Još su živi...

Još su živi... Pisac: K.S.

Veseo sam svijet gleda’
U radosti i ljubavi,
Ne poznajuć što je beda;
U premiloj toj zabavi
Živeh u sred divna raja,
Gde milinam’ nema kraja.

Nemir slatki i preslatki
Srca vrela i vesela,
Zbudi duh mi u čas kratki
— Razbukta ga iz pepela —
Žarki plamen silno sinu
Dušu, srce k nebu vinu. —

Kobna, zlobna mog udesa
Argus-oko tek ugleda
Kako jezde put nebesa,
I već njima napred ne da:
Zbi oluju punu mraza
Kruta leda i poraza —

Razastrta laka krila
I bukteće divne plame,
Te oluje sledi sila,
Grad obori žestok na me:
Onesvešćen k zemlji padoh,
No se ipak ne predadoh.

Još su živi ognji žarki; —
U sred srca, u sred duše,
Očekujuć’ vihar jarki
Da oluju tu razduše:
Da plamena bujna sila
Opet u vis makne krila.

Izvor

1865. Vila. Godina prva, broj 28, str. 341-342.