Pređi na sadržaj

Junaštvo do tri pobratima

Izvor: Викизворник

* * *


Junaštvo do tri pobratima

’Fala bogu, ’fala jedninome,
Pili vino do tri pobratima,
Među Ibra i vode Sitnico,
Kod onojzi male Gmitrovice!
Pili vino dok se napojili, 5
O svačemu staše besediti.
Kad besedi Relja od Pazara:
„O ravnino, pusta ostanula!
O planino, vatrom zapaljena!
Što ti nemaš u tebe junaka, 10
Da će sa mnom megdan diješiti,
Da bi njemu glavu otkinuo,
Da bi sablju krvljom natopio”!
No ga kara Kraljeviću Marko:
„Pobratime Relja od Pazara, 15
Sramota se u pijanstvo falit,
Ako jesi soko od sokola,
Ti ako si junak od junaka,
Ti zakroči Kula krilatiga,
Pa poleti niz Kosovo ravno, 20
Ti ćeš panut u Mazgita ravna,
Tu ćeš naći zelena čadora
I na čador od zlata jabuku
I pred čador Sivka savezana,
A u čador crni Arapine, 25
Na serdžadu noge prekrstio,
U rukama kupu vina pije,
U’fatio pute i putine,
Pa mi davi ljutu sirotinju,
Ako možeš njega pogubiti, 30
Ti ćeš biti junak od junaka"!
Kad to sabra Relja lakrdije,
Ćef nemaše, no čare ne beše,
Kad se bio tu se posramio,
On zakroči krilata Kulaša, 35
Pa polete niz Kosovo ravno,
Kad je bio u Mazgita ravna,
On na’odi zelena čadora,
A pred čador Sivka savezana,
Nogom gađa a ušima strižo, 40
Neda Relju blizu pri’oditi!
A u čador crni Arapine,
Na serdžadu noge prekrstio,
U rukama kupu vina pije.
Tad mu pomoć Relja naturio! 45
Neće Arap’ pomoć pri’vatiti,
Pa poskoči, na koljena pade,
Pa ka Relju beše okrenuo,
Crnu kožu bio naježio,
Bele zube k njemu iskesio! 50
Kad na zube Arap’ čkrgućaše,
Živa vatra na zemlju padaše!
Tad Arapin silno besedaše:
„O ravnino, pusta ostanula,
O planino, vatrom zapaljena, 55
Što ti nemaš u tebe junaka,
Da će mene megdan zaiskati?
Kako sam se vina natrošio,
Danas bi’ mu glavu otkinuo”!
Kad to začu Relja lakrdiju, 60
Pleći dade biježati stade!
'Fatila ga troljetna groznica,
Za groznicom ote ga žutica,
A žutica neprebolna boljka!
Kad je bio trnu Vučitrnu, 65
Tu mi srete Miloš’ Obilića
I on ide pobratimu Relju:
„De si Reljo, ’de si pobratime?
Kamo ’fala, od Arapa glava"?
„Man se vraga ne teraj mu traga, 70
Da ti vidiš crna Arapina,
Groznice bi tebe u’vatile”!
Nehte Miloš njega ni slušati,
Pravo ode ka Mazgitu ravnom.
Kad otide u Mazgita ravna, 75
Eto nađe zelena čadora,
Pred čadorom koplje pobiveno,
A za koplje Sivka savezana,
Nogom gađe a ušima striže,
Neda k' čad'ru blizu pri'oditi, 80
A Arapin u čadoru sedi,
Na serdžadu noge prekrstio,
U rukama kupu vina pije!
Tad mu Miloš pomoć naturio,
Neće Arap’ pomoć pri’vatiti, 85
Pa poskoči na koljena pade,
Pa k Milošu beše okrenuo,
Crnu kožu bio naježio,
Bele zube k njemu iskesio!
Kad na zube Arap črgutaše, 90
Živa vatra na zemlju padaše!
Tad Arapin silno beseđaše:
„O ravnino, pusta ostanula,
O planino, vatrom zapaljena,
Što ti nemaš u tebe junaka, 95
Da će mene megdan zaiskati?
Kako sam se vina istrošio,
Danas bi’ mu glavu otkinuo"!
Kad to začu Miloš lakrdiju,
Pleći dade biježati stade! 100
’Fatila ga troljetna groznica,
Za groznicom ote ga žutica,
A žutica neprebolna boljka!
Pa mi krenu k trnu Vučitrnu,
Tu mi ide Kraljeviću Marko: 105
„Šta je od vas mili pobratimi?
Kamo ’fale od Arapa glave"?
„Man’ se vraga, ne teraj mu traga,
Da ti vidiš crna Arapina,
Groznica bi tebe u'vatila”! 110
Tad da vidiš Kraljevića Marka,
On mi svrnu trnu Vučitrnu,
Pa ulazi u ladnu me'anu,
Pa mi sedi za petnaest dana,
Pa mi pije rujevina vino, 115
Pa mi ije ovnovoga mesa!
Kad se bio dobro odmorio,
Tad njegova Šarca zakročio,
Pravo ode u Mazgita ravna,
Eto nađe zelena čadora, 120
Na čadoru od zlata jabuka
I pred čador Sivka savezana,
Nogom gađa a ušima striže,
Neda Marku blizu pri’oditi!
A u čador crni Arapine, 125
Na serdžadu noge prekrstio,
U rukama kupu vina pije!
Tad je Marko do’vatio bio,
Do'vatio pletenu kandžiju,
Na kandžiju tri pereta be'u, 130
Svako pero po litru olova;
Pa mi bije Sivku bedeviju!
Kuden ju je bio udario,
Tu se crven krv lije od njezi!
Vrišti Sivka do boga se čuje! 135
Kad mi vide crni Arapine,
On mi ripi, na noge skočio:
„’Ajde Marko da pijemo vino”!
„Nije voljno s tobom piti vino"!
Tad se Arap' naljutio bio, 140
Pa poskoči, na koljena pade,
Pa ka Marku beše okrenuo,
Crnu kožu bio naježio,
Bele zube k njemu iskesio!
Kad na zube Arap’ čkrgućaše, 145
Živa vatra na zemlju padaše!
Tad mu Marko riječ besedio:
„Ne plaši se mečka od rešeta!
A ja nesam luda adžamija,
Ka’ 'no Relja i Miloš Obilić! 150
No sam stari Kraljeviću Marko!
Ti zakroči Sivku bedeviju,
Da delimo na Kosovu megdan”!
Ne bi čare crnom Arapinu,
Pa zakroči Sivku bedeviju, 155
Pa mu Marko bio besedio:
„Pudi prije da ti žao nije”!
Stade begat Kraljeviću Marko,
Pa ga pudi crni Arapine,
Pa ga gađa pernim buzdovanom! 160
A Šarac je boja naučio,
Pa mi kleknu na prva koljena,
Te ga pero Marka preturilo.
Kad to vide Kraljeviću Marko,
Što ga pero njega preturilo, 165
Pa se vrće s desna na lijevo,
Pa mi obra crna Arapina,
Pa ga nađe pernim buzdovanom,
Krivo gađa pravo ga pogađa,
Više sedla u široka leđa, 170
Te kroz njega pendžer namestio,
Kroz Arapa sunce ogranulo!
Arap pade i Marko dopade,
Pa je sablju Marko do'vatio,
Pa Arapu glavu o’kinuo, 175
Pa je baci Šarcu u zobnicu,
I okrenu k trnu Vučitrnu!


Reference

Izvor

  • Tatomir P. Vukanović: Srpske narodne epske pesme, Narodni muzej u Vranju, Vranje, 1972., str. 17-21.