JEZERA
Greju me tvoje oči pune magle,
K’o jezera su gde se ocrtava
Predzimsko nebo, što nad njima spava,
I mrke tise, što se nad njih sagle
K’o trepavice. Da li tugu taje
Za večnim suncem koje im se skriva,
Ili se na dnu njinom borba zbiva,
A vrh njih samo zimske zvezde sjaje?
Tuđ pogled kao sen preklizi njima,
Žudi se raspu u kolute dima.
Oči, ja u vas tonem prepun snova,
Mir pružate mi, dokle iz daljine,
Preko grobova, kroz svetost tišine,
K’o poziv čujem novi zvuk vetrova.
1914.
