al' hoćemo o pleća junačka?“
Al' je beže Juri besjedio:
„Na sablje ću megdan učiniti.“ 170
Kako j' beže vrlo zamahnuo
I Jure ga ćordom dočekao,
Beže svoju odmah prebi ćordu.
Bace oni ćorde u tratinu,
Ćapiše se o pleća junačka. 175
Al' je sele Juri besjedila:
„O Juriša, draži od očiju,
„Prekini mu kaiš od čakšira,
„Vrlo će ga stegnuti čakšire,
„Netreba mu drugih bukagija.“ 180
Kada Jure riči razumio,
On prekinu kaiš u čakšira,
Ali bega stegnuše čakšire,
Tako se je begu učinilo,
Ko da s' na njem troje bukagije. 185
Pade beže u zelenu travu,
Po njem pada nejačak Juriša,
Pa je Jure seli besjedio:
„O sestrice, draža od očiju!
“Hoćemo-li njega pogubiti?“ 190
Al' je sele Juri besjedila:
„O Juriša, draži od očiju!
„Nemoj mi ti bega pogubiti,
„Već crne mu ti izkopaj oči,
„Odpravi ga u goru zelenu, 195
„Neka lupa od jele do jele,
„Kano čela od cvita do cvita.
„Ti pokupi do devet snašica,
„Pa ajdemo svojoj staroj majci.
„Kad te ugleda tvoja stara majka, 200
„Da ti vodiš do devet snašica,
„Vrlo će se ona obeselit',
„I da vodiš sestricu jedinu,
„Činit' će se, da je sunce žarko.“
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
