Jesen (Rastko Petrović)
| Jesen Pisac: Rastko Petrović |
Snim, haj! kao puno grožđe da zrim
Po dobrom čvrstom čokoću.
Gle, bdim,
Zrim kao teško grožđe noću,
Haj! Haj! Pa tešku berbu čekam.
I hoću za noćima zelenu zoru,
Pa potom za brdima goru,
I opet za noćima vinogradsku zoru
Snim.
I tako uvek dalje.
Žudnje mi čuče obalama ko vredne pralje,
Kad se iz sela nebu diže visoki tanki dim;
Dok se očima zelenim, čudni heruvim crni,
Na planinama spim, sa očima duboko zlim.
Ali šta snim,
Šta snim?
Kad znam: Pođi, pođi, pa svrni!
I tako stalno dalje:
Pođi, pođi, sokole, pa svrni!
Kroz večeri, gle, cele, i sve noću, i sve noću, i sve dalje...
A snim, a snim, a snim;
Pa mnim:
Ko crno grožđe da zrim,
Da me pokriva plava magla po čokoću,
Da nosim u sebi sitost, plodnost, sve vrenje,
Sve žute kiše jesenje,
Ko teško grožđe noću;
Ja bdim, snim,
Ko teško grožđe noću.
Ili kao heruvim da samo po planinama spim
U očajanju,
I da širim ruke danju
Jednoj berbi i jednom obećanju:
Gde sve biva i sve može da ja hoću,
Ko puno grožđe noću.
Izvor[uredi]
|