Junaštvo i ženidba Babić-Osmanage

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Junaštvo i ženidba Babić-Osmanage

0001 Rano rani Babić Mehmedaga
0002 Jutrom rano prvlje žarkog sunca
0003 Na Udvini, u vrhovnoj Lici.
0004 Sidi aga u halvatu svome,
0005 Više njega dite Osmanaga,
0006 I kod age Omer bajraktaru,
0007 Obojica podviš stoje ruke.
0008 Aga sidi pod džamli pendžerom,
0009 On kunali ćurak obgrnuo,
0010 Dug bojali čibuk raspalio,
0011 Pa na čekrk odbija dimove,
0012 A pogleda niz Udvinu bilu.
0013 Uz rudine aga pogledao,
0014 Al mu s’ poljem konjik pomolio
0015 Na vrančiću ko na gorjaniku,
0016 Hitro ata uz rudine skače,
0017 Upravlja ga do agine kule.
0018 Kad ga aga zgleda sa pendžera,
0019 Mehmedaga bajraktara viknu:
0020 „Eto nami uz polje konjika!
0021 Uprav ide našoj biloj kuli.
0022 Ko kada je vlašče na gavranu,
0023 Može biti kakav knjigonoša.
0024 Ispani, bajro, prid kapiju bilu,
0025 Ti dočekaj onog konjanika,
0026 Upitaj ga, čem je mušterija!“
0027 Tad bajraktar niz kulu okrenu,
0028 Bajro siđe do kapije bile,
0029 Do njeg vlaščić dojaha gavrana,
0030 Njemu vlaščić dobro jutro viknu,
0031 Jutro dade, a ata zastavi,
0032 A on bajre pita sa vrančića:
0033 „Je l’ to kula Babić-Mehmedage,
0034 Je l’ se aga doma potrefio,
0035 Bi l’ se moglo doći do njegaka?“
0036 Bajro kaže: „Agina je kula,
0037 Bi se moglo doći do njegaka.“
0038 Tada vlašče frci sa gavrana,
0039 On okrenu u avliju bilu,
0040 U avliji priveza gavrana,
0041 Pred njim bajro u kulu okrenu.
0042 Kad uđoše agi u odaju,
0043 Upade vlašče, ter mu jutro’ viknu,
0044 Mehmedagi pogrmio ruci
0045 I aginu ruku poljubio,
0046 Na kolinu knjigu ostavio,
0047 Izmače se, podviš stade ruke.
0048 Kad je aga knjigu razavio,
0049 Knjigu gleda, u sina pogleda,
0050 Osmanaga babi besidio:
0051 „Roditelju, Babić-Mehmedaga!
0052 Kakva ti knjiga pade priko krila,
0053 Ti je gledaš, a u me pogledaš?
0054 Da nije, babo, od kakva mejdana,
0055 Il je, babo, od kakve divojke?
0056 Ako je, babo, knjiga od mejdana,
0057 Te je tebe mejdan pojahao,
0058 Ja bi za te na mejdan izišo;
0059 Ako li je od kakve divojke,
0060 Ni tako tebe zapanut ne mere
0061 Od tvog sina, Babić-Osmanage.“
0062 Mehmedaga sinu besidio:
0063 „Moj Osmane, u babe jedini!
0064 Nije, sine, knjiga od mejdana,
0065 Već je, sine, od kršne divojke,
0066 Od bijela Klina kamenoga,
0067 Od Zlatije klinskoga dizdara,
0068 Čini mi se, bilo bi mejdana.
0069 Baš je na me, sine, andisala,
0070 Što je lipa u knjizi pravila:
0071 ,Gazijo stara, Babić-Mehmedaga,
0072 Eto tebi bile pisanice!
0073 Ja sam mlada na ćemal divojka,
0074 Ja podrasla u svog roditelja,
0075 Dva puta sam, aga, ja prošena,
0076 Dva puta me svati povodili.
0077 Bog ubio Bartulić-Mihajla,
0078 Na Popivlje on istiraj vojsku,
0079 Đuvegiju na mejdan pozovni,
0080 Đuvegija na mejdan iziđi,
0081 On pogubi moga đuvegiju,
0082 Ja uteci Klinu kamenomu,
0083 Dvi je moje zgubio đuvegije.
0084 Te bi, aga, i to šala bila,
0085 Od Bartulića skoro stiže knjiga,
0086 Mom je babi knjigu andisao:
0087 Eto ti knjige, Alaga dizdaru!
0088 Dede mi spremi svoju divičicu,
0089 Šalji mi je na Kotar kameni!
0090 Ako l’ mi je ti opremit ne ćeš,
0091 Ti divojci gledaj mušteriju,
0092 Meni, aga, tvrdna mejdandžiju.
0093 Ako l’ Zlati mušterije nejmaš,
0094 Na Popivlje ti izjaši đogu
0095 I izvedi svoju divičicu,
0096 Ti mi za nju na mejdan iziđi!’
0097 Mehmedaga od Udvine bile,
0098 Eto tebi bile pisanice!
0099 Ja sam čula i haber uzela,
0100 Ti da imaš sina jedinoga
0101 Osmanagu u odžaku svome,
0102 Da ti je Osman na ćemal izašo.
0103 Ako se je nakan oženiti,
0104 Nek se Osman na Udbini spremi,
0105 Nek on siđe Klinu kamenome,
0106 Pa nek vidi aginu divojku:
0107 Ako bi me štimo, begeniso,
0108 Te bi s’ u se mogo pouzdati,
0109 Bartuliću na mejdan izaći,
0110 Bila bi mu kod kolina ljuba.
0111 Ako Osman nije za ženidbu,
0112 Il se nakan nije oženiti.
0113 Jal ne b’ smio na mejdan izaći,
0114 Aga, na te ja knjigu andišem:
0115 Ako bi se u se pouzdao
0116 Bartuliću na mejdan izašo,
0117 Te bi tebe srića poslužila,
0118 Da ti njega zgubiš u mejdanu,
0119 Ja ni tebi ne bi zamirila,
0120 Što je tebi brada procvatala,
0121 Ja bi tebi virna Ijuba bila,
0122 Tvoju tebi bradu raščešljala,
0123 Stare kosti tvoje razgrijala.“
0124 Kad on vidi, što mu knjiga piše,
0125 On Osmanu sinu besidio:
0126 „Eto, sine, što knjiga andiše!
0127 Ako si se oženiti nakan,
0128 Spremi, sine, sebe i dorata,
0129 Siđi, sine, Klinu kamenome
0130 Ti na zagled aginoj divojci,
0131 Prosi Zlatu klinskoga dizdara,
0132 Sine dragi, te s’ oženi s njome!“
0133 Osmanaga babi govorio:
0134 „Ne ću, babo, Klinkinje divojke,
0135 Kvrče kose, nosa potočita,
0136 To je, babo, nesritna divojka,
0137 Vire mi joj mušterija nisam.“
0138 Kad te aga riči razumio,
0139 U njeg višnja-boja udarila,
0140 Na njemu se dlaka ispravila,
0141 Osmanagu sina podviknuo:
0142 „Moj Osmane, u babe jedini!
0143 Da Bog dade, ja te poželio,
0144 Kad ’š svom babi obraz ocrniti,
0145 Te ti ne smiš na mejdan izaći!“
0146 To on reče, na noge skočio,
0147 Sa čivije s’ fati ćirmanije,
0148 Gola mu ćorda u šakama sijnu,
0149 Od nje dipluk na šiljte pobaci,
0150 Na svog sina hudžum učinio.
0151 Tad je Osman babu podviknuo:
0152 „Slatki babo, Babić-Mehmedaga,
0153 Javaš, babo, ne zameći kavge!
0154 Ja ću se, babo primiti divojke
0155 I mejdana Bartulić-serdara,
0156 Već ja tebe kušam kod sebeka,
0157 Bi l’ ti sina požalio svoga
0158 A od mača dinskog dušmanina.“
0159 „ „Ne bi, sine, tebe ne želio!“ “
0160 Kada reče uzeti divojku,
0161 Tad je aga ćordu pobacio,
0162 Te se aga fati u džepove,
0163 Iz ahara viknu Milovana,
0164 Knjigonošu agine divojke,
0165 Mili trijest dade madžarija.
0166 Uze sluga, dobro zafaljuje,
0167 Niz mostove do gavrana siđe,
0168 Pojaha ga, ode niz rudine.
0169 Mehmedaga sina podviknuo:
0170 „Čuj, Osmane, moje dite drago!
0171 To sa sebe skini odijelo,
0172 Te ga našem podaj bajraktaru;
0173 A ti hajde u svoju odaju,
0174 Drugu na se metni đeisiju!“
0175 Hoće Osman, babe poslušao,
0176 On sa sebe skinu đeisiju,
0177 Te je dade Omer-bajraktaru,
0178 Pa okrenu u svoju odaju,
0179 U odaji sanduk otvorio,
0180 Iz sanduka vadi đeisiju
0181 Sve u srmi i žeženom zlatu.
0182 A podviknu Babić Mehmedaga,
0183 Na ime viče četiri delije:
0184 „Brže moga spremajte dorata,
0185 A alata konja bajraktaru!“
0186 Dok se dica u kuli spremiše,
0187 I delije ate opremiše,
0188 Iz prezida ate izvedoše.
0189 Kad se spremi Babić Osmanaga,
0190 Roditelju u halvat uniđe,
0191 Salam dao, više njega, stao,
0192 U njegaka aga pogledao,
0193 A Osmanu sinu besjedio:
0194 „Sjed’, Osmane sine, kod meneka,
0195 Da te, sine, nasvituje babo!“
0196 On pred babu kvoknu na kolina,
0197 Tada aga sinu besjedio:
0198 „Čuj, Osmane, moje dite drago!
0199 Kad ti Klinu sađeš kamenome,
0200 Te u klinsku ujašeš čaršiju,
0201 Tu su, sine, u gusto dućani,
0202 Po nj’ma sjede sve klinski ajani,
0203 Više dućana ćošci izvedeni,
0204 A u ćošcih džamali pendžeri.
0205 Kad ujašeš, sine, u čaršiju,
0206 Usulane jaši na hajvanu,
0207 Svom dorinu gledaj po perčinu,
0208 Salam daji sa obidve strane,
0209 Moj Osmane, nemoj s’ privariti,
0210 Ti uz ćoške na pendžer gledati,
0211 Po pendžerih ima divičica,
0212 Moglo b’ biti i mladih nevista,
0213 Grišno je, sine, neviste gledati,
0214 Tuđe ljube po toplih pendžerih,
0215 Grišna duša za mejdana nije.
0216 Pazi s’ dobro, moje dite drago!
0217 Kad projašeš kroz klinsku čaršiju,
0218 Vidit ’š kulu Alage dizdara,
0219 Kula mu je od sedam bojeva,
0220 A osma je čatma od drveta,
0221 Ona je bilim limom pokrivena,
0222 Na četiri mista šćemerita,
0223 Oko kule kamena avlija,
0224 Na avliji demirli kapija.
0225 U avliju kada ujašete,
0226 Ispast’ će prid vas agine delije,
0227 Hoće vaske dobro dočekati.
0228 Jedni će vam ate prifatiti,
0229 Drugi vaske u abar uvesti,
0230 Ako agu u aharu nađeš,
0231 Daj mu salam, a pogrmi ruci,
0232 Ihtijara u ruku poljubi,
0233 Sine dragi, sramote ti nije,
0234 Bajro će od njeg zaiskat divojku,
0235 Aga će dati, jedva dočekati,
0236 Jer u Zlate nema mušterija
0237 Zbog mejdana Bartulić-serdara.
0238 Kad vi, sine, prisvojite lipu,
0239 Dobre ate vaše posidnite,
0240 Vratite se natrag u Udbinu,
0241 Ja ću tebi svate pokupiti.“
0242 To rekoše, viš se rastadoše.
0243 Siđe Osman u avliju bilu,
0244 Delije mu ata podmakoše,
0245 Posjede ga Osman u avliji,
0246 I bajraktar svog konja-alata,
0247 Na rudine oba izjahaše,
0248 Od Udvine niz ravne rudine
0249 Tegle oba Klinu kamenome,
0250 Na brodovih Liku prejahaše,
0251 Na Zobnice oni izjahaše.
0252 Polje prišli, do čifluka sišli,
0253 Do čifluka gazi Mustajbega,
0254 Kud su išli, na Popivlje sišli.
0255 Nasrid polja kad su dojahali,
0256 Osmanu je bajro besidio:
0257 „E moj aga, Babić-Osmanaga!
0258 Eno bašluka dvaju ginjenika,
0259 Mušterija dizdareve Zlate,
0260 Što su ovde glave pogubili
0261 Baš od mača Bartulić-Mihajla.“
0262 Kad te Osman riči razumio,
0263 Do kabura ata okrenuo
0264 I bašluka dvaju đuvegija,
0265 Kod njih Osman doru odjahao,
0266 On poteže kuran-hamajliju,
0267 Njima Osman jasin proučio,
0268 I još više rahmet učinio,
0269 A sam sebi Osman besidio:
0270 „Rabum alah, na svemu ti fala!
0271 Hoćeš li ti meni narediti,
0272 Da okajem dva mlada šehita?
0273 Il si, Bože, meni odredio,
0274 Da i ja kosti kod njiha ostavim?“
0275 Čim to reče, u sedlo frcio,
0276 Od kabura ate opraviše,
0277 Niz rudine ravne okrenuše.
0278 Malo vrime, dugo i ne projde,
0279 Vakat bio, kad Klinu hrupiše
0280 Gleda Osman sa dorina svoga
0281 Bijelomu Klinu i kapiji,
0282 Niže Klina čudo ugledao,
0283 On ugleda bunar vodu hladnu
0284 Niže Klina na mehkih rudinah,
0285 Nješto s’ bili kod vode bunara
0286 Misli Osman: „Rabum Bože dragi,
0287 Rabum Bože, što bi ono bilo,
0288 Što se bili kod vode bunara,
0289 Il je vila il su labudovi?“
0290 Sve to bliže kad se prikučio,
0291 Nit su vile nit su labudovi,
0292 Skupile se Klinkinje divojke,
0293 Skupile se kod vode bunara,
0294 Po rudinah platno razavile,
0295 Više vode kolo ufatile,
0296 Pa okriću kolo naokolo,
0297 Tu je bilo trijest divojaka
0298 Kad se Osman poprikuči blizo,
0299 Čudan momak, na njem đeisija,
0300 Čudan dorat, rahta pozlaćena,
0301 Atu s’ peča nad očima svitli
0302 Ko tepaluk u namli divojke,
0303 Svitle mu se puške oblučkinje.
0304 Kad ga klinske zgledaše divojke,
0305 On do kola dojaha dorina,
0306 Zastavi ga, te im salam viknu.
0307 Otprimiše, s njim se pozdraviše,
0308 Na Osmana gledaju divojke,
0309 Njeka na njeg okom namiguje,
0310 Njeka rukom i rukavom maše
0311 Gleda Osman u kolu divojku,
0312 Sve višinom kolo natfatila,
0313 A lipotom kolo začinila,
0314 Toj je Osman tiho besidio:
0315 „Jadiđaru u kolu divnome!
0316 Dede mi se po istini kaži,
0317 Čija jesi, kako l’ ti je ime,
0318 Nisi l’ Zlata Alage dizdara?“
0319 Divičica podignula glavu,
0320 A Osmanu priče besjediti:
0321 „Serhatlija neznan iz nahije!
0322 Ja nisam Zlata Alage dizdara,
0323 Već sam Hanka Kune Hasanage
0324 Iz bijela Klina kamenoga.“
0325 Kad te Osman riči razumio,
0326 Tada Osman Hanki besjedio:
0327 „Davor Hanko ko rođena sestro!
0328 Je li ovde dizdareva Zlata?“
0329 Tad je Hanka njemu besjedila:
0330 „Ovdi je Zlatka našega dizdara.
0331 Pogledajde do vode bunara,
0332 Ti ’š na tepi viditi divojku,
0333 Gdje na tepi sidi i prostirci.“
0334 Kad te Osman riči razumio,
0335 On sa dore na tepu pogleda,
0336 Hem na tepi ugleda divojku,
0337 Gdje s’ u crnu futu zamotala,
0338 A proliva suze iz očiju,
0339 A više nje četiri sluškinje.
0340 On od kola okrenu hajvana,
0341 Dojaha ga tepi i divojci,
0342 Salam dao, ata zastavio,
0343 Njemu lipa salam otprimila,
0344 Hem Osmanu daje hožđeldiju,
0345 Oboje se za zdravlje upita.
0346 Kad rekoše, da su zdravo. bili,
0347 Tad joj Osman tiho besjedio:
0348 „Jadiđaru kod vode bunara!
0349 Što s’ u crnu futu zamotana
0350 Hem prolivaš suze iz očiju,
0351 Kakvi su te hali najahali?“
0352 „ „Serhatlija, daj se mene mahni,
0353 Kad mi kadar ti pomoći nisi!“ “
0354 Al se Babić da okani neće,
0355 Već on pita sa ata divojke,
0356 Što je nujna, što li je zlovoljna.
0357 Njemu lipa tiho progovara:
0358 Da je lipa nesritna divojka,
0359 Da su je dvoji prosci isprosili,
0360 A dvoji je svati povodili:
0361 „Bog ubio Bartulić-serdara!
0362 Đuvegiju na mejdan pozovni,
0363 Đuvegija na mejdan iziđi,
0364 Obi moje zgubi mušterije,
0365 Već u mene mušterije nema,
0366 A Bartulić da s’ okani neće,
0367 Mom je babi knjigu opravio,
0368 Mene išće od mog roditelja,
0369 Ili mene, ili mušteriju,
0370 Il u mejdan roditelja moga;
0371 A moj babo jako ostario,
0372 Nije s’ kadar o konju držati
0373 Niti bojnim kopljem udarati,
0374 Ja haneli u mejdan izaći.
0375 Ja od derta do tepe izidoh:
0376 Ti su mene hali najahali.“
0377 Tad joj Osman priče besjediti:
0378 „Lipa Zlatko klinskoga dizdara!
0379 Živa ti nane, de pogledaj na me,
0380 Živ ti bio, jesam li ti mio,
0381 Živ ti braco, bi li pošla za me?“
0382 Njemu veli lipa divičica:
0383 „Serhatlija na dorinu svome!
0384 Vire mi, dragi, od tog fajde nema!
0385 Ja sam bilu knjigu opravila
0386 Na Udvinu Babić-Mehmedagi
0387 I njegovu sinu Osmanagi,
0388 Od njih dvaju, kojem njima drago,
0389 Koji b’ s’ godic meneka primio,
0390 Te b’ Mihajlu na mejdan izišo,
0391 Onoga bi virna bila ljuba.
0392 Dok mi haber s Udbine ne siđe
0393 Od gazije Babić-Mehmedage,
0394 Ja drugoga ni gledati neću.“
0395 Tad joj Osman priče besjediti:
0396 „Lipa Zlatka klinskoga dizdara!
0397 Ovo je glava Babić Osmanaga.“
0398 Kad te Zlata riči razumila:
0399 „Osmanaga iz očiju vidu!
0400 Čula sam te, al vidila nisam,
0401 Živa mi nane, pogledat ću na te,
0402 Živ mi bio, srcu si mi mio,
0403 Živ mi braco, ja bi pošla za te,
0404 Ti od babe zaišći meneka!“
0405 Tad joj Osman tiho progovara:
0406 „Lipa Zlato, neobrana grano,
0407 Odvij futu, da ti vidim lišce,
0408 Te te štimam kod vode bunara!
0409 Da je pena od sve sedam kralja,
0410 Ja bi svima na mejdan izašo,
0411 Hanel’ ne bi Bartulić-serdaru.“
0412 Neće lipa da fute odbaci.
0413 Tada Babić sakrenu dorina,
0414 Viknu Hanku Kune Hasanage!
0415 „Davor Hanko Kune Hasanage!
0416 Deder dođi do vode bunara,
0417 Odvij Zlatu vašega dizdara,
0418 Sestro moja, da joj vidim lišce!“
0419 Tad se Hanka iz kola ispusti,
0420 Pa okrenu tepi i bunaru.
0421 Kada tepi i bunaru dođe,
0422 S divičice futu oborila.
0423 Kad s’ ukaza agina divojka,
0424 Od nje šimšik po tepi sijnuo,
0425 Jer kršna je na njoj đeisija,
0426 Još od sebe pristala divojka.
0427 Tad joj Babić tiho besidio:
0428 „Ta Zlatija Alage dizdara!
0429 Da je pena od sve sedam kralja,
0430 Svima b’ njima na mejdan izišo,
0431 Hanel’ ne bi samu Bartuliću.“
0432 Kad divojka riči razabrala,
0433 Pošetala od vode bunara,
0434 Pođoš’ za njom četiri sluškinje,
0435 Za njom Babić nametnu dorina,
0436 Za Babićem bajro na alatu,
0437 Vid’ de Zlate, aginske divojke!
0438 Preko bašči kuli okrenula,
0439 Osmanaga kroz kapiju prođe,
0440 On u klinsku ujaha čaršiju,
0441 A butige sa obidve strane,
0442 Po dućanih tu side ajani.
0443 Osmanaga nastupi na dori,
0444 Usulane jaše na hajvanu,
0445 Svome dori gleda po strimenu,
0446 Salam daje na obidve strane.
0447 A bajraktar živa mira nejma,
0448 Svom alatu jorgu pokazuje,
0449 Sve mu od biša u visinu klisa,
0450 Za dva s’ koplja u hevaj izvija,
0451 A po tri mu u napridak faća.
0452 Kad god kovi lupi na kamenje,
0453 Iznad kova živ ceremit siva,
0454 Ispod kova poliće kremenje.
0455 Stade cika džamali pendžera,
0456 Po pendžerih pale divičice,
0457 A po vratih mlade udovice,
0458 Sve gledaju Omer-bajraktara,
0459 Što se od njeg radi i alata.
0460 Kad zgledaše Babić-Osmanagu,
0461 S bajraktara oči okrenuše,
0462 Te Osmana gledaju i doru,
0463 Jedna drugu podvikuje druga:
0464 „Ta Zlatijo, po Bogu sestrice,
0465 I Hatijo, mila drugarice!
0466 Kako smo lipe mi ovde uzrasle,
0467 Ovud ’vaki projahao nije,
0468 Blago si majci, koja ga j’ rodila,
0469 I sestrici, koja g’ ohranila
0470 Na čistomu krilu divojačkom!
0471 Priblago druzi, kojoj suđen bude,
0472 U halvatu na meku šiljtetu!“
0473 Obojica ate projahaše,
0474 Siđoš’ dvoru Alage dizdara,
0475 U avliju ate ujahaše.
0476 Kad su dobre ate ujahali,
0477 Stade zveka po kamenju čavla,
0478 Izletiše agine delije,
0479 Dočekaše oba konjanika,
0480 Obojica ate odjahali,
0481 Jedni su im ate prifatili,
0482 Jedni njiha u ahar uveli.
0483 Naprid Babić uđe u odaju,
0484 On Alagu u halvatu nađe.
0485 Dizdar aga sidi pod pendžerom,
0486 Bila mu brada, a bijela čalma,
0487 U desnoj mu tespih od merdžana,
0488 Njemu Babić turski salam viknu
0489 I dizdara u ruku poljubi,
0490 Ispred njeg aga na noge skočio,
0491 Pod pendžerom misto načinio,
0492 Dizdar s’ aga s njima pozdravio.
0493 Kad su rekli, da su zdravo bili,
0494 Kahvedžije kahvu unesoše,
0495 Tutundžije čibuk podmakoše,
0496 Tu sidili, noći dočekali,
0497 Klanjali akšam, večer večerali,
0498 Po večeri sili u aharu.
0499 Tad je aga dici besidio:
0500 „Dico draga na konaku mome!
0501 Junaci ste, vi odavle niste.
0502 Kaž’te s’ meni, sramote vam nema,
0503 Oklen jeste, od senta kojeg ste?“
0504 Omer bajro agi besjedio:
0505 „Mi smo, aga, od Udvine bile,
0506 Ovo je glava Babić Osmanaga,
0507 Sin jedini Babić-Mehmedage,
0508 A ja njegov Omer bajraktaru.“
0509 Kad te dizdar riči razumio.
0510 On poleti Babić-Osmanagi:
0511 „To li si sine Babić-Mehmedage!
0512 Dobro ti babu Mehmedagu znadem,
0513 Tvoj je babo junak od mejdana,
0514 Za njeg devlet u Stambolu znade.
0515 Je l’ ti babo zdravo roditelju?“
0516 „ „E jes, aga, selam opravio.“ “
0517 „Kud ste pošli, moja dico draga!“
0518 Omer bajro agi besjedio:
0519 „Ihtijaru na mučnu zemanu!
0520 Moj se aga neženjen zgodio,
0521 Bilogrlke kod kolina nema,
0522 Te smo svoje ate posidnuli,
0523 Pa mi pošli po vrhovnoj Lici,
0524 Osmanagi pazimo divojku,
0525 Starom agi srcem prijatelja.“
0526 Kad to reče, na kolina kleče,
0527 Ihtijaru tiho besidio:
0528 „Ne zamiri, aga, na konaku!
0529 Jesmo čuli za tvoju divojku,
0530 Daj mi Zlatku po božijem putu,
0531 Da oženim Osmanagu svoga!“
0532 Dizdar aga reče bajraktaru:
0533 „Tome, sine, zamiranja nema,
0534 Pričekajte, moja dico draga,
0535 Dok iziđem u visoku kulu,
0536 Da upitam u halvatu Zlate:
0537 Ako je kail majka i divojka,
0538 Ja ću vama poklonit divojku.“
0539 Istom s’ aga segnu od pendžera,
0540 A aharska s’ odškrnuše vrata,
0541 A na vrata ukaza se Zlata,
0542 Roditelju tiho besjedila:
0543 „Ne trudi se, slatki roditelju!
0544 Ako b’ duši misto ufatio
0545 I dženetska vrata otvorio,
0546 Svojoj ćeri hator napunio,
0547 Ti me podaj Babić-Osmanagi!“
0548 To mu reče, u kulu uteče.
0549 A kad aga riči razumio,
0550 Bajraktaru pokloni divojku.
0551 A kad bajro isprosi divojku,
0552 Tad se bajro s agom zagrlio,
0553 Osmanagi ruku poljubio.
0554 Tad Alaga na noge skočio,
0555 Iz ahara u kulu okrenu.
0556 Kad uziđe uz tri mosta kuli,
0557 Te uniđe u halvat-odaju,
0558 On tu majku nađe i divojku.
0559 Tad je aga ćeri besidio:
0560 „Siđi, ćeri, u ahar-odaju
0561 Ti na prsten Omer-bajraktaru!“
0562 Agi reče bilogrlka ljuba:
0563 „Ti haj, aga, to je briga moja!“
0564 I aga se u ahar povrati.
0565 Vid’ de stare Umihan-kadune!
0566 U halvatu sanduk otvorila,
0567 Iz sanduka povadi odilo,
0568 Na Zlatiju trpa u odaji,
0569 Čudno starka oprema divojku,
0570 Već kad reče, da je sigurala,
0571 Tad nad caklo nadnese divojku,
0572 Gleda nene, je li potrefila,
0573 To se neni slično ne učini,
0574 Drugo starka povadi odilo,
0575 To joj svuče, a drugo navuče,
0576 Jošte bolje u halvat-odaji,
0577 Pa na caklo nadnese divojku,
0578 Gleda nene, je l’ joj ujdisalo.
0579 Zlatka reče: „Jope slično nije.“
0580 I treće joj povadi odilo
0581 Jošte bolje u halvat-odaji,
0582 Da bi bolje Babić štimo lipu.
0583 Kad je treće metnula odilo,
0584 Nad caklo se nadnese divojka,
0585 Sama sebi govori divojka:
0586 „Dragi Bože, na svemu ti fala!
0587 Da sam ’vako ja u pola lipa,
0588 Lišce bi mi za vezira bilo,
0589 Hanel’ ne bi za Babić-Osmana.“
0590 Na glavu baci svilenu ćatkiju,
0591 I ustače vezene papuče,
0592 Pa okrenu niz ćemerli kulu,
0593 Za njom i’du četiri sluškinje.
0594 Vid’ Babića, veseo mu babo,
0595 Jere Osman sjedi pod pendžerom,
0596 Sa pendžera uz kulu pogleda,
0597 Kad će s’ njemu pomolit divojka,
0598 Jer joj s’ nada, da ć’ u ahar snići
0599 Baš na prsten Omer-bajraktaru.
0600 Istom Babić u misli bijaše,
0601 A od kule šimšik udario,
0602 Za osinom pomoli se Zlata,
0603 Šeće lipa do ahar-odaje,
0604 Za njom idu četiri sluškinje.
0605 Kad uskoči u ahar divojka,
0606 Ona njima turski salam viknu,
0607 A babinoj pogrmila ruci,
0608 Roditelja u ruku poljubi,
0609 A kod babe Omer-bajraktara,
0610 Istupi se, podviš stade ruke,
0611 Kad je Babić zgleda od pendžera,
0612 U Babicu srce udarilo,
0613 Na prsih mu toke uzigrale,
0614 Jer mu s’ vrlo slična učinila.
0615 I sluškinje kahvu natočiše.
0616 Kad popili crnu mećrušinu,
0617 Tad Alaga viknu bajraktara:
0618 „Prijatelju, Omer-bajraktaru!
0619 Ustaj, bajro, prstenuj divojku!“
0620 Omer bajro na noge skočio,
0621 Divičicu fati za desnicu,
0622 Okrenu je za žarahnim suncem,
0623 Ustače joj od zlata prstenje,
0624 Posu po njoj dvista madžarija,
0625 Oko Zlatke stade tutljevina,
0626 Jer oko nje padoše sluškinje.
0627 One jagme mekahne cekine.
0628 U tom bajro popusti divojku,
0629 Ode lipa na aharska vrata,
0630 Iz ahara uz tri mosta kuli.
0631 Malo vrime, ni dugo ne prođe,
0632 A iz kule ispala sluškinja,
0633 Uskočila u ahar-odaju,
0634 Ona viče Babić-Osmanagu:
0635 „Hajde, aga, punica te zove!“
0636 Tada Babić iz ahara pođe
0637 Osmanaga u ćemerli kulu
0638 I uniđe u halvat-odaju,
0639 Punica ga dobro dočekala,
0640 Na mekahno šiljte posadila,
0641 Iznovice kahvu postavila
0642 Zameditu i zašećeritu,
0643 Sidili svu noć, sanka ne imali.
0644 Kad im danku bilo na uranku,
0645 Osmanaga u ahar izašo,
0646 Hem na vakat sabah saklanjali,
0647 Reče aga, vakat pohoditi.
0648 Opremiše s’ obadva junaka,
0649 Al govori Babić Osmanaga:
0650 „Babaluče, Alaga dizdaru!
0651 Kad ću tebi doći raz divojke,
0652 Koliko l’ ću dovesti svatova?“
0653 Tada dizdar zetu besjedio:
0654 „Svodi, sine, kad je tebi drago,
0655 I svatova, koliko ti drago,
0656 Ali nemoj svati omaliti,
0657 Jer vam, sine, mogu trebovati.“
0658 Rok staviše u treću nedilju.
0659 To rekoše, pa se rastadoše,
0660 Delije im ate podmakoše,
0661 Izjahaše gradu na kapiju,
0662 Upraviše oba konjanika,
0663 Obojica u široku Liku,
0664 Vas dan išli, na Udvinu sišli
0665 Bilu dvoru Babić-Mehmedage,
0666 Ode Osman uz ćemerli kulu.
0667 Roditelju kad u halvat uđe,
0668 Salam dao, ruci pogrmio.
0669 Kada babu u ruku poljubi,
0670 Izmače se, podviš stade ruke,
0671 Aga s’ sinom za zdravlje upita:
0672 „Jeste l’, sine, Klinu sahodili
0673 I viđali Zlatku dizdarevu,
0674 Jeste l’ lipu isprosili Zlatu?“
0675 Osmanaga babi besjedio:
0676 „Išli jesmo Klinu bijelome,
0677 Ja sam viđo Zlatku dizdarevu,
0678 Ja joj, babo, mušterija nisam.“
0679 Kad te aga riči razumio;
0680 „Što to, sine, želio te babo!
0681 Zar ćeš meni obraz ocrniti,
0682 Te ti ne smiš na mejdan izaći!“
0683 Tad je aga na noge skočio,
0684 Na svog sina sablju povadio.
0685 Kad sin viđa, da bi udario,
0686 On povika roditelja svoga:
0687 „Javaš, babo, ako Boga znadeš!
0688 Zar ti šale zamećati ne daš?
0689 Mi smo lipu isprosili Zlatu,
0690 Isprosili, hem prstenovali.“
0691 Tad se aga od sina povrati:
0692 „Bre aferim, moje dite drago!
0693 Ja ću tebi svate pokupiti,
0694 Koji će se svati spominjati
0695 Od danaske pa do kijameta.“
0696 I bajraktar u halvat uniđe
0697 I unese hegbe na ramenu,
0698 On izvadi boščaluk-haljine,
0699 Pa pred agu metnu u odaju,
0700 Što je njemu opremila Zlate.
0701 Mehmedaga na noge skočio,
0702 Pa on dici veli u odaji:
0703 „Ja sad idem do begluka sići,
0704 Do begluka našeg Mustajbega,
0705 Jer mi je Lika vavik besjedio:
0706 Kad god sina ja oženim svoga
0707 I gdje sinu isprosim divojku,
0708 Beg mi reko svate pokupiti,
0709 Te ja idem do begluka sići,
0710 Haber dati našem Mustajbegu,
0711 Da sam sinu isprosio Zlatu,
0712 Nek mi Lika savija svatove.“
0713 To im reče, niz kulu okrenu,
0714 Mehmedaga upravi begluku.
0715 U begovu londžu uskočio,
0716 Kad al londža puna Udvinjana,
0717 Sve je ajan sio do ajana,
0718 Hem gazija jedan do drugoga,
0719 Uvrh stola lički poglavaru,
0720 A ostali redom posjedali,
0721 Redom sjede, a redom besjede.
0722 Uđe Babić, turski salam viknu,
0723 Otprimiše, misto načiniše,
0724 Pokraj bega sio pod pendžerom,
0725 Svi se s agom oni pozdraviše.
0726 Kad su rekli, da su zdravo bili,
0727 Tad Mustajbeg agi besjedio:
0728 „O gazijo, Babić-Mehmedaga!
0729 Što ne ženiš sina Osmanagu?
0730 Već ti je Osman na ženidbu dite.“
0731 Mehmedaga begu besjedio:
0732 „O Mustajbeg, od sve Like glavo!
0733 Ja sam sinu isprosio divojku
0734 Od bijela Klina kamenoga,
0735 Zlatu lipu Alage dizdara,
0736 Te sam, beže, došo do tebeka,
0737 Vavik si mi, beže, besidio:
0738 Kad bi godic ja sina ženio,
0739 Te bi njemu isprosio divojku,
0740 Ti da ćeš mu svate pokupiti.
0741 Došo sam ti i haber donio,
0742 Hoću li se u te pouzdati,
0743 Hoćeš li mi svate savijati?“
0744 Kad te Lika riči razumio :
0745 „Neka, aga, hairom ti bilo!
0746 Što sam ti reko, ni poreći ne ću,
0747 Ja ću tebi pokupit svatove,
0748 Svesti ću ih Klinu po divojku.“
0749 Mehmedaga Liki besjedio:
0750 „O Mustajbeg, direk od Udvine,
0751 Nemoj, beže, svati omaliti!
0752 Mogu svati nami trebovati,
0753 Čini mi se, bit će i mejdana
0754 Od Kotara Bartulić-serdara.“
0755 Njemu veli lički Mustajbeže:
0756 „Gazijo stara, ne brini se s time!
0757 Kad ste rekli ići po divojku?“
0758 Aga kaže, u treću nedilju.
0759 To mu reče, na vrata okrenu,
0760 Mustajbeg mu veli na pohodu:
0761 „Kad nastupi treća nediljica,
0762 Sebe spremi i Osmana sina,
0763 Izjašite do vode Crvaća
0764 Kod Udvine na mehke rudine,
0765 Naći ćete gotove svatove.“
0766 Iz begluka aga kuli pođe,
0767 Lički beže da miruje ne će,
0768 Beg se fati pera i artije,
0769 Beg pravio knjige na kolinu,
0770 Kom će beže prvu napraviti?
0771 Knjigu piše, u Hlivno andiše,
0772 A na ruke paši Radoslijću:
0773 „Hasanpaša od Hlivna biloga!
0774 Eto ti, paša, bile pisanice!
0775 Tebe molim ko i starijega,
0776 Da mi po Hlivnu pokupiš svatove,
0777 Paša dragi, što god više moreš,
0778 Hem od volje, što se može bolje,
0779 Da ti siđeš u treću nedilju
0780 Pod Udvinu, na ravnu rudinu,
0781 U svatove Babić-Mehmedagi
0782 Ti njegovu sinu Osmanagi.“
0783 Tu opravi, drugu je pravio,
0784 On je piše, u serhat andiše,
0785 Baš na ruke Hrnjetini Muji:
0786 „Eto ti, Mujo, knjige od meneka!
0787 Ti se spremi na Kladuši biloj
0788 I podigni mlade serhatlije,
0789 Sve od volje, što se može. bolje,
0790 Siđi meni u treću nedilju
0791 U svatove Babić-Osmanagi.“
0792 Tu opravi, a treću napravi,
0793 Opravi je preko Pliševice
0794 Bijelome Bišću kamenome,
0795 Baš na ruke Popržen-Mujagi,
0796 I tog aga zove u svatove,
0797 Da od Bišća podigne svatove.
0798 Što bi ti knjige redom hesabio?
0799 Piše knjige od grada do grada,
0800 Pa u Liku u svaku palanku,
0801 U palanku na svakog ajana,
0802 Da se spremi i podiže svate,
0803 Da mu siđe pod Udvinu bilu.
0804 Kad je Lika knjige raspačao,
0805 Beže viknu mlade Udvinjane:
0806 „Čujete li, mladi Udvinjani!
0807 Kad nastupi treća nediljica,
0808 Na rudine svaki izjašite,
0809 Agi valja u svatove poći.“
0810 Tako Lika tertib učinio.
0811 Kad nastala druga nediljica,
0812 Jedno jutro Babić pod pendžerom,
0813 Kod njeg Osman podviš stoji ruke,
0814 Mehmedaga gleda niz rudine,
0815 On ugleda poljem konjanika,
0816 Tad je aga sinu besjedio:
0817 „Eto nami poljem konjanika!
0818 Na njegovu jahu gledajući,
0819 Ko kad je husar iz Principovine.
0820 Vikni, sine, četiri delije,
0821 Nek ispanu pred avliju bilu,
0822 Uprav će onaj našoj biloj kuli,
0823 Nek čekaju na vratih husara,
0824 Nek pitaju, čem je mušterija;
0825 Ako b’ bio kakav knjigonoša,
0826 Neka knjigu do mene unesu.“
0827 Osmanaga delije podviknu,
0828 Ispadoše aginske delije.
0829 U tom husar dojaha do vrata,
0830 Delijama dobro jutro viknu,
0831 Kod njih husar ata zastavio,
0832 Kod kapije on pita delija:
0833 „Je l’ to kula Babić-Mehmedage
0834 I njegova sina Osmanage?"
0835 Momci kažu, agina je kula.
0836 Njiha vlašče pita kod kapije:
0837 „Je l’ se aga doma potrefio,
0838 Bi l’ se moglo doći do njegaka?“
0839 Momci kažu: „Aga je u kuli;
0840 Ako imaš knjigu pri sebika,
0841 Mi ćemo mu knjigu unijeti."
0842 Tad latinče knjigu izvadilo.
0843 Kad delije tu knjigu primiše
0844 I Babiću unesoš’ u kulu,
0845 Baciše je agi preko krila.
0846 Uze je aga, kad je razavio,
0847 Knjigu gleda, u sina pogleda,
0848 Tad mu Osman priče besjediti:
0849 „Roditelju, Babić-Mehmedaga!
0850 Kakva t’ knjiga pade priko krila?
0851 Je li, babo, knjiga od mejdana,
0852 Il je knjiga od lipe divojke?“
0853 Mehmedaga sinu besidio:
0854 „Nije, sine, knjiga od divojke,
0855 Već je, sine, knjiga od mejdana
0856 Od Kotara Bartulić-serdara.
0857 Baš je na te knjigu andisao:
0858 ,Eto t’ knjige, Babić-Osmanaga!
0859 Jesam čuo i haber uzeo,
0860 Da si klinsku isprosio divojku,
0861 Dilber Zlatu Alage dizdara.
0862 Zar se mogo oženiti nisi
0863 Brez Zlatije, moje jauklije?
0864 Odstupi se od moje divojke!
0865 Ako l’ je se okaniti ne ćeš,
0866 Ja ti knjigu šaljem od sebeka,
0867 Kad povedeš od Klina divojku,
0868 Na drugu stranu nemoj okrićati,
0869 Već na Popivlje na polje široko,
0870 Ondi ’š naći Bartulić-serdara,
0871 Pokraj Zlate mejdan podiliti,
0872 Ko ostane, nek vodi divojku.’
0873 Eto, sine, što ti knjiga piše."
0874 Kad te Osman riči razumio,
0875 Uz Osmana boja udarila,
0876 Na njemu se dlaka ispravila,
0877 Aga otpis drugi napravio,
0878 Bartuliću njega otpravio:
0879 „Ja se Zlate okaniti ne ću,
0880 Navratit ću je na Popivlje ravno.
0881 Ako t’ ne bi na Popivlju našo,
0882 Na Kotar ću ja šćerat dorata,
0883 Bartuliću, tvojoj biloj kuli,
0884 Pod kulom s tobom mejdan podiliti.“
0885 Taki mu je otpis povratio,
0886 Na kapiju knjigonoši snio.
0887 Pridade knjigu, popudbinu plati,
0888 Husar uze, dobro zafaljuje,
0889 Pa u sedlo frci gavranovo,
0890 Vlaščić natrag ode na Primorje,
0891 Neka ide, kud je njemu drago!
0892 Da gledamo Like Mustajbega!
0893 Kog je Lika u svatove zovno,
0894 Svak je njemu u svatove pošo,
0895 Svati se svili u treću nedilju
0896 Do Crvaća, pod Udvinu bilu.
0897 Kada treća nedilja nastupi,
0898 Mehmedaga jutrom podranio,
0899 Aga viknu Omer-bajraktara:
0900 „Bajraktaru, stara tevabijo!
0901 Brže viči trideset delija,
0902 Nek opreme, moje dite drago,
0903 Meni moga Stamboliju đogu,
0904 A mom sinu plemenita doru,
0905 Dok se i mi u kuli spremimo.“
0906 Tad bajraktar podignu delije,
0907 Oprema se trideset delija,
0908 I aginskog opremaju đogu,
0909 Osmanagi plemenitog doru,
0910 Omer-bajri pehlivan-alata,
0911 Po avliji dobre ate vode,
0912 Pogledaju uz ćemerli kulu,
0913 Kad će s’ njima age pomoliti.
0914 Malo vrime, dugo i ne prođe,
0915 Iz kule se aga pomolio,
0916 Mehmedaga u avliju siđe,
0917 Za njim dite mladi Osmanaga,
0918 I pod age ate podmakoše.
0919 Dobre ate oni posjedoše,
0920 Prvi aga na kapiju pojde,
0921 Mehmedaga na đogatu svome,
0922 Za njim dite Babić Osmanaga,
0923 Za Osmanom bajro na alatu,
0924 Zelen bajru bajrak prikrilio,
0925 A za njima trideset nefera.
0926 Na rudine ate izjahaše,
0927 Do Crvaća ate upraviše,
0928 Do Crvaća i vode begove.
0929 Kad s’ Crvaću blizo prikučili,
0930 Pogleda aga sa đogata svoga,
0931 On ugleda čudo na rudinah,
0932 Jer je polje butum zažmirilo
0933 Od junaka i od dobrih ata,
0934 Jer je Lika savio svatove.
0935 Svi se bili svati iskupili,
0936 Već beg čeka Babić-Mehmedage
0937 I njegova sina Osmanage.
0938 Dojaha Babić do čadora bila,
0939 Do čadora gazi Mustajbega,
0940 Tuti Babić odjaha đogina,
0941 On pod tenef Mustajbegu uđe.
0942 Lički beže pod čadorom sidi
0943 I kod bega udvinjski ajani,
0944 Babić uđe, te im salam viknu,
0945 Otprimiše, Mehmedaga viknu:
0946 „Naš Mustajbeg, od sve Like glavo!
0947 Mustajbeže, vakat polaziti.“
0948 A Mustajbeg agi besidio:
0949 „Jošte vakta od pohoda nejma,
0950 Zovite mi Omer-efendiju,
0951 Koji dovu po razboju daje."
0952 Brzo begu hodžu dobavili,
0953 Tada Lika efendiju vika:
0954 „Brže nađi dva hitra ćatiba,
0955 Ti prepiši na kalem vojnike,
0956 Da vidimo, kol’ko je četnika.“
0957 Tu ćatibi svate prepisali,
0958 Izađe svata dvadeset hiljada,
0959 Lički beže na čauše viknu:
0960 „Čauši, vič’te, u daulbaz tuc’te!
0961 Već je vakat svate podizati.“
0962 A čauši mladi zavikaše:
0963 „Hazurala, kićeni svatovi!
0964 Svati jesmo, mi za stanja nismo,
0965 Kratki danci, a dugi konaci.“
0966 Sklopiše se tenefli čadori,
0967 A svatovi ate pojahaše,
0968 Pokrenuše s’ od vode Crvaća.
0969 Vid’de glave Like Mustajbega!
0970 Kad goluba Lika poklopio,
0971 Al je adet u tog Mustajbega,
0972 Kad bi godic u sagrdum pošo,
0973 Svoje bi beže puške ispalio,
0974 Pa iznove puške pripunio.
0975 I sad beže puške izmetnuo.
0976 Kad vidiše ostali svatovi,
0977 Svaki svoje puške izmetnuo,
0978 Nije šala dvadeset hiljada!
0979 Kad su bili puške ispalili,
0980 Po rudinah ufati se tama,
0981 Nije magla, što je od godine,
0982 Već hitroga praha puščanoga,
0983 A iz tame konjik ispanuo,
0984 Prvi Đulić na zekanu svome,
0985 Crljen ga je bajrak prikrilio,
0986 Njemu kita visi od bajraka,
0987 Baš niz pleća toga bajraktara,
0988 Sve mu zekca bije po sapima,
0989 Poredi mu Vrcić na doratu,
0990 Zelen bajru bajrak prikrilio,
0991 Za njim Ćerim na alatu svome,
0992 Bijel ga je bajrak prikrilio,
0993 Poredi mu Huskan na jagazu,
0994 Hem za njima lički poglavaru,
0995 Iz desna mu Nuhan bajraktaru,
0996 A iz liva Selim na alatu,
0997 I to je Selim, begov bajraktaru.
0998 Niz rudine svati okrenuše.
0999 Kad su Liku bili primetnuli,
1000 Vakat bio, na Popivlje došli,
1001 Na Popivlju nigdi nikog nema,
1002 Do bašluka ate dojahaše,
1003 Do bašluka dvaju đuvegija,
1004 Što ih zgubi Bartulić serdaru.
1005 Tude Lika zastavi goluba
1006 I kod bega ostali ajani,
1007 Tu fatihu Turci proučili.
1008 Već rekoše, da svate pokreću,
1009 Tada Babić viknu Osmanaga
1010 Roditelja, Babić-Mehmedagu:
1011 „Slatki babo, srcem prijatelju!
1012 Mene je jako zabolila glava,
1013 Ja ne mogu Klinu u svatovih,
1014 Daj mi izun, slatki roditelju,
1015 Da ja idem svojoj biloj kuli,
1016 Ne bi li me moja prošla glava.“
1017 U njeg aga oči ispopriči:
1018 „Lažeš, sine, Osmane jedini!
1019 Tebe nije zabolila glava,
1020 Već si s’ pripo Bartulić-serdara,
1021 Ti kad viđa dva nova mezara.“
1022 „ „E jes’, babo, tako mi imana!“ “
1023 Kad te Lika riči razumio,
1024 On Babića viknu Mehmedagu:
1025 „Sinu podaj izun od sebeka!“
1026 Mehmedaga begu besidio:
1027 „O Mustajbeg, od sve Like glavo!
1028 Kad mi sutra dignemo divojku
1029 Mi od Klina klinskoga dizdara,
1030 Izjašemo na Popivlje ravno,
1031 Ako bi, beže, ovdi sastanuli
1032 Od Kotara Bartulić-serdara,
1033 Te mi sina u mejdan pozovne,
1034 Šta bi, beže, njemu dževapili?“
1035 Tad je Osman babi besjedio:
1036 „Roditelju, srcem prijatelju!
1037 Ako bi me moja prošla glava,
1038 Jutrom ću rano ata pojahati,
1039 Izjahati na Popivlje ravno,
1040 Ovdi svoje svate dočekati,
1041 Bartuliću na mejdan izaći.“
1042 Njemu babo izun dopustio,
1043 Natrag Osman doru povratio,
1044 I Mustajbeg svate pokrenuo
1045 Sa Popivlja Klinu kamenome.
1046 Neka idu, kud je njima drago!
1047 Da viđamo Babić-Osmanage!
1048 On okrenu u Udvinu bilu,
1049 Vakat bio, na Udvinu siđe,
1050 Kuli svojoj dojaha dorina,
1051 Priveza ga u svojoj avliji,
1052 Pa okrenu uz ćemerli kulu,
1053 Staru majku u odžaku nađe,
1054 Svojoj majci turski salam viknu,
1055 Nene primi, a sinu besidi:
1056 „Ta Osmane, moje dite drago!
1057 Kud si ata natrag povratio?
1058 Da se nisi pokajo divojke,
1059 Ili se, sine, prepano mejdana
1060 Od Kotara Bartulić-serdara?"
1061 Tad joj Osman tiho besjedio:
1062 „Nisam se, mati, Zlata pokajeo,
1063 Niti sam se plahnuo mejdana,
1064 Već kada sam na Popivlje došo,
1065 Na Popivlju Bartulića nejma,
1066 Privaro sam roditelja svoga,
1067 Da me je jako zabolila glava,
1068 Ja od babe izun iziskao,
1069 Da se natrag svome dvoru vratim,
1070 Da ću sutra jope na Popivlje,
1071 Na Popivlju svate dočekati,
1072 S Bartulićem mejdan učiniti.
1073 Al čuj, mati, što ću besjediti;
1074 Ja, vire mi, na Popivlje ne ću,
1075 Nit je mene glava zabolila,
1076 Već ću, mati, sebe opremiti,
1077 Opremiti sebe i dorina,
1078 Odoh, mati, na Kotar kameni
1079 Uprav dvoru Bartulić-serdara,
1080 Volim mu tamo na mejdan izaći,
1081 Volim tamo nego na Popivlju,
1082 Da me gleda agina divojka.
1083 Bartulića ja izniti glavu,
1084 Jali svoju tamo ostaviti.“
1085 To on reče, na noge skočio,
1086 U halvatu sanduk otvorio,
1087 Iz sanduka vadi đeisiju,
1088 Čoha turska, kroja oborskoga,
1089 Na se tebdil meće đeisiju.
1090 Kada Babić sebe opremio,
1091 On okrenu u avliju dori,
1092 Kod jablana priprema hajvana,
1093 Meće hormu na njega španjursku.
1094 Kad opremi pehlivana svoga,
1095 Izišla mu u avliju majka,
1096 Osman majku u ruku poljubi:
1097 „Halali, majko, sina jedinoga!
1098 Il s’ viditi il viš’ ne viditi.“
1099 Halali ga i blagosovi ga,
1100 On u sedlo frci doratovo,
1101 Okrenu ata na avlijnska vrata,
1102 Na rudine izjaha hajvana,
1103 Okrenu ga na Primorje ravno.
1104 Kad udvinjsko polje premetnuo,
1105 Pod Vučijak išćera hajvana,
1106 On pod goru, a sunce za goru.
1107 Taj dan prođe, noć na zemlju dođe,
1108 On kroz goru gonio dorina,
1109 Svu noć išo, goru primetnuo,
1110 Izjaha ga na Grobnice gornje
1111 Do studena vrila Mitrovića
1112 I gustoga luga Popovića.
1113 Kad je vrilu dojaho dorina.
1114 Kod vrila ga aga odjahao,
1115 On na vakat sabah saklanjao.
1116 Dok je Babić sabah saklanjao,
1117 Dobar dorat ječam pozobao,
1118 Reče,janlah’, posjede hajvana,
1119 Pokraj vrila proćera dorina,
1120 On izjaha na gornje Kotare,
1121 Ašićare jaše niz Kotare,
1122 Tegli kuli Bartulić-serdara,
1123 Jer mu kula među oba Kotara,
1124 Kad se aga kuli prikučio,
1125 Al veliko čudo ugledao,
1126 Oko kule polje zažmirilo
1127 Od škrljaka i od kaurina.
1128 Velika ronda oko kule hoda,
1129 Jer Bartulić pokupio vojsku,
1130 Ima vojske za trijes’ hiljada,
1131 Jer s’ Mihajlo priprema mejdanu.
1132 Do logora Osman dojahao,
1133 Soldatiji Bog pomozi’ viče,
1134 Primaju oni, te mu s’ poklanjaju,
1135 Jer je na njem gospodsko odilo.
1136 On kroz logor biloj kuli dođe,
1137 Oko kule kamena avlija,
1138 Visoka je od dva boja ljudska,
1139 Na avliji demirli kapija,
1140 I avlijnska otvorena vrata.
1141 U avliju ujaha dorata,
1142 U avliji sva višnja gospoda,
1143 U avliji četiri jablana,
1144 Među njima bunar voda hladna,
1145 Bunar bije na sedam fiskija,
1146 Kod bunara tepa ozidana,
1147 Na njoj sidi dvanaes’ serdara,
1148 Sve je jedan sio do drugoga.
1149 Uvrh tole Bartulić serdaru,
1150 Sav se bili kao labud tica,
1151 Na prsih mu toke i ilike,
1152 I još više krila pozlaćena,
1153 Za pasom mu do dvi puške male,
1154 Sve u srmi i žeženu zlatu,
1155 Među njima pala latinkinja,
1156 Balčak joj je od srme kaljene,
1157 A korice od filjeva zuba,
1158 Preko krila duga granalija,
1159 Na njoj lima dvaes’ i četiri,
1160 Pola zlatnih, a pola srebrnih,
1161 U te puške grlo pozlaćeno.
1162 Jesu pili, eglen otvorili,
1163 Što o čemu, andžak o svačemu.
1164 Tada Osman dojaha dorina,
1165 Dojaha ga tepi i bunaru,
1166 Zastavi ga, te im ,jutro’ viknu,
1167 Sva gospoda jutro’ otprimila.
1168 Tad Bartulić svoju diže glavu,
1169 Diže glavu, govori Osmanu:
1170 „Odjaš’ ata, vridan gospodine,
1171 Hodi tepi, da se napijemo!“
1172 Istom serdar bijaš’ u besidah,
1173 Ali grlo iz avlije viknu
1174 Iza leđa Babić-Osmanage,
1175 Na ime viče Bartulić-serdara:
1176 „O serdaru, zlo popio piće!
1177 To nije obor na dorinu svome,
1178 Već je zmija Babić Osmanaga,
1179 Koga kolje, od nje ne pribalja.“
1180 Tada Osman sa dore pogleda,
1181 Kad to seiz Alage dizdara,
1182 Seiz Mile agu ostavio,
1183 Pod Bartulića krilo uskočio,
1184 Pa Babića Mile dobro znade.
1185 A kad Osman Milu opazio,
1186 On se fati dvaju džehvedara,
1187 Na njeg obi puške izmetnuo,
1188 Mrtav Mile pade u avliji.
1189 A kad viđa Bartulić serdaru,
1190 On se fati duge granalije,
1191 Na Osmana pušku podignuo,
1192 Dva sindžirli zrna poletiše,
1193 Dobar dorin pečom uzmahnuo,
1194 Jer po peči šinuše hajvana,
1195 Mrtav dorat pade u avliji,
1196 Dorat pade, a agu pretišće.
1197 Tad Bartulić sa tepe skočio,
1198 Gola mu pala u šakama sijnu,
1199 Serdar skače, da glavu odsiče,
1200 Babić se fati puške oblučkinje,
1201 Na unkuš je pušku naslonio,
1202 Na Mihajlu nišan ufatio.
1203 Puče puška Babić-Osmanage,
1204 Dva sindžirli zrna poletiše,
1205 Bartulića dobro pogodiše,
1206 Na prsih mu dagmu načiniše,
1207 A na plećih pendžer otvoriše,
1208 Mrtav serdar kod vode panuo.
1209 U tom s’ Osman rasta od dorata,
1210 U desnici sijnula mu ćorda,
1211 U avliji kavgu zametnuo.
1212 Serdari se kuli pojagmiše,
1213 Al s’ od kule vrata pritvoriše,
1214 Padaju jedni u avliji biloj,
1215 Jedni lete na avlijnska vrata.
1216 Babića je srica poslužila,
1217 Jere Osman osvoji avliju,
1218 Hem pritvori demirli kapiju,
1219 Već nikog živa u avliji nema.
1220 Mrtvu s’ Osman povrati dorinu,
1221 Mrtva grli, a krvava ljubi
1222 „Davor dore, oba krila moja,
1223 To li meni krila opadoše!“
1224 Istom Osman u riči bijaše,
1225 Al s’ od kule kanat otvorio,
1226 Na kapiju ukaza s’ divojka,
1227 Ruža lipa, sestra Bartulića,
1228 Ona veli Babić-Osmanagi:
1229 „O Babiću, siv-zelen sokole!
1230 Hoćeš meni tvrdnu vjeru dati,
1231 Da ćeš mene za ljubu primiti,
1232 Pridat ću ti kulu Bartulića.“
1233 Kada Osman zgleda madžaricu,
1234 On Ružici zače besiditi:
1235 „Ta Ružice, gospodska divojko!
1236 Kad bi mi se u gajretu našla,
1237 Da si nima i da s’ lipa slipa,
1238 Jope bi te za ljubu primio,
1239 Kamo l’, janjci, ti s’ odviše lipa.“
1240 Tad mu Ruža otvori kapiju,
1241 Uze njega za desnicu ruku,
1242 Okrenuše uz ćemerli kulu,
1243 Babić sjede u halvat-odaju,
1244 A na vrata udariš’ soldati,
1245 Na avliju i kapiju bilu.
1246 A vojvode njega podvikuju:
1247 „O Turčine, Babić-Osmanaga!
1248 Pridaji se, ne zameći punte!“
1249 Tada aga Ruži besidio:
1250 „Davor Ružo, sestro Bartulića!
1251 Na kapiju navališ’ madžari,
1252 Điti moja sa ramena glava.“
1253 Tad mu Ruža tiho besjedila:
1254 „Muč’, Osmane, nisi ženska glava!“
1255 To mu reče, a na noge skoči,
1256 Pa okrenu niz ćemerli kulu,
1257 U avliji kamena tavnica,
1258 Tavnici je otvorila vrata,
1259 U tavnici trideset sužanja,
1260 Među njima crni Omerbeže
1261 Sa Podova, iz vrhovne Like.
1262 Sa njih Ruža gvožđe oborila,
1263 U avliju sve trijes’ pustila,
1264 Sužnji s’ čude, što bi ovo bilo!
1265 Iznila im trijes’ granalija,
1266 A podili na trijes’ sužanja,
1267 Primače im praha i olova,
1268 Pa Ružica Omerbega viče:
1269 „Na mazgale poredajte sužnje,
1270 Sa mazgala puške opaljujte,
1271 Od avlije odbijajte vojsku!“
1272 Sužnji hoće, jedva dočekaše,
1273 Ode Ruža uz ćemerli kulu,
1274 Pred Osmana trmpez postavila,
1275 S njime pije, te se razgovara.
1276 Al je u polju mlad zadarski bane,
1277 Taj je bane savijo gospodu,
1278 To je ujak Bartulić-serdara.
1279 Viću čine na mekih rudinah,
1280 Kako b’ više kulu osvojili.
1281 Tad Osmana bane podviknuo:
1282 „O Turčine, Babić-Osmanaga!
1283 Ostavi kulu bilu Bartulića,
1284 Evo t’ puti u široku Liku,
1285 O Turčine, ne boj se privari!“
1286 Njiha Osman viče sa pendžera:
1287 „Danas viri vašoj ne virujem,
1288 Nit ću vami kule ostaviti.“
1289 Na to s’ bane jako rasrdio.
1290 Opletoše u polju koševe,
1291 Na koševe digoše topove,
1292 Počeš’ kulu biti Bartulića.
1293 Gornju čatmu kuli obroniše,
1294 U donju se Babić pospustio.
1295 Nek pucaju, koliko im drago!
1296 Da viđamo aginih svatova!
1297 U Klinu su konak učinili,
1298 Noć noćili, jutrom podranili
1299 I poveli od Klina divojku.
1300 Kad izašli na polje zeleno,
1301 Razvili se zeleni bajraci,
1302 Pod njimaka pivaju junaci,
1303 Sve se ogroš slama od pušaka.
1304 Idu svati na Popivlje ravno,
1305 Vakat bio, na Popivlje došli,
1306 Do kabura dvaju đuvegija,
1307 Na Popivlju nigdi nikog nema,
1308 Bartulića ni Osmana nema.
1309 Do bašluka ate dojahaše,
1310 Kod mezara te ih zastaviše.
1311 Diže glavu Babić Mehmedaga,
1312 Mustajbegu zače besjediti:
1313 „Beže dragi, što bi ovo bilo!
1314 Na Popivlju nigdi nikog nema,
1315 Ni serdara ni njegove vojske,
1316 Ni Osmana, mog jedinog sina,
1317 D’jete mi je hilu učinilo.
1318 Ni Bog ne do, slatki Mustajbeže,
1319 Da j’ Bartulić izvalio vojsku,
1320 Te b’ mi sina na mejdan pozovno,
1321 Što bi danas dževap učinio?“
1322 Istom oni u besjedah bili,
1323 Ču se jeka od ravna Kotara.
1324 Tada Đulić begov podviknuo:
1325 „Naš Mustajbeg, od sve Like glavo!
1326 Na Kotaru čuju se topovi,
1327 Ono j’ njeko larmu zametnuo
1328 Od nas, beže, ličkih nabodica.
1329 Da nije Babić otišo Osmane
1330 Bilu dvoru Bartulić-serdara,
1331 Da nije tamo kavgu zametnuo?
1332 Sinoć, beže, u Klinu kamenom
1333 Ja sam slušo kotarske topove.“
1334 Mehmedaga Đulića podviknu:
1335 „O Nuhane, to istina nije!"
1336 Tada Lika Nuhana podviknu:
1337 „Kamo, sine, Selim bajraktaru?
1338 Nema moga Selim-bajraktara
1339 Od jutroske od Klina kamenog,
1340 Dico moja, što j’ od bajre bilo?“
1341 Tada Đulić begu besjedio:
1342 „O Mustajbeg, direk od Udvine!
1343 Sinoć, beže, od Klina kamenog
1344 Kad su s’ čuli kotarski topovi,
1345 Selim bajro pojaho alata,
1346 On iz Klina te ga izjahao,
1347 Beže, ne znam, kud je okrenuo.“
1348 Kad Mustajbeg riči razumio,
1349 Begu grozne suze udariše:
1350 „Ta Selime, luda hadžamijo!
1351 Brez izuna kud si odjahao?
1352 Al mi ludo moreš poginuti!“
1353 Istom oni u besidah bili,
1354 Uz polje se konjik pomolio
1355 Na alatu ko na gorjaniku,
1356 Beg poznaje, poznati ne more,
1357 Crno telo, prnjavo odilo,
1358 U alata griva izgorila,
1359 Momku krvca pljuska priko pasa,
1360 Sve s’ alatu u kopita cidi.
1361 Sve to bliže kad se prekučio,
1362 Beg poznade bajraktara svoga.
1363 Doćera bajro do bega alata,
1364 Selam dao, a sa ata spao
1365 Selim bajro u zelenu travu.
1366 Dopade mu lički poglavaru:
1367 „Hairola, moje dite drago!“
1368 Taj mu bajro ništa ne divani,
1369 Poliše ga studenim bunarom,
1370 Ope Lika bajraktara vika:
1371 „Bajraktaru, mila tevabijo!
1372 Kud si hodo, ata progonio,
1373 Gdje li si se u dženjku zgodio?“
1374 Selim bajro tiho progovara:
1375 „Ja sam sinoć od Klina kamenog.
1376 Ja od Klina pojaho hajvana;
1377 Jer sam čuo jeku od topova,
1378 Beže dragi, sa ravnih Kotara.
1379 Okrenuo na Kotar kameni,
1380 U po noći na Kotar izjaho.
1381 Kad s’ pomolih dvoru Bartulića,
1382 Ja golemo čudo ugledao,
1383 Jer se sila oko kule svila,
1384 Sve se ogroš slama od pušaka
1385 Sa rudina na visoku kulu,
1386 Iz avlije s’ sitan ogroš slama,
1387 Na logor sam tada udario.
1388 Kad soldati mene opaziše,
1389 Živu vatru na me oboriše,
1390 Ja dojahah pod visoku kulu.
1391 Kad s’ prikučih Bartulića dvoru,
1392 Iz avlije s’ sitan ogroš slama,
1393 Od avlije odbija madžare.
1394 Ja pogledah kuli do pendžera,
1395 U odaji svitli s’ viđenica,
1396 Njeko s’, beže, viđa u odaji,
1397 Mislim, beže, njeko od Turaka.
1398 Jope mamna zavratih alata,
1399 Ja kroz logor ata projahao,
1400 Vavik s’ na me sitan ogroš slama.
1401 Ja izjahah s’ ovu stranu vojske,
1402 Ja iznesoh sedamnaest rana,
1403 Svaka s’ rana smrcom prigovara.“
1404 To izusti, a dušu ispusti,
1405 Selim bajro svijet prominio.
1406 To je begu vrlo žao bilo.
1407 Na rudinah bajru opremiše,
1408 Crnom zemljom njega pogrnuše
1409 Kod bašluka dvaju ginjenika.
1410 Tad podviknu Klinkinja divojka:
1411 „E moj svekre, Babić-Mehmedaga!
1412 Osman ti je na ravnom Kotaru
1413 A kod dvora Bartulić-serdara.“
1414 Kad te aga riči razumio,
1415 Mustajbega aga podviknuo:
1416 „Hajmo, beže, na Kotar kameni
1417 Viđati, beže, što j’ od sina bilo!“
1418 Na rudinah čador kurisaše,
1419 A pod čador metnuše divojku,
1420 Pet hiljada ostaviše svata,
1421 Da čuvaju na Popivlju lipe.
1422 Oni dobre ate pojahaše,
1423 Odoš’ svati na Kotar kameni,
1424 A svatova petnaest hiljada,
1425 Na Goliji hunku primetnuli.
1426 Kad Goliju goru pribacili,
1427 Drinovome klancu izjahali,
1428 Tu junaci ate popustiše,
1429 Poletiše niz Kotare gornje,
1430 Oni hite dvoru Bartulića.
1431 Vavik bane bije kulu bilu,
1432 Brani s’ Babić i društvo njegovo,
1433 Već u treću čatmu ga stirali.
1434 Jedno jutro Osman pogledao,
1435 Od Drinovca s’ magla podignula,
1436 Magla leti nebu u hevaje.
1437 Tada Osman Ruži besidio:
1438 „Ružo lipa, sestro Bartulića!
1439 Kakav bi ti zeman upetila:
1440 Vedro nebo, magla od Drinovog,
1441 Kakvo bi se vrime dogodilo?“
1442 Tad Ružica agi besidila:
1443 „Vedro nebo, magla od Drinovog,
1444 Ne bi vrime od godine bilo,
1445 Već bi Turci na Kotar shodili.“
1446 Istom oni u riči bijahu,
1447 A iz magle konjik iskočio,
1448 Osman ćalu na pendžer razape,
1449 Pa na durbin pogleda konjika,
1450 Pozna babu, svoga roditelja.
1451 A Osmanu suze udariše,
1452 Njemu glava pade po ramenu.
1453 Tad Ružica agi besjedila:
1454 „Osmane janje, po svitu gledanje!
1455 Što ti glava pade po ramenu,
1456 Grozne t’ suze lete iz očiju?
1457 Kad ugleda roditelja svoga,
1458 Trebalo bi, moje milovanje,
1459 Da si sada šenli i veselo.“
1460 Osman jeknu, sav mu halvat zveknu:
1461 „Ružice mila, daj se mene mahni!
1462 Kako suze ja prolivat ne ću,
1463 Jer eto mi moga roditelja,
1464 A ja ata nemam od mejdana.
1465 Jes’ mi dore izgubio glavu,
1466 A triba mi prid babu izaći.
1467 Davor dore, rano do edžela!“
1468 Tišila agu seja Bartulića:
1469 „Muč’, Osmane, moje milovanje!
1470 Kadar sam ti štetu namiriti,
1471 Doru dobra na jaslah imadem,
1472 Dobra doru Dizdarević-Mehe.
1473 Moreš li, aga, zeman upetiti,
1474 Kad je bane Mehu ufatio,
1475 Ufatio, u zindanu držo,
1476 Osmanaga, punu godinicu,
1477 Njega lički beže iskupljivo
1478 Od ujaka zadarskoga bana,
1479 Za njeg davo baš kočije blaga,
1480 Ban ga šćeo popušćiti nije.
1481 Tad je ujak poklonio doru
1482 Svom sestriću Bartulić-serdaru,
1483 A mojemu bratu rođenomu.
1484 Ban je Mehu držo godinicu.
1485 Kad je druga nastala godina,
1486 Kakvom ga je smrću umorio!
1487 Desnu mu je odsikao ruku,
1488 U Udvinu u džumaj poslao,
1489 Da je gledaju mladi Udvinjani.
1490 Kad je drugi petak osvanuo,
1491 Livu je ruku Mehi uzrezao,
1492 Poslao je ličkom Mustajbegu,
1493 Baš u petak, kad su na skupu Turci.
1494 Treći petak kad je osvanuo,
1495 Desnu nogu Mehi odrezao,
1496 On je begu poslo i Udvini,
1497 U četvrti livu opremio.
1498 Peti džumaj kad im osvanuo,
1499 Tad je Mehi uzrizao glavu,
1500 Petog petka u Liku poslao,
1501 Takvom je smrću Meho poginuo!
1502 Vavik mu je dorat u prezidu,
1503 Evo, janje, sedam godinica,
1504 Vavik spremit stoji na jaslama.“
1505 Kad te Osman riči razumio:
1506 „O Ružice, vodi me dorinu!“
1507 To rekoše, niz kulu okrenuše.
1508 Kad u prezid dođe do dorina,
1509 Odriši mu jedek od jasala,
1510 Njega Babić’ dade Osmanagi,
1511 Izvede aga doru u avliju,
1512 Do svog mrtva dovede dorina,
1513 Sa svog ata on ormu skinuo,
1514 Na Mehina pribaci dorina.
1515 Kad Mehina sigura dorina,
1516 On u sedlo frci doratovo,
1517 A podviknu Ružu Bartulića:
1518 „Kad ja, lipa, na polje izjašem,
1519 Evo s tobom trijes’ nevoljnika,
1520 Pritvorite od avlije vrata,
1521 Čuvajte dobro kule i avlije!
1522 Velika će kavga koptisati,
1523 Kavga biti, te s’ i razmetnuti;
1524 Al čuj, Ružo, sestro Bartulića!
1525 Kad bi s’, janjci, kavga razmetnula,
1526 Turci će se kuli pojagmiti,
1527 Nemoj nikom kule otvoriti
1528 Ni oko nje kamene avlije,
1529 U Lici je mlogo delalija,
1530 Mogo bi te kogod ujagmiti.
1531 Meni radi kulu dodržati,
1532 Ven da b’ čula, da sam poginuo.“
1533 To rekoše, te se rastadoše,
1534 Njemu sužnji vrata otvoriše,
1535 On na vrata okrenu dorata.
1536 Za njim sužnji vrata pretvorili;
1537 A madžari na njeg navališe,
1538 On kroz logor najaha dorina:
1539 Edžela ne bi brez suđena danka,
1540 On izjaha s onu stranu vojske.
1541 Već mu s’ babo blizo prikučio,
1542 Aga skače, iz sveg glasa viče:
1543 „Osmane sine, rano do edžela!
1544 Al si jesir, al si poginuo?
1545 Ako mi budeš, sine, poginuo,
1546 Ja ću tebe danas okajati
1547 Jali ovdi kosti ostaviti;
1548 Ako l’ budeš zapao nevolje,
1549 Ja ću tebe azad učiniti,
1550 Il ja svoju usijati glavu.“
1551 U tom Osman pred babu ispade,
1552 Aga s’ blizo vojsci prikučio,
1553 Za njim skače gazi Mustajbeže,
1554 Beže skače, Mehmedagu viče:
1555 „Gazijo stara, Babić-Mehmedaga!
1556 Zastavi ata na mehkih rudinah,
1557 Ne iđi tamo, moreš poginuti!“
1558 U tom aga đogu zastavio.
1559 Kad se Osman njima prikučio,
1560 Poznaje ga babo sa đogata,
1561 Poznaje ga, poznati ne more,
1562 Jer olovo odnilo odilo,
1563 A na agi telo potavnilo.
1564 Mustajbegu aga besidio:
1565 „Beže dragi, ko bi ono bio?“
1566 Lički beže agi govorio:
1567 „Ono j’ Osman, već ga drugog nema.“
1568 Mehmedaga Liki besidio:
1569 „Dorat nije mog sina Osmana,
1570 Makar Osman bio na doratu,
1571 Negdi je Osman ata prominio.“
1572 Do njih Babić dojaha dorina,
1573 Salam dao, ata zastavio,
1574 Gdje se srili, tu se zagrlili,
1575 Za junačko zdravlje upitali,
1576 Kaže im Osman, što je i kako je.
1577 Iskupljaju s’ Turci na rudine.
1578 Kad su s’ Turci bili iskupili,
1579 Rekoš’, da je vakat udarati.
1580 Tu im hodže dovu zaučiše,
1581 A ostali Turci aminaše,
1582 Halaknuše, ljuto udariše.
1583 Ko će prvi munu ujagmiti,
1584 Živu vatru na se izmamiti?
1585 Babić Osman na pobrinu dori
1586 U kotarski logor uskočio.
1587 Ko će drugi za njim udariti?
1588 Mehmedaga na đogatu svome.
1589 I ostali Turci navalili,
1590 Kotarani jako dočekali.
1591 Dok se prvom vatrom primetnuše,
1592 Begu mlogo pade bajraktara,
1593 Tu bajraci na zemlju padoše,
1594 A jamaci do njih dopadoše,
1595 Podigoše careve bajrake.
1596 Te s’ i drugom vatrom primetnuli,
1597 I u drugoj bajraci sletili,
1598 Bajraktari ligom izginuli,
1599 Hem po zemlji popali bajraci,
1600 I jamaci jope dopadnuli,
1601 Podignuli careve bajrake.
1602 Vel’ka s’ tama na polju stavila,
1603 Nije magla, što je od godine,
1604 Već od udarca Like Mustajbega
1605 I dočeka mlad’ zadarskog bana,
1606 Jer su s’ oba bojca potrefila.
1607 Kad se trećom bili primetnuli,
1608 Lički beže iz sveg glasa viknu:
1609 „Čujete li, vi braćo Ličani!
1610 Kuja mu mati, ko se male fati,
1611 Već za Boga, pa za britke ćorde!“
1612 Svako male baci u gajtane,
1613 Spomenu Boga, pa za britke ćorde.
1614 Pa na juriš Turci udarili,
1615 S Kotarani te se izmišali.
1616 Veće bila puška utišala,
1617 Već sabalja stoji cikljevina,
1618 A kopalja stoji krhljevina,
1619 Stoji dreka ranjenih od mizdreka,
1620 Ranjeni ječe, jer ih zdravi gnječe.
1621 Jedni viču: „Ne gazi me, brate,
1622 Male s’ rane mogu priboliti.“
1623 Jedni viču: „Gazi priko mene,
1624 A u boju udri dušmanina,
1625 Ne bi l’ brata okajao svoga!“
1626 Turci viču ,Halah i Alija!’
1627 Kotarani ,Jezus i Marija!’
1628 Izliću ati na četiri strane
1629 A brez tužnih svojih sahibija,
1630 Jedni ati drhću na nogama,
1631 Drugi ati po rudinah pasu.
1632 Koji ati drhću na nogama,
1633 Oni su ati rana dopanuli;
1634 Koji ati po rudinah pasu,
1635 U onih su prepjanice bile.
1636 Golem dženjak šes’ punih sahata,
1637 Vel’ka j’ tama u polju zelenom,
1638 Nije magla, što je od godine,
1639 Već od pare konjske i insanske
1640 I hitroga praba puščanoga.
1641 Lički beže jandal izjahao
1642 I s njime je vaiz-efendija,
1643 Obojica dovu zaučiše,
1644 Da im vihar niz rudine puhne,
1645 Sa razboja maglu da podigne.
1646 Bog im dade, te im ejan puhnu,
1647 Potišće maglu niz Kotarsko ravno,
1648 Kotarani u magli pobigli.
1649 Po razboju zađoše Lieani,
1650 Svako svoga po razboju traži:
1651 Njetko brata, a njeko bratinca,
1652 Njeko daju, njeko dajidžića,
1653 Babić aga svog Osmana sina,
1654 Nigdi Osmana ni živa ni mrtva,
1655 Suze roni, a sina spominje.
1656 Viš šehite jandal iznesoše,
1657 A ranjene na mehke rudine,
1658 Dvi hiljade ostalo šehita,
1659 Viš šehite oni pokopaše.
1660 Aga ječi, a sina spominje,
1661 Ne ima sina ni živa ni mrtva.
1662 Tad se kuli Turci pojagmiše,
1663 Al u kule vrata zatvorena,
1664 Niko u nju unići ne more.
1665 Tome s’ čudu beže začudio,
1666 On avliji pritira goluba,
1667 Od avlije viknu i kapije:
1668 „Ko je kulu danas pritvorio,
1669 Nek otvori od kamena kula
1670 I oko kule kamenu avliju!“
1671 Njega Ruža viče Bartulića:
1672 „Čujete li, Turci Udvinjani!
1673 Osmanu sam viru uložila,
1674 Da ja kule otvoriti ne ću,
1675 Dok ne dođe Babić Osmanaga.
1676 Dajte meni Babić-Osmanagu,
1677 Onda ću vam kulu otvoriti.“
1678 Sve to sluša Babić Mehmedaga.
1679 Kad ču aga, što veli divojka,
1680 Aga jeknu, na rudinah dreknu:
1681 „Kuku, sine, rano do edžela!“
1682 Malo vrime, ni dugo ne bilo,
1683 Al s’ uz polje konjik pomolio,
1684 I pred njim se pješak zaigrava,
1685 U povodu on vodi zelenka,
1686 Poznaju ga, poznati ne mogu.
1687 Sve to bliže kad se prikučio,
1688 Poznadoše Babić-Osmanagu
1689 Na doratu sina dizdareva,
1690 Živa goni zadarskoga bana.
1691 Kad on begu i razboju dođe,
1692 Salam dao, ata odjahao
1693 I begovoj ruci pogrmio.
1694 Osman bana begu poklonio,
1695 Beg mu zlatnu zadiva čelenku:
1696 „Bre aferim, ti gazijo mlada!“
1697 A sta vika sa Trnovca Tale:
1698 „O Mustajbeg, ja ti ruku ljubim!
1699 Daj ti meni bana Zadranina,
1700 Da okajem Dizdarević-Mehu,
1701 Pobru svoga sa Udvine bile.“
1702 Hoće Lika, Tali ga pokloni.
1703 Eto Tale bana pogubio.
1704 Tada Osman pojaha dorina,
1705 Okrenu ga dvoru Bartulića.
1706 Kad do dvora dojaha dorina,
1707 Iz sveg glasa viknu sa hajvana:
1708 „O Ružice, sestro Bartulića,
1709 Otvori mi ti bratinu kulu!“
1710 Kad Ružica agu opazila,
1711 Od kanata otvorila vrata,
1712 On na vrata ujaha dorata,
1713 Ugleda Osman Ružu siguranu,
1714 Gdje j’ bratina spremila putalja.
1715 I Ružica frci na putalja,
1716 A podviknu Babić-Osmanagu:
1717 „Hajmo, janjci, u široku Liku!“
1718 Tada Osman viknu Udvinjane:
1719 „Eto vami kule Bartulića!“
1720 Tad su Turci kulu naselili,
1721 Porobili dvore Mihajlove.
1722 Okrenu Babić uz ravne Kotare,
1723 I Mustajbeg pokrenuo vojsku,
1724 Odoše Turci u široku Liku,
1725 Na Vučjaku hunku primetnuli,
1726 Navratiše s’ na Popivlje ravno,
1727 Čeka ondi pet hiljad svatova.
1728 Koji će prvi tude izjahati?
1729 Babić Osman na doratu svome
1730 I Ružica s njime na putalju
1731 Do čadora Klinkinje divojke.
1732 Tu oboje pod čador uđoše,
1733 Osman Zlatki turski salam viknu,
1734 A Ruža joj dobro jutro viknu,
1735 Poletila, Zlatom s’ zagrlila,
1736 Hem Zlatiji lipa besjedila:
1737 „Davor Zlatka Alage dizdara!
1738 Nemoj, draga, meni zamjeriti,
1739 Da ja pođem za tvog Osmanagu,
1740 Mlađa ću vam ja u dvoru biti,
1741 Dvor vam mesti i vatru ložiti.“
1742 Njojzi veli Klinkinja divojka:
1743 „Ta Ružice ko rođena sestro!
1744 Kad si agi u gajretu bila,
1745 Meni, draga, hator biti ne će,
1746 Da ti pođeš za mog Osmanagu,
1747 Ja ću vam mlađa uz kolino biti,
1748 Dvor vam mesti i vatru ložiti.“
1749 To rekoše, otlen pojahaše,
1750 Sa Popivlja ravna okrenuše.
1751 Pod Udvinu kad Lika izjaho,
1752 Na rudinah zastavi svatove,
1753 Plina beže tude podilio,
1754 Okrenuš’ svati sentu zavičaju.
1755 Da vidimo Babić-Osmanage!
1756 On dovede dvi lipe divojke,
1757 Pa zametna golemo veselje,
1758 On sazivlje sve ličke ajane.
1759 Kojom će se najprij oženiti?
1760 Prije Ružom, sestrom Bartulića,
1761 Jer mu je Ruža u gajretu bila,
1762 Potlij’ Zlatkom klinskoga dizdara.
1763 S njima Osman vijek vikovao,
1764 Nikada ih prikorio nije,
1765 Što je za njih mejdan učinio.



Izvor[uredi]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899.