Jesenje pesme. II Sreća

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Jesenje pesme II (Sreća)
Pisac: Milorad Popović Šapčanin


Milorad P. Sapcanin.jpg


JESENjE PESME

II

Sreća

Ima ljudi koje slava nosi,
Nebesa im svaki teret skinu;
Teško im je bilo roditi se,
A za drugo — bogovi se brinu.

Drugi mogu na polove sveta,
Nevolja se svud’ za njima vrze,
Ne možeš mu uhvatiti smisla:
Da l’ ih ljudi, il’ bogovi mrze?

Njihni mači s obe strane seku;
Zaman oštriš, tvoji vazda tupi:
Dok, klecajuć’, mučna kršiš puta,
Oni ti se posmevaju, glupi!

Zdravo moje oružje nečujno!
Nebo znade zašto tako htede.
Sreće sam se odrekao davno,
Ginućemo hrabro — bez pobede!




Napomene[uredi]

  • Ova pesma je prvi put objavljena u Domaćici 1885 br. 6

Izvori[uredi]

  • Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga druga, strana 45. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 125 godina.