Jovan Višnjić i paša Gačanin
Knjigu paša Džaferpaša piše
sa široka polja Gatačkoga,
te je šalje pod Goliju tvrdu,
a na ruke Višnjiću Jovanu,
u knjizi mu 'vako govorio: 5
“Čuj Jovane, mrki kaurine,
ostavi se više četovanja,
četovanja i hajdukovanja;
pa mi dođi polju Gatačkome
i dovedi Tomića Mijata, 10
da vi stare krvi oprostimo
(jera su mi dave dodijale
od Turaka iz Ercegovine,
od vašega česta četovanja)
da pašinu ruku poljubite, 15
da priznate čestita sultana,
a i mene pašu gospodara.
Ja vi dajem vjeru bez varanja,
životu vam biti ništa neće!
Oba ću vas postavit’ kneževe 20
pod fermanom cara čestitoga,
da vam niko suditi ne more,
osim Boga i mene jednoga.
Ako tako učinjeti nećeš,
kunem ti se turskom vjerom tvrdom, 25
pokupiću silovitu vojsku,
na Goliju tvoju udariću
i Goliju tvoju poharaću
i Golijske ovce plijeniti
sa Utesa do vrh Vjetrenoga; 30
na tvoju ću kulu udariti
i tvoju ću kulu zapaliti
i tvoje ću ovce plijeniti,
a posjeći tebe i Mijata”.
Kad je taku knjigu načinio, 35
sebi pozva Starović Jovana
iz malena sela Kazanaca
i ovako njemu progovori:
“O Jovane, Staroviću kneže,
evo tebe knjige šarovite, 40
pa uđaši tvojega dorina,
pa ti 'ajde Dolu pod Goliju;
nosi knjigu Višnjiću Jovanu!”
A kad Jovan knjigu prihvatio,
pa široka zakroči gavrana 45
i oćera poljem zelenijem.
Sve široko Gacko pregazio
i Kraguja visoku planinu,
dok Višnjića dolu dolazio
i bijeloj Jovanovoj kuli, 50
pa s Jovanu sa dorata javlja:
“Jesi l' doma Višnjiću Jovane?”
Al' Jovana doma ne bijaše,
nego Višnja Jovanova majka.
Ona pozna Starovića kneza, 55
pa izađe pred bijelu kulu.
Jovan Višnji božju pomoć nazva,
starica mu pozdrav prihvatila
i pod njime konja uhvatila;
pomoga mu odjat od dorata, 60
pa ga vodi pod bijelu kulu,
posluži mu žutu amberiju.
A pošto se dobro napojiše,
pita babu Staroviću kneže:
“Kamo tebi Jovan i Mijate?” 65
A Višnja mu poče kaževati,
da su bjele izjavili ovce,
na Mramora zelenu planinu,
na katune i na ljetovište.
Više Jovan ni pitati ne šće, 70
no debela zakroči gavrana
i 'oćera na Mramor planinu,
tu Jovana i Mijata nađe
i on njima Božju pomoć nazva,
a oni mu pozdrav prihvatiše 75
i pod njime konja uhvatiše;
ruke šire u lice se ljube
i pitaju za mir i za zdravlje.
Kad rekoše da su zdravo bili,
zdravo bili i tamo i amo, 80
Višnjić Jovan knjigu dohvatio
i na knjizi pečat salomio
i otide knjizi po jaziji,
te vidio što mu paša piše.
Na knjigu se ljuto nasrdio 85
i ovako pobru govorio:
“Čuj Mijate, mio pobratime,
što nam paša Gačanine piše,
da idemo njemu na predaju,
da njegovu poljubimo ruku, 90
da budemo podajnička raja”.
A Mijat mu 'vako odgovara:
“Čuj Turčina paše Gačanina,
nikad njemu na predaju neću,
ni njegovu poljubiti ruku, 95
dok je mene na dva rama glava”.
Tada reče Višnjiću Jovane:
“Čuješ mene, Staroviću kneže,
pozdravićeš pašu Gačanina.
Nikad njemu na predaju neću, 100
nimalo mu za dušu ne bilo,
nek' udari kad je njemu drago
dok je mene Štirno i Latično
i u Štirno kamena pećina;
dosta imam praha i olova, 105
bit' se mogu po godine dana
dok mi indat stigne iz Primorja
od sokola Baja Pivljanina”.
I na tome zbora prekidoše.
Tu noćili lijepo im bilo, 110
a ujutro dobro uranili.
Knez Starović zakroči dorata
i oćera polju Gatačkome,
pa sve paši kaza Gačaninu
kako ga je Jovan pozdravio. 115
A Ture se ljuto nasrdilo,
ode kupit silovitu vojsku
po široku polju Gatačkome.
A ni Jovan ne sjedi zaludu,
no načini knjigu šarovitu, 120
te je posla Risnu i Perastu,
a na ruke Baju Pivljaninu.
u knjizi mu 'vako govorio:
“Siv' sokole, Bajo Pivljanine,
kupi mene silovitu vojsku, 125
da si brže u Goliju š njome,
mogli bi nam Turci udariti,
da se mene u indatu nađeš”.
Paša skupi silovitu vojsku
u Muljima pod bijelom kulom, 130
pokupio pet stotin' Turaka,
pa vilovna zakroči labuda,
a za njime Ujdur na gavrana,
barjak nosi kalauzi vojsci,
a za njime pet stotin Turaka; 135
sve su Gacko polje pregazili,
do Gareva sela malenoga,
do pod kulu Jokovića kneza,
pa se paša sa labuda javlja:
“Jesi l' doma Jokoviću kneže?” 140
Pozna Rade pašu Muljanina,
pa potrča niz bijelu kulu,
srete pašu na mermer avliju,
pa pod pašom uhvati labuda
i pašinu poljubio ruku, 145
a paša mu ode govoriti:
“Jaši, Rade, tvojega dorina,
sobom uzmi tvoja dva sinovca,
dva sinovca Luku i Nikolu,
da ti mojoj kalauziš vojsci, 150
da udrimo Višnjiću Jovanu,
da 'ajdučku kuću iskopamo!”
Rade viknu Luku i Nikolu.
Izvedoše vranca Radovoga,
pa se Rade na gavrana baci, 155
a pred njime Luka i Nikola,
okrenuše pro Kraguja vojsku,
pro Kraguja i pro Vjetrenoga.
Noćno došli na Mramor planinu.
Kada zora sa istoka sinu, 160
na torinu udariše Turci;
a vaške ih ljute dočekaše.
Tad zavika Tomiću Mijate:
“Đe si brate Višnjiću Jovane!
Nešto su nam vaške opazile, 165
jal' su vuci, jal' gatački Turci?”
Tada Jovan skoči i Mijate
i uzeše oba džeferdare,
utekoše Kršu kamenome.
Na torinu Turci udariše. 170
Brane ovce Jovan i Mijate,
al' zaludu odbranit' ne mogu.
Brojni Turci ovce pojaviše,
pojaviše uz Goliju ovce;
a prati ih Višnjiću Jovane, 175
s pobratimom Tomićem Mijatom.
Kad su bili na vrhu Golije,
šestoricu ubili Turaka.
'Ćahu Turci planinama ovce,
pro Kraguja i pro Vjetrenoga, 180
no ne dade Jovan i Mijate.
Okrenuše na Krstac palanku,
ka' će Turci na Krstac planinu.
A sad ću vi za 'ajduka pričat:
Bajo s četom na Utes izbio 185
i na Utes bješe počinuo,
dok boj začu niz Goliju tvrdu,
pa Limunu 'vako govorio:
“Čuj Limune, mio pobratime,
eno su im Turci udarili 190
i bijele ovce plijenili,
a na noge da im pomožemo!”
Tad’ 'ajduci na noge skočiše,
Šipovijem Dolom okrenuše,
pretekoše na Čarađe Turke. 195
Pod Čelinu, pod vodu studenu,
tu 'ajduci trudni zapadoše,
nasred puta Bajo i Limune,
a oko njih trideset 'ajduka.
Dok u tome Turci nagaziše: 200
najprvi je paša na labudu,
a za njime Ujdur na gavranu,
za Ujdurom Rade na doratu.
Bajo pašu pripuštio blizu,
pa ga dobro gađa džeferdarom, 205
dobro gađa a bolje pogađa,
posred srca i svilena pasa,
ukide ga s junačkoga glasa,
pade Turčin niz konja labuda.
Puče puška Limun barjaktara, 210
te pogodi Ujdur barjaktara;
Ujdur pade niz konja gavrana,
a dopade Jovan i Mijate:
Jovan paši odsiječe glavu,
a Mijate Ujdur barjaktaru. 215
Čim 'ajdučke puške zapucaše,
odma Turci pleći obrnuše,
a sve bježe niz Čarađe Turci,
a gone ih od gore 'ajduci.
U to stiže pomoć od Golije, 220
pa ćeraju niz Čarađe Turke.
Dok dođoše Groblju Bobotovu,
sedamdeset glava posjekoše.
'Ajduci se natrag povrnuše
i oteše ovce od Turaka, 225
odjaviše na Mramor planinu.
Tu su bili za neđelju dana,
a kad su se dobro odmorili,
Bajo ode Risnu i Perastu,
a ostade Jovan i Mijate, 230
da čuvaju po Goliji ovce
na sramotu Gacku širokome.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
